… u kome se svaki dan strada i u kome se svaki dan neprestano stada i to je epilog vaše vladavine. Sve ovo što mi danas živimo posledica je nasilja koje vi vršite nad ovom zemljom već punih jedanaest godina, ponavljam.

Dakle, sve ste apsolutno privatizovali, razorili, razmontirali i razmere katastrofe i apokalipse koju ste ovoj zemlji ostavili videće se tek u danima koji dolaze nakon vašeg pada sa vlasti, a verujte mi i to će se desiti.

Bio je jedan pre vas. Zvao se Josif Broz. Isto je mislio da će vladavina biti večna, pa ipak nije bila. Nakon toga neke su se stvari saznale.

Vladate na isti način. Dakle, Aleksandar Vučić je poslednji komunistički diktator u Evropi nakon pada Mila Đukanovića. Kada ovo kažem, mislim da vlada na apsolutno isti način, istim polugama, sa istim profilom ljudi kakvim je ovom zemljom upravljao Josif Broz, a svi vrlo dobro znamo da je iza toga ostao prah i pepeo.

Vi ste napravili takvu situaciju u ovoj zemlji da se podrazumeva i da je normalno da neki Nedimović pobedi Vidića u trci za izbor predsednika Fudbalskog saveza Srbije. Pre toga na tom mestu je sedeo neki Kokeza. Dakle, sve opskurni likovi.

Molim vas, gospodo naprednjaci, da ne dobacujete. Znam da mnogi od vas su bili nekad radikali ili iz nekih drugih partija. Ono što je kontinuitet u vašem radu jeste da služite i to uvek služite onome ko je na vlasti.

Dakle, vi ste apsolutno sluge Aleksandra Vučića i način na koji vi njega branite je degutantan i verujem da je i njega sramota od vas.

Dakle, vi ste ovu zemlju razbucali ko beba zvečku i od toga nećete pobeći i nećete me zbuniti i dekoncentrisati sa vašim dobacivanjem.

Čuo sam mnogo loših stvari koje ste izgovorili o predstavnicima opozicije i deklarišete kako su to prozapadni protesti itd, a ja vas pozivam da i vi i predsednik države izađete na proteste i pogledate svoj narod u lice i neka vama vaš narod pogleda vas u lice, pa ako predsednik države ne može da nas spreči od svih nesreća koje ovde vladaju, od tragedija, korupcije, bogaćenja funkcionera, kriminala koji je projektovan ovde, kojim se pljačka ova država, neka uradi jedno što sigurno može, neka ovu zemlju spasi od sebe. Verujte, to je sasvim dovoljno.

Još jedna stvar i završavam. Da su velikani srpske istorije, koje vi brukate danas poprilično dobro i uspešno, Karađorđe, Miloš Obrenović, slavni junaci koji su prešli Albaniju i onih 1.300 kaplara, da ustanu iz groba i da vide šta ste vi od ove zemlje uradili nakon svih tih njihovih žrtvi, verujem da bi ih bilo sramota, da bi povili glave i da bi se pitali da li su uopšte ovu zemlju trebali da spašavaju da bi ovi danas njom vladali.

Pet minuta.
Pravo na repliku, Aleksandar Marković.

Zahvaljujem, predsedniče.

Ja moram da priznam kao neko pasionirano, a u poslednje vreme i grozničavo prati srpsku političku scenu, za prethodnog govornika nisam ni čuo do skoro. A kako sam uopšte saznao ko je on? Tako što sam video sliku ovih tobože građanskih prozapadnih protesta koji se organizuju u poslednje vreme i analiziram ja tu sliku, to je u ono vreme dok su oni bili predvodnici tog protesta, u smislu da su se pojavljivali na tim protestima u prvim redovima, a onda su pobegli, pa su pustili građane kao da budu u prvim redovima i gledam ja tu slike tih opskurnih likova i privuče mi pažnju prethodni govornik, a onda se malo raspitam o njemu i shvatim da je valjda bio u SPO-u nekada, pa je onda prešao u POKS, Pokret obnove Kraljevine Srbije, pa su ga i odande najurili, pa je valjda sad samostalni poslanik, ali čovek bi pomislio iz njegovog tog opredeljenja, ipak SPO, pa POKS, a i iz njegovih izjava da je reč o čoveku koji se zalaže za neke tradicionalne vrednosti, za neke patriotske vrednosti, za patrijarhalne vrednosti, a onda pogledate da ruku pod ruku šeta sa ljudima koji se zalažu da mošti, odnosno kako oni to kažu - kosti, vladike Nikolaja Velimirovića treba baciti psima, ruku pod ruku sa ljudima koji na svaki mogući način i svaki dan se obračunavaju i sa patrijarhom Porfirijem i sa pokojnim patrijarhom Pavlom i onda vidite da je to njegovo društvo.

Sada ću vam pokazati kako to izgleda. Evo, ovo je njegovo društvo. Ovo je Biljana Stojković i ostali. Sa njima se šeta na tim protestima ruku pod ruku. Evo ta Biljana Stojković kaže, skrnavivši spomenik patrijarhu Pavlu: "Abortus je žensko pravo". Evo je ovde sa Stašom Zajović. Evo je još na nekoj slici i kaže: "Sve smo abortirale". Znate, čega se pametan stidi, onaj drugi se ponosi itd. i onda shvatite koliko je zapravo licemerje. Da ima imalo sramote, ne bi se više javljao za reč.

Zahvaljujem.

Hvala vama.

Reč ima Uglješa Mrdić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi gospodine Orliću, uvažene kolege narodni poslanici i dragi građani Republike Srbije, imali smo prilike da vidimo ovih dana kakvu politiku vode ovi preko puta, kakvu politiku vodi opozicija, većina opozicije u Srbiji, i šta podržavaju.

Opozicija u Srbiji, koja podržava ove proteste, poziva na nasilje, to je jasno, poziva na vršenje nužde na zgradu Vlade Srbije. Eto šta vi mislite o institucijama Srbije. Nosite obešene lutke sa likom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, pozivate na nasilje, a najviše pozivate na nasilje nad ženama i nad decom.

Delite decu na vaše i naše. Decu uvlačite u politiku, ništa vam nije sveto. Napadate decu i predsednika Orlića, i Milenka Jovanova, i Sandre Božić, i svih nas, a najviše decu predsednika Aleksandra Vučića. Zašto to radite? Zdrav razum će da kaže da ste kukavice, analiza će da kaže da to radite sa namerom, jer smo svi mi slabi posebno na našu decu i na naše porodice i hoćete da nam napakostite, ali narod na to kaže da vam to neće proći i svaki put kad vi pominjete našu decu, proklinjete našu decu, napadate našu decu, svakih put narod vas kazni na izborima.

Ako možete, gospodine Đuto Jovanoviću, da ćutite dok ja govorim, ako vaše trenutno stanje to dozvoljava. Zahvaljujem.

Nastavljate sa lažima. Počeli ste danima da lažete na različite načine kako predsednik Aleksandar Vučić nije bio u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i onda govorite - nije takav zid, nije takva knjiga žalosti, ne izgledaju tako prostorije škole, a i niste vi nikada ni bili u toj školi. Možda je neko od vas bio nekada.

Nastavljate dalje da na najgori mogući način vređate i napadate poslanice SNS. Izdvojio bih primer šta ste napravili, a poslanik koji je to uradio ne zaslužuje ni ime da mu spomenem, a građani Srbije znaju ko je, na najgori mogući način napali ste Nevenu Đurić. Ti zvukovi groktanja, uzdisanja, stenjanja, urlika, to se nikada nije desilo u ovoj Skupštini, to se nije desilo u političkoj istoriji Srbije. Napadali ste Nevenu Đurić, napadali ste Sandru Božić, napadali ste Stašu Stojanović, koja se god koleginica taj dan javila za reč vi ste na najgori mogući način nju napadali.

Idemo dalje. Niste ni tu stali. Malo vam je bilo i to da vređate žene, malo vam je bilo to da vidi narod kakve ste kukavice, onda ste krenuli da napadate naše ljude po ulicama. Državnog sekretara, našeg bivšeg kolegu narodnog poslanika, našeg dragog prijatelja Lava Grigorija Pajkića, vaše pristalice su fizički napale dok se vraćao kući. Nije to kraj. Vaše pristalice, istomišljenici, napali su našeg uvaženog kolegu advokata Svetozara Vujačića, pa ste napali Nebojšu Bakareca, a onda zloupotrebljavate da neko iz SNS preti vašoj deci, što je laž ili deci nekih javnih ličnosti koji podržavaju vašu politiku.

Ne bih mogao da govorim danas da ne navedem jedan lični primer koji nisam prijavio policiji, ali verujte mi sledeći put ću da prijavim. Kada sam se kretao Njegoševom ulicom sa mojim starijim sinom Stefanom, prišle su mi vaše pristalice i pored reči i uvreda, koje smo ignorisali obojica, nastavili su da koračaju sa nama i znate šta su uzvikivali vaše pristalice – crkli dabogda. Eto to su nam govorili. Ja sam posle smirivao moga sina dok smo šetali ka Slaviji. Sine – dvoje ljudi nam je reklo da crknemo, ali nas je sto ljudi pozdravilo, ovo što radi Aleksandar Vučić i SNS. Neka dete shvati na vreme ko ste i šta ste vi, ali ni to nisam želeo da upotrebim u političke svrhe, niti da zovem policiju, ali sledeći put ću zvati.

Evo šta vi radite. Vi želite da prouzrokujete nasilje na ulicama, a mi želimo mir. Mi kada organizujemo miting najveći u istoriji, gde dođe između 200 i 250 hiljada, ljudi nema ni jedan incident. Predsednik Aleksandar Vučić šalje poruke mira, predsednik Aleksandar Vučić je sa govornice ispred Doma Narodne skupštine, znate šta je poručio građanima Srbije, da ih sve voli i da radi za interese svih građana Srbije, a znate šta poručuju vaše vođe i vi ovde prisutni – poruke mržnje, poruke napada na decu i porodice i poruke podela, a pri tome nemate ni jedan predlog, nemate ni jedan plan i na sve to, dok vi na brutalan način lažima, ostrašćenim napadima, pretnjama i uvredama, kritikujete sve dobro što se radi u Srbiji, vlast u Srbiji vam odgovara. Znate kako vam odgovara? Ne na vaš način.

(Đorđo Đorđić: Kako?)

Drago mi je da ste pažljiv slušalac, nego vam odgovara rezultatima.

(Đorđo Đorđić: Sve te slušam.)

Ako može tišina dok govorim, ja tebe nisam prekidao. Zahvaljujem.

Odgovara vam rezultatima u oblasti ekonomije, privrede, saobraćaja, infrastrukture, građevine, obrazovanja, zdravstva, nema oblasti u državi Srbiji gde nemamo dobre rezultate, iz godine u godinu sve bolje i bolje, a zašto? Zahvaljujući politici našeg predsednika Aleksandra Vučića.

Pošto neki od vas više vole strane države, nego Srbiju i više su fascinirani stranim službama, nego što vole institucije Srbije, interesantna je vaša ostrašćenost da nema saziva u zadnjih nekoliko godina ili sednice da ne koristite posebno priliku da napadate one ljudi koji vode bezbednosne službe Srbije. Uvek su vama meta ministar unutrašnjih poslova i direktor BIA, da li se zvao Bratislav Gašić ili Aleksandar Vulin, i neka znaju građani da vi želite i urušavanje i bezbednosnog sistema Srbije zato što to odgovara i određenim tajkunskim kriminalnim i zapadnim centrima moći sa kojima vi držite kontakt.

Zato vama smetaju i službe Srbije. Zato vama smeta i Bratislav Gašić. Zato vama smeta i Miloš Vučević. Zato vama smeta bilo ko ko radi nešto u interesu Republike Srbije, ali kada govorimo o bezbednosnom sektoru, imate vi one koje podržavate. To su Alijini snajperisti. Oni koji su pucali na srpsku decu. Te podržavate. Neka narod zna ko ste vi, a ko smo mi i na sve to mi i dalje šaljemo i uvek ćemo slati poruke mira, jer je naša politika politika mira i stabilnosti i u Srbiji i na celom Balkanu i u jugoistočnoj Evropi. Nećemo vam ćutati kada vređate i Sandru, i Nevenu, i Stašu. Nećemo vam ćutati kada dirate i Orlićevu i Milenkovu ili bilo koju decu. Nećemo vam nikada ćutati kada napadate decu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i njegovu porodicu. Zahvaljujem.

(Aleksandar Jovanović: Replika.)

Pre nego što nastavimo, saglasno članu 27. i 87. st. 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova.
Nemojte samo da se obračunavate tako iz klupa. Nemojte.
(Đorđo Đorđić: Nisam se obračunavao.)
Nemojte. Nema razloga. Svi koji su prijavljeni dobijaju reč, kao što vidite.
Poslovnik.

Predsedavajući, član 107. Dozvolili ste da se povredi dostojanstvo Narodne skupštine i moje lično dostojanstvo kao narodnog poslanika. Za mene je nedopustivo da mi neko kaže da se vodim interesom bilo koje strane zemlje, niti da mi je strana zemlja ispred Srbije. Svi strani interesi imaju svog slugu u Aleksandru Vučiću. Sve multi… (Isključen mikrofon.)

Čestitam. Upravo ste završili i potrošili ste minut poslaničke grupe. Član 103.
Da li je tu Žika Gojković?
(Aleksandar Jovanović: Replika.)
Ne.
Da li je tu Miodrag Gavrilović?
Đorđe Stanković?
(Aleksandar Jovanović: Predsedavajući, replika.)
Bez vikanja iz klupa.
Zoran Sandić?
(Narodni poslanik Radomir Lazović dobacuje iz klupe.)
Tatjana Manojlović nije tu.
(Narodni poslanik Radomir Lazović dobacuje iz klupe.)
Sad, pošto ste se javili, Lazoviću, izvolite, imate reč.

Poštovani građani, ovo što ste sada mogli da vidite jeste još jedan način kako se Vladimir Orlić odnosi prema ovoj sednici i prema načinu vođenja sednice i prema poštovanju prema narodnim poslanicima i prema svemu onome što bih trebalo da je Narodna skupština.

Dakle, čovek ide redom po Skupštini, gleda ko je trenutno van ove sale i bira koga će da prozove, iako nije na listi govornika. Dakle, za one koji ne znate postoji jedna lista govornika koja se uobičajeno preda pre početka svake tačke dnevnog reda, na koju onda mogu ljudi da računaju kada će se javiti. Ljudi imaju ovde različite načine kojima se bave na ovim sednicama. Imaju sastanke odbora, imaju druge vrste sastanaka, imaju analize, imaju razgovore, imaju sastanke, imaju način na koji se bave time, primaju građane. Hvala kolega.

Znači, rade na tome da važne poruke koje dolaze iz ovog doma mogu da dopru do ljudi, da mogu da uključe ljude, da mogu da razgovaraju, da mogu da sa ljudima stvaraju budućnost ove države.

Ono što ste vi uradili jeste da zabranite da bilo ko može da učestvuje na konferencijama za medije u ovoj Skupštini. I sada kada dođemo do toga, kada neko izađe iz sale, možda ima potrebu da ode u toalet, zamislite ima potrebu da ode u toalet? Znate šta se onda desi, valjda je navikao da predsednik nikada tako nešto ne radi, da pije lekove, da bi se ovde predstavljao kao neko ko može da izdrži neke nenormalne nadljudske snage, da nam ovde pokazuje, jer valjda jedino tako može u očima onih kojim je vođa potreban, koji svoje mišljenje nemaju, treba valjda tako da zadrži autoritet.

E, pa eto tako to izgleda. On ide po sali, gleda ko je tu, ko nije, onda bira koga će da prozove, ne bili mu oduzeo mogućnost da govori. To je još jedan način nepoštovanja ove Skupštine. To je još jedan način neprimerenog vođenja ove sednice.

Ono što mi možemo još da vidimo, a što bi trebalo da nas sve opomene, da nam svima kaže da je možda ovo sve otišlo predaleko, su uvrede, su pretnje koje dobijaju moje kolege i narodni poslanici i građani i glumci i mediji. Za vas su svi oni rušitelji države, mrzitelji države, izdajnici i kako ih već sve nazivate.

Moj kolega kome sada niste dali, iako je pomenut, ima repliku, gospodin Jovanović, pretrpeo je ovih sati dok traje ova sednica, najodvratnije pretnje po život. Slušajte ovo: „Ćutu treba zaklati“. Stvarno? Stvarno treba zaklati narodnog poslanika? Stvarno treba zaklati nekoga ovde? Stvarno treba nekoga zaklati, učesniče „Farme“, drugi u finalu, skoro pobedniče, što ste se naljutili na Željka Mitrovića kada vam nije dao pare? Učesniče rijalitija, vedeto SNS, treba zaklati Ćutu, stvarno? Jesmo li dotle došli?

Kaže: „Idiot je opet pijan“. To su vaše reči koje se posle prelamaju dalje. To tako funkcioniše, gospodo. Ovde smo govorili puno o tome kako se nasilje preliva iz ovog doma dalje. Prepričaću vam građani taj mehanizam. Prvo sa najvišeg vrha, najvišeg vrha ove države dolaze ovakve grozote koje se izlivaju dalje, ološi, hijene, rušitelji države, izdajnici.

Ovde smo čuli da neko želi da ubije predsednika. E tako na kraju dođemo da se preti klanjem ovde. Meni je ovaj vaš juče-prekjuče pretio da me treba ubiti. Pretili ste da će ljudi odavde biti nabijani na kolac, to je vaš način i način govora. Šta širite ruke? Šta širite ruke? Šta vam nije jasno? Treba zaklati vašeg kolegu, narodnog poslanika, stvarno?

„Ćutu treba na Terazije da visi. Upropastio je život nama“. Ćuta je upropastio život nekoj deci?! Kad je stigao? Kad? Dvanaest godina ste na vlasti, kako je upropastio život? „Tu bitangu treba skloniti sa ulice i u kavez ga staviti, govedo jedno, njega i ekipu, što hitnije skloniti u zatvor.

Narod je na ivici pucanja zbog lažnih ekologa“. Zbog „lažnih ekologa“ je narod na ivici pucanja?! „Moglo je da se napreduje, dole je lažni ekolozi, ako se narod digne, njih neće biti nigde, a gotovo je da to bude.“

Znate li odakle je ovo? Ovo je sa jednog sajta koji uređuje direktno i sa sednice Narodne skupštine, direktno uređuje narodni poslanik SNS, ovo je sa sajta „Informer“, ove mržnje koje dolaze. Evo da vam pokažem, gospodo, samo malo, nemojte da brinete, samo malo, pokazaću vam ko. Pokazaću vam kako izgleda kada se na sednici uređuje „Informer“. Evo, ovako izgleda, gospodo.

Ovo je vaš poslanik, izvolite, ovo je vaš poslanik. Ovo je sajt “Informera“, on uređuje direktno ovaj sajt i onda ne čudi, evo kolege da pogledate, onda ne čudi što se na istom tom sajtu nađu pretnje klanjem mom kolegi Jovanoviću.

Šta imamo da kažemo na ovo, gospodo? Verovatno ništa, zato što slične stvari dolaze od vas, dolaze sa javnog mesta od vas. Dolaze sa javnog i najvišeg mesta, od predsednika države, preko drugih mesta veoma visoke odgovornosti, kao što su one iz Skupštine, iz Narodne skupštine.

Ovo je nasilje o kome sam vam govorio. Ovo je način kako se nasilje prvo dolazi od vas, onda ulazi u medije na naslovne strane, onda dolazi do društvenih mreža, pretače se na „Pink“ i „Hepi“, onda vi o tome razglabate i onda dođe do toga da se na ulici ljudi napadaju, kao što mi se desilo na stepeništu ove Narodne skupštine.

Ako se Aleksandru Jovanoviću Ćuti, ako se meni, ako se drugima ovde narodnim poslanicima ovo dešava, ako se sačekujemo na stepeništu Skupštine, ako nam se preti klanjem, ako nam se preti ubijanjem i nabijanjem na kolac, čemu narod da se nada? Čemu onda narod da se nada od vaših batinaša, „Jastreba“, Langura, Belivuka i drugih?

Doveli ste ovu zemlju do dna. Doveli ste ovu zemlju, pitamo se samo kada će da lupi o dno. Doveli ste ovu zemlju do toga da su vam najprizemnije optužbe, najgadnije uvrede nešto kako razgovarate jedni sa drugima, verovatno.

Vaš predsednik vas se stidi. Vaš predsednik kaže – nemojte to da radite u ime partije, valjda u privatno vreme rastačite ovo društvo na sastavne delove agresijom, sukobima iza kojih stojite.

Kako vas, bre, nije sramota? Najodvratnije uvrede, najodvratnije napade, širite mržnju iz ovoga što bi trebalo da je dom demokratije. Pretite ljudima da će biti zaklani.

Za vas nisu reči. Ja ovo govorim za ljude koji gledaju ovo u svom domu, ne za vas, znam da vam ovo ništa ne znači, znam da se naslađujete time da gledate kako se širi patnja drugih ljudi. To je ono u čemu uživate. To je on što priželjkujete i želite. To je ono gde vaša ljubav leži i čime se vaše srce kupa. Hej bre, zaklaćete? Hej? Gde je kraj ovoga?

Povreda Poslovnika.