Hvala vam.
Ako dobro razumem, ne tražite da se glasa o povredi Poslovnika?
(Nataša Jovanović: Ne tražim.)
(Siniša Kovačević dobacuje.)
Samo polako. Imamo još povreda Poslovnika.
Treba svi da dobiju reč.
Radmila Vasić ima reč.

Predsedniče, ukazujem na član 27. – predsednik Narodne skupštine predstavlja Narodnu skupštinu, saziva sednice, predsedava i radi druge poslove po zakonu i po ovom Poslovniku.

Na osnovu svega toga, ja vas pozivam da se odgovorno ponašate pre svega iz razloga što je na Kosovu, tačnije u Zvečanu dramatično, da se bacaju šok bombe, da je napadnut goloruk srpski narod, da ima ranjenih i da bi vi ovu sednicu ovog časa trebali da prekinete i da sazovete Kolegijum, da biste pozvali predsednike poslaničkih grupa da vidite na koji način treba i moramo da pružimo kao poslanici, kao najviša vlast, kao država Srbima na KiM. Oni su ugroženi i potpuno je neodgovorno sa vaše strane da se sada ponašate kao da je sve u redu i da ovu sednicu privedete kraju kao da je regularno.

Molim vas da prekinete ovu sednicu… (Isključen mikrofon.)

Razumeo sam vas.

Želite da se sastane Kolegijum? To je predlog?

(Radmila Vasić: Da prekinete sednicu.)

Samo polako da bismo se čuli.

Glasanje za član na koji ste ukazali 27. – treba li?

(Radmila Vasić: Trebalo bi da glasate.)

Dobro.

Da vidimo šta je samo još povreda Poslovnika da bi svi dobili reč.

Biljana Đorđević ima reč.

Maločas smo imali situaciju kada je navodno reklamirana povreda Poslovnika 96. stav 2. ja stvarno ne znam kakve to veze ima sa onim što smo čuli, više je zvučalo kao neka replika. Vi niti ste opomenuli govornicu za tako nešto, niti smo mi čuli u čemu ste vi zapravo povredili Poslovnik, jer povreda Poslovnika uvek na vašu sramotu ili ne znam šta. Niste ni dali obrazloženje kako vi to niste povredili Poslovnik, nego ste jednostavno pitali da li se glasa.

(Aleksandar Marković: Koji član, koji stavovi?)

Član 103. svi stavovi. Dakle, da neko mora da kaže na šta se prvo poziva, da vi onda morate da date obrazloženje kako niste povredili Poslovnik, pa tek onda da pitate da li se neko izjašnjava. Vi to niste uradili.

Ja bih zaista volela da opomenete nekoga kada replicira i kada dolazi iz vladajuće koalicije, a ne samo sa ove druge strane. Zahvaljujem.

Dobro. Znači član 103. na njega ste ukazali i bilo je vaše pitanje, šta, da li ćemo da glasamo za član 96. ili ne?
Rekla je gospođa Jovanović da ne treba da se glasa za to.
Da svima koji zloupotrebe povredu Poslovnika oduzmem vreme poslaničkih grupa? Da, to sam rekao danas, to radimo svima.
Da li treba da se glasa za 103? (Da)
Ima li još neka povreda Poslovnika, ali zaista povreda Poslovnika?
Još Srđan Milivojević i da završavamo sa ovim.

Reklamiram povredu Poslovnika član 108. stav 1. koji kaže - o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.

Vi nam gospodine Orliću ovde uvek držite predavanja kako mi ne znamo Poslovnik i uvek se ponašate kao da postoje dva Poslovnika, jedan za SNS, drugi za nas iz opozicije. Ono što je posebno iritantno, kada god se neko iz vladajuće većine, a pogotovo iz SNS javi po povredi Poslovnika, on dobije vreme za reklamiranje povrede Poslovnika od dva, dva i po minuta, tri minuta, dok nama kao brzi gonzales štopujete vreme, tačno u dva nula gotovo.

Dakle, ja vas molim da ujednačite kriterijum i da Poslovnik važi jednako za nas iz opozicije, kao i za predstavnike SNS. Hvala. Ne mora da se glasa.

I vas sam slušao koliko i sve ostale, dok ste sami želeli da govorite i šta je sada problem? Ne umete da objasnite, samo je glad, jel tako.
Šta ste rekli za glasanje? Rekli ste da ne treba. I da vas sada pitam što ste se javili uopšte. Pojma nemate.
Imamo još prijavljenog Milorada Bojovića.
(Siniša Kovačević: Izvinjavam se gospodine predsedniče, tražio sam repliku. Lično sam pomenut.)
Samo polako. Bez vikanja iz klupa.
Ne replicira se na povrede Poslovnika. To je osnovna stvar.

Hvala gospodine predsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, ako ste mislili da je komunizam prestao da postoji pre 33 godine, prevarili ste se, nije, evo ga na delu. Javnost mora da bude šokirana. Stranke koje su srušile Jugoslaviju sa idejom da naprave bolje i demokratskije društvo danas traže da se zabranjuju mediji, da se ukidaju dozvole medijima za rad. To se ako niste znali poštovane dame i gospodo poslanici, zove cenzura. To je direktan napad na slobodu medija, na Ustav i demokratiju.

Šta je sloboda medija? Prema Minhenskoj deklaraciji o pravima i slobodama novinarima koja je krovni dokument za sve novinare sveta, stoji sledeće - da su mediji odgovorni svojoj publici, da su odgovorni svojoj savesti i da su odgovorni svojim redakcijama, odnosno vlasnicima medija. Zato mislim da će mediji u Srbiji biti slobodni onog trenutka kada političari prestanu da se bave slobodom medija. Zato mislim da je rasprava o Izveštaju REM-a najobičniji izgovor da se ovde u Skupštini Srbije pokuša da se izvrši jedna vrlo interesantna stvar, a to je da se medijima zabrani pravo na slobodu izražavanja.

Nezavisni mediji postoje samo na dva načina. Ukoliko su u pitanju štampani mediji, oni su nezavisni samo ukoliko nemaju nikakve druge prihode, osim od prodaje koju ostvare na kioscima. Ukoliko su u pitanju televizije, tu dolazimo do jednog zanimljivog slučaja. Televizije se finansiraju ako su komercijalne tako što žive od prodaje reklama. Ukoliko prodaju reklame, onda dolazimo do pretežne stvari, a to je ekonomski interes vlasnika. Kada dolazimo do ekonomskog interesa vlasnika, on biva jači ukoliko je ta televizija gledanija, odnosno postaje slabija ako televizija ima manje gledalaca.

Sada dolazimo do dve zanimljive stvari. Godine 2002. je donet Zakon o radiodifuziji. Taj zakon, kasnije Zakon o RATEL-u i kasnije Zakon o REM-u, nisu doneti da bi Srbiji pomogli da postane bolja i demokratskije društvo, doneti su iz jednog jedinog razloga, a to je da pomognu stranim, velikim televizijama i kompanijama da dođu i otvore svoja predstavništva na teritoriji Republike Srbije.

Mi smo taj zakon 2002. doneli. Ne mi, nego država Srbija ga je donela, tadašnja vlast pod izgovorom da želi da smanji uticaj države u medijima. Onda se sa etrom o kome mi danas pričamo da ga treba zaštiti od negativnih uticaja, desilo isto što i sa privredom. Sve lokalne medije su privatizovali i prodali svojim prijateljima da bi omogućili da dođu strane televizije kako bi oni mogli da stvore medijski konglomerat preko koga će kontrolisati političku filozofiju i državi Srbiji i preko koje će građanima ponuditi ono protiv čega se danas bore.

Kako je stvoren taj zakonodavni okvir? Nakon donošenja Zakona o radiodifuziji koji je prvi put donet 1912. godine u SAD, samo sa jednim razlogom, da se zabrani stranim državama da otvaraju radio stanice na teritoriji SAD. Dakle, tome je trebao da doprinese ovaj Zakon o radiodifuziji, međutim nije.

Godina 2006. je zanimljiva iz još jednog razloga. Tada je oduzeta frekvencija BK televiziji. A znate li iz kog razloga? Ne zato što BK televizija nije imala program koji je odgovarao konkursu. Naprotiv, BK televizija je u tom trenutku imala jedan izbalansiran program koji je sadržao dokumentarni, naučni, sportski itd. program, ali je BK televizija imala nešto što je trebalo jednom čoveku, koji je tako napravio veliki finansijski uspeh. BK televizija je imala ugovor o prenosu Svetskog fudbalskog prvenstva. Onda su oduzeli frekvenciju, RATEL je oduzeo frekvenciju BK televiziji, tu dozvolu za prenos utakmica svetskog prvenstva je otkupila jedna marketinška agencija, koja je kasnije sa RTS-om potpisala ugovor o prenosu utakmica svetskog prvenstva na RTS-u i prodavala reklamni prostor na RTS-u i tako se vlasnik te marketinške agencije obogatio, on se danas bavi politikom, predsednik je jedne opozicione partije s one druge strane.

Takođe smo čuli primedbe kako su „Pink“ i „Hepi“ propagandna mašinerija vlasti, kako one objavljuju vesti koje idu u prilog vladajućoj većini, a „Nova S“ i „N1“ nisu propagandne mašinerije opozicije, one uopšte ne objavljuju nijednu vest o tome šta opozicija radi i uopšte ne objavljuju nijednu vest koja je negativno konotirala ono što vlast radi. Dakle, „Nova S“ i „N1“ su primeri uzvišenog elitizma, a „Pink“ i „Hepi“ su primeri najopskurnijeg TV programa koji postoji u Srbiji. Pa ja se ne bih složio sa tim.

Zanimljiv je podatak recimo ovako, možete to da proverite na internetu. „Farma“ je jedan rijaliti program koji se emitovao u Srbiji na televiziji „Pink“, ali se u isto vreme emitovao i na „Novoj HR“, koja je deo ove grupacije koja danas tvrdi da je najelitnija, da je jedina objektivna, da ima najbolje vesti, najizbalansiranije vesti, koja se bori za slobodu medija.

Kada uđete tamo, piše da je „Farma“ rijaliti program koji se emituje na „Novoj HR“ od 2009. do 2017. godine. Ista ta „Farma“, samo sa drugim učesnicima, se emituje na televiziji u Srbiji isto od 2009. do 2017. godine. Znate kada nastaje problem? Kada televizija „Pink“ odbija da potpiše novi ugovor za emitovanje novog rijalitija sa istom marketinškom agencijom o kojoj sam malopre pričao. Ta ista marketinška agencija je imala 10% u vlasništvu „Pinka“ i tad je to sve bilo u redu. Isto tako, ova medijska grupacija koja je vlasnik „Nove S“ i „N1“ je otkupila vlasništvo „Pinka“ u Crnoj Gori i BiH. Sad čestiti i pošteni građani treba da se zapitaju o čemu je tu reč.

Dakle, kada je tu keš flou neki, kada postoji promet novca i kada postoje finansijski interesi koji odgovaraju ovoj grupaciji koja govori kako su „Pink“ i „Hepi“ najopskurnije televizije u Srbiji, onda je u redu, a kada je to suprotno, kada to ide u korist „Pinka“, onda to nije u redu.

Da se razumemo, ne gledam „Farmu“, ne gledam nikakve rijalitije, pojma nemam šta je „Zadruga“, ne gledam „Pink“, ne gledam „Hepi“, ne gledam nijednu televiziju. Gledao sam isključivo vesti ovih dana kada su se desile ove tragedije, da budem obavešten o onome šta se dešava.

Uverenje da izbori mogu da se dobiju na televiziji, a to je zapravo predmet interesovanja dama i gospode koji su predložili ovu tačku dnevnog reda, je po sredi. Dakle, oni misle ako imaju sve televizije na svojoj strani, ako „Pink“ i „Hepi“ postanu „N1“ i „Nova S“, da će oni da dobiju izbore. To jednostavno nije tačno. Godine 2012. Aleksandar Vučić i SNS nisu imali nijedan medij na svojoj strani, pa su dobili izbore.

Dakle, da bi se izbori dobili, potrebno je nešto više od puke propagande, potrebno je nešto više od pojavljivanja na televizijama i držanja govora na televizijama. Potrebno je da imate program, da imate viziju i potrebno je da imate građane koji smatraju da je ta vizija koju ste ponudili dobra i korisna za njih, pa će onda oni na izborima da glasaju za vas.

Zanimljivo je takođe još nešto. Te 2006. godine o kojoj sam govorio, na tom konkursu za dodelu nacionalnih frekvencija javila se firma koja se zove Central European Media Enterprises. Zanimljivo je da je vlasnik te televizije, on je u međuvremenu postao pokojnik, bio bivši ambasador SAD u Budimpešti, Mart Palmer, koji je 1996. godine učestvovao na demonstracijama protiv Slobodana Miloševića u Jugoslaviji i koji je autor jedne zanimljive knjige „Kako srušiti sve režime do 2025. godine“, koji nisu navodno demokratski.

(Predsednik: Gospodine Bojoviću, samo da vas zamolim da privedete kraju.)

Dobro. Samo još jednu rečenicu.

Dakle, dame i gospodo, mišljenja sam da sloboda medija nije stvar koja može da se ograniči, koju može da ograniči bilo jedan pojedinac, bilo grupa. Mišljenja sam da političari, poslanici ovde, ne mogu da se bave gašenjem medija. Hajde da bacimo Ustav, da bacimo zakone, da spalimo dela Mila, Loka, Hobsa, Hjuma, svih koji su pisali o ljudskim pravima i slobodama i onda ćemo postati jedina zemlja u Evropi koja je posle ukidanja komunizma gasila medije. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, s obzirom na to da je sada 18.00 časova, i u skladu sa odredbama iz člana 106. stav 2. Ustava Republike Srbije, člana 48. stav 2. Zakona o Narodnoj skupštini, kao i u skladu sa odredbama našeg Poslovnika, ovog trenutka završavamo Prvo redovno zasedanje u 2023. godini. Raspravu o istim tačkama dnevnog reda, kako su to dogovorile i poslaničke grupe, nastavljamo već sutra u okviru vanrednog zasedanja.
Pozivam vas da saslušamo himnu Republike Srbije.
(Intoniranje himne.)
Rad sutra počinjemo u 15.00 časova.