Tih 200 sudija i njihovih porodica su takođe žrtve tada vašeg režima, a kakve to dalekosežne posledice imalo po ovo društvo, po poverenje građana u pravosuđe, u sudstvo, u pravosudni sistem, u pravdu u ovoj državi, u jednakost pred pravdom u ovoj državi je nešto o čemu je najbolje pričala Verica Barać, koja je vodila tada Savet za borbu protiv korupcije.
Duboko verujem da je to nepoverenje u državu, u vladavinu prava, u pravosuđe, u institucije koje je stvoreno tih godina, a posebno te 2009. godine nešto što mi i svi naši građani na svojoj koži osećamo i danas. Tu reformu, takvu političku reformu, a u stvari prava reč je čistku sudstva i tužilaštva, svi građani Republike Srbije platili su nešto preko 44 miliona evra, iz naših džepova svih građana Republike Srbije, zato što su određene sudije, određeni tužioci tužili i dobili odštetu. To je bila samo direktna novčana konsekvenca toga.
Kakva je bila konsekvenca po društvo? Verica Barać je rekla, citiram, - u odnosu na takozvanu, sve njihove pljačke, dakle citat, sve njihove pljačke su sitnica u odnosu na takozvanu reformu pravosuđa. Do temelja je porušena nezavisna sudska vlast. Temelj pravosuđa je potpuno srušen i tu ništa ne može da se ispravi.
Mi do dana današnjeg pokušavamo tu stvar da ispravimo. Do dana današnjeg pokušavamo da povratimo poverenje naših građana, pa pre svega u pravosuđe i institucije, u to da kao država za naše građane i ovaj parlament i svi odgovorni narodni poslanici u njemu mogu da obezbede za naše građane samostalno tužilaštvo i nezavisno sudstvo.
Ako pričamo o normalnoj, pristojnoj državi jednakih prava, o bezbednosti i sigurnosti, pre svega pričam o pravosudnom sistemu. Ja ću vas podsetiti da smo mi dugo radili na izmena Ustava u oblasti pravosuđa i takođe vas podsetiti, da je deo opozicije, onaj deo opozicije koji danas organizuje protiv nasilja, tada pričao da mi želimo reformu Ustava da bi obezbedili Kosovo i Metohija izbrišu iz preambule, što je bila brutalna i otvorena laž, samo jedna u nizu, ali ni za to nikada nismo čuli izvini.
Znali su da je neistina, ali je u stvari namera bila da se spreči reforma, da se spreči izmena Ustava kako bi i dalje postojala otvoreni politički uticaj na sudstvo ili percepcija političkog uticaja na sudstvo, pa onda da se ostavi praktično samim političarima, odnosno vlasti da po svom nahođenju utiču ili ne utiču. Mi nikada nismo uticali, ali smo takođe i kao odgovorni ljudi obezbedili da to ne bude moguće u budućnosti.
Svi oni koji su pozivali da se tada odustane od toga da je sudstvo nezavisno, tu pre svega mislim na poslanike opozicije, su negde želeli da naša zemlja ostane u stanju kakvo je bilo 2009. godine. Takvi ljudi danas govore o borbi protiv nasilja, takvi ljudi danas pozivaju na to da oni mogu da obezbede normalnu Srbiju, građansku Srbiju, civilizovano društvo, vladavinu prava, perspektivu i stabilnost za sve naše građane.
Ne, poštovani narodni poslaniče, nije bilo 670 već 870 sudija i 220 tužilaca koji su samo isključivo zbog svoje političke pripadnosti ili naklonosti ostali bez funkcije u pravosuđu čiju je stalnost garantovao Ustav Republike Srbije.
I, ne, ja ne verujem da ljudi koji su to mogli da urade, da ljudi koji ni dan danas ne kaju zbog toga već se ponose time, i da ljudi koji danas u ugostiteljskom objektu „Estrada“ mogu da registruju udruženje „Srbija protiv nasilja“, da su to ljudi koji Srbiju mogu da izvedu na pravi put i da od ove zemlje naprave neku bolju zemlju za našu decu. Ne verujem u to, a naš posao je da ovde u Skupštini o tome razgovaramo i dalje ćemo se boriti za sve te vrednosti koje sam upravo pomenula, i za pravosuđe, i za nezavisno sudstvo, i za samostalno tužilaštvo, i za vladavinu prava, i za tolerantniju, demokratsku, snažnu i jaku Srbiju, ali i Srbiju koja je istovremeno može da donosi nezavisne, samostalne odluke o sebi i o očuvanju sopstvenih nacionalnih interesa. Hvala vam.
Zapamtite, 870 plus 220.