Hvala vam predsedniče.
Porodicama nastradalih u ova dva masakra izjavljujem najiskrenije saučešće, i od tog dana svaki put kada dolazim na posao ovde na zasedanje i prolazim pored škole „Vladislav Ribnikar“ uvek imam neki neobičan osećaj tuge i velike žalosti i velike uznemirenosti, koju sebi sa ovoliko godina teško mogu da objasnim. To što nam se desilo, svi ovde prisutni, cela država i čitav sistem moramo da damo sve od sebe da se takve stvari više nikada ne ponove.
Mi smo u četvrtak počeli sa ovom drugom tačkom dnevnog reda, čija je tema izveštaj REM-a i tog dana, to je bio 25. maj, neko od kolega iz moje poslaničke grupe, dok smo sedeli u kancelariji pre nego što smo ušli u ovde u salu, je rekao da je 25. maj, podsetio nas je da je 25. maj bio dan mladosti. Onda smo se svi nekako setili tog vremena, onako sa setom, ali smo se i setili nekog vremena u kome smo svi bili bezbrižni u kome smo se svi nekako osećali bezbedno. To pamte generacije, moja generacija i starije generacije.
Kao tema u toj nekoj našoj diskusiji se nametnuo i sadržaj tadašnjih TV programa ili uopšte bilo kakve TV emisije. Koliko svi mogli da se setimo nije se dozvoljavalo da se svašta ili nešto što nije primereno emituje da li na televiziji ili na radio programu. Ovih dana sam slušao i kolege sa leve strane, kolege sa desne strane, svi su podsećali na te emisije, na to vreme, na dobre stvari tih emisija i poruke koje su one ostavljale.
Danas, kako je malopre rekla i koleginica, društvene mreže su stvar koju bilo ko teško može da kontroliše i apsolutno se slažem. Ali ono što i to je moje lično mišljenje, mogu da kažem kada je u pitanju REM i kada su u pitanju programi ne samo na nacionalnim frekvencijama, nego i na svim drugim koji su nam sada dostupni, mislim da postoji mogućnost da se dosta stvari cenzuriše.
Oni moraju da budu restriktivniji. Zbog posla kojim se bavim i ja svi koji ste ovde u ovoj sali moramo da budemo informisani i stvarno se trudim da pratim informativne emisije sa televizija, koliko god su dostupni i na koliko god mogu da naiđem. Onda tražim tu istinu i pokušavam da političko iskustvo koje imam negde uskladim sa informacijama koje dolaze do mene. I danas na televiziji može svašta da se vidi. Prednost današnje televizije je u tome što imamo mnogo veći izbor. Nekada smo imali RTS 1, RTS 2, danas imamo desetine i stotine TV programa. Zato apelujem pre svega na roditelje. Rekao sam moje lično mišljenje o REM-u, ali smatram da svako od nas svojoj deci treba da bude REM, da smo mi ti koji trebamo da pravimo određenu selekciju toga šta dete može da gleda ili da možemo da uradimo blokadu onih kanala za koje smatramo da nisu prikladni da ih naša deca gledaju.
Pre dve godine jednom prilikom Dragan Marković Palma, predsednik poslaničke grupe JS, kojoj pripadam, ovlastio me je da odem na jednu debatu gde su bili pozvani predstavnici svih poslaničkih grupa. Tema je trebala da bude „TV program“. Iskren da bude nisam najbolje odradio pripremu, nisam se pripremio da znam o čemu će sve da se debatuje u jednoj takvoj emisiji i kada sam otišao na tu debatu i otvorile se teme, video sam da je tema bila rijaliti program. Bilo je onih koji su kritikovali rijaliti programe, bilo je i onih koji su ih sa jedne strane, neću da kažem branili ali nisu rekli da je to nešto najstrašnije što može da se vidi na televiziji. Kada je krenula ta debata počeli su svi da pričaju o farmama, o velikoj braći, o parovima, o zadrugama i o ko zna još kakvim sličnim programima.
Dva sata sam slušao sve one koji su pre mene pričali i kad je došao red na mene da ja nešto treba da kažem, iskren da budem, ja nisam imao šta da kažem, zato što se u mojoj kući takve stvari ne gledaju. Prosto, ja svojoj deci to nisam dozvoljavao nikada da gledaju i nisam bio upoznat sa sadržajem takvih emisija. Onda sam čuo od svih prisutnih, i onih koji napadaju i onih koji to brane, da su svi, apsolutno svi, gledali. Satima su gledali takve emisije. Znači, i jedna strana i druga strana. Pričali su o kakvim psovkama se tu radi, ko kome pokazuje polne organe, kakve su tuče, kakve su sve gadosti moguće da se vide u takvim emisijama.
Kad je došlo vreme da ja iznesem svoje mišljenje, ja sam video da sam ja promašio. Ja sam rekao da nisam gledao takve emisije. Verujte mi, od 20 prisutnih ljudi, pošto je to bilo snimano, samo se jedan od dva kamermana javio i rekao je čovek da ni on to nije gledao. I zato se vraćam. Mi, pre svega roditelji, moramo da budemo taj REM u našoj porodici kad pričamo pre svega o maloletnoj deci.
Ako pričamo politički, ja i politički imam pravo da zamerim ljudima koji se nalaze uz REM-u, pre svega RTS-u, zato što sam ja narodni poslanik od 2012. godine i samo jednom sam dobio poziv da gostujem na RTS-u. To meni nije tako strašno, koliko mi je strašno to što predsednik moje stranke Dragan Marković Palma, stranke koja ima osam narodnih poslanika, državotvorne stranke, stranke koja je dugo na političkoj sceni, čovek nije imao pet ili šest poslednjih godina priliku da gostuje na RTS-u.
(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje.)
Kolega Ćuta, ja razumem predsednika kad vam kaže da ne dobacujete. Nećete da me zbunite. Vama treba da promenimo taj nadimak, niste vi Ćuta, vi ste „Priča“ i kad pričate pametno, meni je to okej, a kad radite ovako provokativno, to mi se ne sviđa. Ja vas nikada nisam prekidao. Evo, ja ću da vam obećam danas, nije mi manir, ali trudiću se i ja vama da dobacim. Ali, kažem da to u startu nije ispravno. Nemojte to da radite. Kad ja pričam, ako ima nešto što vam ne odgovara, javite se pa mi kažite šta vam ne odgovara. Ne znam zašto to stalno radite? Ako privlačite pažnju i popularnost, to nije način.
Znači, Života Starčević, kolega koji je danas pričao kao ovlašćeni ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, rekao je jednu stvar a ja ću ponovo da ponovim ono što je on rekao. Interesuje me da li će RTS večeras da isprati jednu organizaciju koja je već postala tradicionalna. Znači, Jedinstvena Srbija, mi kao politička stranka, šaljemo 1.200 ljudi različitih obrazovnih profila u Grčku. Tu idu lekari, idu radnici, idu seljaci, idu preduzetnici, idu prosvetari. Znači, 1.200 ljudi. Do sada ni jednom nismo imali situaciju da RTS dođe i da to proprati. Da li će to da proprate pozitivno ili negativno, ja ne znam.
Ono što je vrlo bitno, kad svi pitaju kako to šaljete, od čega to plaćate, plaćamo od sredstava, svi koji se bavite politikom znate da svaka poslanička grupa u odnosu na broj poslanika po zakonu dobija određena sredstva. Mi ne radimo upaljače, majice, kačkete ili svašta nešto, nemamo saradnike spoljne koje plaćamo za svašta nešto, koristimo taj novac da ga na ovakav način vratimo građanima.
Ja ću sa ovim da završim i evo još jedanput kolegama koji prate ovo današnje zasedanje, evo kolega Starčević i ja sada apostrofiramo to što se večeras dešava. Ja vas molim da ispratite. Da li se to vama sviđa ili se ne sviđa, to je sad manje bitno, ali je fer i korektno da se pokaže kako mi vraćamo narodu Srbije ono što nam je dao. Hvala.