Hvala.
Poslovnik.

Možete li samo da objasnite zašto dajete vašim kolegama iz stranke više vremena nego što predviđa član 104? To je do dva minuta replike. Ovo je već ne znam koji put.

Iz istog razloga iz kog je na prethodnom radnom danu, čini mi se, u vašim redovima narodni poslanik govorio, koliko je bilo, četiri minuta i 45 sekundi, isto po prijavi za repliku. Dakle, pružam mogućnost svakome da dovrši misao ukoliko to ima smisla, ukoliko neko nešto govori, itd.
Dakle, ako niste imali problem sa tih četiri minuta i 45 sekundi, imajte strpljenja i za dvostruko manje.
Da li treba da se glasa? Ne treba. Hvala na tome.
Narodni poslanik Radomir Lazović.

Poštovana potpredsednice parlamenta, poštovani ljudi, poštovani svi ovde okupljeni, jel vi stvarno mislite da je meni neki problem da osudim ovaj jezik? Jel vi stvarno mislite da je meni problem? Pa šta radimo ovde danima? Čime se mi bavimo danima ovde? Mi imamo neku vrstu nerazumevanja možda? Mi upravo ovo osuđujemo. Ja pretpostavljam da ste vi lično dobili ove uvrede koje ste pročitali, ako nisam u pravu, vi pokažite na neki način, recite mi ako nisam u pravu, verujem da jeste. Jel mi mislimo da je to normalno? Pa odakle vam takva ideja? Šta vi mislite, čime se mi bavimo ovde danima, ako je to nešto što vi mislite? Pa mi osuđujemo svaku vrstu nasilja. Mi ne želimo taj govor nigde, ni prema kome. Uostalom, ta vrsta nasilja je deo ženomrzačke kulture koja funkcioniše u ovom našem društvu. Mi osuđujemo i to.

Ali gospođo Božić, moram nešto da vas pitam, jel ima neko ovde ko je te optužbe i mržnju izrekao? Ja sigurno ne, ali vi jeste ovo rekli. Jel treba da apelujete na sebe? Jel na sebe apelujete? Jel treba sebe da pozivate? Jel treba mi da vam pišemo pismo da ne govorite ovo akademskoj zajednici. Kažete za tih 1.850, ne znam, kolega Pavićeviću, možda se povećao broj u međuvremenu, 1.850 profesora koji su podržali zahteve protesta, kažete – plaćenici okupljeni oko istog bankovnog računa, izdajnička politika, zahtevi protiv Srbije koji pune džepove vaših nalogodavaca. Što? Što? Što, ljudi? To ljudi samo misle drugačije od vas. Evo, odobravate to. Evo, stojite iza toga. Stojite iza toga. Što apelujete onda da se zaustavi mržnja, kad to govorite?

Gledajte sad ovo. Kolegi poslaniku – govedo, glumcu – antisrpsko đubre, govoriš da su Srbi genocidan narod, učestvuješ u propagandnim spotovima gde čitaš… Samo da vam nešto kažem, vi ste izvor ovog nasilja. Čitao sam vam ovde danima tvitove koje ste govorili, čitao sam čime ste zatrpali ovo nasilje. Pa o čemu vi pričate, bre? Od vas dolazi najveća odgovornost za sve ono što se dešava u ovom našem društvu. Od vas dolaze bujice uvreda. Jel treba da vam čitam šta ste samo u prethodnim danima? Ovo se dešava prekjuče. Kaže vaša koleginica – najgori ološ, najveći nasilnici, lideri protesta, bednici, bitange, brutalni lažovi, isporučivali oružje nekome, ne znam kome. Šta znači to?

Konstantno pokušavate da prikažete ljude koji su okupljeni na protestu kao neku vrstu stranih agenata. Šta smo čuli? Pazite šta smo čuli od vašeg kolege o ljudima na protestu – Alijini mudžahedini, snajperisti, narkomani, prizivaju Tompsona, hrvatski agenti. I šta još? Šta je ono što vi najviše govorite? Šta je ono što ponavljate stalno? Ološi, hijene. To stalno ponavljate. Dakle, to je vaš međusobni dogovor. Očigledno je ovo smišljeno. Očigledno ovo namerno radite. Očigledno je ovo način da vi unesete tu reč među ljude. Ološi, hijene. To je ono što želite. Ali ne, evo, jedan od vas ide malo dalje, ima malo kreativniji nastup, pa kaže – fukare, špijuni su za vas gospoda. Anonimne larve, ovo je zanimljivo, stvarno. Anonimne larve, pa širimo sad dalje to polje mržnje, idemo sve dalje. Bedo ljudska. Ovo su sve poslanici rekli, gospodo. Javno dostupno, vrlo rado ću medijima pokazati, ne želim vama da dajem repliku. Pričao sam o tome. Džukelo.

Dakle, hajde da ja ne čitam dalje. Evo, možemo li kompromis da napravimo? Možemo li dogovor da napravimo? Jesu li glumci rušitelji države? Jesu li glumci zlo? Jesu li ovi ljudi ološ? Čuli smo premijerku, mene nije sramota da ponovim premijerkine reči, koje ću ponoviti da se to ne bi desilo. „Govnari“ je rekla premijerka ovde za ovom skupštinskom govornicom. Jel mislite da ne treba tako da se govori? Izvinite se glumcima. Izvinite se medijima. Izvinite se građanima.

Da li treba ja nekome da se izvinim? Nije mi nikakav problem da se izvinim u ime svakoga ko je trpeo patnju i ko je trpeo probleme, ali ja sam, ljudi, bez snage da to promenim. Mi smo opozicija, vlast donosi odluke, ali će se to ubrzo promeniti, jer građani, stotine hiljada građana su ta snaga koja neće dozvoliti da Srbija bude zadojena mržnjom i zlom koje širite.

Znači, da druge vređate ne možete da prestanete jer nemate snage za to. Nemate snage da to promenite u sebi. Vrlo zanimljivo.
Idemo dalje.
Pravo na repliku, Sandra Božić.

Dakle, gospodine Lazoviću, kada ja pročitam ovakve stravične, monstruozne uvrede na moj račun, na račun moje dece, na račun sve dece koja to čitaju, na račun svih generacija koje, nažalost, na „Tviteru“ i na društvenim mrežama stasavaju, kada ja to pročitam, ja sam kriva za to po vama. Jesam li, gospodine Lazoviću? Nisam čula da ste se izvinili. Nisam čula ni jednom.

Nastavljate da huškate, nastavljate da besomučno ne izgovarate istinu. Biću mnogo fina, neću nazvati stvari pravim imenom, a podsetiću vas samo da je vaša narodna poslanica na svom „Tviter“ nalogu napisala, boreći se tobož protiv nasilja prema ženama – rekla sam da ne volim Vučića, ja sam kriva, uz sliku prebijene žene. Jel to razumevanje? Gde je izvinjenje za to?

Uvek kada napravite ovu vrstu štete vi niste u stanju da se izvinjavate, vi ste u stanju da se umijete malo na protestu i da nastavite dalje, proizvodeći huškačku politiku prema svima koji imaju bilo koju vrstu veze sa Aleksandrom Vučićem, pa i prema njegovoj deci.

Što ne osudite onog iza vas što je rekao da deca Aleksandra Vučića treba da završe u šahti kao Gadafi? Ko je to od vas osudio ikada? Koliko ste prostora ovde imali svakog dana, svakog sata i svakog minuta? Ko je to osudio? Sedi iza vas, vama aplaudira.

To je vaša zamena teza – govorite o deci, a na protestima vam šetaju oni koji srpsku decu drže na nišanu, a vama je važno da li se zovu Alijini ili ne znam čiji. Sram da vas bude.

Dokle zamena teza? Dokle? Sram vas bilo!

Pored vas sede ljudi koji vrlo dobro znaju šta to znači politika u kojoj žene moraju i trebalo bi da imaju jednake šanse. Jednaku šansu ste pokazali mojoj koleginici Neveni Đurić, pa i meni, jer ste u nastavku tvita gospodinu koji iza vas sedi i aplaudira vam redovno nazvali Ćićolinom i to je u redu, to ne treba osuditi, ali ćete ovde opet, isprani kišom sa protesta, prljavog obraza, nažalost, gospodine Lazoviću, nastaviti da huškati, nastaviti da obmanjujete građane i nastaviti da opravdavate one koji sa vama šetaju i na protestu protiv nasilja vrše nasilje i dovode upravo to, snajperiste koji su držali našu, srpsku decu na nišanu. Sram vas bilo!

Hvala.
Reč ima Milenko Jovanov.

Hvala.

Zanimljiva je ova zamena teza gospodina Lazovića, gde smo mi odgovorni za nasilje koje vi proizvodite. Hajde mi samo objasnite kako to logički funkcioniše, pošto ja ne mogu logiku da nađem.

Dakle, mi širimo nasilje, a onda na vašem protestu, u vašoj organizaciji čovek ode da urinira pred vratima Vlade.

Mi širimo nasilje, a onda na vašem protestu čovek dođe sa lutkom Aleksandra Vučića koja je obešena. To je sve posledica toga što mi radimo? Ne, to je posledica onoga što vi radite.

Uzgred, meni je zanimljivo to koliko vi bežite od bilo kakve odgovornosti.

Dakle, kada je bila 1. tačka ovog seta rasprava koju ste tražili, Ana Brnabić je kao predsednica Vlade Srbije došla ovde i onda ste nju optužili, pošto ona govori u ime predlagača, da je ona kriva za sve posledice onoga što govori, a sada, kada vi govorite u ime predlagača, opet smo mi krivi za sve posledice onoga što vi proizvedete. Sada ste vi krivi za atmosferu. Sada je vi diktirate, vi ste predlagač.

Razumem ja vašu ideju da spustite tenziju vašim govorima, ali očigledno da to ne daje efekta, jer na vašim protestima se ponovo dešava nasilje.

Najzad, zašto lažete građane Srbije? Zašto ne kažete da se radi o čoveku koji je sam pisao svoju biografiju, dakle autobiografiju, i u toj knjizi pisao o tome kako je završio kao snajperista armije BiH, Druge brdske, ili kako se već zove, elitne mudžahedinske brigade, a onda je na vašem protestu, u vašoj organizaciji došao da se bori za šta u Srbiji? Šta njega briga šta se dešava u Srbiji? Kako to da se njegov interes poklopio sa vašim?

Vaše je pravo da sa njima šetate, da se mi razumemo. Vaše pravo je da vam oni budu ikone protesta. To je vaše pravo, vaša organizacija, vaša stvar. Ja samo želim građanima da kažem da to nismo rekli mi, nego je on to sam za sebe napisao u autobiografiji - snajperista armije BiH.

I, kao što je Vujadinoć rekao, snajperista ne puca iz rova, pa ako pogodi, pogodi, snajperista vrlo dobro zna šta radi. Čovek je ubijao Srbe i sada zajedno sa vama predstavlja novu snagu koja će da promeni nešto u Srbiji.

(Zoran Zečević: Što ga ne uhapiste?)

Zašto ga ne uhapsimo?

Bez dobacivanja iz klupa, Zečeviću.

Zašto ga ne uhapsimo čoveka za nešto? Pa, to bi moralo da bude krivično delo u Sarajevu koje se desilo ne znam koje godine. Kakvo hapšenje? Po kom osnovu da hapsimo?

To vi zamišljate…

(Ivana Parlić: To ne zastareva.)

Ratni zločin ne zastareva, ali morate imati dovoljno dokaza za ratni zločin.

Znači, on je sam u svojoj biografiji pisao šta je pisao. Pisao je da je bio snajperista.

(Jelena Milošević: Vreme!)

Pa, nemojte mi dobacivati, pa će vreme brže da prođe.

(Jelena Milošević: Pa, tri minuta.)

Pa, odlično, ali što mi dobacujete? Evo, sada vi produžavate. Očigledno je da volite da me slušate.

Uzgred, kada već kažete da vam ja svakim govorom dovedem deset hiljada ljudi na proteste, pa uživajte. Pustite da malo pojačam.

Dakle, nema niko problem sa tim što on šeta sa vama, ali recite ljudima ko je čovek i da je to svojom rukom napisao u svojoj autobiografiji – snajperista armije BiH, koji je kroz svoj snajper gledao srpsku decu.

Hvala.