Zahvaljujem.

Ne verujem da ću uspeti baš na sva ova silna pitanja da odgovorim u roku od dva minuta.

Što se tiče izveštaja iz policije koji ste čitali, ja moram da vas podsetim da ste vi narodni poslanik. Dakle, niste novinar nekog tabloida. Tako je. Funkcija narodnog poslanika nosi odgovornost. Nosi društvenu odgovornost. Vi biste morali da znate da je objavljivanje takvih izveštaja zabranjeno jer sadrže zaštićene podatke, pa čak i ako su taj izveštaj objavili tabloidni mediji koji u startu krše kodeks novinara. Dakle, bilo koji mediji, vi ne morate dalje da to promovišete. Taj način ponašanja ne morate dalje da promovišete.

Na isti način je postupio i načelnik Beogradske policije kada je na konferenciji za medije prikazivao spisak dece koja su, koja bi trebalo da budu navodno ubijena u masakru u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“.

Dakle, to nije u redu. Prekinite to da radite, posebno kada su u pitanju ljudi koji nisu prisutni i posebno kada su u pitanju deca bez obzira o čijoj se deci radi.

(Nebojša Bakarec: Jel donirate toj deci?)

Zašto bismo donirali deci Dragana Đilasa bilo šta?

Molim vas, nemojte mi dobacivati.

Što se tiče ovih podataka koje iznosite, podaci o našoj imovini, o mojoj imovini, o imovini prof. Pavićevića, Biljane Đorđević, Radomira Lazovića takođe, i o imovini Dobrice Veselinovića su dostupne u Registru imovine funkcionera. Proverite taj Registar i ako imate bilo šta da prigovorite, proverite Registar imovine gde se vidi šta imamo.

Zahvaljujem.

Hvala.

Reč ima kolega Uglješa Marković.

Izvolite.

Zahvaljujem se, uvažena predsedavajuća.

Poštovane kolege i koleginice, uvažene građanke i građani Republike Srbije, ulazimo, tj. već smo u trećoj nedelji od početka diskusije po tačkama dnevnog reda o kojima govorimo i danas i čini mi se da što dalje idemo da nekako pojedinačno svako od nas gubi iz vida zbog čega je sazvana ova sednica, tehnički druga po redu, odnosno praktično jedna te ista sednica sa istim dnevnim redom. Gubimo iz vida da smo se okupili nažalost, na veliku žalost čitave nacije zbog dve tragedije koje su nas zadesile, jedne u okolini Mladenovca i Smedereva, a druge tragedije koja se dogodila u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i nekako gubimo iz vida odgovornost koju imamo i potežimo za argumentima svako od nas bez razlike gubeći iz vida da trebamo da iznađemo odgovore na sva pitanja koja su tog 3. maja i u noći između 4. i 5. maja za celokupno naše društvo se zapravo otvorilo.

Kada se sve to dogodilo, pričam u lično ime, sam sa sobom sa razmišljao šta je to što treba uraditi i negde sam došao do zaključka da je možda najbolji put da svako od nas, a pogotovo mi koji imamo odgovorne funkcije i koji predstavljamo građanke i građane možda za početak zaćutimo, da zaćutimo i da se zapitamo gde to sami grešimo u odnosu prema svojoj porodici, u odnosu prema svom neposrednom okruženju, prema svojim prijateljima, komšijama, rođacima, a tek onda da počnemo prstom da upiremo jedni u druge i da tražimo krivce u svemu onome što se dogodilo.

Plašim se, drage koleginice i kolege, a ne kažem da sam u pravu što sam tog stava, ali plašim se, uvažene dame i gospodo, da smo mi u tom procesu krenuli od nas i počeli smo odmah da tražimo krivce, da upiremo prstom i tako se nažalost odvija i ova sednica.

Danas je na dnevnom redu Izveštaj REM-a, o toj tački govorimo. Akcenat je da budemo objektivni na dve televizije, neću ih imenovati, sa nacionalnom frekvencijom. To je ono o čemu mi govorimo. Apsolutno smo zaboravili da i ti ljudi koji šetaju, su između ostalog kao jedan od krivaca videli, jedan od formata koji se emituje na tim, ali ne samo na tim televizijama.

Negde sam očekivao da ćemo govoriti o mogućim rešenjima. Čulo se jedno rešenje, da ih treba zabraniti. Dame i gospodo, zaboravljamo i gubimo iz vida da je posle 5. oktobra, bez namere da se vraćam na 5. oktobar, došao kapitalizam. Kapitalizam u svojoj osnovnoj funkciji ima jednu stvar koja se zove profit, a taj profit težnja svakog kapitaliste, prosto prirodno je, da ga maksimizira.

Kada govorimo o rijaliti programu, to je činjenično jedan od ili možda najjeftiniji sadržaj koji očigledno ima svog krajnjeg konzumenta i koji onome ko ga emituje donosi profit. Da li je rešenje zabraniti ga? Da li je rešenje zabraniti ga na nacionalnoj frekvenciji, a dozvoliti ga na kablovskim televizijama gde bi bio kao jedan od dodataka paketu koji bi se doplaćivao i gde bi se pri tom proizvođač istog tog sadržaja možda i oporezivao, pa se taj novac onda koristio za ulaganje, kako u obrazovanje, tako i u kulturu? To je možda jedan od modaliteta o kojim smo trebali ovih dana da govorimo.

Ovaj sadržaj smo negde optužili za krivca. Ja sam hvala Bogu roditelj dva dečaka koji su još uvek mali, ali imam prijatelje koji imaju decu tu negde tih godina, 10, 11, 12, 13, 15. U razgovoru sa njima ni jedan mi nije rekao da njihova deca prate televiziju. Oni su na društvenim mrežama. To su generacije koje su rođene i odrasle u eri interneta. Lagaću ako kažem da do njih taj sadržaj koji se emituje u tim programima ne dolazi, da on dolazi putem društvenih mreža u kratkim formatima, u formatima od nekih 30 sekundi i možda do njih dolazi ono najgore što se dešava upravo u tom programu.

Ali, šta ćemo sa društvenim mrežama? Kako ćemo njima da se suprotstavimo? Šta je put da nekako i roditelji mogu da iskontrolišu šta je to što rade njihova deca na društvenim mrežama i kojim jezikom komuniciraju sa svojim vršnjacima, ne samo na društvenim mrežama već i u viber i drugim grupama preko kojih komuniciraju.

Možda je trebalo razgovarati i o tome na koji način i kako edukovati roditelje o svemu tome, o pretnjama koje postoje i svemu onome što su zamke koje mogu da ne vide, a mogu da im se dešavaju u njihovoj kući. Plašim se da ni o tome nismo govorili i plašim da smo nastavili u svim prethodnim danima, kako i danas, da optužujemo jedni druge za to ko je više, ko je manje kriv i da posežemo za određenim političkim potezima ne bi li smo to donekle pretočili u političke poene i nekome se dopali, opet na ovoj ili onoj mreži.

Takođe, u jako teškim danima za našu državu pogođenom svim ovim tragedijama, paralelno sa tim mi smo imali i napad i na SPC, mi smo u prethodnim danima imali dešavanja i na Kosovu i Metohiji, na severu Kosova i Metohije. Socijalistička partija Srbije je ovo sve vreme pozivala i dalje poziva na preko potrebnu političku stabilnost, jer jedino uz političku stabilnost, uz jednu kulturu dijaloga, pre svega iz ovog doma, uz pokušavanje iznalaženja rešenja možemo da dođemo do kvalitetnih zaključaka i do rešenja koja nas nekuda mogu odvesti.

Zato se plašim da samo oko jedne stvari svi zajedno nismo sebi smeli da dozvolimo političko nadmudrivanje, a dozvolili smo to političko nadmudrivanje, a to je upravo Srbija, Srbija i njena budućnost. Zato vas pozivam uvažene koleginice i kolege da pokažemo i odgovornost i zrelost i da ovu diskusiju u daljim danima probamo negde svi da implementiramo sebe u najboljem svetlu i da prvi odavde svi pošaljemo poruku, svi zajedno da svi želimo Srbiju bez nasilja, da svi želimo prosperitetnu Srbiju, da svi mi volimo našu Srbiju jer je ona jedna jedinica i nemamo drugu. Zahvaljujem.

Hvala.
Imam u sistemu koleginu Obradović. Greška.
Reč ima gospodin Đorđe Miketić. Izvolite.
Nije tu.
Jasmina Obradović sada. Izvolite koleginice.

Poštovana predsedavajuća, cenjeni narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas nastavljamo dnevni red sednice koja je započeta 18. maja, tačnije pre 13 dana. Predlog tačaka ovog zasedanja izneli su poslanici opozicije i koliko god oni za nas govorili da smo nedemokratski režim, udovoljili smo tom zahtevu i sve to stavili i na dnevni red zasedanja. Doduše, nisu baš svi glasali za taj dnevni red koji su oni predložili, ali to objašnjava i sledeće korake.

Takođe, nismo spajali tačke dnevnog reda, nego smo svima dali dovoljno vremena da o svim temama u parlamentu raspravljamo. Zaista smo očekivali jednu konstruktivnu raspravu. Međutim, poslanici opozicije nikako nisu mogli da se dogovore ko će i da li će podneti predlog za nastavak ove rasprave u vanrednom zasedanju, pošto je redovno po Ustavu i Poslovniku juče isteklo, nego su prebacivali lopticu međusobno, nepoznavajući procedure i zakonodavstvo Republike Srbije. Ponovo smo mi iz SNS bili tu da pokažemo ko su u ovoj skupštini ljudi sa najvećim demokratskim kapacitetom i zato imamo ovo zasedanje, zahvaljujući inicijativi 106 poslanika poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve.

Da se vratimo na dnevni red. Današnja tema je zaključak Odbora za kulturu i informisanje u izveštaju REM-a o stanju u elektronskim medijima. Poštovani građani, od opozicije ste čuli kako je rešenje svih problema u ovoj zemlji da se smeni Aleksandar Vučić koji je pritom izabran sa dva miliona i trista glasova, ukine dozvola dvema televizijama i ugasi jedan rijaliti. Šta onda? Po njima sve će biti dobro i svi će biti zadovoljni.

A ko će to biti zadovoljan? Biće zadovoljan Aljbin Kurti koji teroriše naš narod na Kosovu i Metohiji, našoj južnoj pokrajini. Biće zadovoljna i bivša premijerka Hrvatske Jadranka Kosor, koja je iz Zagreba, iz otetog srpskog stana tvituje i pozdravlja šetače u Beogradu. Biće zadovoljni razni drugi emisari, koji samo žele slavu i uniženu Srbiju. Ima još jedan najzadovoljniji. Biće zadovoljan i Dragan Šolak i njegova medijska imperija „Junajted medija“, SBB, koja će jedina da medijski projektuje svoju istinu i svoju verziju svih događaja u našoj zemlji.

Kad smo kod Dragana Šolaka, pitam se kako to da na njegovoj kablovskoj mreži SBB može da se emituje preko 50 kanala „Pinka“ i „Hepija“? Kako tamo ne smetaju? Biće da je profit u pitanju, pa onda i u njegovoj režiji sve može. Takođe pitam – kad će da se uredi stanje sa kablovskim programima u Republici Srbiji? Kablovskom mrežom i totalima pokriveno je 80% TV prijemnika u našoj zemlji. SBB je uz „Telekom“ vodeći kablovski operater i prekriva oko 50% kablovskih korisnika. Na toj mreži imamo jasnu zloupotrebu, jer se preko nje prenosi 55 kanala „Junajted medije“, koji su svi do jednog registrovani u Luksemburgu.

O čemu se ovde radi, poštovani građani Srbije? Sve te prekogranične televizije ne plaćaju porez u našoj zemlji, a obilato koriste medijski prostor za reklamiranje i time uništavaju one medijske kuće koje uredno plaćaju obaveze u ovoj zemlji. To je jasno kršenje konvencije o prekograničnim kanalima. A ove i ovakve kanale u Republici Srbiji, dok se ovde ne registruju i ne počnu da plaćaju obaveze prema državi, svakako bi trebalo ukinuti.

Doduše, kad se ova tema pomene, današnja opozicija skače kao da ih je neko polio vrućom vodom. Zaboravljaju se sve teme, kriza, nesreće, šta god. Kad treba braniti Šolaka, SBB , N1, Novu S, svi su tu kao jedan, brišu im se sve ideološke razlike. To je i suština svih ovih spolja dirigovanih protesta. I ne mogu a da se ne osvrnem i na dešavanjima na našem Kosovu i Metohiji. Dok naš narod trpi Kurtijev teror i pokušaj nametanja nelegalnih gradonačelnika, pročitaću vam šta o njima misle i pišu oni koji su navodno protiv nasilja. A onda u jednom tvitu, ja ga imam ovde kaže ovako: „Kad biste bili iskreni, priznali biste da Srbi na Kosovu i Metohiji trpe nasilje, nego vrše nasilje“, skandalozno. Drugi njihov tviteraš kaže sledeće, pazite koliko je ovo licemerno: „Jesu li kosovski Srbi kao zajednica podržali mirne proteste protiv nasilja u Beogradu? Nisu. Oni su podršku pružili mitingu Vučića, došavši peške sa Kosova. E molim lepo, sad neka se obrate njemu, a ne nama“.

Kad ovakve primere pročitate, zapitate se jesu li ovi ljudi normalni? Otkud tolika mržnja prema vlastitoj zemlji i vlastitom narodu?

I na kraju, evo ja ću da iznesem svoje mišljenje, a mislim da je to mišljenje i svih mojih kolega iz poslaničkog kluba, iz vladajuće većine – mi se izbora ne bojimo. Tehničke Vlade neće biti. Evo, ja iznosim jedan predlog, a to je da ako i bude izbora, oni budu sprovedeni po zakonima i na način kako je to bilo 2012. godine, kada je SNS bila opoziciona stranka. A ja dobro znam kako je to izgledalo i na koji način ste nas tretirali.

Zato poruka svima, ovima i ovakvima – ne damo vam Srbiju, živela Srbija!

Hvala vam.
Reč ima Branimir Jovančićević.

Dame i gospodo, kada smo počinjali ove naše plenumske sednice pre tri nedelje, živeo sam u ubeđenju da će nas ovi tragični događaji malo promeniti, da ćemo napraviti drugi ambijent, da će se od strane vladajuće stranke, od predsedavajućeg promeniti stil vođenja sastanaka, retorika i da ćemo na taj način doprineti da se situacija posle ovih nemilih događaja smiri.

Međutim, to je bila samo nada, jer ono što je usledilo bile su i dalje uvrede, ružne reči, izvrtanje činjenica, kršenje Poslovnika, stravične diskusije, laži, manipulacije, iživljavanje. Dakle, dešava se nešto suprotno od mojih očekivanja. Umesto da ovi sastanci i ove naše diskusije i ove naše polemike doprinesu smirivanju situacije, može se reći da su se samo pospešile i da u narednim danima i u narednim mesecima, ako se nešto ne promeni, možemo očekivati, daleko bilo, ponavljanje onoga što smo mislili da je daleko iza nas.

Zbog toga, šta bih mogao da predložim i šta bi bilo možda u ovom trenutku jedino rešenje? Da deca, omladina, da mlađi od 18 godina ne gledaju plenumske sastanke, da im na neki način to ograničimo, sprečimo, jer ovakvi sastanci i ovakva Skupština kakvu vodi gospodin Orlić ne doprinosi mentalnom zdravlju dece i omladine i može da pospeši samo nove tragične događaje.

Kada je u pitanju sve ono što se desilo 3. i 4. maja, lako je doći do zaključka da je to jedan rezultat lošeg rada Ministarstva kulture, socijalnih službi, policijskih službi, bezbednosnih službi, pre svega Ministarstva obrazovanja i naravno naših medija. Nekako ipak isplivavaju na površinu negativni uticaji medija.

Šta je ono što mi možemo da vidimo danas na našim televizijskim kanalima, na našim televizijama? U večernjim programima to su filmovi sa prikazivanjem ubistava na sve moguće načine, možda bismo mogli nazvati to ubistvo na sto načina, a onda okrenemo li na neki taj već čuveni rijaliti program, opet jedna parada kiča, opet jedna totalna nekultura, dakle, ljubav pred očima javnosti, vrlo problematični učesnici takvih rijaliti programa, dakle, apsolutno jedan neprimeren program i sve to zajedno stvara jedan ambijent koji je zapravo proizveo nemili događaj 3, a onda i 4. maja. Ja sam u to gotovo ubeđen.

Onda se zapitamo – pa čekajte, ako se sve to dešava, gde je taj REM, gde je to naše telo, koji može sve to i ima mogućnosti, ima zakonske mogućnosti da sve to spreči? Nekako uvek je postojala jedna nada da će se oni oglasiti, da će oni obuzdati sve te negativnosti koje mi možemo da gledamo na našim televizijskim kanalima, a pre svega na televiziji „Pink“ i na televiziji „Hepi“. Onda vidimo da se zapravo po tom pitanju ništa ne dešava, REM ostaje nem, nema mera, nema zabrana, nastavlja se sve po starom. Lično mogu da kažem da sve ono što radi REM, odnosno što ne radi REM, doživljavam kao neku vrstu saučesništva, odnosno podstrekivanja na sve ove nemile događaje koji su se dešavali 3. i 4. maja i koji su usledili posle toga.

Mogu da kažem da se iskreno nadam da kada počnu sudski procesi koji će biti vođeni, pored direktnih i indirektnih učesnika u zločinima koji su se desili u danima iza nas, da će se na optuženičkoj klupi naći i odgovorni koji vode REM, pre svega Olivera Zekić i njene najbliže saradnice i najbliži saradnici, jer prosto nisu uradili, nisu uradile ono što su mogle da urade, a da su uradile, najverovatnije, ja sam gotovo siguran, do ovakvih nemilih događaja svakako ne bi došlo. U tom smislu, smatram ih i doživljavam tu organizaciju i osobu koja vodi tu organizaciju saučesnikom i podstrekivačem na sve ono što se dešavalo 3. i 4. maja. Zahvaljujem se.

Reč ima, Milija Miletić.

Zahvaljujem se, dr Orliću.

Uvažene kolege, građani Srbije, ja sam Milija Miletić. Dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji.

Izabran sam sa liste Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, a ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Što se tiče svih ovih tačaka, ovog prethodnog perioda u kome se desilo stvarno nešto što od nas niko nije mogao da zamisli, sve ove stvari koje se sada, posle toga reflektuju su nešto na čemu moramo svi zajedno da radimo, u čemu svi moramo da budemo složni.

Kao čovek, kao roditelj, kao deda, kao brat, kao komšija ja sam uvek bio za to da sve kod nas što se radi bude domaćinski, da se poštuje svaki čovek.

Kao čovek ja, normalno, bih uvek insistirao za sve one medije koji imaju nacionalnu frekvenciju da više bude na njima priloga koji dotiču male sredine, male opštine, kao što je moja opština Svrljig, kao što je Bela Palanka, kao što je Gadžin Han, kao što je Boljevac, Babušnica, jugoistok Srbije. Na taj način da iz tih sredina vidimo ono što je najbolje.

Verujte, Srbija je mnogo lepa zemlja. Svaka opština ima svoju specifičnost. Moj kraj, gde ja živim, ima prelepih stvari koje može svako da vidi. Ovde se ja trudim da govorim i da ljudi čuju za sve one stvari kojih kod nas ima, koje su posebne, koje su dobre, gde neko sutra želi to da vidi. Govorim o problemima koji se tiču tih naših malih sredina. Bilo bi mi zadovoljstvo i čast da svi ovi nacionalni mediji koje REM kontroliše mogu više da stave akcenat na takve sredine, da iz tih sredina nađu nešto najbolje, nešto lepo, da to prikazuju i da ljudi koji tamo žive vrlo brzo imaju mogućnost da pokažu ono što imaju. Normalno, imaće tada nekoga da se vrati, neko novi da dođe. Na taj način ćemo uspeti da sačuvamo te naše sredine jer, verujte mi, tamo kod nas je vrlo teško da se živi.

Ono što nismo iskoristili to moramo iskoristiti, ali to možemo samo ako nacionalni mediji se otvore za te sredine i u njima vide ono najbolje.

Stara planina je biser. Lepota svakog dela moje opštine jeste nešto najlepše. To važi za svaki deo naše Srbije.

Još jednom, poštovani, ja kao čovek, normalno, osuđujem sve one nasilne stvari koje se dešavaju u rijalitijima. Ja to ne podržavam. Mislim, evo već je to i dogovoreno, da toga više neće biti.

S druge strane, na njihovom mestu bilo bi dobro da ima više dečjih emisija, da ima više programa gde se vidi domaćinska kuća, ponašanje svih nas koji želimo da prikažemo nešto najbolje, da možemo na svim tim našim medijima da čujemo pozitivne stvari, da čujemo na koji način nešto se rešava, na koji način nešto može sutra da bude bolje. E, to bi ja voleo da bude.

Normalno, svako od nas ko se bavi politikom bilo bi dobro da može da kaže na nekom nacionalnom mediju one stvari koje su njegov program, koje su njegova specifičnost, iz svog lokala, iz svog regiona, iz svog okruga.

Prema tome, ja bih to voleo da bude. Normalno, u narednom periodu bih pozvao sve nas da budemo svi zajedno, da one stvari koje su se desile da se to nikada više ne desi. Ukoliko ima neke odgovornosti oni moraju snositi odgovornost. Najbitnija stvar jeste da ono što je najbolje iz naših sredina da to može da se vidi na nacionalnim medijima.

Hvala vam.
Reč ima, Đorđe Stanković.