Sve bi meni ovo bilo jasno i prihvatljivo da se ne radi o osobi koja je ovde izabrana na listi koju je predvodio čovek koji je vozio motorne sanke po centru Novog Sada, koji je tukao štapom, napao štapom novinarku „Dnevnika“ koja je radila s njim intervju i koji je… Da da, Cakiću, i verovao ti meni ili ne, to je tako bilo, i koji je učestvovao u prebijanju ovog čoveka koji mu je, kaže, vređao bratanicu, ili šta je već ono bilo ne znam ni sam, u kafani u kasne sate.

Prema tome, vi imate primenjeno nasilje u vašem političkom delovanju. Znači, razbijanje table RTV i psovanje majke srbijanske, to je posebna tema. Dakle, vi imate primenjeno nasilje, vi ne treba da pričate u teorijskom smislu.

Drugo, što se tiče tih protesta, pa znam, ja sam vama rekao da je ovo repriza, ovo je ono što smo već videli 2018. i 2019. godine. Sada ćete da krenete opet. Sada ste pomerili za subotu da biste mogli svaki dan u nedelji da imate negde drugo protest, pa ćete onda putujuće cirkuse. Jedan dan ovi iz Kikinde odu u Sentu, pa svi zajedno idu u Suboticu, pa se svi zajedno vrate u Kikindu i onda svi u subotu za Beograd. To je sve bilo 2018. godine. To je sve bilo. „Jedan od pet miliona“ i sada ih lažete na način na koji ste ih lagali tada – gotovo je, evo ga, samo što nije, Vučić beži iz zemlje, pitanje dana kada ćemo. Onda kada vam tog prate preko vaših medija - „N1“, „Nova S“, „Danas“ i svih ostali, prate vaše pristalice, pa dođu na vaš protest, pa krenu da upadaju u RTS, pa vi kažete – gde ćete, čekajte. Vi im govorite nedelju dana da to sledi i nedelju dana na društvenim mrežama pišete da to radite. Vaši ovi, kako se zovu, „opinion mejkeri“, kako se već zovu, koji kreiraju to javno mnjenje koje vi imate. Dakle, ti najvažniji vaši botovi, to pišete, danima to pišete, a vaši mediji podižu temperaturu. Sada se istrglo iz ruku, sada više ne kontrolišete ništa i sada je frka.

Krivi ste za sve posledice koje nastanu. Možete vi mene da krivite koliko hoćete, ja vam lepo kažem šta vam se dešava i govoriću vam ubuduće. Ne mogu ja da budem kriv za proteste koje vi pravite i sada što ćete da ih pravite po unutrašnjosti i za to ste tamo krivi što se bude dešavalo. Sve što radite, radite u pravcu izazivanja građanskog rata. Sve što radite, a ja verujem da radite nesvesno. Evo biću toliko velikodušan pa ću reći da vam verujem da ste samo nesposobni i da niste svesni šta radite. Ponovo vas upozoravam da će to biti posledica.

Reč ima Jasmina Karanac.

Hvala, predsedavajući.

Koleginice i kolege, poštovani građani, posle dva teška zločina koji su se 3. i 4. maja dogodili u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i u selima Dubona i Malo Orašje, a kada su ubijana nedužna deca i mladi ljudi, pokrenute su mnoge teme u društvu: od odgovornosti, bezbednosti, sistema vrednosti, uloge medija, društvenih mreža, institucija, porodice, pojedinaca, do preduzimanja mera da nam se ovakve stvari više nikada ne ponove.

Kada se dogode ovako strašne tragedije mnogi su skloni da optužuju vlast i to je u najmanju ruku zlonamerno, naročito ako neko želi da na tim optužbama politički profitira. Ne može vlast da bude kriva za sve. Ove tragedije niko nije mogao ni da predvidi, ni da spreči. Niko nije mogao ni da pretpostavi da će jedno dete da ubije drugu decu i zato mislim da je najmanje što sada možemo i moramo da učinimo da ne upiremo prstom jedni u druge, da se međusobno ne optužujemo zarad bilo kakvih interesa, već da vidimo šta svi zajedno kao društvo možemo da uradimo, da olakšamo onima koji su doživeli tragediju i da svi zajedno izađemo iz ove kolektivne tragedije.

Stvari moramo da rešavamo dijalogom i svako od nas pojedinačno, i lično, i profesionalno, mora da da svoj doprinos, da smanjimo tenzije, da saslušamo jedni druge, da vidimo šta i na koji način možemo da učinimo, da se okrenemo pravim vrednostima i da društvo menjamo na bolje. Prvi mi ovde u Skupštini moramo biti svesni zbog čega i zbog koga smo ovde. Moramo voditi računa o sopstvenoj pristojnosti i o tome kakvu poruku šaljemo građanima i javnosti. Naročito na ovoj sednici moramo, pre svega, imati na umu zbog čega je ona sazvana, a sazvana je povodom tragedije koja nas je zadesila.

Danas raspravljamo o medijima, odnosno nadzorom nad programima komercijalnih pružalaca medijskih usluga. Podsetiću da je zadatak medija da štite ustavno pravo građana na tačno i pravovremeno informisanja. Mediji moraju biti slobodni, ali odgovorni i profesionalni i moraju voditi računa, pre svega, o etičnosti.

Na Svetski dan slobode medija, 3. maj ove godine, u Srbiji, nažalost, dogodio se masakr u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i ja moram da kažem da su mnogi mediji izveštavajući o ovom strašnom događaju pali na ispitu profesionalizma, kršeći etička pravila struke i izlazeći sa imenima, izjavama prestrašene dece, imenom i fotografijom dečaka ubice, informacijama i poluinformacijama pre zvaničnog saopštenja policije.

Većina medija, nažalost, bilo da su naklonjeni jednima ili drugima, bez razlike, nastavila je da se vodi senzacionalizmom i nije odgovorila zadatku da profesionalno, poštujući pravila struke, izveštava građane vodeći računa o javnom interesu. Iz ove situacije izrodile su se optužbe na račun medija da šire nasilje, kao i zahtevi za smenu REM-a i ukidanje dve televizije sa nacionalnom frekvencijom.

Ja ne mogu da se složim sa zahtevom da mediji budu zabranjivani i ukidani, ali ono za šta se zalažem je da mediji poštuju kodeks i da se pridržavaju zakona. Sve ono čime se krši novinarski kodeks i elementarna pravila struke mora se sankcionisati na adekvatan način. Regulatorno telo za elektronske medije može i mora da upozorava, da kažnjava i suspenduje medije koji ne poštuju pravila i ne rade po zakonu.

Kada govorimo o REM-u, o zahtevu za smenu, moramo imati u vidu da je aktuelni sastav REM-a plod međustranačkog dijaloga iz 2019. godine koji se odvijao uz posredstvo evroparlamentaraca. Niko ne beži od dijaloga. Smatram da treba da se razgovara, ali treba podsetiti da se članovi Saveta REM-a biraju prema Zakonu o elektronskim medijima.

Takođe, podsetiću da je Vlada Srbije 2020. godine usvojila Medijsku strategiju koja predviđa izmene Zakona o elektronskim medijima i da taj novi zakon donosi mnoge novine kada je u pitanju Regulatorno telo za elektronske medije.

Od pooštrenih kriterijuma za izbor članova Saveta REM-a menjaće se i predlagači kao i broj i status članova REM-a. Takođe, predviđene su i novine kada su u pitanju ovlašćenja i REM će prema tom zakonu moći da izriče i novčane kazne što sada nije slučaj. Hajde da prvo poboljšamo Zakon o elektronskim medijima, pa da uđemo u njegovu primenu.

Kada govorimo o izveštavanju medija u vanrednim, nepredviđenim situacijama kakve su se dogodine početkom maja u Beogradu i okolini Mladenovca i o greškama koje su učinjene, ono što je važno, institucije uvek moraju da imaju spremne predstavnike koji će biti na raspolaganju u medijima da bi se predupredili senzacionalizam i neproverene informacije kako bi građani bili pravovremeno i tačno informisani i da se ne bi nanosila dodatna bol onima koji su pogođeni tragedijom.

Nedopustivo je da se u medijima odvija istraga, nije etički da se mediji vode manipulacijom i komercijalizacijom ovako teških zločina. Zadatak regulatornih tela je da na ovakve situacije adekvatno reaguju i da u okviru svojih nadležnosti i u skladu sa zakonom te pojave sankcionišu.

Nažalost, ne samo kod nas, već svuda u svetu, trend je da se juri za klikovima i rejtinzima i neretko vesti postaju roba na tržištu pomoću koje mediji ostvaruju profit. Zadatak svih nas treba da bude takvo stanje menjamo, da iskorenimo govor mržnje i da pokušamo da vratimo etičnost i u medije i u politiku, u sve sfere života.

Negativne pojave treba sankcionisati, a sa druge strane mora da se otvori prostor za stalni dijalog između medijske zajednice i nadležnih institucija, da se grade mehanizmi koji će raditi na slobodi medija i na profesionalnom izveštavanju.

Kada govorimo o odgovornosti medija za stanje u društvu i za određene pojave mnogi za sve loše što se dešava krive rijaliti programe. Ja se slažem da i o tome treba da se vodi debata i podržavam ukidanje rijaliti programa, ali moramo imati u vidu da živimo u vreme dominacije interneta na kome se takođe odvija rijaliti, društvenih mreža i da je svima i da je samim tim sve više aktera na medijskoj sceni, da ogroman broj vlasnika profila na mrežama ima veći uticaj od pojedinih klasičnih medija. Mnogi od njih skloni su, na žalost, zloupotrebama, širenju lažnih vesti što može da nanese ogromnu štetu.

Internetom se šire skaradni sadržaji, uvrede. Mnogi internet zloupotrebljavaju za širenje nasilja, agresije, promociju poremećenih vrednosti za sajber kriminal i sve ove negativne pojave sa interneta svakako se loše odražavaju, posebno na decu i mlade, na formiranje ličnosti, uspostavljanje sistema vrednosti, poimanje života.

Ovde moramo da budemo svi na zadatku i REM i provajderi da kontrolišu i ukidaju neadekvatne sadržaje na mrežama, roditelji da prate aktivnosti dece na internetu, da se pojača vaspitna uloga škole, da roditelji i nastavnici kod dece razvijaju kritičko mišljenje za izbor sadržaja na internetu. Takođe, i mediji su ti koji mogu da pomognu da umesto negativnih daju pozitivne primere i prednosti korišćenja interneta i društvenih mreža.

Ukidanje rijaliti programa otvara medijski prostor za nove sadržaje i taj prostor treba iskoristiti za naučne, obrazovne, sportske, kulturne programe, za promociju vrednosti koje su u interesu građana i napredak celokupnog društva.

Od velike je važnosti da se iz svega ovoga izvuku pouke i pronađu mehanizmi, da se daju ozbiljne smernice medijima, a oni koji ne poštuju pravila moraju da snose konsekvence.

I za kraj, važno je naglasiti da je posle tragedija u Beogradu i Mladenovcu država preduzela hitne i brze korake protiv nasilja i mi kao stranka dajemo punu podršku svim tim merama.

Sada treba osnažiti stručne timove, dati im punu podršku. Kada je u pitanju OŠ „Vladislav Ribnikar“ tu pored struke prvenstveno moramo da uvažimo mišljenje dece i njihovih roditelja. Već su postignuti određeni dogovori između predstavnika roditelja, predsednika i Vlade Srbije i na tome treba nastaviti. Jedino spuštanjem tenzija, razumevanjem, dijalogom i uvažavanjem drugog mišljenja možemo da izađemo iz ove situacije. Hvala.

Hvala, koleginice Karanac.
Reč ima profesor doktor Jelena Jerinić. Izvolite.

Hvala vam, predsedavajuća.

Ja znam da je ovo vreme moje poslaničke grupe, ali ja moram pre svega da se osvrnem na neke odredbe Poslovnika, tačnije na član 96. U njemu svakako piše da predstavnik predlagača može da se javi kad god želi za reč, odnosno da je tada i dobije i da može da govori neograničeno vreme, ali nigde ne piše da može da priča sve i svašta, uključujući i da recimo tumači naše neizgovorene misli.

Ovlašćeni predlagač, već nekoliko dana, čita svoje beleške napisane i kada je po peti put pročitao beleške izgleda je počeo da luta, pa smo ovde slušali o tome ko se kako oblači, a zatim i bez srama čitao podatke o maloletnicima i uključujući podatke koji su očigledno zaštićeni, jer su u zdravstvenom stanju.

Izgleda da je to bilo previše čak i za predsednika Skupštine, pa je reagovao, ja zaista moram to da pohvalim.

Pošto mi na prethodnoj sednici nije usvojen zahtev za repliku, ja bih pre svega želela da odgovorim na jedno pitanje koje je gospodin Bakarec uputio tada, a to je kako će se zvati stranka u koju prerasta „Ne davimo Beograd“? Zvaće se „Zeleno-Levi front“ i okupiće sve one koji veruju da Srbija može da bude društvo solidarnosti, društvo jednakih šansi, pravde i boljeg života.

Takođe, ja moram da se zahvalim gospodinu Bakarecu, jer otkada je on govorio o tome, nama se javlja stotine ljudi koji žele svojim potpisom da podrže „Zeleno-Levi front“ i želim da ga ohrabrim da samo tako nastavi, jer što duže bude govorio mi ćemo brže prikupiti tih 10.000 potpisa. Na isti način, što duže govori više ljudi izlazi na proteste. Meni je jasno kada je ova sednica, odnosno prethodna sednica u toku redovnog zasedanja sazivana, delovalo zaista kao genijalna ideja da se na dnevni red stavi ovaj nazovi izveštaj i da on bude predstavnik predlagača.

Međutim, čini mi se, da to sada očigledno nije slučaj, jer što duže traje ova diskusija, kao što sam rekla, sve više ljudi izlazi na proteste Srbija protiv nasilja, a vama rejting nezaustavljivo pada.

E sad, da nastavim tamo gde sam stala prethodni put kad smo diskutovali o REM-u na prethodnoj sednici, a to je slučaj prikazivanja fotografija osakaćenih leševa u emisijama na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, samo bih rekla da je tada predsednica Saveta REM-a rekla da je REM na redovnoj letnjoj pauzi, a takođe je izjavila da nikada ne bi zabranila prikazivanje tih fotografija, jer one imaju edukativni karakter i da treba da uznemire i da opomenu.

Takođe, kada je u oktobru 2022. godine „Informer“ objavio intervju sa osuđenim silovateljem, ona je takođe reagovala i izjavila: „Ljudi mi živimo u 21. veku, odavno je neko rekao da novine prodaju suze, krv i slavne ličnosti“. Da li bi danas Olivera Zekić na prizore krvi, koje smo mogli da nažalost imamo priliku da vidimo, odnosno da o tome čujemo poslednjih dana na ovaj način reagovala?

Očigledno je da je poslednja odluka REM-a kojom je televizija „Informer“ dobila dozvolu za emitovanje, zasnovana na toj dobroj praksi i danas je Dragan J. Vučićević rekao takođe…

Koleginice, završite misao, pošto je to bilo kompletno vreme.

Da, samo da završim, da se na toj televiziji neće pričati o vestima, već ćemo se truditi da uvek sve prvi javimo. Da li će to opet biti neki sličan…(Isključen mikron.)

Hvala.
Reč ima gospodin Bakarec. Izvolite.

Ja ću se truditi da budem kratak, šta da radim kada gospođa ima opsesivnu potrebu da me proziva, nije morala.

Dakle, što se tiče ovih podataka ja sam vam čitao podatke iz medija. Znači, mediji su objavili zapisnike iz policije gde je supruga čoveka koji ju je bio tukao i njeni roditelju su dali izjave, rekao sam kog dana, svi mediji su 2014. godine objavili te zapisnike iz policije i to je taj izvor i znači to je već sve objavljeno i to se zna.

Nego, vas da pitam da li ste ikada osudili to nasilje? Kao što vas pitam, naravno tuđe, ali vaše iz opozicije, naravno moram da vas pitam, a niste odgovorili.

Zbog čega vi, uvažena profesorka, niste osudili nasilje vaše stranke iz 2015. godine kada su vaši simpatizeri i lideri, obojica, ovaj što sedi ispred vas, a sada nije tu, a samo se dere, i onaj iz Gradske skupštine, što ima 55 nevladinih organizacija i ima više stanova nego što ja mogu da zamislim, njih dvojica su napali Gradsku skupštinu, povredili su policajca, slomili mu nos, hteli su da im iskopaju oko i on je završio u bolnici, i ja sam izašao sam da ih upozorim. Vi nikada to niste osudili.

Sada, kažete, moram da vam pročitam podatke, pa da možda porazgovarate sa Dobricom Veselinovićem, dakle, on lider stranke vaše, za sada se zove „Ne davimo Beograd“, bila je žuta patka, bio je osnivač i odgovorni lice NVO – Pravo na grad, koje je bilo registrovano na njegovoj adresi, stana, naravno da je neću reći.

Ovo udruženje je do 2022. godine ostvarilo prihode, samo u toj godini, 122.000 evra. U APR-u lepo stoji podatak za 2020. godinu, dakle, donacije, Pravo na grad - nevladina organizacija 14 miliona i 600. Znate koje su to zarade?

Dakle, ovo udruženje gospodin Veselinović je 2017. godine imalo svega 575.000 dinara, 2018. godine 470.000, a 2019. godine odjednom devet, skoro 10 miliona, 2020. godine neverovatnih 14, 15 miliona, a za 2021. godinu, zadnji put kada sam gledao, još uvek nije bio poznat izveštaj.

Mislim, prosto, vi ste i to je vaša osnovna karakteristika i ona je verovatno vama lepa, vi ste Violina violina. A, odakle su te pare? Pa, od Viole, od Rokfelera, od SAD-a, Hakija Abazija? Šta vi imate da kažete o tome?

Pa, evo vam drugi podatak. Za ovu gospođu, profesorku koja sedi ispred vas, a trenutno nije tu, profesorka Biljana Đorđević, narodna poslanica Ne davimo Beograd i najbolja prijateljica vaša, liderka NVO, ima NVO inicijativu za ekonomsku i socijalnu, pitanja A-11, to je šifra neka. Ne znam šifra čega? I ta nevladina organizacija za četiri godine prihodovala čak, neverovatnih, 80 miliona dinara 660.000 evra.

Mislim, prosto, odakle su došle te pare? Opet od Viole, Rokfelera, SAD, Hakija Abazija. Znači, Biljana Đorđević je liderka Upravnog odbora te NVO i prihodi po godina te NVO izgledaju ovako - 2017. godine 3,3 miliona, sitno, 2018. godine 18,5 miliona, više nije sitno, 2019. godine, vau, 27 miliona, 2020. godine 30 miliona, 2021. godine opet niste podneli izveštaj, zadnji put u APR-u kada sam gledao, što znači da krijete.

I sve ove podatke, inače je izneo naš poslanik Todorović u poslaničkom pitanju. Nikada niste odgovorili na to. I sada, molim vas, odgovorite mi – ko vas finansira, odakle silne pare? Milim, na osnovu čega dobijate te silne milione, shvatate, i za šta služe ti milioni? Ti milioni služe vašoj anarhističkoj organizaciji. Vi niti ste ekolozi, jer se niko od vas nikada ekologijom nije bavio. Možda se ovaj vaš Lazović bavio ekologijom, jer je on student poljoprivrede pa je to nekako povezano sa ekologijom. Verovatno ima neke predmete. Ali, ja sam molio evo vas dvoje koji tu sedite, vi ste cenjeni profesori Univerziteta, da mu pomognete da završi Poljoprivredu, Svinjogojstvo, Peradarstvo, Stočarstvo, Svinjarstvo, sve su to predmeti na njegovom fakultetu.

Molim vas, da bar deo tih para koje vi dobijate, a inače i on ima nevladine organizacije, ali ih je pogasio, zato što svako od vas ima nevladinu organizaciju, samo što mi ne možemo da otkrijemo kako se zove, pa onda ne možemo da iznesemo podatke, a kada iznesemo podatke onda to i kažemo i to nije tajna. I završavam.

Znači, molim vas, nemojte taj novac koji očigledno dobijate za šta, vi ga koristite za rušenje ove države, kao što ste 2015. godine rušili Skupštinu Grada, tako ovih dana vi ste lideri, nisu više ovi žuti toliko, nego vi, Zelenović koji dođe jednom mesečno ovde, održi i ode, pobegne, vi ste sada lideri ovih nasilnih protesta. Ja vas molim, dajte neku humanitarnu donaciju nekom porodilištu, nekoj deci, učinite nešto za žene. Nikada to niste uradili. Nijedna vaša nevladina organizacija, niti vi nikada niste donirali. Jeste li donirali neku masku? Jeste li kupili možda respirator? Pa mi vas slavili, nego niste, nego samo u se, na se i poda se. Hvala vam.

Hvala.
Pravo na repliku koleginica Jerinić.
Izvolite.