Vidite da pokušavam, da apelujem, ali kod nekih pomoći nema.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo da vam kažem da i mi imamo… Molim?

Kažem, vidite da pokušavam da apelujem na savest i na pristojnost, ali da kod nekih prosto pomoći nema.

Samo da vas obavestim da i mi i koleginica primamo platu iz budžeta. Dakle, primamo i platu od para koje „Telekom“ uplaćuje u budžet i sada zamislite narodnog poslanika koji ima platu iz državnih izvora, dakle, od „Telekoma“, gde je država većinski vlasnik, založi se protiv „Telekoma“ za privatni biznis Dragana Šolaka. Dakle, to je još jedan od dokaza da mi u principu nemamo problem sa opozicijom, već sa Šolakovim i Đilasovim biznisom, što je i poslednji prosvjedi pokazuju da se tu otprilike prosvjeduje za Šolakov džep, za popunu Šolakovog džepa. Verovatno da je ono sa „Sautemptonom“ izgubio neki novac ili je „Telekom“ postao dominantniji na ovom tržištu, pa Šolak gubi novac. Dakle, ne može da ispumpa novca koliko je ranije radio posebno za vreme njihove vlasti.

Svakako vam je poznato da je Šolak jedan od vlasnika i suvlasnika „Junajted grupe“, „Junajted medije“, „Adria njuz“, CAS Medije, SBB-a, Totala itd.

Takođe je vlasnik negde tridesetak kanala i retke su države u Evropi koje su dozvolile da neki operator, a SBB je operator, Total je takođe, da ima u posedu, da je vlasnik i određenih medija, što je kod Šolaka napravljen izuzetak. Dakle, on je ujedno i operator i ujedno je vlasnik preko tridesetak kanala koje naravno koristi da bi izvukao privilegije za sebe. Ti kanali su, između ostalog, „N1“, „Nova S“, sport klubovi, jedno 13 sport klubova i drugi TV kanali koji pripadaju njemu.

Ti kanali mu služe, pre svega, da opere novac, ali navodno su ti kanali Luksemburški. Registrovani su u Luksemburgu i Zakon o elektronskom medijima otprilike deli elektronske medije na dva dela. Jedni mediji su oni koji se registruju u Republici Srbiji. To su tzv. domaći mediji. Oni se registruju u Srbiji i plaćaju REM-u sve, onda preduzeću „Emisiona tehniku i veze“, onda plaćaju poreze itd, a to su domaći mediji koji su registrovani kod REM-a kao elektronski mediji.

Postoji druga vrsta medija. To su mediji koji reemituju program. Tu spadaju CNN, BBC, hrvatski mediji, mediji iz Bosne i Hercegovine, ali, gle čuda, i luksemburški mediji, gde su fiktivno registrovani Šolakovi mediji. Dakle, oni navodno reemituju program i po zakonu oni u principu samo preuzimaju istovremeno preuzimaju program koji se emituje preko granice.

Postoje tri zakona koja su veoma bitna, a to je Zakon o elektronskim medijima koji je rešenja o reemitovanju preuzeo iz Zakona o potvrđivanju Konvencije o prekograničnoj televiziji Saveta Evrope, koji smo mi potpisali. Dakle, reemitovanje je istovremeno preuzimanje programa, kao što je i revakcinacije. Nema revakcinacije bez vakcinacije. Takođe, nema reemitovanja bez prethodnog emitovanja na prekograničnoj televiziji, ali, gle čuda, luksemburški regulator kaže sledeće, da jeste 30-ak kanala Šolakovih registrovano u Luksemburgu, ali tamo ne emituju program. Kada tamo ne emituju program, veliko je pitanje šta u principu oni reemituju?

Svi znamo da oni početni program prave na Novom Beogradu i da je to u principu domaći medij koji izbegava juresdikciju u državi u kojoj emituje program i navodno mi preuzimamo taj program i zato što reemituju taj program, ovde ne plaćaju ništa. Znači, domaći mediji plaćaju sve poreze, poput „Telekoma“. Plaćaju sve poreze, plaćaju emisionu tehniku i veze, plaćaju REM-u, jer REM ne bi mogao da funkcioniše bez tih doprinosa domaćih medija, a ovi drugi ne plaćaju ništa. To je kao kada bi otvorili neku radnju za usluge, frizersku, obućarsku itd. i vi plaćate sve – poreze, porez na dobit, plaćate sve komunalije itd. i neko pored vas otvori takvu istu radnju i ne plaća ništa. Vi pozovete inspekciju i on pokaže neko rešenje – da, ali ja sam registrovan u Luksemburgu i ne moram da platim ništa. Tako je i sa Šolakovim medijima koji ništa ne plaća i zbog čega ova Šolakova pešadija se u principu pobunila, jer mu je malo. Sem ovih divljih piratskih kanala, on bi malo da dobije i nacionalnu frekvenciju i to za medije koji su registrovani u Luksemburgu. Sada, zamislite, kada se oni pobune za slobodu nezavisnih Šolakovih medija? Sami kažu – nezavisni, a Šolakovi. Dakle, pobune se za slobodu medija, iako ti mediji tvrde da uređivačku politiku vode u Luksemburgu, da tamo donose uređivačke odluke i sada vi imate situaciju da oni kažu – sloboda medija u Srbiji nije dobra zato što su, eto, ti Šolakovi mediji na neki način oštećeni.

Kako, gospođo, to može da se desi ukoliko se taj program reemituje iz Luksemburga i vi hoćete sami da priznate da pri tome lažete? Dakle, em ništa ne plaćaju. Recimo, N1 nema PIB. Znate li da TV N1 nema PIB? Ona koristi PIB „Adrie njuz“ d.o.o. koja uopšte nije osnivač te televizije. I da jeste osnivač, onda bi to bio domaći medij.

Recimo, TV „Hepi“, čiju zabranu oni traže, plaća godišnje oko četiri miliona evra, što REM-u, što „Emisionoj-tehnici i vezama“, poreze itd. i onda oni traže da se zakoniti mediji, koji su registrovani u Srbiji, zabrane, a da se dozvole da na njihovo mesto dođu ovi strani Šolakovi mediji, a pri tome to i govore.

Takođe, da kažem da RTS služi za Đilasove i Šolakove medije tako što, recimo, postoje ugovori između RTS-a za razne emisije, poput „48 sati svadba“ itd, gde su za emisije Đilasovih firmi isplaćeni milionski honorari za korišćenje tih emisija, jer, eto, pobogu, RTS nema kamere i ne može da snimi sam neke programe i neke svadbe nego to plaćaju.

Na moje pitanje da li su imali ugovore sa Đilasovim firmama, odgovor je bio – da. Na moje pitanje televiziji koja kaže „naše pravo je da znamo sve“, da vidim sadržinu tih ugovora i da vidim koliko taj njihov pojedinac zarađuje, odgovor je bio da je to poslovna tajna između dve ugovorene strane. Znači, RTS kao neki Javni servis krije kakvu vrstu ugovora i kakva je sadržina u ugovorima sa poslovima koje je napravila sa Draganom Đilasom i njegovim firmama „Direkt medija“, „Emoušn“, „Multikom“, jer više ne znam kako mu se sve te firme zovu.

Dakle, to su one firme koje su bile preuzele celo reklamno tržište i na takav način kontrolisali medije sve do 2012. godine.

Da vas podsetim da smo mi kao opozicija u to vreme imali Đukanovića u Radio Fokusu i imali dva, tri sata zakupljenih termina na „Kopernikusu“, koliko se sećam i ništa drugo nismo imali.

Danas ovi koji imaju celu mrežu, SBB i tako dalje, koji imaju „Total“, koji imaju ne znam koliko kanala na toj mreži, protestvuju i kažu da ih nema dovoljno na medijima, iako su, recimo, jedni od urednika na RTS-u. Imamo nekoliko urednika. Recimo, imamo supruge prvaka iz opozicije koje uređuju program na RTS-u. Nataša Jeremić je tu uređivala do nedavno „Dnenvik“. Dakle, imamo Olju Kovačević i devojku ili ženu bečkog dečaka itd. Imamo gospođu koja je ovde poslanik i koja potvrđuje nezavisnost RTS-a od politike, posebno od naše. Mi tamo nemamo ni portira, koliko ja znam, ali oni mogu da imaju i poslanike koji su ujedno i članovi partija, uređuju program i nikad im nije dosta.

Dame i gospodo, REM je kriv. Samo da vas podsetim da smo pre dve ili tri godine na zahtev opozicije imenovali ovde pet članova REM-a. To se gospodin Orlić svakako seća. Dakle, bili smo u tim pregovorima sa opozicijom uz posredovanje evroparlamentaraca i tom prilikom je opozicija tražila četiri člana REM-a, a dobili su pet. Među njima je i Judita Popović, koja je onako nepolitična na njihov predlog, a politična uopšte nije bila u vrhu organa neke partije, nije bila u ime jedne partije potpredsednik Narodne skupštine. Uglavnom, na toj sednici ja se sećam da sam rekao da ću pre odseći ruku nego glasati da Judita Popović bude neki nezavisni stručnjak za elektronske medije.

U REM-u sedi i osnivač SBB-a. Mora da vam je otkazao poslušnost. Radi se o Goranu Petroviću iz Kragujevca. Ko je iz Kragujevca to svakako zna. On je osnivač KDS-a koji je prerastao u SBB. Dakle, on sedi i verovatno se stara o Šolakovim biznisima. Gde je sad to zapelo, ja ne znam, ali vi tražite da zamenite one koje ste postavili pre dve ili tri godine zato ne znam šta kod vas škripi. Verovatno škripi u Šolakovom džepu koji je vlasnik 30 kanala koji, gle čuda, služe za ispiranje para.

Vi kažete da se „Telekom“ finansira parama građana. Tačno. A kojim parama se finansira SBB? Ko to plaća? Ko plaća pretplatu? Dakle, mi nemamo kao građani nikakvo suvlasništvo u SBB, u „Junajted mediji“, u „Cas mediji“, itd, ali gle čuda, on se izdržava takođe iz neke vrste javnih izvora. Građani plaćaju pretplatu.

Drugi prihod je otimanje reklama. Dakle, oni mediji koji su registrovani, koji Srbiji plaćaju sve, imaju pravo na marketinško tržište po Zakonu o oglašavanju u Srbiji. One televizije koje reemitiju program, što oni tvrde da čine, po članu 27. nemaju pravo na marketinško tržište, nemaju pravo na domaće reklame, iako ih puštaju preko „Cas medija“. Čak prepravljaju i regularne prekogranične kanale, pa pogledajte „Foks muvis“ itd, i videćete da u terminima kada se emituju reklame ubacuju, prekrajaju, što je zabranjeno originalne prekogranične televizije.

Te prihode od neregularnih reklama, emitovanje neregularnih reklama, i pretplate ispumpavaju znate kako? To je pranje para i veliki kriminal. Dakle, emituju negde preko 200 hiljada sekundi dnevno, samo po dva evra da je sekund, a više je, oni uberu najmanje 400 hiljada evra dnevno, pomnožite sa 365 dana. To su prihodi iz koga oni finansiraju ove što šetaju po Gazeli, što šetaju po autoputevima. Dakle, to su prihodi koji se ispumpavaju znate kako? Em ne reemituje program iz Luksemburga, em plaćaju usluge reemitovanja, a reemitovanje ne postoji. Oni sami ponekad to potvrde, recimo kad se zalažu za slobodu medija u Srbiji, iako su napolju, ili recimo, kad kažu da je dopisnik N1 televizije, Nikola Radišić, u Luksemburgu dobio neko priznanje. Čekajte, ako ste registrovani u Luksemburgu, on nije dopisnik, vi ste ovde dopisnici, on je tamo novinar u sedištu vaše televizije.

Dakle, malo, malo, pa im se omakne nekakva istina, ali je činjenica da ispumpavaju novac od pretplate i od nelegalno emitovanih reklama, ispumpavaju tako što plaćaju reemitovanje za N1, Novu S, Sport klubove itd.

Kad smo kod sporta, tek je tu krađa zato što postoje lista najvažnijih događaja, koja po članu 64. za TV prenose mogu da prenose samo televizije koje emituju program na celoj teritoriji Republike Srbije. Da vas u tviterima, da emituju, ne da reemituju, i na celoj teritoriji Republike Srbije, što oni ne ispunjavaju uslove.

Recimo, kvalifikacije za Evropsko i Svetsko prvenstvo u fudbalu mogu da prenose samo televizije koje emituju program na celoj teritoriji Republike Srbije. To nije slučaj, ovde vam je lista najvažnijih događaja, a oni krše član 64. i dve kvalifikacije za Evropsko i Svetsko prvenstvo su prenosili. Zašto? Kupili su sportska prava za prenose na teritoriji Srbije u kvalifikacijama za Evropsko i Svetsko prvenstvo.

Čekajte, kako su kupili kad po zakonu nemaju pravo? Zato što su bili sigurni da preko svojih ljudi u REM-u mogu da obezbede da ta prava, nezakonita prava koja su ostvarili kupovinom mogu da imaju na teritoriji Srbije, odnosno da emituju te prenose, ako već tvrde da reemituju prenos. Pitao ja UEFA-u da li su kupili sportska prava za Luksemburg? Odgovor je bio nisu. Kako onda reemituju prenose iz Luksemburga, Bog sveti zna, kad UEFA kaže da tamo uopšte nisu kupili prava. To su jedni ordinirani lažovi koji pljačkaju ovaj narod i ovu državu, pretplatnike, danima i godinama. Pri tome, te prihode, već sam rekao, ispumpavaju plaćajući usluge koje ne postoje, a to je pranje para i to je veliki kriminal i to rade danima, a još su se drznuli da ovde preko neke svoje pešadije napadaju „Telekom“ koji regularno radi i čije prihode dobijamo i mi kroz svoje plate, jer oni uplate, evo, u poslednjih 10 godina po podacima uplatili su preko milijardu evra i pri tome još uplatili preko dve milijarde poreza.

Ne razumem da ja dobijam platu kao poslanik, kao državni službenik ili ne znam šta i da se zalažem da ide manje prihoda u državnu kasu, a da ide više prihoda u Šolakov džep i da sam pri tome voljan da danima marširam da se to njegovo pravo uveća.

Sve da reemituju program, imate konvenciju o prekograničnoj televiziji koja je zakonom potvrđena ovde. Rekao je jedan opozicioni ovde predstavnik da se zalaže da budemo jednaki pred zakonom. Pa, hajde onda da budemo jednaki pred zakonom i da poštujemo te zakone. Član 24. iste konvencije kaže da programska usluga uglavnom ili u potpunosti ne može da bude sadržinski usmerena prema zemlji prijema. Znači, vi možete da imate u reemitovanju programe na srpskom jeziku, ali sadržinski ta usluga ne može da bude namenjena zemlji prijema i piše da se to smatra kršenjem jurisdikcije u zemlji prijema i zloupotrebom prava, o čemu treba da odlučuje Stalni komitet.

Da li je REM to tražio ili ne, očigledno da Šolaku nije dovoljno i ono što je do sada radio i ono koliko je u džepove nelegalno novca stavio.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledna je namera pojedinih opozicionih stranaka, čast onima koji nisu deo ovog posla, da pokušaju da igraju za svog gazdu svirača. Onaj koji je navikao da igra kako drugi svira, lako će naći gazdu svirača. Ovog puta su oni našli Šolaka.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu oni na ovim demonstracijama da bacaju kamenje na nas. Mi ćemo od tog kamenja praviti mostove i puteve, da imaju šta da blokiraju ovi koji tapšu, ovi koji su oterali najveću investiciju u Srbiji, „Volvo“, koju su oterali zato što su danima blokirali saobraćajnice zbog litijuma, u principu su se borili protiv automobilske industrije „Volvo“, koja je trebala godišnje da proizvodi 250.000 automobila u Inđiji. To je ovaj koji je na sličan način imao aktivnosti da, recimo, proizvođač automobila ode u Slovačku zahvaljujući tome što je Vlada donela odluku da neće biti eksploatacije litijuma, pod pritiskom ovih koji su dobijali pare od Rokfeler fondacije. Ovi su opet pare dobijali od Nemaca, a njih je isplaćivao Haki Abazi, koji je bio regularni direktor, poslanik Samoopredeljenja.

(Aleksandar Jovanović: Bravo.)

I evo ga jedan primerak koji je dobijao novac od Hakija Abazija, koji se našao da tapše činjenici da ćemo graditi i dalje mostove i puteve, da vi imate šta blokirati, jer da nije bilo nas i Vučića, vi danas ne bi imali šta da blokirate.

Vi tvrdite da smo mi opljačkali Srbiju, vi tvrdite. Pa, pogledajte samo devizne rezerve. Pogledajte devizne rezerve koje su u odnosu na 2012. godinu porasle tri puta. Pogledajte šta rade dobri domaćini. Pogledajte da su zlatne rezerve porasle tri puta. Pogledajte 580.000 novozaposlenih. Pogledajte fond godišnji plata. Pogledajte koliko je to. I to treba da stoji u izveštaju REM-a, jer nije dovoljno popularisano.

(Aleksandar Jovanović: Bravo.)

Samo vi tapšite. Vi ste našli Šolaka za gazdu svirača i igrajte kako on svira. Država je previše ozbiljan proizvod da bi bila prepuštena vama.

Ja ću da biram, ja ću da branim državu. Vi ne napadate vlast, vi napadate državu. Vi hoćete da srušite, ako padne Srbija, pašće i Republika Srpska, pašće i ono parče Srbije koje se zove ZSO koje treba da se formira na Kosovu. Pašće opet u nemio položaj Srbi u Crnoj Gori. To vi želite i dobili ste nalog spolja.

Srbiju ne mogu srušiti spolja ako ne nađu takve da im pomognu iznutra. Ja biram bolje da me zbog vernosti države kazne, nego da me zbog izdaje nagrade. Hvala.

Povreda Poslovnika, izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, građani Srbije, reklamiram povredu Poslovnika, član 106, gde govornik može da govori samo o tački dnevnog reda.

Pozivam i poslanike vladajuće koalicije i opozicione poslanike da se uozbiljimo, pre 20 minuta RTS je objavio da su u Zvečanu počeli veliki sukobi, KFOR zajedno sa šiptarskim specijalcima je napao goloruki narod, ima ranjenih i povređenih, da se ponašamo shodno situaciji, čak i predlog, predsedniče, možete da razmislite o prekidu, 30 minuta ranije, ove sednice i da se vidi šta država i, da kažem, naši organi mogu da pomognu našem narodu. Situacija je ozbiljna i da se upristojimo, ako možemo, čak i da nešto preduzmete kao predsedavajući. Hvala.

Da. Da treba sednicu da vodimo pristojno, to je svakako tačno, tako da očekujem da će tako i da rade svi u ovoj sali, ako možemo tako da je nastavimo.
(Tatjana Manojlović: Replika.)
Nema tu osnova.
Glasanje za 106.? Ne. Ne. Dobro.
(Tatjana Manojlović: Pominjao me je ponovo.)
Sada je Zoran Sandić, koji je, takođe, iz opozicionih redova, kao i vi, zamolio da se pristojno ponašate na sednici.
(Tatjana Manojlović: Niste mi dali repliku.)
Uvažite. Uvažite, molim vas.
Reč ima Siniša Kovačević.

Uvaženi predsedavajući, hvala lepo.

Dakle, postoje ljudi čije su misli kao slapovi, ljudi koje je Bog blagoslovio leporečjem, ljudi čije su rečenice kao melem, ljudi čije reči miliju i leče. Koliko god da govore, malo je onima koji slušaju. Narod ih zove zlatousti. Blago je njima i onima koji ih slušaju i što više govore sve su miljeniji i sve nam je manje tih njihovih lekova. Tako da se, čini mi se, nalazimo u takvoj situaciji danas.

Dakle, odbio sam da govorim o Izveštaju REM-a, kao predsednik Odbora, zato što sam suočen sa apsolutnim neslaganjem sa usvojenim Izveštajem koji je nekonzistentan, nedobronameran, netačan i tendenciozan.

Isto tako, u nekoliko prethodnih navrata, nije mi preglasavanjem u okviru Odbora bilo omogućeno da govorim i izvestim na teme koje su bile na dnevnom redu Odbora.

Dakle, moj zamenik je ovlašćen da u kontekstu političkih i moralnih normi izvesti o odnosu Odbora prema Izveštaju, a ne da ga on tumači i brani. Taj Izveštaj je trebalo da bude sveden na opservaciju, da je većinom od 10 prema šest glasova, uz jedan uzdržan, taj Izveštaj usvojen. Naravno, da bi on bio usvojen i da se u njemu pisalo o uticaju gama zraka na sablasne nevene ili o industrijskom klanju pilića, ali to ne treba da bude tema današnjih razgovora.

Niko ne bi zamerio i na nekoliko afirmativnih rečenica o Izveštaju. Napokon, to bi se i očekivalo, zaista je trebalo elaborirati šta je u Izveštaju dobro i zašto se usvaja.

Naravno, ono što se nije očekivalo i što nije trebalo da se dogodi su salve besmislica i govor mržnje koji je usledio milion puta ponovljene rečenice o ugroženosti predsednika i njegove familije, odbrana rijaliti programa, a kukasti krstovi na zgradi jednog od članova, ko je prvi doneo rijaliti u Srbiju. Naravno, to je poznato, ali taj rijaliti je u odnosu na zadrugu i neke ranije na drugim televizijama emitovane rijalitije tek mlaka banja za nerotkinje u odnosu na zlo i mržnju, nasilje i primitivizam koje srećemo u današnjim. Kao i veštačka paralela između dva rijalitija na dve televizije, narod to poredi sa okom i jednim drugim delom tela.

Naravno da animoziteti prema svim rijaltima nisu pravi prostor za objektivan politički i intelektualni diskurs. Ako u nekom rijalitiju omogućite osmočlanoj porodici da dobije krov nad glavom, onda to nije TV format koji se može napadati, niti je to onaj model u kome ćete debljinom hendikepirane ljude vratiti u svet zdravih, a i to su rijaliti. Tako da je pitanje - ko je prvi doneo rijaliti u Srbiju, potpuno irelevantno. Da ga nije donela ta osoba, doneo bi ga neko drugi.

Znate, poštovane dame i gospodo, izvesni Đorđe Stanojević je elektrifikovao Beograd, ali svakako nije kriv što su u prethodnih 120 godina desetine ljudi stradale od strujnog udara.

Dakle, čega je sve bilo poštovani prijatelji u Izveštaju REM-a? Ničega. Grafikona, šarenih slika i rečenica koje ću sada pokušati da parafraziram. Recimo, ta neka televizija od nekoliko obavezujućih parametara krši dve trećine ili trećinu, ali o tome ćemo razgovarati na kraju godine. Podsetiću vas, sad je maj, u preostalih sedam meseci možemo i na televizijama sa nacionalnim frekvencijama gledati borbe pasa ili dvoboje kršnih delija sa motornim testerama, pa ćemo i o tome na kraju godine. Na primedbu da se osobe sa čudnim biografijama, u čijim mestima boravka su često upisane Zabela, Sremska Mitrovica i još neki gradovi sa sličnim institutima, odgovoreno je da svako ima pravo na resocijalizaciju i drugu šansu. Naravno, zašto bi resocijalizovani prostor bila bravarska radionica ili pekara? Logično je da to bude televizija sa nacionalnom frekvencijom. Logično je, poštovane dame i gospodo, da mladenovački ubica objavljuje video-zapise u kojima iznosi ličnu fascinaciju jednim od resocijalizovanih personaliteta.

Zaista, bez obzira na verbalnu ekvalibristiku predsednika parlamenta, zašto pred nama ne sede članovi REM-a? Oni su tu, na kraju krajeva, u obavezi da prisustvuju. Moguće je vrlo da neko ko je određen da referiše slučajno ili svesno i sa namerom referiše, falsifikujući, izbegavajući činjenice. To govori o izuzetnom poverenju članova REM-a u izvestioca ili o odsustvu mudrosti i opreza.

Mislim da je ipak u pitanju ovo prvo, s obzirom da je isti izvestilac ne tako davno u povodu drugog sastanka Odbora već napisao panegirik o radu te institucije. Problem je što se u Izveštaju izvestioca se nalaze stvari kojih, dragi prijatelji, nije bilo u Izveštaju REM-a. Jeste Izveštaj REM-a bio nekonzistentan, bio netačan, bio nestručan, ali u njemu nije bilo mržnje i podmetanja. Bilo je neveštih pokušaja da se neoprezni i nedovoljno koncentrisani čitalac ili slušalac prevari, zavede, ali je taj Izveštaj bio lišen skarednog politikanstva i potpunih neistina.

U Izveštaju REM-a nisu pominjani razlozi za genezu i rast nasilja, nije postojala ni trunka samokritike, ukazivanje na eventualnu moralnu ili političku odgovornost. Naprotiv, bio je to Izveštaj pun samohvale i samozadovoljstva. Bolje od ovoga ne može. Naravno, REM nije politički institut i ne treba da bude, ali njegovo činjenje ili nečinjenje proizvodi politička i medijska događanja koja su, čini se, često značajnija od same politike.

Dirljiv je i način na koji izvestilac brani lik i delo predsednice REM. Mali je problem, dame i gospodo, što gospođa na tom sastanku Odbora nije bila ni prisutna, ni napadana.

Izvestilac takođe ima pravo na lični stav da se za mladenovačko i beogradsko krvoliptanje krivi Srpska književna zadruga, neki mediji, amatersko pozorište „Dobrica Milutinović“, ali nema pravo da ga iznosi kao stav Odbora. Skandal je blaga reč za to što je urađeno, šta je sve izgovoreno u provali mržnje i besa i udvoričke potrebe da se sultan poljubi u opanak. Strašno.

Ponoviću, slobodna reč je sveta pod krovom ove kuće, ne postoji nikakva odgovornost za izgovoreno, osim političke i moralne, ali postoji i moralna i politička obaveza da se ovde u plenumu iznesu stvarni zaključci i mišljenje Odbora. Zaista sramno.

Zbunjen ovolikom količinom beščašća i zloupotrebe mogućnosti da se javnim iskazom obrati javnosti i zloupotrebi tu mogućnost, javno pozivam sve članove REM-a koji su prisustvovali sednici Odbora, kao i članove Odbora iz opozicije iz SNS da kažu da li je ovo što je izgovorio izvestilac blizu istine ili predstavlja tek bedni falsifikat i odsustvo elementarne političke i individualne pristojnosti.

Predstavlja li poziv na nasilje, afirmaciju neistine i političkog licemerja bez presedana, afirmaciju teze da mnogostruko ponovljena laž poprima obrise istine kod određenog broja ljudi? To nakaradno shvatanje da moral i politika isključuju jedno drugo postaje kancer ovog društva, regrutuje najgoru politiku iz politike tera one koji ne samo kao aktivni učesnici, nego kao i glasači smatraju načinom da se jedno društvo učini prosperitetnijim i boljim.

Politika i etika su rođene sestre, kaže Platon. Teško onim društvima u kojima su one u zavadi. Teško onim društvima u kojima pogrešno postavljeni ljudi nesvesni snage i veličine svoje odgovornosti, umesto da služe slobodi, demokratiji i pravdi, istini, odluče da službe jednom čoveku, makar to bio i Perikle.

Sve ono što ova grupa ljudi treba da kanališe, kontroliše i usmerava da bi društvo išlo u smeru tolerancije, slobodne reči i misli, demokratiji i svetinji slobode, izostaje. Umesto toga na jedno ili oba oka žmuri se na emitovanje primitivizma, pozivi na nasilje, stimuliše ga i afirmiše idealizujući ga, jer štit koji treba da nas zaštiti od nekompetentnih, neumetničkih, politički agresivnih sadržaja, pogrešnih činjenica, nažalost okrenut je na drugu stranu.

Važnije je je ko je pisao neku skaradnu poruku, koji psihopata je uvredio osobu na čelu ovog tela, ko ih je tužio ili pogledao popreko. Da su ovde članovi REM-a pitao bih ih - koliko su opomena izrekli, koliko kazni, koliko puta su intervenisali da se spase dignitet i medija i njihovih konzumenata?

Mislim da članovi REM-a, uz dužno poštovanje, nisu svesnih svojih istorijskih ni moralnih odgovornosti. Verujem, da čak nisu ni svesni koliki su teret natovarili na nejaka pleća. Od njih zavisi visina demokratskog horizonta i ograničenja svevlasti jednog čoveka, ko god to bio, da su se postepeno pretvorili u poslušne i vrlo kooperativne saradnike vlasti, spremni da u potpunosti podrže sve što se od njih traži.

Nemam zamerki na elaborate kojim su nacionalne frekvencije dobijene. Pismeni su, korektni, u značajnoj meri barataju osnovnim poznavanjem medija i njihovih postulata. Problem je, dame i gospodo, što se ti elaborati apsolutno ne poštuju, a reakcija REM-a u potpunosti izostaje. Naprotiv, pokušaj javnosti da ukaže na određeni problem proglašava se napadom na REM, kolektivno ili insignijski na njenog predsednika, zamenika ili članove pojedinačno, poput oslobođenog kanarinca koji ne shvatajući vrednosti slobode uporno i bezuspešno pokušava da se vrati u krletku.

Nasilje i zlo idu u talasima. Dobrota je sama i bez pratnje. Seme mržnje i zla niče obiljem, gorki plodovi niču i tamo gde nisu sejani. Mi ne spadamo u ljude kojima je sloboda teret. Naša sloboda zna da peva kao i sužnji koji su maštali o njoj i dosanjali je.

Ako su nam na putu ka njoj naoružani voditelji televizijskih programa koji vitlaju pištoljima i automatima, ako su na putu beli magovi, šamani i vidovnjaci, vratićemo ih sa nacionalnih frekvencija tamo gde i pripadaju.

Nikada nijedan predsednik u modernoj epohi nije toliko voleo i toliko zloupotrebljavao upravo one medije koje REM treba da kontroliše. Ovaj REM to ne ume ili ne želi da oktroiše. Živimo u strašnom vremenu. Na nama je da ga učinimo boljim. Na nama i na gospodi iz REM-a.

Hvala vam lepo. Iskoristiću ovaj momenat još samo da podnesem neopozivu ostavku na mesto člana i predsednika Odbora za kulturu i informisanje. Čini mi se da moj intelektualni plato i moj moralni plato nije adekvatan poziciji koja se tamo zauzima. Izvinjavam se mojoj dragoj prijateljici što sam ukrao i njeno vreme.

Imamo i povrede Poslovnika.
Nataša Jovanović ima reč.
Izvolite.

Hvala vam, gospodine predsedniče Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je vrhunac besčašća jednog predsednika odbora, važnog Odbora, rekla bih, za kulturu i informisanje, čiji sam član i klasična zloupotreba. Nije to, gospodine Orliću, nerazumevanje i neznanje.

Da je hteo Siniša Kovačević, složićemo se da on nije glup čovek, on bi mogao…

(Narodni poslanici opozicije: Koji član?)

To je član 96. stav 2. Sačekajte malo da napravim uvod o osobi koja je čitala ovaj cinični traktat. On je mogao da nauči, a uporno ga, sada će godinu dana, sekretar Odbora upozorava da je dužan da nauči svaki član Poslovnika prilikom predsedavanja. On je to u stanju, ali neće. Lakše mu je da laže, da obmanjuje, da nas naziva neukima, glupima, da kaže da je njegov problem u ovoj državi jedan čovek koji se sve pita, a to je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, jer Siniša Kovačević ne može, iako mu mi uporno ponavljamo, mesecima da shvati da je taj čovek koji je predsednik svih građana Srbije, Aleksandar Vučić, zadobio u istoriji srpskog parlamentarizma najveći legitimitet od strane građana Srbije.

Vi se gnušate, odnosno Siniša Kovačević građana Srbije. On nas u svom obraćanju nekim svojim građanima, valjda onima koji dele njegovo mišljenje, naziva kojekakvim imenima, ali to je problem onih koji ne shvataju da običan čovek, pošten čovek, vredan čovek u ovoj zemlji uvek će da bude na strani Srbije, na strani Aleksandra Vučića, na strani onoga što je iskonsko u nama i što mi imamo, a to su i poštovanje i kultura i kućno vaspitanje.

On je pokazao kao neko ko za sebe kaže da je proslavljen u svom poslu da nema elementarno poštovanje svojih kolega i svedok sam takvog ponašanja i da takvom vrstom zloupotrebe želi da kaže da su njegova prava uskraćena. Nisu mu uskraćena nikakva prava. Njih narod jednostavno neće, niti će ih ikada hteti.