Da.

Hvala.

Sednica je javna, svako može da je prati.

Dakle, sledeća na listi je narodna poslanica Sanja Miladinović.

Molim vas da omogućimo da je čujemo.

Izvolite.

Poštovani građani Srbije, kao pedagog mogu da vam prenesem ono što sam naučila od svojih profesora, a kasnije iskustveno, da nasilje rađa nasilje.

S tim u vezi, gospodo naprednjaci, u izbornom danu 2012. godine na vlast ste došli u pratnji crnih, blindiranih džipova i batinaša, a ja sam vam svedok tome, jer su baš takvi upali u dvorište moje porodične kuće u pratnji vaših funkcionera, gde, između ostalog, postoji i policijski zapisnik po kome se nikada nije postupilo.

Tomislav Nikolić je nakon toga amnestirao 4.800 zatvorenika, jer naprednjaci tako vide borbu protiv kriminala. U narednim godinama, džipovi su postali sve više prisutniji u Srbiji. Pojavili su se u međuvremenu i kompletni idioti i postali smo svedoci da u Srbiji institucije ne funkcionišu.

Nasilje i nemoral počeli su da nas zatrpavaju i sa nacionalnih frekvencija. Kada vam nisu bili blizu politički protivnici, onda ste se bavili, odnosno sukobljavali i disciplinovali vaše sopstveno članstvo i vaše funkcionere.

Ovo je primer u Merošini kako ste 2019. godine, kako je vaš funkcioner pretukao vašeg odbornika, Aleksnadra Arsića, koji je tada rekao: „Dobio sam četiri udarca, tri u glavu i jedan u telo“, citiram odbornika.

Dobro je da je tu bilo mnogo ljudi. Moglo je i gore da bude. Nečuveno je da me neko napadne zbog mog mišljenja. Ovde je izgleda borba za svoju egzistenciju, a ne za dobrobit građana. Nakon toga, obrazovanje ste ugušili lažnim diplomama. Mladost svime ovim šaljete u emigraciju.

U medijima sa nacionalnim frekvencijama opozicija je postala potpuno nevidljiva, što nije bio slučaj pre 2012. godine. Nacionalne frekvencije su pripale televizijama koje su strogo kontrolisane od vladajuće strukture, a na njima je u neograničenim količinama počela da se promoviše nemoral i nasilje, koje je kasnije kulminiralo, postalo je stil života i na kraju su se u maju mesecu desile dve velike tragedije koje su zadesile Srbiju, a pre svega porodice nastradalih.

Za opstanak Srbije, DS smatra da je neophodno usvojiti i realizovati set mera za prevenciju nasilja po školama, vratiti dostojanstvo nastavničkoj profesiji, povećati plate u obrazovanju i nizom mera povećati upis na studijske programe, koje školuju buduće učitelje i nastavnike.

U suprotnom, gospodo, u školama neće imati ko da radi. Bezbednost učenika će i dalje biti na niskom nivou. Zapamtite, deca nas retko slušaju, ali vrlo često oponašaju. Uče po modelu, odnosno po uzoru. Negativna selekcija je doživela svoj vrhunac po principu: „Što nesposobniji, to na višoj funkciji“.

Gospodo draga, vreme je da kažete – stigli smo do zida, mi ovo ne umemo i ne znamo da rešimo. Vreme je da se povučete i date prostora stručnim ljudima koji su prethodnih godina se pomerali pred tom bujicom neznanja, nemorala i nasilja.

To bi bio ogroman pomak, to je jedina šansa da se ova zemlja i njene institucije konačno srede, a njeni građani dobiju priliku da normalno žive.

Ujedno da kažem, ono što je bio vaš slogan kampanje „Borili smo se našu decu“, borite se samo za vaše funkcije i beneficije, a u tome nikada niste birali sredstva.

U poslednjih mesec dana gledamo vas i vidimo da vi niste shvatili suštinu problema i da je jedina vodilja i parola koje se držite – kako biti na vlasti i budžetu, bez obzira na to šta se dešava građanima Srbije. Znam da nećete shvatiti ni ovo, ali shvatite, građani vam poručuju, morate da idete.

Ono što sam pročitala juče da jedan vaš narodni poslanik kaže kako se upoznao sa Aleksandrom Vučićem na stadionu, način na koji se upoznao kaže: „Bila je ogromna tuča. Njegov brat i on su se toliko potukli da im je i suprotna strana rekla svaka vam čast“.

Građani Srbije, kao majka troje dece, jako sam zabrinuta da li su na ovaj način registrovali ljude kao Veljka Belivuka, da li su oni još tada sa zadovoljstvom tukli ljude, čovek bi rekao profesionalni batinaši, višedecenijski nasilnici. Da li je Aleksandar Vučić ideolog Veljka Belivuka i nekih novih Belivuka? Nakon monologa od sinoć građani sa juga Srbije vam poručuju – nemojte nas uvaljivati u nove dugove, jer će dugove vraćati naša deca. Nećemo samovolju tiranina, hoćemo uređenu državu. Zato pozivam sve građane na protest u petak u 18,00 časova ispred Narodne skupštine.

Pravo na repliku, ovlašćeni, Aleksandar Marković.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Ne znam da li ste vi pažljivo slušali šta je prethodna govornica izgovorila. Ja veću laž u ovih nekoliko dana koliko zasedamo nisam čuo. Ovo prosto boli, potpuno odsustvo odgovornosti za izgovorenu reč, da smo mi kao SNS 2012. godine došli na vlast sa nekakvim džipovima, ili šta je već pričala. Ovo boli. Znači, potpuno odsustvo odgovornosti. Jedina istina je da su se 2012. godine dogodili izbori, bili su parlamentarni izbori, bili su lokalni, bili su i pokrajinski izbori, kako da vam kažem, to su izbori za koje se SNS borila četiri godine smo se borili kao opozicija da dobijemo prevremene parlamentarne izbore. Milion potpisa građana smo skupili u peticiji koju smo pokrenuli, milion potpisa za prevremene parlamentarne izbore. Režim tadašnji nije hteo da čuje za to, apsolutno je odbacivao takav predlog, dakle, do zadnjeg mogućeg dana, bukvalno do poslednjeg dana su, da kažem, rastezali svoju vlast. Došli smo do 2012. godine dao maja meseca, kada su se održali izbori. Ali, pazite, mi tada nismo kukali, nismo se žalili, nismo išli po svetu opanjkavali svoju državu i građane pa, kukali kao Kalimero, nema izbornih uslova, medijski mrak, i ako je tada bio najsuroviji medijski mrak, potpuna cenzura. Nismo imali nijedan jedini medij. Imali smo jednu emisiju, radio emisiju na Fokus radiju, kao SNS, ali nismo kukali, nego smo sačekali kampanju, obišli Srbiju celu, ušli u svako dvorište, u svaku kuću, razgovarali sa svakim čovekom i šta? Pobedili na izborima. Pobeda je bila čista kao suza i narod se otarasio vas skakavaca koji ste pojeli godine Srbije od 2000. do 2012. godine. Zahvaljujem.

Ovo je bio klasičan odgovor i pravo na repliku, nikoga nije uvredio, tako da nema potrebe da nastavljamo ovaj krug replika.
Predlagač, Radomir Lazović, izvolite.

Hvala vam puno predsedavajuća.

Trudio sam se da se neko vreme ne javljam kako bih sakupio teze koje su ovde iznesene, pa, mi sada dozvolite da na njih odgovorim.

Pre nego što bilo šta kažem, dakle, dragi gledaoci ovog prenosa, dragi građani, možete videti da mi ovde često govorimo o tome ko je prekršio Poslovnik, ko je prekršio repliku, kako bi to trebalo drugačije da izgleda. Često se govori o tome kako treba da se vodi ova sednica. To je jedna tema od kad je počeo ovaj saziv, a i ranije naravno.

Dakle, zašto vam ovo govorim. U prethodnom periodu sve organizacije opozicije su na različitim sastancima u različitim kontaktima i na različite načine došli do jednog slaganja u tome da pod ovakvim vodstvom predsedavajućeg prosto nešto ne funkcioniše. Brojne su stvari navedene, između ostalog, način kako se zakazuje sednica, kako ne može da se dođe do toga da na dnevnom redu budu neke od važnih tačaka, i posle ću vam i pročitati koje su to sve važne tačke koje nisu bile na dnevnom redu. Ali, neću sada dublje da ulazim u to, samo ću jednu od stvari, jedan od zahteva koji smo imali da vam objasnim. Imali smo problem sa time jer smo svi smatrali, ok. možda vladajuća većina ne misli tako, svi smo mislili da se ove sednice vode pristrasno kada je vladajuća većina u pitanju. I mi smo rekli u redu, hajde da vidimo šta možemo da uradimo da to bude prosto, nešto što bi mogli da unapredimo. Jedan od predloga bio je da se primeni praksa evropskog parlamenta, praksa Bundestaga, i nešto što bi ovde moglo da funkcioniše, a to je da se na određene vremenske intervale, recimo dva sata, kao što je kod njih, smenjuju u vođenju sednice, znači, ne u funkcijama koje ima predsedavajući, odnosno ne predsednik nego predsedavajući, i da onda svaki od njegovih zamenika ima priliku da vodi sednicu.

Zašto je to važno? Zato što bi trebalo da prosto ti ljudi nemaju svoje neko mišljenje i subjektivno viđenje, nego prosto primenjuju ovu knjigu koja se zove Zbirka propisa, a tu ima svašta, nije sad to važno.

Hteo bih da pokažem da bi jedan ovakav primer…

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Evo zato smo ovo tražili, zato što smatram da predsedavajuća posle dugog perioda vremena imamo nekoga ko na nepristrasan način vodi ovu sednicu. Siguran sam da članica vladajuće većine ne želi da čini usluge opozicije, ali da na neki normalan i miran način vodi ovu sednicu, te vas zbog toga pohvaljujem. Hvala vam na tome.

Sada, kako je to rečeno, građani takođe mogu da vide da u jednom nepristrasnom okruženju i atmosferi, u atmosferi mira i u atmosferi u kojoj bi trebalo da se govori argumentima, kako moćni monolit, fabrika zakona, jedan stub nakaradne demokratije, zapravo izgleda. Oni otimaju svaku sekundu, nezadovoljni su pa se nešto ljute, pa im sve nešto nije po volji, a imaju svo vreme ovog sveta.

Taj Milenko Jovanov, pun samopouzdanja, evo da vam dam priliku Milenko, pun samopouzdanja, funkcioniše samo kada ima Vladimira Orlića na mestu predsedavajućeg da može da mu drži leđa i da može da mu daje replike od po pet minuta i šta god mu treba, ali dosta o tome.

Ovde se postavilo pitanje – ko to ima platu od 400 evra u ovoj naprednoj Srbiji u kojoj ljudi postaju ekonomski tigrovi, a kamoli društvo. Mi živimo zlatno doba i sve te bajke koje čujemo sa druge strane. Dragi ljudi, minimalac ima svaki treći građanin koji je zaposlen. Na ivici siromaštva živi pola miliona ljudi, dva miliona ljudi je jako blizu te ivice.

Puno smo pričali ovde ili sam bar ja, a vi ste pričali šta već, puno sam pričao o tome da je prosveta, nastavnici jedan ogroman sistem, a imaju od 10 do 17 posto manju platu od prosečne …

Oprostite, narodni poslaniče, bez toga da vas prekidam. Imate neograničeno vreme, ali molim vas, pošto smo svi apelovali, da pričamo o anketnom odboru.
Slažem se sa tim da su ovo izuzetno značajne teme.

Samo da vam kažem predsedavajuća. Jako je važno da kada budemo govorili o tome šta će sve biti mere koje će doneti taj anketni odbor, moramo da razumemo kontekst u kome on donosi svoje odluke prosto, moramo da razumemo da je važno da mnogi ljudi naravno, jer ne bi onda bila prosečna plata takva, ali mnogi ljudi žive i na ivici siromaštva. Kada žive na ivici siromaštva samim tim su im neke stvari manje dostupne. Manje im je dostupno recimo privatni nastavnici, manja im je dostupna pomoć kada imaju probleme mentalnog zdravlja i slično.

Zato je važno da ovaj odbor, odnosno onaj ko ga bude vodio, a to bi trebalo da bude neko iz opozicije, razume da će u jednom takvom okruženju morati da donosi odluke i da će morati da uzme u obzir to da u Srbiji najveća većina ljudi ima platu do 50.000. Zbog toga sam to rekao.

Takođe je važno da to razumemo i ovo je primer i zaključujem sa time, da u ovoj ovde Narodnoj skupštini svi ovi ljudi iz ove službe, svi ovi ljudi koji rade ovde niko nema ni prosečnu platu. Kada govorite o tome da brinemo o ljudima, ja vas pitam, evo mi smo predložili da se osnovica plate ljudi koji rade u Narodnoj skupštini izjednači sa drugim službama kao što su ministarstva. Ali da se vratimo na ovaj anketni odbor.

Što se tiče anketnog odbora, anketni odbor bi trebalo da ispita bezbednosne okolnosti pod kojima su se desila ova masovna ubistva, trebalo bi da ispita doprinos medija, trebalo bi da ispita ulogu obrazovnog sistema i trebalo bi da ispita delovanje nadležnih institucija u periodu pre i posle tragedije.

Ja bih sada hteo da vas podsetim još jednom na to koje mere traže građani, a koje mere takođe mi iz opozicije predlažemo. Mere koje se traže su ukidanje nacionalnih frekvencija za „Pink“ i „Hepi“, traži se smena REM-a, traži se smena RTS-a, traži se zaustavljanje fabrika mržnje kao što su „Informer“, „Alo“, „Srpski telegraf“. I moram još nešto da vam kažem – traže se smene ovih ljudi. To je važno, da bi se okrenuo drugi list.

Dolazimo do toga da je ove, baš ove zahteve, ne neke druge nego baš ove zahteve, podržala akademska zajednica Srbije, podržali su ih nastavnici, istraživači, saradnici univerziteta. Zašto to govorim?

Gospodo, ja prihvatam vaš argument da sam o ovome već pričao, to je istina, ali imamo jednu promenu situacije. Samo da vam objasnim zašto o ovome govorim, pa onda negodujte.

Hvala vam, gospođo Elvira, znam da radite najbolje što možete. Ja jesam, žao mi je što ću reći, skoro da sam navikao na ovo, žao mi je što u našem parlamentu…

Moraćete kao narodni poslanik da se naviknete. Znači, na prenosu se čuje šta pričate u mikrofon, ne dobacujte.