Da zamolim Aleksandra Jovanovića, ako ne može drugačije. Znači ta vrsta napadnog udvaranja, šta je to već, to neke ljude uznemirava. Nemojte to da radite. Ljudima to smeta.

Njega odbijanje izgleda motiviše. Ja ne znam ni šta da radim više.

Evo, ja javno samo kažem, da se zaštitim, dakle, da nisam zainteresovan, a za sve ostalo što se desi, ako se desi, da znate da nije bilo mojom voljom. Hvala.

Treba se nekada obuzdati malo.
Dejana Vasić ima reč.

Poštovani predsedniče, kolege poslanici, počeću ovo izlaganje rečenicom – čovek možda jeste mera stvari, ali su činjenice mera istine. Zato ćemo mi da podržimo iz moje poslaničke grupe SDPS formiranje anketnog odbora.

Sada bih malo volela da pričam o svojoj struci. Ja sam psiholog, stručni saradnik u školi. U srednjoj školi, u osnovnoj školi, za vreme svog staža dosta toga sam prošla i mogu da vam kažem da je psiholog u školi jedan vrlo odgovoran posao, ali i vrlo zahtevan, odgovoran, ali i vrlo lep posao, zato što danas raditi sa decom, zaista, nema cenu.

Psiholog je detetu i drug i prijatelj i savetnik, i jeste istina da možda delujemo kao zatrpani dokumentacijom, papirima, ali to je neophodno, da bismo adekvatno obavljali svoj posao, mi moramo da vodimo beleške i da se bavimo administracijom.

Psiholog mora da pohađa sve stručne seminare. Psiholog mora, kao i pedagog, naravno, da ne zaboravim svoje kolege pedagoge, moramo da koordiniramo svim onim što se dešava u školi, da bismo imali jasnu sliku u kasnijem radu sa decom.

Ono što jeste jako važno da istaknem, da mi radimo u timovima i da prosto procena psihologa uvek iziskuje i mišljenje drugih kolega. Tu je i kolega psiholog, tu je kolega pedagog, učitelj, predmetni nastavnik, kao i direktor škole. Direktori škole moraju da se konsultuju sa svojim stručnim saradnicima da bi doneli određene odluke i rešenja.

Jako je važno reći da psihologija nije egzaktna nauka i ne postoji neki štapić mađioničarski da bismo mi mogli da rešavamo tako lako sve probleme. Naravno da uvek svakom detetu pružio adekvatnu pomoć i da nijedno dete, bez obzira na sve ove naše aktivnosti koje sam navela, nije ostalo da nije dobilo pomoć.

Ukoliko se i dese neke vanredne situacije, naravno, tu je uvek iz Centra za socijalni rad i pomoć naših kolega kliničkih psihologa u dečijoj bolnici. Nikada nije zakazao sistem u tom smislu i nikada nijedno dete nije otišlo kući bez adekvatne pomoći i nikada nije roditelj bio lišen informacija o svom detetu.

Još ono što bih volela da kažem jeste da razvojna psihologija je ogromna oblast psihologije, u kojoj postoje neki postulati, razvojne faze kroz koje prolazi svako biće. Te razvojne faze, naravno, donose određene karakteristike, ali i određene rizike, pogotovo u toj nekoj predadolescentskoj i adolescentskoj fazi. Mi ne znamo kada će biti okidači nekih devijantnih stanja. Oni se ponekada mogu naslutiti, ali se mogu desiti i neočekivano i teško su predvidivi.

Šta smo čuli ovde? Dosta toga pričamo ko je kriv. Država je kriva. Ja moram da vam kažem da država ne vaspitava našu decu. Moram da vam kažem da u društvu je uvek bilo loših uticaja, ali ono što je važno da napomenem jeste da, naravno, svako dete vaspitava roditelj. I sve ono što jeste naše dete, jeste slika prilika u svojoj porodici i onoga što je roditelj utisnuo u njega u najranijem detinjstvu.

Važno je da kažem da svako emotivno stabilno dete, dete koje pravilno rezonuje, dete koje zna da razluči šta je dobro, a šta je loše, čak i kada posmatra nasilje u medijima, na internetu, ono će jasno da istakne svoj negativan stav, ono neće kopirati, neće usvajati neke loše oblike nasilja. Čak će ga i osuditi.

Jako je važno da kažem da, naravno, sve ovo što se desilo, ostavilo je trag i na nama i na našoj deci. Stalno postavljamo pitanje da li smo krivi, da li sam kriva ja, da li smo krivi svi i stalno je ta neka dilema koja pretače krivicu sa jednih na druge, a uvek se pitamo da li je sada to negde u fokusu ko je kriv.

Razlozi postoje razni, ali hajde da prepustimo struci, da struka o tome da neki svoj sud.

Jako je važno i želim da pohvalim mere koje je do sada preuzela naša Vlada u prevazilaženju ove situacije. Mislim da su jako dobre i tek ćemo da vidimo njihove efekte u narednom periodu. Ništa ne može tako brzo i tako lako.

Govorimo o autoritetu. Jako je važno da pitam da li je autoritet nešto što se gradi na strahu ili nešto što se gradi na poštovanju i samopoštovanju. Pričamo o empatiji. Vrlo često ovde čujemo tu reč empatija, a ja se ponekad zapitam da li je empatija zaista tu i da li je posedujemo ili je to neki naš društveno poželjan odgovor na datu lošu situaciju.

Pričamo o nasilju, a svaki dan ga činimo. Komunikacija nam potpuno nema kodekse. Više ne možemo da napravimo distinkciju da li je to u pitanju govor mržnje ili neka konstruktivna kritika. Sve se nekako svodi na te neke reči, gomile nekih otrovnih nauma koji imaju samo za cilj da diskredituju sagovornika i da njemu nanesu neku duševnu bol.

Kada govorimo o rešenjima, mislim da je jako važno da krenemo od sebe, da sagledamo svoje emocije odakle su došle, kakvog su intenziteta i zašto su tu. Jako je važno da kažem da mudrost ne stanuje tamo gde postoje predrasude, gde osuđujemo jedni druge. Lični osećaj jeste kada upotrebimo sve naše kapacitete da bismo prevazišli dati problem, a iz toga izađemo još bolji i još čvršći.

Slažem se, neke stvari možda i trebaju da se promene, da se redefinišu. Individualna promena uvek utiče na tu neku kolektivnu promenu, ali ako kalkulišemo i ako kroz život idemo bez spontanosti i promišljanja, nećemo daleko dogurati. Ne smemo dozvoliti da vrednovanje materijalnog poništi ono što je osnovno, a to je vrlina. Zaboravili smo šta znači reč vrlina.

Jako je važno da deci ne šaljemo informaciju da vrede zato što imaju, nego da vrede zato što znaju. Moramo menjati stvari, sve ono što možda nije dobro bilo do sada. Ja se s time slažem. Jako je važno da znamo da u korenu nepromenjivosti jeste strah, a strah je ono što blokira. Kako prevazilazimo strah? Strah prevazilazimo i blokade edukacijom i znanjem.

Moram da vam kažem da dosta pričamo o deci, ali jako bih volela da svi mi možemo da uđemo u tu učionicu i vidimo kakva su nam deca. Deca su nam sjajna. Deca imaju danas vrlo, vrlo jasne stavove, kritičko mišljenje, ne libe se da ga kažu javno. Sa decom se može diskutovati o svim temama. Deca jako lepo rezonuju, analiziraju i zaključuju i o svima imaju određeno mišljenje i stav. Ne bismo smeli da se pri ovakvim temama delimo. Ne postoji polarizacija društva na ovakvim važnim temama za nas i našu decu. U ovoj situaciji svi moramo da smo na istoj strani, da se borimo za isto, a to je da su naša deca bezbedna.

Ono što još želim da istaknem jeste važnost porodice, jer od porodice i iz porodice sve polazi. Jako je važno da je zdrava porodica temelj i stub savremenog društva i da je negujemo i čuvamo.

Ako je moguće da se vratimo na onaj početak, a to je da negujemo lepu reč bez ovih nekih danas koje smo čuli optužbi i ružnih stvari. Hvala vam puno.

Hvala.
Reč ima Radomir Lazović.

Hvala, predsedavajući.

Koleginice, hteo bih možda malo da prokomentarišem ovaj vaš govor, pošto mislim da on ide u skladu. Prvo hvala vam na način na koji ste izneli ove stvari. Mislim da je to apsolutno primereno onome što govorimo i mislim da je tema o kojoj govorite primerena. Hvala vam što ste kao neko ko dolazi iz te struke odlučili da govorite iz vaše poslaničke grupe. Nadam se da će neko kao što ste vi možda i učestvovati u anketnom odboru, jer mislim da upravo ljudi koji dolaze iz ove struke će najbolje i znati. Siguran sam da će vas vaša grupa i podržati.

Samo malo ako možemo da vidimo kako izgleda ovo što ste rekli. Ne slažem se sa nekim delovima onoga što ste rekli, s obzirom da bih, recimo, u ovome što pričate video upravo politiku koju sprovodi država, koja je ustvari da sistem nije zakazao. Vi kažete - važna je porodica. Da li ima neko ko se ne bi složio sa vama? Vi kažete - važna je lepa reč, da ne bude gruba. Da li ima neko ko se ne složio sa vama? Pogledajte kako izgleda ovo oko nas. Mislim da ćemo se tu lako složiti. Vi kažete - vrednosti kod dece treba gajiti, da ne bude ko koliko ima, nego koliko vredi. Da li ima neko ko se ne bi složio sa vama?

Šta je problem u onom prvom delu koji ste rekli? Kažete - ni jedno dete nije otišlo bez adekvatne pomoći. Stvarno. Na osnovu kojih istraživanja i analiza ste vi došli do toga? Poštujem vaše lično iskustvo. Možda u okruženju u kome vi radite je takva situacija. Voleo bih da je tako, uopšte ne ulazim u to. Ukoliko trudite da je to inače stanje sistema, meni deluje da vi zapravo podržavate državnu politiku, da sistem nije zakazao.

Rekao sam to i ranije, reći ću ponovo. Dakle, problem sa tom idejom, sa tim motivom, da sistem nije zakazao, je to što onda nema potrebe da se nešto menja. Evo, vidite u vašem blagom govoru i u vašem načinu da kažete, da ulijete možda ljudima neku vrstu, kako bih rekao, sigurnosti, mislim da je to pogrešno, jer ne treba da imaju sigurnost ako je moguće da kao posledica ovakvog delovanja države dođe do ovakvih rezultata. Dakle, potrebna nam je promena.

Podsetiću vas da upravo o tome govore ovi đaci čije zahteve sam pročitao. Njihov glavni stav, ključna stvar je promena. Oni traže nekako drugačije da bi došli do toga, što vi ispravno zaključite, da je možda pozitivno na kraju. Dakle, ljude vide da ovaj sistem ne radi, a vašim izlaganjem doprinosite lažnom shvatanju da bi možda mogli da se uljuljkamo u to i da kažemo da je sve u redu – evo, u mom okruženju je situacija takva da roditelji dobiju savet i slično.

Dakle, ono što mene boli u ovome što vi radite jeste upravo to. Na neki način nam vi govorite da te velike promene, za koje smo mi naravno, za koje vi, kao vladajuća većina, možda niste, ali problem je u tome što je to ono što ljudi traže. Ljudi traže drugačiji odnos prema deci. Kako da dođemo do toga, što ste lepo primetili, da nije važno ko koliko ima, nego ko koliko vredi? Zar nisam to pročitao u onim zahtevima koje su srednjoškolci rekli? Što ne ustanete i ne podržite, na primer, bar taj deo. Evo, to ne dolazi od opozicije. Što ne kažete da je to nešto što bi moglo da uđe u anketni odbor, to je nešto na čemu bi mogli da radimo? Zar nije normalno da se traži više psihologa i pedagoga?

Znate, vi verovatno imate neke krugove u kojima sa vašim kolegama razgovarate, razmenjujete mišljenja i slično, da li baš oni dele vaše mišljenje da ima dovoljan broj psihologa i pedagoga, da sva deca baš odu sa dovoljno saveta, da svi roditelji imaju dovoljno saveta? Da imaju dovoljno saveta, roditelji bi onda znali kako sa tom decom koja zaista dolaze sa svim ovim problemima koje ste vi rekli, a koja sam i ja pominjao ranije. Ljudi su u jednom okruženju koje nije sigurno i ona vaša reč ovde znači puno.

Jel me razumet šta hoću da kažem? Ne bih voleo da vi, kao neko ko je stručan i ko zna ovu temu, podržava ideju da sistem nije zakazao. Zato što rezultati toga vode da se ništa ne promeni, a rezultati celog ovog sistema su da imamo probleme, da imamo probleme i sa mentalnim zdravljem, da imamo probleme i sa manjkom vaspitanja dece, da imamo probleme sa manjkom socijalnih radnika, da imamo probleme sa manjkom pedagoga i psihologa.

Pozivam vas da iskoristite ovu repliku koju ćete sigurno dobiti da nam kažete na osnovu kojih to istraživanja… Sećate se da smo dosta napadali premijerku kako je mogla da izađe i da odmah tvrdi da je sve u redu, pa pozivam vas da mi kažete koja to istraživanja ste vi videli, pa da kažete da je sve u redu sa psihološkom i pedagoškom podrškom kod đaka i, ako je to sve u redu, kako smo došli do toga? Nemojte prebacivati samo na roditelje. Nemojte prebacivati samo na tu decu. To rade ovi drugi ljudi. Vi ste dužni, kao neko ko je stručan da razumete da nije samo odgovoran pojedinac, već i društvo i okruženje u kojem se kreće.

Sledeća na listi prijavljenih za reč je Marinika Tepić.
Nije tu.
Hajdemo onda ovako. Redovna pauza, za šezdeset minuta nastavak.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima Jelena Milivojević.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pre svega želim da, pošto prvi put govorim na ovu temu, izjavim najdublje saučešće povodom tragičnih događaja koji su nas zadesili, zapravo sve one porodice koje su zadesile. Ono što mogu kao srpkinja i majka da zaključim jeste da je to tragedija koja je sve nas lično pogodila.

Međutim, isto tako želim da osudim najoštrije sve sulude pokušaje politizacije svega, pa čak i ovakvih tragičnih događaja. Predstavnici opozicije umesto da se ujedine u zajedničkom bolu i da pokušamo da složno tražimo načine kako da predupredimo ovakve i slične katastrofe nastavljaju sa retorikom patološke mržnje prema predsedniku Aleksandru Vučiću i čitavoj njegovoj porodici, a zatim i prema svima nama, članovima SNS i simpatizerima.

U ovakvim lažima nema ljudskosti. Na sve ste spremni i ni od čega ne prezate. Vi ste ovu sednicu, gospodo, tražili samo radi političkog profiterstva, a sada ste, vidimo, spremni na sve.

Lažov iz Trstenika je juče na sednici tri puta spomenuo predsednikovu decu, a u stenobeleškama se jasno vidi da je izgovorio tri puta „mrtva deca“. Onda, danas bez imalo stida izjavljuje, a mediji su to objavili, da ne veruje da je Aleksandar Vučić bio u školi „Vladislav Ribnikar“, ej, ne veruje, i upisao se u knjigu žalosti.

Da li je bio? Recite mi. Da li je ovo laž? Da li je ovo laž? Da li je predsednik Aleksandar Vučić bio u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i da li se upisao u knjigu žalosti?

Nije smešno. Videli smo da se na poslednjim održanim protestima smejete. Nama ovo nije smešno.

Aleksandar Vučić je, pre svega, otišao slomljen bolom i kao roditelj je tragediju doživeo teško, a ono što posebno poštujem kod svog predsednika jeste to upravo što nije želeo pažnju.

Desilo se da ste isto tvrdili da nije bio ni u Duboni i u Orašju. Kada je pokazao da je bio istu laž ste upotrebili. Danas vi tvrdite da on zapravo nije bio u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, a ja ću vas još jednom pitati – ko laže? Zašto ste tražili sednicu? Isključivo tražite sednicu da biste napadali ovog čoveka, da biste targetirali članove SNS kao one koji su zapravo i odgovorni za samu tragediju koju ste vi svi politizovali.

Ovde, takođe, sedi poslanik, a nisam siguran da li je na Gazeli ili je ovde, ali već dva dana Nevenu Đurić izlaže seksističkim komentarima. Želim da stanem u odbranu svoje koleginice Nevene Đurić koja ni malo ne treba da trpi takve napade, a ti napadi nisu slučajni.

Moram, da zaključim, da se danas ista situacija ponovila, ali nije bilo slučajno. Jer, danas, kada je taj narodni poslanik dobio priliku da se izvini koleginici Neveni Đurić, mi smo dobili, zapravo, izvinjenje „Ćićolini“. Onda ste vi, kao uzročnik toga, to prelili na svoje botove i svi vaši botovi su našu koleginicu Nevenu Đurić tako i oslovili. Smatram da takvim govorom mržnje vi zapravo uzrokujete hajku na članove SNS. Zapravo, nije smešno.

Takođe, i sama sam u poslednjih nekoliko meseci, a posebno u poslednjih par dana, žrtva nasilja isto na društvenim mrežama, pa isto mogu da pročitam jedan post koji je usmeren na moje poreklo. Kaže – narodna poslanica je Sujković Milivojević. Sramoto grada Aranđelovca. Pošto ti je tata Turčin, molim te nauči se srpskoj istoriji, jer obraza nemaš, a i tata Turčin te, očigledno, pogrešno učio. Zar je moguće da ti pominješ Orašac, pa naši preci su se 1804. godine borili protiv tvojih Turaka i stvorili modernu srpsku državu tako što su izvojevali pobedu nad tvojom pasminom? Daće Bog, i 2023 godine, a počelo je.

Ja sam vaspitana da poštujem svaku veru. Ja sam pravoslavne vere. Moj otac i majka su pravoslavne vere. Ono što svako želim jeste da apelujem da ne želim da živim u ovakvoj Srbiji. Ja ne želim da živim u Srbiji bez tolerancije, jer sam vaspitana u tom duhu, tolerancije. Smatram da svi mi ovde trebamo da osudimo i napade na koleginicu Nevenu Đurić, napade na predsednika Aleksandra Vučića, na njegovu porodicu i ovakve sramne napade.

Nemojte više politizovati tragediju i nemojte targetirati ni porodice, ni decu, ni nas kao članove SNS. Živimo u doba savremenih tehnologija. Jednostavno, deca ne prate televiziju. Televizija nije nešto deca prate. Čuli smo i prethodnih dana da jednostavno, možda, anketni odbor nije dobro rešenje, jer smatram da politika nije nešto što je uzrok same tragedije.

Nezadovoljstvo koje su građani izneli u prethodnim danima zapravo je nešto iznad politike, a vi ste to pokušali da politizujete. Zapravo, smatram da jedan ovakav problem zahteva duboku sociološku analizu u koju pre svega treba da budu uključeni kako roditelji, tako i psiholozi, tako i nastavno osoblje, pa možda tek na kraju političari.

To što se sve više stranaca dovodi na proteste, po meni lično je apsurd, ako je u tom strancu, neki turistički vodič protest predstavio kao turističku atrakciju je poražavajuća činjenica, jer se radi o nezapamćenoj tragediji, zapravo, koja je po dobro oprobanoj praksi, prozapadne opozicije i bivšeg režima politizovana. Ovo ne pričam slučajno, ne pričam slučajno, osam godina sam bila direktor turističke organizacije i pratim sve kolege turističke vodiče, a onda sam zatekla jedan post, 27. maja, turističkog vodiča koji je bio na protestu i koji je doveo turistkinje iz Kanade, pa kaže – pitaju turistkinje iz Kanade da li nas možete odvesti na protest. Naravno, naša mala agencija ispunjava sve želje gostiju. Onda slede komentari, treba protest da se uvede u redovnu turističku ponudu. Novo u ponudi, upoznate lokalno stanovništvo i gradske tajne na protestima, uz usputno ćaskanje kofi tu go, sa ljubaznim domaćinima. Suva ekskluziva, birate društvo tokom protesta u šetnji, besplatna tura.

Onda smo dobili isto i naziv protestni turizam, što smatram da je sramno i ovom prilikom osuđujem. Možda i nesmotren potez kolege turističkog vodiča, ali moram da osudim, s obzirom da možda u tom trenutku nije bio svestan težine tragedije koja je zadesila Srbiju, i smatram da je možda i to jedan način da se zapitate ko se sve okuplja na protestima koje organizujete.

Ono što svakako, mogu da kažem i ocenim kao jedan odgovoran i dobar potez Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, je što su samo sinoć najavili nove mere, nakon onih mera koje su momentalno preduzete, nakon same tragedije, a koje se već sprovode. Nove mere svakako će doprineti tome da se pomogne i prosvetnim radnicima i zdravstvenim radnicima i policiji i vojsci, time što će već od 1. septembra za preko 5%, a najkasnije do 1. januara uslediti još 15% povećanja plata. Ono što mogu isto da istaknem jeste da će medicinsko osoblje dobiti uvećanje zarade za preko 5%, dok će vojska, policija i administracija dobiti uvećanje zarada za 11%.

Moram da naglasim da je jako važno to što država vodi brigu i o penzionerima, tako će već od 1. oktobra sa preko 5%, najkasnije od 1. januara za gotovo 15% i penzije biti uvećane, zato što brinemo upravo o našim najstarijih građana. intervencijom države, koja je veoma značajna i na turističkom tržištu imaćemo priliku i da sa novih 100 hiljada vaučera, zapravo našim građanima omogućimo da upoznaju Srbiju, čime će ove godine 300 hiljada vaučera biti dodeljeno građanima.

Sve ove mere zapravo, namenjene su građanima, a slede program Srbija 2020/25, koje se sprovode uprkos nastalim krizama.

Za zloupotrebe tragedije i protesta koje su iskorišćeni kao slamka spasa opoziciji da uberu jeftine političke poene, izmanipulišu građane, koji iskreno tuguju, stoje članovi bivšeg režima 5. oktobra, i ono što sada imamo kao jednu novu strukturu jesu, upakovani prozapadni desničari. Stvar je jasna, a scenario potpuno isti, želite da manipulacijom javnosti izvedete određen broj ljudi na ulice, da ih jednostavno iskoristite jer vas ne podržavaju politički, već iskreno žale za stradalima, a onda pokušate da nasilnim putem sa vlasti svrgnete Aleksandra Vučića i da postignete sve ono što ne možete na legalnim i demokratskim izborima, i to ne krijete, i to preko svojih ideologa poput Jove Bakića, javno i govorite i pokazujete.

Moja poruka za sve vas iza koje stoje sve moje kolege iz SNS, jeste da nikada, ali nikada nećemo odustati od borbe za pristojnu, bezbednu i razvijenu Srbiju, za zemlju u kojoj će se poštovati sva prava i vrednosti civilizovanog društva, ne damo Aleksandra Vučića, ne damo vam Srbiju. Predaja za nas nikada nije bila opcija. Živela Srbija.

Zahvaljujem.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Janko Veselinović.
Izvolite.