Dobar dan.
Hvala, predsedavajući za reč.
Poštovani građani, danas bi trebalo da nastavimo raspravu o neophodnosti formiranja anketnog odbora koji bi trebalo da utvrdi činjenice koje su dovele do masovnih ubistava u školi „Vladislav Ribnikar“ i u okolini Mladenovca i Smedereva.
Nakon ova dva tragična događaja, preminulo je 18 građana, a povređeno njih 20, uglavnom mladih, uglavnom dece. Za njima su ostali roditelji i rodbina, prijatelji i jedno u crno zavijeno društvo koje mora da se duboko zagleda u sebe kako bi se zapitalo kako smo došli do toga da su ove tragedije moguće i šta ćemo sada, kako ćemo dalje.
Umesto ovakvih pitanja, koja bi bilo normalno da postavimo jedni drugima, umesto toga da se pogledamo u oči, dobili smo jednu tvrdnju, da sistem nije zakazao, da je sve u redu, da nema potrebe ni za kakvim velikim promenama, da ćemo samo, prosto, sačekati da se stiša javnost i da ćemo nastaviti sve po starom.
Nadam se da ćemo uspeti da promenio ovu politiku države. Dakle, ja nemam sumnje da je ovo usvojeno kao jedna politička državna agenda Srpske napredne stranke tako da se nikada ništa ne promeni, već da vi nesmetano možete sa vaših televizija, sa „Pinka“ i „Hepija“ da širite ono što je i do sada šireno, a to je mržnja, agresija, sukobi i nasilje.
Ovaj anketni odbor trebalo bi da ispita, pod jedan, bezbedonosne okolnosti u kojima su se desili ovi događaji. Za nas je posebno važna dostupnost oružja i šta smo pre ovih slučajeva kao država uradili da oružja bude manje. Govorili smo dosta o ovome i prethodne nedelje. Mogli smo da vidimo da je procena da u Srbiji ima negde oko 2,7 miliona komada oružja. Deo toga je legalan, a veći deo nelegalan.
Ono što zabrinjava jeste što u strategijama i zvaničnim dokumentima Srbije ne postoje informacije koliko Srbija ima nelegalnog oružja. Pretpostavljamo da to ne dajete onda značaj ovoj informaciji, te da onda verovatno ne mislite da je ovo nešto što je važno. E pa mi mislimo i ja ću se detaljnije time baviti naknadno.
Dakle, to je prva stvar koju treba da ispita ovaj odbor – bezbedonosnu situaciju, odnosno okolnosti u kojima su se desile ove tragedije.
Druga stvar koju bi trebalo da ispita ovaj odbor jeste doprinos medija koji je po svemu sudeći ključan za veliku izloženost nasilju našeg društva.
Kada sam govorio na ovoj sednici prethodne nedelje, više puta sam pominjao kakva to istraživanja govore šta se dešava kada su ljudi, a posebno deca, izloženi kontinuiranom nasilju koje dolazi sa javnih medija, koje u ovom slučaju najviše dolazi sa nacionalnih frekvencija.
Kako bi građani razumeli, nacionalne frekvencije su javno dobro koje bi trebalo da bude korišćeno u službu javnog interesa. Postoje neki zakoni, postoji to regulatorno telo koje bi trebalo da utiče i koje bi trebalo da vodi računa da se ti zakoni poštuju, pa da recimo na nacionalnim frekvencijama vi imate neki kulturni program, pa da imate neki obrazovni, školski program, da to bude nešto gde deca i ljudi mogu da vide i nešto drugo osim rijalitija i emisija u kojima se promoviše nasilje. Dakle, s razlogom je uređen način kako nacionalne frekvencije treba da budu korišćene. One treba da budu korišćene u javnom interesu.
Ono što smo mogli da vidimo, a što nadam se da niko ne spori, pa čak ni ova druga strana, jeste da taj REM nije radio da spreči da se nacionalne frekvencije koriste u javnom interesu. Ti ljudi bukvalno nisu radili ništa da se zaustavi nasilje koje dolazi od, recimo, „Pinka“ i „Hepija“. Da su hteli nešto da urade, mogli su da reaguju kada se čovek, glavni urednik, Milomir Marić, sa pištoljem pojavio u programu i vodio taj program sa pištoljem. Da su hteli da urade nešto, možda ne bi dozvolili da se osuđeni kriminalac pojavljuje u programu i objašnjava kako najbolje ubiti čoveka.
Ja koristim ova dva primera, ali ni na koji način nemojte pomisliti, a građani uglavnom imaju ove kanale pa mogu i sami da vide, molim vas, nemojte pomisliti da su ona neko merilo. Ovo su samo dva primera, a takvih je iz dana u dan godinama. Godinama su naši građani, naša deca, izloženi upravo ovakvoj vrsti najgoreg nasilja. Ja ne znam da li ima nešto gore i eksplicitnije od toga da se čovek pojavi sa pištoljem i da nam priča i glorifikuje oružje, nasilje i kriminal. Ali, dobro. To je druga stvar koju treba da ispita ovaj odbor. Rekli smo šta je prva – bezbedonosne okolnosti u kojima su se desili ovi zločini, druga je doprinos medija, posebno sa nacionalnom frekvencijom.
Treća stvar koju treba da ispita ovaj anketni odbor jeste uloga obrazovnog sistema koja bi trebalo da je jedna od mogućih mera čak i prevencije i upozoravanja na moguće rizike kada dolazi do ovakvih tragičnih slučajeva. Ali, takođe, ako već govorimo o tome da naša deca zaslužuju drugačiju mogućnost, ako govorimo da zaslužuju neke drugačije uslove u kojima odrastaju, onda bi trebalo da se pozabavimo dodatno obrazovnim sistemom, jer je on najvažnija karika u formiranju naših mladih i u tome da li će kroz život ići sa nekom perspektivom i idejom kako da u potpunosti ostvare svoj životni potencijal.
Da li je to sada tako? Ja se usuđujem da kažem, a nadam se da će i ovaj odbor i ova Narodna skupština potvrditi to i da ćemo možda naći način kako da unapredimo stanje u obrazovnom sistemu, dakle, ja se usuđujem da kažem da je obrazovni sistem doveden na najniže grane. Da nije tako, naši nastavnici bi imali plate koje su iznad proseka. Ovi ljudi su nadprosečno obrazovani, 80% ih ima visoko obrazovanje. Ukoliko je tako, ako se oni bave najvažnijim delom našeg društva, a nadam se da niko ne spori da su deca najvažniji deo našeg društva, smatram da bi oni trebali da imaju i adekvatnu podršku i adekvatne uslove rada, da bi naše škole trebalo da izgledaju drugačije.
Dakle, ono za šta ćemo se mi kao Zeleno-levi klub „Ne davimo Beograd“ zalagati, kada dođemo do toga, a sada nije taj trenutak da se samo bavimo time, moramo se baviti i ovim problemima koji su se ovako tragično nadvili nad nama, mi ćemo se svakako zalagati za više nastavnika, za više pedagoga, za više psihologa, za više socijalnih radnika, za bolje uslove rada, kako tih ljudi, tako i za bolje uslove učenja naše dece. Potreban nam je jedan sveopšti iskorak iz onoga gde smo došli sada. I ovo je treća tačka kojom bi trebalo da se pozabavi anketni odbor.
Dakle, da podsetim. Prva tačka su bezbedonosne okolnosti u kojima su se desili ovi događaji, druga je doprinos medija sa nacionalnom frekvencijom sa kojih se izliva mržnja i agresija na naše društvo, treća je uloga obrazovnog sistema, za koji mi smatramo da nije na pravom mestu i da nije na pravi način organizovan i četvrto je delovanje nadležnih institucija u periodu pre i posle ovih tragedija.
Ovo je nešto ukratko što mogu da kažem, što ja smatram, što mi smatramo da bi trebalo da bude tema ovog anketnog odbora. Naravno da je njegov rad ograničen. U njemu bi trebalo da učestvuju, prema predlogu koji smo izneli, sve poslaničke grupe. Njega treba da vodi predstavnik ili predstavnica opozicije i on bi trebalo da ima rok od 30 dana u kojem bi trebalo da ispita sve ove činjenice i da predloži izveštaj.
Naravno, mi ne mislimo da je svaki detalj moguće tu urediti, ali on je jedan dobar iskorak da krenemo da se bavimo onim što je premijerka prvi dan nakon tragedije u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ odbila da se bavi. Samo da pojasnim ovu tvrdnju.
Nakon ove tragedije, premijerka je izjavila nešto što će nakon toga postati državna politika. Premijerka je izjavila da sistem nije zakazao. „Sistem nije zakazao“ je nakon toga ubrzo postala mantra koju svi ponavljaju i pokušavaju da nas ubede da ne treba ništa da se menja, da je sve u redu, da je došlo samo do jednog uznemirenja javnosti zbog ovih tragičnih slučajeva, ali da je situacija u zemlji bezbedna, da „Hepi“ i „Pink“ rade svoj posao izlivajući mržnju, da je sve u redu sa policijom, da je sve u redu sa svim aspektima delovanja našeg društva.
Kako je premijerka mogla da samo dan nakon ove tragedije zna da sistem nije zakazao, to je svima nama jedna velika misterija, osim ukoliko na taj način nije želela da skine odgovornost sa sebe i svojih bliskih saradnika. Mi tvrdimo svakako da je to.
Druga stvar, koja je mnogo opasnija nego bežanje od odgovornosti jeste da je ona želela zapravo da nas uveri da je sistem u redu i da ga ne treba menjati. Dakle, to je ono što je mnogo opasnije od samog bežanja od odgovornosti.
Na sreću, združenom zajedničkom akcijom opozicionih poslaničkih klubova, ali mnogo važnije od toga, jednim velikim trudom građana koji su se u stotinama hiljada podigli i došli na ulice našeg grada i naše države, a podsećam vas da nije samo Beograd onaj u kojem su se dešavali protesti, već da smo imali proteste u nekoliko desetina gradova, kao što su Zrenjanin, Kraljevo, Novi Sad, Kragujevac, Užice, Požega, Loznica, Aranđelovac, Raška, Prokuplje, Zaječar, Novi Pazar, Topola, Vršac, Sombor, Pančevo, Niš, Bor, Valjevo, Čačak, Kruševac, Gornji Milanovac i u drugim gradovima su se održali protesti „Srbija protiv nasilja“. Dakle, ljudi, cela Srbija je ustala da vam kaže da ovo više ovako ne može.
Ono što bi bilo normalno da je država uradila jeste da sama prepozna da je nakon ovako velikih tragedija neophodan jedan oštar zaokret od onoga što je postojeća praksa. To se očigledno nije desilo i zato se ja zahvaljujem svim građanima, svim ljudima koji su podržali proteste protiv nasilja i doveli do toga da se sada neke promene dešavaju.
Kao što je neko već rekao u ovoj Narodnoj skupštini, a ja ću ponoviti zato što smatram da je to važno, do juče smo mislili da je nemoguće da jedan ministar da ostavku zbog ovoga, pa dao je Branko Ružić. Do juče smo mislili da je nemoguće da RTS izveštava sa protesta, kao što nije ni izveštavao, pa RTS nešto ipak radi. Do juče smo mislili da je nemoguće zakazati jednu ovakvu sednicu, pa smo ipak naterali vlast da je zakaže.
Ovo su sve mali koraci koji pokazuju da ova vlast jedino na šta odgovara je pritisak, a meni je izuzetno žao zbog toga. Meni je izuzetno žao što moramo protestima da se borimo da dođe do nekih promena u ovoj našoj državi koje bi trebalo da budu najnormalnija stvar. Kada se u Slovačkoj desilo ubistvo, kada je nastradao novinar i njegova verenica koji su mučki ubijeni, cela Vlada je pala nakon nekoliko protesta koji su, takođe, bili masovni.
Ljudi, nema ništa loše u tome da se napravi jedan rez i da se skrene ovo društvo sa puta nasilja i sa puta agresije. A, šta traže ti građani na ulicama, šta traže ovi ljudi ovde?
Dakle, mi tražimo da se smeni REM, dakle ovo telo o kome sam vam govorio i koje bi trebalo da reguliše medije bi trebalo da bude smenjeno zato što se time nije bavilo. Da se time bavilo, da se bavilo svojim poslom, mi ne bismo došli do doga da imamo, da nam čovek sa pištoljem, Milomir Marić, da sa pištoljem vodi program na televiziji „Hepi“. Da je REM radio svoj posao ne bismo imali osuđenog kriminalca koji objašnjava kako ubiti čoveka na televiziji „Pink“.
Dakle, REM, nije radio svoj posao i mi zahtevamo da se on smeni.
Drugi zahtev protesta je da se oduzmu nacionalne frekvencije televizijama „Hepi“ i „Pink“. Imali šta logičnije nego ovo tražiti ukoliko smo ovde u Narodnoj Skupštini, a na drugim mnogim mestima dokazali šta radi izloženost nasilju, kada su deca i ljudi izloženi nasilju sa televizija sa tih programa dolazi do povećanja krivičnih dela? Dolazi do toga da oni, da neki od njih, naravno ne svi, ali oni koji su tome podložni mogu i sami izvršiti ta krivična dela. Zato je važno da zaustavimo ovakve programe, da zaustavimo emisije u kojima se širi nasilje, u kojima se ljudi pozivaju na izvršenje krivičnih dela, a to smo mogli videti da dolazi upravo sa nacionalnih frekvencija.
Jedan od zahteva ovog protesta jeste takođe i smena rukovodstva Radio televizije Srbije. Dakle, Radio televizija Srbija je sebe dovela, dakle Javni servis koji svi plaćamo je sebe doveo do toga da 95% prema procenama, odnosno prema istraživanjima nezavisnih organizacija kao što su „BIROD“ ili „CRTA“ 95% programa informativnog je posvećeno što predsedniku Republike, što Srpskoj naprednoj stranci, što Vladi i ministrima. I, ovo nije nešto što samo mi prepoznajemo, ovo je prepoznato i u Izveštajima EU, Evropskog parlamenta, Evropske komisije. Dakle, ovo je nešto što je opšta stvar, da „RTS“ neradi na pravi način svoj posao.
Takođe, zahtevamo da se dnevna štampa u kojoj se širi agresija, nasilje i mržnja poput „Informera“, „Srpskog telegrafa“ koji je ovde pominjan i preko kog se najodvratniji napadi vrše, da se takođe zaustavi.
Dakle, ovo su fabrike mržnje koje bi morale da stanu. Ovo su fabrike nasilja sa kojih dolaze najgori, najgori, najgori napadi na sve ljude koji se ne slažu sa Srpskom naprednom strankom.
Takođe, zahtevamo i institucionalnu odgovornost ministara koji su u oblastima koje su važne za ove tragične događaje dovele do toga da imamo neadekvatno delovanje. Zahtevali smo smenu Branka Ružića ministra prosvete i dobro je da je on podneo ostavku, smatram da je to uspeh građana i pritiska građana.
Ono što je drugo što tražimo jeste smena Bratislava Gašića zato što je on čovek koji nije naravno, lično odgovoran za ovako nešto, ali je po funkciji i po mestu Ministra policije odgovoran i trebalo bi napraviti zaokret od politike koja je dovela do toga da prosto toliki broj oružja bude dostupan kako građanima, a očigledno ljudi i deci.
I, ono što nikako ne smemo zaboraviti jeste i odgovornost gospodina Vulina kao šefa BIA, čiju ostavku takođe tražim. I, sada ono što možemo videti što se dešava prethodnih dana jeste da podrška protestima i podrška ovim zahtevima zaista raste.
Hteo bih, da vam skrenem pažnju na podršku koju je uputila Akademska zajednica, dakle, nastavnici, istraživači, saradnici Univerziteta Instituta u Srbiji pružili su punu podršku zahtevima građanskih protesta koji se već šest nedelja dešavaju u Beogradu.
Dakle, oni su u svom Proglasu pozvali svoje kolege, da potpišu i da potpisom upute podršku građanima koji se nalaze na ulici. Prethodni put kada sam pominjao ovaj Proglas i kada sam ga pročitao ovde u Narodnoj Skupštini, rekao sam da je njega podržalo 450 nastavnika, istraživača i saradnika Univerziteta Instituta u Srbiji, dakle, različitih obrazovnih institucija.
Do kraja tog dana, to je bilo u četvrtak, taj broj se sa 450 popeo na 600. Od četvrtka do subote broj, odnosno do petka, taj broj je porastao sa 600 na 1.000. Od petka do danas taj broj je porastao na 1.820, a evo kolega Pavićević mi upravo govori da je taj broj porastao od trenutka kada sam se spremao za ovaj govor do sada na 1.850.
Ljudi, hvala vam kolege, nastavnici i profesori, zaista zaslužuju ovaj aplauz. Hvala, kolege.
Dakle, ljudi, podrška ovim protestima raste, podrška ideji da će Srbija biti društvo u kome nasilje neprihvatljivo raste. Dakle, mi imamo ogroman broj ljudi koji smatra da je ovo što se sada dešava neprihvatljivo. Smatram da bi ste vi kao vladajuća stranka, kao režim SNS, trebali da prepoznate da su ovi zahtevi krik naroda, da Srbija živi dostojanstveno, bez nasilja, bez straha za svoju decu. Šta dobijamo kao odgovor? Kakav odgovor su dobili nastavnici? Kakav odgovor su dobili nezavisni mediji koji izveštavaju o protestu i kakav odgovor su dobili glumci koji su podržali ovaj protest? Dobili su nasilje novo, dobili su nove napade, dobili su nove uvrede.
Miodrag Jovanović, profesor koji je pročitao ove zahteve o kojima sam vam pričao na protestu „Srbija protiv nasilja“, čovek koji je govorio o ovom proglasu nalazi se, kao i mnogi drugi na meti režima.
Ja sam siguran da vi ne možete uplašiti profesore, jer oni svoju reč, svoju podršku ne daju olako. Ovo su ljudi koji su dobro razmislili da li su ovih zahtevi opravdani. Oni su svoju podršku dali upravo zato što su dobro razmislili, upravo zato što su za razliku od premijerke koja je odmah tvrdila da nije sistem zakazao, shvatili da sistem jeste zakazao i upravo zato su dali podršku ovim protestima.
Šta se dešava? Pored profesora, danima se vodi najgora moguća orkestrirana kampanja koja dolazi direktno iz vrha države, a posle se preko narodnih poslanika prenosi i na društvene mreže i dalje. Videli smo ovde upravo da ste svojim delovanjem okarakterisali celu jednu umetničku profesiju kao izdajničku, kao rušitelje države.
Napali ste glumce, a citiraću jednu glumicu, čije ime neću navoditi zato što je očigledno danas strašno istupiti u javnost, strašno je reći da se ne slažete sa režimom, citiram: „Glumci i mi glumice koji se javno oglasimo povodom kritike vlasti, inače često dobijamo pretnje i uvrede u vidu ličnih poruka i komentara. Zovu nas odvratnim imenima i surovim pretnjama pokušavaju da nas zaplaše“.
Slušajte kako zvuče te pretnje koje dobijaju ljudi čije serije, filmove gledamo i u čijim umetničkim delima uživamo, a čije mišljenje je izgleda zabranjeno u Vučićevoj Srbiji. Jedna od glumica dobija pretnje, citiram: „Sram te bilo, bednice za to što podržavaš navodne proteste protiv nasilja“. Dalje, citiram: „Sram vas bilo, treba vas pohapsiti, stoko jedna“. Dalje, citiram: „Sram te bilo svoje struke i tebe i sve ostale koji sebe nazivaju glumcima“. Hej, pa sad postade tolika podrška glumaca da postade sada biti zabranjeno biti glumac u Srbiji. Nećete podržavanjem anti-srpstva dobiti glumačke poene, jer je anti-srpski izgleda podržati protest protiv nasilja.
Kažu: „Ološi koji mrzite svoju državu i lečite lične frustracije“. Sećate li se kako su nas nazivali političari SNS u ovom parlamentu i u javnosti i opozicione predstavnike i nezavisne medije? Upravo ovako – ološi koji mrze državu.
Pazite vi to, ološi koji mrze državu su ljudi koji se bore protiv nasilja i pozivaju da se u ovom našem društvu naprave koraci koji bi doveli do toga da nasilje nije moguće.
Iz istog inboksa: „Džabe, matora, nećeš dobiti pratioce, nisi nikome interesantna sem možda komšijama koji te redovno cepaju“.
Ovo je vaš jezik gospodo. Naravno, da neću navesti ko je dobio ove pretnje, jer ne želim dodatno da izlažem problemima ljude koji već trpe dovoljno i mi im se ovde izvinjavamo zato što iz Skupštine i sa vlasti dobijaju ovakve najodvratnije uvrede. - Koliko ti para smrdušo daju da se eksponiraš ovako, plaćenike, pedofile i nasilnike podržavaš, sram te bilo džukelo jedna raspala. Stvarno, da li je ovo jezik dostojan? - Spodobo matora pozivaš ljude na nasilje, nenormalna si jadna. Svi ste pokazali koliki ste ološi.
Idemo još jednom, uvežbali ste ovo sjajno. Ološima ove ljude naziva i potpredsednica parlamenta, ona koja ima možda i najveću odgovornost. Pogledajte, ovo su vaše reči. Ovako vi razgovarate. Na ovaj način se vi obraćate pretpostavljam i jedni drugima kada je ovo što je vama svakodnevna stvar, vama je normalno, uobičajeno. Ovo radite stalno, to je vaš jezik - ološi, lešinari, hijene. To je ono što su vaše reči. Na ovaj način se obraćate. Ej, najodgovorniji među poslanicima, izabrani na funkcije, ljudi koji bi trebalo primerom da pokažu, da šire razumevanje, da šire toleranciju, zašto ne i ljubav prema ovom našem društvu. Na ovaj način se obraćate ljudima.
Evo ga još jedan - ološu raspali. Evo, ponovo vaše reči - jel bi volela tvog tatu da nataknu na kolac? Evo, kako se obraćaju glumcima u našoj državi. - Svi ste pokazali koliko ste šta, hajde da čujemo jeste naučili - ološi. Tako je. Bravo. Potpuno ste preneli ove komentare, ove najodvratnije uvrede ste potpuno izneli u javnu sferu. Sada je to nešto od najnormalnijih stvari reći nekome ološu. Pa naravno kad se ove sednice, ovih ovde govornica to širite i šaljete mržnju u ovo društvo.
Kaže jednom od glumaca - ono kao podržavam Srbija protiv nasilja, jesu li ti obećali bolji angažman ovi lopovi i nasilnici. Pa ne obećavamo mi angažman. Angažman obećava i uskraćuje „Telekom“. Preko „Telekoma“ vršite napade na ljude. Pretite da će im biti oduzet posao preko državne kompanije, koju ste do skora sakrivali da je državna, ali očigledno da je to vaša poluga kako da kontrolišete ovo društvo i kako da napadate ljude.
Kaže - ovde plaćenike podržavate, sram vas bilo. Evo, plaćenici - evo, još jedne reči koja je došla direktno iz ovog doma od najodgovornijih od vas. Glumci su izgleda svi isti ološ, prodane duše. Opet ološi, opet reči koje čujemo od potpredsednice parlamenta.
Sada bih skrenuo pažnju, jer i od ovoga ima niže i od ovoga ima gore, ljudi. Građani, nakon svih ovih uvreda i podlosti koje se šalju glumcima i od ovoga ima gore. Napali ste decu jedne od glumica verbalno za sada, a šta može da očekuje posle ovoga? Unosite nemir i strah kod ljudi koji valjda imaju pravo na svoje mišljenje, imaju pravo da drugačije razmišljaju od vas, imaju pravo da podržavaju šta god žele. Ko ste vi bre da njima govorite koje mišljenje oni treba da imaju?
Ne mogu ni da čitam. Pratite njenu decu gde se nalaze. Govorite o tome. Ne mogu ni da kažem ovo. Pratite joj decu bre.
Kaže, jedna od poruka glumcima - isfrustrirana si, bezobrazna i prodana osoba koja želi zlo svojoj državi. Stvarno žele zlo svojoj državi oni koji pozivaju na mir, oni koji pozivaju da se zaustavi nasilje sa „Pinka“ i „Hepija“, oni koji pozivaju da drugačije izgleda obrazovanje naše dece? Oni su, gledajte, oni žele zlo svojoj državi u vašoj interpretaciji ludila i kojem živimo.
Kažete - mrš đubre jedno, kažete - govedo, glumcima. Kažete - huljo plaćenička, vi glumci sad vam i država smeta, ološi jedni raspali, plaćenički. Država im smeta? Ne, ne, ne, smeta nam svima ovde to što ovu državu vodite u propast, u dno. Mi smatramo da građani, da ovo naše društvo ne zaslužuje ono što dobija od svog državnog vrha.
Slušajte, ljudi, dalje šta govore. Kažu – gde si rušiteljko Srbije i svega dobro, vidim podržavaš one najgore koji su sami najveći nasilnici. Čekajte – svega dobrog? Jel ima kraja negde ovom nasilju koje dolazi sa vaše strane?
Evo dokle smo došli. Ovde kaže – ne laži smradu i bedo ljudska. Došli smo dotle da ovo ne zvuči čak tako ni strašno u odnosu na šta ste sve izlili u naše društvo, u odnosu na mržnju, u odnosu na agresiju i u odnosu na gadosti koje ste izneli ovog puta po glumcima, prošlog puta po medijima, onog tamo puta po građanima koji su se našli na protestu, ovoga puta dodatno po profesorima koji su napravili podršku protestima. Dakle, nema kraja vašoj agresiji koja je dovela do toga da Srbija bude zatrovano društvo. Zatrovano je nasiljem, zatrovano je i bukvalno jer nam je životna sredina uništena, ali o tome neću pričati sada, jer i to je posledica vaše vlasti, ali biće prilike da o tome govorimo.
Dakle, kako bi građani razumeli, ovde se ne radi o nekim nasumičnim uvredama sa Interneta. Ne, ne, ne, ovde se radi o dobro organizovanoj kampanji vlasti koja bi trebalo da zastraši sve one koji se kritički odnose prema režimu SNS. Poruka je jasna – zabranjeno je misliti, zabranjeno je kritikovati, zabranjeno je postojati ako niste sa režimom, jer onda će se sručiti na vas sve ove gadosti i bujice nasilja koje smo mogli da čujemo.
Građani, vama se obraćam, vi kod kuće koji možda razumete o čemu pričam, ovde je jedan zid nerazumevanja, nebrige, nezainteresovanosti prema unapređenju našeg društva zato što ovi ljudi imaju direktnu korist od toga. Nikada nisam tvrdio da je bilo ko od ovih ljudi na neki način podkapacitiran, neobrazovan, glup. Nikada to nisam tvrdio. Smatram da većina njih veoma zna šta radi i to je glavni problem ovoga svega. Oni znaju šta rade, a uprkos toga oni to rade i to dovodi do katastrofalnih posledica. To dovodi do toga da svi osećamo strah, zebnju, nesigurnost kada živimo u Srbiji. Zato što se nekom isplati da bude tako. Neko ima direktnu korist od toga, građani.
Ali, građani, sećate li se spota u kome je Oliver Ivanović na najstrašnije načine targetiran, kome je stavljena meta na čelo, a koji je nakon toga i ubijen? Sećate li se toga? Pa onda odjednom – ne znamo ko je to organizovao.
Sličan spot u kome su sada meta glumci optuženi su, citiram, za rušenje države. Jel se sećate gde ste to čuli malopre? To ste čuli od najviših državni funkcionera? Tako nazivaju one o kojima ne misle dobro. Dakle, glumce nazivaju rušiteljima države i ustavnog poretka, jer, citiram, podržavaju proteste protiv nasilja. Pa, eto takav jedan spot se pojavio. Nazivaju ih rušiteljima države i ustavnog poretka i anticivilizacijske akte glumci čine protiv, zamislite koga, Televizije „Pink“, jer „Pink“ je zaista deo SNS države, poluga režima. Dokle ide ta povezanost? Dokle ide povezanost ove televizije sa SNS najbolje govori činjenica da su ogromne državne pare otišle Željku Mitroviću da proizvodi oružje.
Zamislite te patriote, te čuvare države, te fabrika zakona, te monolit neuništivi, i šta dođe na kraju? Oni su samo zainteresovani da javna sredstva sprovedu u džepove svojih bliskih ljudi i to vam je slučaj i sa Željkom Mitrovićem koji je na kraju nakon „Pinka“ počeo da dobija poslove za proizvodnju oružja. Dokle to ide? Ali, bavićemo se time, ima vremena. Nije to sad tema.
Iste one reči koje smo čuli od najvišeg vrha države, pa posle iste one reči koje koriste narodni poslanici SNS ovde, to su iste unapred osmišljene kampanje kojima se sada napadaju glumci.
Svako ko ne misli kao SNS je šta? Videli smo, rušitelj države. Je šta? Izdajnik. Zaslužuje da bude napadnut i ubijen, verovatno, kao što se nekima desilo u prošlosti. Dotle ide njihova želja da ostanu na vlasti. Prvo su počeli da prave spiskove nepodobnih medija, a sada prave spiskove nepodobnih građana i glumaca. Na jednom takvom spisku koji se ovih dana vrti po mrežama su vam Branislav Trifunović, Hana Celimović, Miodrag Dragičević, Amar Ćorović, Ana Mandić, Vesna Trivalić, Gorica Popović, Dragan Bjelogrlić, Petar Božović, Radovan Vujović, Jovana Gavrilović, Bojana Dimitrijević, Tamara Dragičević, čiju ste decu napali, Nikola Đuričko, Nina Janković, Sofija Juričan, Branka Katić, Svetlana Ceca Bojković, Gordan Kičić, Tihana Lazović, Danica Maksimović, Nenad Maričić, Irfan Mensur, Amar Mešić, Vanja Milačić, Milan Mihajlović.
Da li vam je teško da slušate? Nije kraj, na pola smo. Marko Janketić, Ivan Mihajlović, Nela Mihajlović, Milica Mihajlović, Vanja Nenadić, Nataša Ninković, Anita Ognjanović, Viktor Savić, Jelena Stupljanin, Nikola Kojo, Marko Todorović, Branislav Tomašević, Marina Ćosić Mirković, Nada Šargin, Rade Šerbedžija, Milan Marić, Jelisaveta Seka Sabljić, Sergej Trifunović, Olivera Bacić.
Pogledajte ljudi, celo kulturno blago glumišta se nalazi na spisku nepodobnih ljudi. Dokle ide vaše ludilo? Dokle ide mržnja kojom obasipate naše društvo, govori činjenica da pretite i deci glumaca, jer podržavaju proteste. Pa da niste možda malo preterali, bre?
Da li ima neka granica ili ima neki pod na koji više može da se padne? Da li ima neko dno da se od njega udari? Sa dna može samo gore, ali vi i dalje produbljujete. Verujem da ljudima koji se nalaze na ovim spiskovima, koji su meta ovih napada nije lako. Zašto bi oni bili bilo čija meta? Ovi ljudi su kulturno blago ove zemlje. Ustali su kako bi se zaustavilo nasilje, a sada su i sami meta.
Najnovija vest je da je napadnuta imovina Irfana Mensura, kome je oštećen automobil. Valja je poruka da bi trebalo da pripaze oni koji su protiv vlasti. Juče ste im pretili da neće moći da rade u Srbiji, danas je već prešlo na oštećivanje imovine, a šta će biti sutra valjda nam ostavljate da sami razmislimo.
Dok sam govorio u Narodnoj skupštini prošle nedelje, dobio sam pretnje od istaknutog člana SNS, bivšeg poslanika da će me o Vidovdanu neko ubiti. Zamislite to. Ta ista osoba me je nakon završetka sednice sačekala na ovom stepeništu Narodne skupštine, kako bi se obračunala sa mnom. Ako jednog narodnog poslanika SNS batinaši sačekuju na stepeništu, čemu onda narod da se nada? Takvo okruženje, takvu kulturu ste stvorili, ali ja se nadam, ja verujem, ja pozivam građane da ustanemo i da zaustavimo ovo nasilje. Vidim da podrška toj ideji raste i zato je vlast sve nervoznija i sve više uplašena.
Dragi ljudi, zajedno se možemo izboriti da Srbija izgleda potpuno drugačije, moramo svi uložiti trud, moramo svi pokazati da smo spremni, odlučni i da nema odustajanja. Srbija će biti bez nasilja, jer Srbija je protiv nasilja. Hvala vam svima na učešću u ovome što radimo danas. Ovo su velike stvari koje će doneti budućnost našoj decu u kojoj se niko neće plašiti, u kojoj niko neće osećati strah i u kojoj ćemo imati šta da se u toj budućnosti nadamo. Hvala svima.
