Dame i gospodo, poslanici i poslanice, a pre svega, građani Republike Srbije, ja ću govoriti o temi, jer mislim da je kad govorimo o temi to najveća sramota i bruka SNS-a.
Zadatak anketnog odbora jeste da utvrdi okolnosti i činjenice vezane za ove nemile događaje. U normalnim državama nema potrebe za anketnim odborom, jer normalne države imaju normalne institucije koje rade svoj posao i mi, mi kao poslanici, građani, verujemo institucijama i nema potrebe za anketnim odborima. Nažalost, u ovoj našoj državi institucijama se ne može verovati.
U konkretnom slučaju, anketni odbor je tu da bi pribavio dokumentaciju i video šta je radilo tužilaštvo, jer mi imamo javnog tužioca a ne vidimo da postoji. Svedoci smo da se sami tužioci javljaju, da smo onog dana imali proteste protiv rada upravo tih, vrhovnog tužioca.
Takođe, kada govorimo o policiji, običan narod ne veruje policiji. Odnosno, kad kažem ne veruju, ne običnim ljudima koji rade svoj posao, nego vrhuški policije. Jer, kako verovati? Ajmo da se vratimo unazad dve-tri godine. Kako verovati Stefanoviću kada ste vi, neki od bivših ministara policije koji su bili do pre dve-tri godine, sami vi, evo ga, tu je gospodin Đukanović, neka ustane sada i neka kaže šta je sve rekao o tom Stefanoviću – da je strani agent, da je kriminalac, da je ovakav, da je onakav. Kako mi kao građani da verujemo u tu i takvu policiju? Da ne govorim o gospođi Hrkalović, državnom sekretaru, koja je vedrila i oblačila u to vreme, a koju brani gospodin Đukanović.
Da li smo mogli da verujemo u takvu policiju? Da li smo mogli da verujemo u policiju gde je bio ministar policije gospodin Vulin, koji je vređao sve ove građane Srbije koji rade za 300-400 evra kada je rekao – meni je tetka iz Kanade poslala 200 hiljada evra.
Na kraju, da li možemo verovati sadašnjem ministru policije? Ja ću samo citirati njega, jer ja mislim da je ono što je govorio u toku ove sednice po prvoj tački dnevnog reda, kada je govorio o sebi, zaista sam sebi stavio omču oko vrata, jer je on time i dokazao da ne zaslužuje da bude ministar.
Najpre, da vas podsetim, ministar nema stručno znanje ni obrazovanje da bi bio ministar, mada za ministra nema formalnog obrazovanja, ali se podrazumeva da imate neku sposobnost i znanje. Ako niste mogli da završite odgovarajuće škole ili usavršavanja, ne bi trebali da možete da budete ministar, a naročito zbog toga što je on ustvrdio da je on u istoriji Srbije jedini koji je obavljao tri funkcije, i ministra odbrane i direktora BIA i ministra policije. Dakle, taj ministar je apsolutno odgovoran za ono što se desilo, po bilo kojoj od tih funkcija.
Takođe, u toj raspravi je rekao da je on odgovoran svom šefu i svojoj stranci. U normalnim državama ministri odgovaraju građanima koji su ih birali, odgovaraju ovom parlamentu, ne odgovaraju šefu i stranci. On je samim tim rekao da on ne radi posao koji radi u interesu građana, nego u interesu svog šefa i svoje stranke. I to je takav problem da svi mi znamo da taj ministar radi nešto što ne sme da radi.
Inače, taj ministar, osim što ne zaslužuje, ima ga i u mnogim drugim delovima, ali o tome ću malo kasnije nešto da kažem.
Ono što je važno, važno je da, upravo zbog svega toga što se dešavalo, kao što smo rekli, opozicija sa takvim ljudima ne želi dogovore, sa takvim ljudima ne može da bude dogovora. Takvi ljudi moraju da se sklone, da bi se Srbija vratila u jednu normalu.
Ono što priželjkujete, želite da izlazite na izbore, ali pod vašim uslovima. Kad nam vežete i ruke i noge, pa da onda izlazite na izbore. Izađite, gospodo, pošto vas tu vidim, svi se udarate u grudi, izađite pod ličnim imenom i prezimenom, kao što ja izlazim već unazad šest godina, lično ime i prezime, nema para, nema stranke, nema medija. Izađite, neće vas glasati ni rođena deca, ni supružnici. Kad izađete, onda možemo o tome da govorimo.
Sada hoću malo da osvetlim kako se sve to doživljava na lokalu, a kako vi generišete nasilje. Građani u Leskovcu, recimo, mogu da očekuju od vas i vaše vlasti samo nasilje. Jel vidite ovu sliku? Ovo je ministarka Darija Kisić Tepavčević, sa ovim likom koji ne zaslužuje da mu se pomene ni ime. On je član Komisije, da budem precizan, za izradu Nacionalne strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima. Jel vi znate ko je ovaj lik?
(_________: Ne znamo.)
E, pa, mi u Leskovcu znamo.
Jel vidite ove presude? Ima četiri presude, prvostepene i konačne, čovek koji je osuđivan za porodično nasilje. Taj čovek je postao u vašoj Vladi. Evo, ko god hoće, može da dođe da pogleda. Nisam to ja izmislio, o tome je već pisano. To je takva sramota, da ta ministarka više nikada ne sme da dođe ovde u ovu prostoriju, žena koja je imenovala nasilnika da štiti žene od nasilja. Da to nije slučajno, treba da znate da je nasilnik u saradnji sa pravosuđem dobio dve uslovne osude, a morala je da bude zamenjena sledećom, za kaznu zatvora. Toliko o vama.
I još da dodam da je to u sadejstvu sa lokalnom samoupravom, gde je najvažnija članska knjižica SNS, kao i da je dobio novac po projektima za zaštitu od porodičnog nasilja. To je vaša Vlada, to je vaš način za borbu protiv nasilja.
Ja bih zaista voleo, ne da mi kažete kako se češljam i kakva mi je boja košulje, gospodine predsedniče vladajuće parlamentarne grupe, molim vas da mi pričate o ovome, nemojte o tome kako se češljam. Kažite da ovo nije istina i kažite da li takva ministarka zaslužuje da bude ministarka i da li uopšte sme da se pojavi ovde pred nama, narodnim poslanicima. Hvala.
