Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, od Vlade Republike Srbije, Ministarstva zdravlja i Ministarstva za javna ulaganja tražim da objasne šta se dešava sa projektom izgradnje dodatnog objekta Dečije univerzitetske klinike u Beogradu, tzv. „Tiršovom 2“?

Obećanje da će ovaj projekat biti završen do kraja jula 2023. godine dao je još bivši ministar zdravlja, Zlatibor Lončar. Nakon njega, završetak izgradnje su najavljivali i premijerka Ana Brnabić i bivši gradonačelnik Beogada, Zoran Radojičić. Međutim, u martu ove godine, ministar za javna ulaganja, Marko Blagojević, obavestio nas je da je krajnji rok za izgradnju pomeren za kraj 2026. godine.

Želim da vas podsetim da u Beogradu trenutno postoje dve zdravstvene ustanove specijalizovane za lečenje dece. Jedna je Institut za majku i dete, a druga je zgrada Dečije klinike „Tiršova 1“. Ove dve ustanove ne primaju pacijente svaki dan, jer deluju po sistemu parnih i neparnih dana. Tako Dečija klinika u „Tiršovoj“ dežura parnim, dok Institut za majku i dete dežura neparnim danima.

Usled takvog sistema, roditelji u hitnim slučajevima ne mogu da odvedu dete lekaru u zdravstvenu ustanovu koja im je bliža, već su primorani da dete vode u onu ustanovu koja je dežurna na taj dan. To stvara velike gužve i dodatno opterećuje ionako opterećen zdravstveni sistem dok roditeljima stvara dodatne troškove zbog prevoza dece u ustanovu koja je udaljenija.

Iz tih razloga nama su neophodni veći zdravstveni smeštajni kapaciteti za lečenje dece, što bi u određenoj meri moglo da reši upravo izgradnjom dodatne zgrade Dečje klinike.

Tim povodom vas pitam – zašto se uporno odlaže završetak projekta „Tiršova 2“? Da li kod ove Vlade postoje dobra volja, plan i sredstva da se ovaj objekat privede kraju u interesu roditelja i njihove dece ili su u pitanju gola predizborna obećanja koja će kao i mnoga ostati, najavljeni projekti ostati mrtvo slovo na papiru.

Predsednik Republike nas je juče putem svog Instagram naloga obavestio da je doneo odluku da neće ni jednu reč o sastanku sa predstavnicima zemalja Kvinte i šefom delegacije EU reći, jer je rekao – smatram da je to bolje za sve.

Tim povodom postavljam pitanje Vlade Republike Srbije, kao i Ministarstvu spoljni poslova – da li ih je predsednik Republike izvestio o razgovorima sa predstavnicima Kvinte i ako jeste da li su upoznati sa njihovom sadržinom?

Podsetiću ovom prilikom da je prema Ustavu Republike Srbije, konkretno članu 123, Vlada Republike Srbije ta koja zajedno sa resornim ministarstvima vodi i utvrđuje politiku države.

Shodno tome, Vlada je kao nosilac izvršne vlasti u obavezi da bude upoznata sa svim razgovorima i pregovorima koje vodi i u kojima učestvuje predsednik Republike.

Šef države u našem sistemu nije samostalni donosilac odluka, odnosno to ne bi trebalo da bude. Njegova je obaveza da kao predsednik države, koji je biran na neposrednim izborima, da obaveštava Vladu i građane o tome šta radi u njihovo ime.

On je u obavezi da da osnove informacije, pogotovo kako se radi kada se radi o ovako važnim temama koje se tiču najvažnijeg državnog i nacionalnog pitanja, koje se tiču bezbednosti srpskog naroda na KiM, ali i budućnosti države i njenih građana.

Zato je odluka predsednika Republike da, u danima kada Aljbin Kurti sprovodi završni čin okupacije severa KiM i kreće u novo etničko čišćenje Srba, javnost uskrati za informacije o rezultatima razgovara sa zemljama Kvinte skandalozna i suštinski protivustavna. Ona je odraz političke samovolje i nepoštovanja demokratskih i ustavnih procedura.

Postavlja se pitanje – šta to predsednik Republike krije od građana? Da li je u tim razgovorima prihvatio da pravi i dalje ustupke u korist Aljbina Kurtija? Da li je ponovo preuzeo obavezu da sprovede nešto što nije u interesu Srbije, pa iz straha od daljeg pada svog rejtinga to pokušava da sakrije od javnosti?

Zahvaljujem.

Reč ima Srđan Milivojević.

Poštovani građani Srbije, imam pitanje za policiju i Tužilaštvo Republike Srbije – šta su preduzeli povodom događaja od 11. juna 2023. godine, koji se desio u Batajnici, čiji akter je bio Milan Bojović, istaknuti član SNS, poznat po nasilnim incidentima, koji je nasrnuo tom prilikom na četrnaestogodišnje dete?

Dečak je, naime, sa društvom bio na rođendanskoj proslavi nakon čega su izašli napolje. Na toj proslavi, po priči očevidaca, dobio je petardu koju je bacio u napuštenu kuću. Tada se pojavio istaknuti član SNS, Milan Bojović, i pitao – ko je bacio petardu? Dečak je odmah kazao da je on to uradio. Nije ćutao, nije se krio.

Istog trenutka Milan Bojović je počeo nekontrolisano da urla na dete. Levom rukom ga je stegao oko vrata, primenjujući policijski zahvat poznat kao „kragna“ i počeo je da davi dete. Desnom rukom je spustio glavu deteta, zavrnuo mu je ruke i počeo dete da vuče ka toj napuštenoj kući tvrdeći da je kuća njegova, iako je reč o kući za koju meštani tvrde da je godinama napuštena i devastirana.

Kada je dete, uz primenu grube sile, uveo u kuću tresnuo ga je o zid i tom prilikom je dete udarilo glavom o isti, zbog čega je kasnije povraćalo.

Ceo ta incident je snimljen mobilnim telefonom od strane druge dece. Otac dečaka je za incident saznao tek 13. juna kada je video snimak kod svog poznanika.

Inače, ovaj nasilnik Milan Bojović, na ovoj ovde fotografiji, pogledajte dobro to lice SNS, to je čovek koji je savetnik za bezbednost u firmi „Jugoinport“ SDPR. Pre toga je bio većnik u opštini Zemun. On je prepoznat kao osoba koja je nasrnula na okupljene građane tokom prve inauguracije bivšeg predsednika SNS Aleksandra Vučića. To je čovek koji je zavrtao ruke i vratove novinarima na isti ovakav način zajedno sa Veljko Belivukom, sa kojim je obezbeđivao ovaj skup. To je čovek koji je sklanjao novinare, koji je nasrnuo na grupu studenata ispred RTS novembra 2019. kada je gostovao bivši predsednik SNS. On i njegov sin Vukašin tada su tukli i aktivistu pokreta „Jedan od pet miliona“ Nemanju Ristića. On je rasturio štand Pokreta Dveri u Batajnici 2018. godine. On je rasturio i štand SRS 2013. godine.

Pitam sad pripadnike srpske nasilne stranke, skraćeno SNS – gde je kraj? Jel vam malo nasilja nad decom? Šta radite to, ljudi? Šta je sa vama? Šta vam je? Ima li tačke? Ima li kraja ovome što radite Srbiji?

Juče je lokalni nasilnik i kabadahija, osuđivano lice u Knjaževcu po nalogu SNS nasrnuo na radnike koji štrajkuju ispred firme „Falc Est“. Kolima je udario čoveka. Takođe postoji video snimak. Kao da nam je malo ove tragedije koja se desila u „Ribnikaru“. Nema kraja nizu tragičnih i nesrećnih događaja.

Dakle, 7. juna u tišini se udavilo dvoje dece na Adi Ciganliji. Ponovo je kriv režim Aleksandra Vučića. Znate kako je kriv? Prvo ste sa Andrićevog venca okončali školsku godinu. Kada su deca najavila da idu na Adu Ciganliju niste poslali policiju da ih prati. Gde je tih 1.200 školskih policajaca? Gde je komunalna policija? Gde su pripadnici Žandarmerije makar preventivno da dežuraju? Kakva je ovo tragedija? Kakva je ovo potvrda kraha sistema koji se nije raspao? Gde je Hitna pomoć da preventivno tu bude zbog razuzdane mladosti da kaže – stanite deco, šta radite? Poslala bi se poruka deci da je tu bilo policajaca.

Posle dva dana na istom mestu ponovo se kupaju deca, jer nama policije, nema reda u državi.

Na kraju da kažem i onim poslanicima koji su se pitali što je registrovano Udruženje Srbija protiv nasilja, pa znamo sa kim imamo posla. Kako je ovaj najglasniji poslanik koji je objavio tu senzacionalnu vest da se to desilo saznao za to? Pa po njega neprijatniji način. Otišao je u APR da on prijavi to udruženje, a tamo šabačka čivija. Neko to već uradio, jer kažem – znamo sa kim imamo posla.

(Milenko Jovanov dobacuje.)

Ne brinite. U Registru APR, nemojte da se bunite, u Registru APR stoji slobodno mesto SNS – srpska nasilna stranka. To možete da registrujete.

Pozivam vas, građani, u subotu u 18.00 časova da dođete ispred Narodne skupštine Republike Srbije.

(Milenko Jovanov i Srđan Milivojević dobacuju.)

To što se u ovom delu sednice ne ukazuje na povrede Poslovnika ne znači da Poslovnik ne važi i da je dozvoljeno pričati šta vam padne na pamet. Čak i gluposti.
Reč ima Vladeta Janković.

Zahvaljujem.

Hoću najpre u sopstveno ime i u ime svojih prijatelja da poželim dobrodošlicu Vukašinu i Strahinji. Molim da se to prenese.

Drugo, hteo bih da pozdravim pripadnike SNS koji su nam se danas pridružili, ali uz napomenu, gospodine predsedniče, da ono što se juče desilo ima svoje ime i to se zove sabotaža parlamentarne demokratije.

(Milenko Jovanov dobacuje.)

Sada bih hteo da postavim pitanje premijerki i ministarki energetike povodom EPS, iako se o tome govorilo ovde pojedinostima. Znam da je Zakon o imovinskoj transformaciji povučen iz procedure, ali je uprkos tome ili i pored toga, ako hoćete, izvršena imovinska transformacija …

(Milenko Jovanov dobacuje.)

Gospodine predsedniče, ja ću odustati od pitanja, ako gospodin Jovanov nastavi da viče. Budite dobri i zaštite.

Ovim što je učinjeno do sada sa EPS-om, zapravo, napravljen je jedan presedan i uspostavljen je model kako se uprkos zakonu, mimo zakona, može izvršiti imovinska transformacija i pretvoriti javno preduzeće u akcionarsko društvo. Taj model će možda neko slediti danas, sutra, i na to treba da skrenem pažnju i da toga budemo svi svesni.

Sada bih hteo da ukažem na nekoliko neobičnih okolnosti koje zahtevaju obrazloženje pred javnošću. Pre svega, zašto su Nadzorni odbor imenovani stranci, kada je reč o ustanovi od prvorazrednog državnog i nacionalnog značaja. Znači li to da u Srbiji nema doraslih i pouzdanih stručnjaka? Zašto su dalje naknade stranih stručnjaka poverljiv podatak? Dokle će se uopšte, krajnje osetljiva klasifikacije državne tajne primenjivati proizvoljno i olako i kada se ne štiti države, nego interes njenih činovnika, profitera?

Imam razloga što pitam. Nije li ovde reč o implicitnom priznanju Vlade da nije dorasla samostalnom upravljanju nacionalnim potencijalom. Da nije možda u pitanju to što možda Vlada gaji nepoverenje prema ljudima od struke koji nisu lojalni vladajućoj stranci? Građani Srbije su danima mogli slušati premijerku kako u ovoj sali ponavlja da sistem funkcioniše, ako funkcioniše ovako, imamo razloga da se upitamo kako je kad ne funkcioniše, kako je kad zakaže.

Posebno i zanimljivije pitanje glasi – Kojim je volšebnim putem imenovan nadzorni odbor koji sada treba da bira direktora i zapravo vodi EPS? To je isključiva obaveza skupštine preduzeća, a trenutno jedna osoba i to u liku ministarke, predstavlja skupštinu, koja u tom neverovatnom jednočlanom svojstvu imenovala nadzorni odbor takav kakav je. Uz sve priznanje za izuzetnost ministarke Đedović, kao eksperta za ekonomiju, rudarstvo, i uostalom, kao za ekskluzivnu visoku modu, usuđujem se reći da ovo deluje preterano čak i za njen impresivni domašaj?

Drugo pitanje moram ponoviti, a obećavam da ću nastaviti da ponavljam, pitanje sadašnjem ministru građevine, svojevremeno čoveku koji je vodio poslove prestonice, gospodinu Vesiću, kao i ministru finansija dr Siniši Malom, izvinite, Siniši Malom, još jednom – da li je konačno skinuta oznaka državne tajne sa ugovora o podizanju spomenika Stefanu Nemanji, sa podacima, ukupnim troškovima, a posebno o visini honorara vajara Rukavišnjikova, i načinu na koji je taj honorar isplaćen. Obaveštavam oba funkcionera kojima je pitanje upućeno da ih nikakvo izbegavanje odgovora neće zaštiti od interesovanja građana čiji su novac tako lakomisleno potrošili. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Jankoviću.
Što se tiče ovoga što ste se na samom početku obratili meni, kako ste rekli, ono juče je bilo sabotaža parlamentarne demokratije. Dobro sam vas čuo. Ne znam da li se zove tako ili nekako drugačije, ali evo, ako je tako što ste sabotirali parlamentarnu demokratiju. Što niste došli na sednicu, ako je to to.
Vi znate, gospodine Jankoviću, imam ovde precizan listing sa svakog utvrđivanja kvoruma i juče prvi put i juče drugi put i danas, i nikakav problem i vama i svakom drugom i da kažem i da pokažem ako treba, tačno u broj, u broj tačno, ko je došao, a ko nije došao, i juče u 10,00, pošto me već pitate za to, odnosno, ne 10, nego već pola 11, dvadeset do 11,00, pošto smo dugo čekali da se okupite, zvonili, zvali ljude po kancelarijama, okupljali ste se, hvatali po hodnicima, i sve je to u redu. Znate koliko vas je na kraju bilo posle svog tog ceđenja suve drenovine, ukupno svih vas poslaničkih grupa koji ste podneli zahtev za ovu sednicu, koju ste čak i potpisali da tražite, ovu raspravu na koju treba da pređemo. Ukupno, total totala, računajući ono utrčavanje u salu, kad je već glasanje, odnosno, utvrđivanje kvoruma u toku, 45-oro, sa ove strane 31 poslanik iz parlamentarne većine vam pomaže, vam daje kvorum i naravno, da je nedovoljno kad vas dođe ukupno 45-oro. Kakva je to sabotaža i što ste joj pribegli. Da je vas došlo onoliko koli je vas potpisalo, više od 60, 61 je potpisalo da hoće ovu raspravu, vi biste sa 31 poslanikom iz većine bez ikakvih problema imali onih 84 koliko je potrebno za raspravu, a vi niste došli. Što ste primenili sabotažu parlamentarne demokratije svi zajedno? Ne, samo vam kažem, ako je to bila vaša opaska, onda da vas pitam, a što ste to radili ljudi i vaša poslanička grupa kojoj vi pripadate?
Poslanička grupa Narodne stranke kojoj vi pripadate, došlo je polovina. Šestoro poslanika došlo, šestoro nije, a koga ste sabotirali? Parlamentarnu demokratiju ili svog šefa poslaničke grupe koji treba da govori? Eto to objasnite vi, a ja ako bude trebalo mogu da vam podelim da pogledate listing pa detaljno da utvrdite ko je bio, ko nije bio. Sve u ime, prezime, broj tačno. Vi ćete to među sobom da raspravite na stranačkim organima.
Da visimo ko sledeći postavlja pitanja.
Miloratka Bojović.

Poštovani građani Srbije, da li se predsednik Republike Srbije seća razgovora sa Srbima na KiM održanog 28. decembra 2022. godine u Raškoj, a povodom ukidanja barikada Srba?

Student pitomac Policijske akademije Beograda, srpski policajac na KiM Aleksandar Filipović je tada rekao predsedniku – prava i pravda za Srbe na KiM ne postoje. Moje mišljenje je da ako mi uklonimo barikade, loviće nas kao zečeve. Za nas na KiM života nema.

Srbi u tom trenutku skeptično sklanjaju barikade, predsednik Srbije ih uverava, daje garancije i kaže – ovo je naša mala pobeda. Takođe kaže, citiram – ako krenu da nas love kao zečeve, onda je gotovo. Onda više nema nijednog sporazuma, nema ničega. Ako uhvate jednog od nas ili kao zečeve, nema više zečeva, ti zečevi postaju vukovi. Šta da radimo nego da se borimo. Uhapsite jednog Srbina, intervenisaćemo, ako love drugog onda nije greška, mi ćemo da reagujemo.

Ovo su reči predsednika Srbije. Predsedniče, hapse našu braću na KiM, hvataju ih kao zečeve. Koliko do sada predsedniče, da li intervenišete. U istom razgovoru rekao je Srbima na KiM da ima plan. Šta je plan predsedniče i da li ovo izgleda kao implementacija francusko-nemačkog sporazuma?

Pitanje za Kancelariju za KiM – šta se desilo sa projektom „Sunčana dolina“ koji su potpisali 2015. godine tadašnji direktor Kancelarija za KiM Marko Đurić, Eparhija Raško-prizrenska SPC i privremeni opštinski organ Zvečana?

Ovim projektom je predviđen povratak 1500 lica raseljenih Srba u Republici Srbiji. Sam projekat je podrazumevao izgradnju 300 kuća, vrtića, škola i bio je vredan 14 miliona evra. Građani Republike Srbije zaslužuju da dobiju odgovor šta se desilo sa tim parama, obzirom na to da jedino što je vidljivo putem medija jeste maketa „Sunčane doline“ koja je napravljena i stoji u holu Kancelarije za KiM.

Tadašnji direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić izjavio je – ovo je istorijski iskorak ka povratku našeg naroda na KiM. Za kratko vreme biće položen kamen temeljac na lokaciji koja je već u potpunosti pripremljena za gradnju. Stoga, zahtevamo da nam odgovorite dokle se stiglo sa gradnjom i da li se i jedan naš građanin uselio u povratniku kuću u Zvečanu i na kraju, inače za nas iz Srpske koalicije Nada-Novi DSS i POKS Zvečan je večan.

Sledeće pitanje upućujem Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture - kada će biti izmeštena železnička stanica u Smederevu, nedaleko od centra grada, a na samom ulazu u tvrđavu despota Đurđa Brankovića? Smederevci miran san nemaju još od 2014. godine, kada je počelo sa radom skladište tečnog gasa "LPG Petrola" u Smederevu, kada je centar za celu jugoistočnu Evropu, od tada se transport gasa obavlja prugom koja je prolazi bukvalno kroz centar grada, ispred ulaska u Smederevsku tvrđavu, uz glavno šetalište kraj Dunava, gde se nalazi i dečiji park. Da Smederevci ne strahuju bespotrebno i da problem nije bezazlen, potvrđuje i situacija s kraja 2016. godine, kada su se na železničkoj stanici upalili napušteni vagoni u čijoj su neposrednoj blizini bile cisterne s tečnim gasom, kao i 2022. godine.

Podsećam još, dok je građeno skladište TNG gasa u Smederevu, pratile su ga brojne afere. Ovo skladište izgrađeno je dozvolom za tri rezervoara od po 150 kubika metara, a postavljeno je čak 20. Takođe, izgrađeno je suprotno generalnom urbanističkom planu i za naknadni plan detaljne regulacije za taj proces urbanistička inspekcija je utvrdila da nije u skladu sa zakonom.

(Predsednik: To je bilo pet minuta.)

Hvala.

Reč ima Slaviša Ristić.

Gospodine predsedniče, želim da uputim pitanje predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću – da li ćete i šta ćete preduzeti, predsedniče Srbije, da zaštitite Srbe na Kosovu i Metohiji, koji su svakodnevno na meti Kurtijevog terora? Kao što vidimo, nažalost, sezona lova na Srbe odavno je počela i svakim danom dobija, nažalost, sve veći zamah. Loviće nas kao zečeve, to je rekao i upozorio vas Aleksandar Filipović, bivši komandir policijske stanice u Leposaviću. Rekao vam je to 28. decembra prošle godine, nakon što ste od prisutnih predstavnika Srba ultimativno zatražili da uklone barikade u svim opštinama na severu Kosova i Metohije. Obećali ste im, po ko zna koji put do sada, da nećete dozvoliti progon i egzodus Srba i da ćete, kako ste sami rekli, za razliku od vaših prethodnika, odlučno reagovati kao vrhovni komandant Vojske Srbije.

Gospodine predsedniče Srbije, egzodus, proterivanje i etničko čišćenje severa Kosova i Metohije je odavno u toku, ako vas oči služe. Da li treba da nas Kurtijevi teroristi puščanim cevima doteraju do same administrativne linije, do Jarinja i Brnjaka, pa da vi vidite da država treba da reaguje? Danas je sever Kosova i Metohije u potpunoj okupaciji, Kurtijevi policajci nisu samo u zgradama opština i ilegalnim bazama, već praktično na svakoj raskrsnici i na svakom putu prema administrativnoj liniji sa centralnim delom Srbije. Kurti je, kao što smo imali prilike da čujemo i juče, zabranio uvoz robe iz Srbije, a preti i da zabrani vozila sa registarskim oznakama iz centralne Srbije da prelaze administrativne prelaze.

U opštini Leposavić već 21. dan sedi tzv. gradonačelnik Leposavića Ljudzim Hetemi i ne odlazi čovek, zamislite, kući. Okupirao je istu onu kancelariju, predsedniče Vučiću, u kojoj ste 12. maja 2013. godine imali sastanak sa tadašnjim predsednicima opština sa severa, koji su birani na izborima koje je raspisivala država Srbija. Tada ste kao prvi potpredsednik Vlade došli da nam saopštite da moramo da prihvatimo Briselski sporazum i učešće na tzv. kosovskim izborima. Kasnije, istog dana u amfiteatru Tehničkog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici imali ste sastanak sa svim odbornicima opština na severu Kosova i Metohije. Sećate se i njihovog odgovora, gospodine predsedniče? Njihov odgovor je bio jedinstven, nisu želeli da svoje ustavno pravo da biraju i budu birani na izborima države Srbije zamene za izbore tzv. države Kosova, što ste im vi nudili. Čak su i članovi SNS, podsetiću vas, bili protiv vašeg predloga. Jedini koji je podržavao vaš predlog bio je, u to vreme javnosti tada malo poznat, Zoran Milojević, zvani Zelja.

Ipak, bez obzira na stav odbornika i građana severa Kosova i Metohije, vi ste 17. septembra, odlukom Vlade Srbije, raspustili skupštine severnih opština, sa jednim jedinim ciljem, da u novembru 2013. godine po prvi put naterate Srbe da učestvuju na separatističkim izborima tzv. države Kosovo. Silom ste ih naterali tada i sve ove godine, vi to vrlo dobro znate, danas, nažalost, predsedniče Vučiću, Srbi na severu Kosova i Metohije ubiraju gorke plodove vaše pogrešne i neodgovorne politike od 2013. godine do današnjeg dana, a ona se sastojala, nažalost, u predaji institucija države Srbije tzv. kosovskim institucijama, sa jedne strane, i praznoj retorici i propagandi, sa druge strane. Što smo više poruka imali sa Kosova i Metohije, pre svega sa severa Kosova i Metohije od strane tzv. Srpske liste i uzvika "Aco, Srbine", na terenu smo, nažalost, sve manje imali države Srbije.

Zato, gospodine predsedniče, ili koristite konačno svoja ustavna ovlašćenja i zaštitite preostalo stanovništvo na severu Kosova i Metohije ili se povucite i vi i vaša tzv. Srpska lista, koja nema legitimitet, odnosno sve manje ga ima, a naravno nema poverenje, kao što ga nikada nije imala kod Srba na prostoru severa Kosova i Metohije. Srbi na severu Kosova i Metohije ovih dana imaju, naravno, velike izazove i nije prvi put da se nalaze u teškoj situaciji. Oni su spremni da nastave svoju borbu zajedno sa svojom državom Srbijom, ali očekuju da ovo pitanje ne bude pitanje jednog čoveka, pa makar on bio predsednik Srbije i očekuju da ovo ne bude pitanje jedne grupe ljudi koja se naziva tzv. Srpska lista. Hvala.

Reč ima Radovan Arežina.