I Ćuta Jovanović je oduševljen vestima. Hvala na stvarno izvanrednim vestima. Čestitam svima koji su se borili za to da dobijemo EKSPO 2027, čestitam naravno, i svim građanima Srbije. To je velika stvar za sve nas.
Vi ćete imati pravo na dva minuta odmah nakon pauze. Sada određujem redovnu pauzu i nastavljamo za 60 minuta.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Pravo na repliku Biljana Đorđević.

Zahvaljujem.

Sad je malo čudno replicirati ministru koji nije tu, ali dobro. Dakle, on je sve vreme u odgovoru meni govorio o tome da smo mi nekad bili na vlasti, šta smo mi radili 2003, 2008. godine, ja lično 2003. godine sam bila u srednjoj školi, posle sam upisala fakultet, 2008. godine sam ga završila, „Ne davimo Beograd“ tad još nije postojao, ali ono što sada postoji to je „Zeleno-levi front“, skupili smo 11.000 potpisa i uskoro ćemo postati politička partija. Dakle, naše vreme tek dolazi i nismo u prošlosti vladali, dakle ne mogu se nama spočitavati neke prošlosti i zapravo upravo zbog toga bih apelovala da kada nešto izlažemo kao predloge, da se na to odgovara, a ne na nečije druge istorije identiteta. Dakle, naš identitet je jasan. Možda je ministru zbunjujuće što je on morao da zamrzava svoj status u stranci da bi bio šef BIA-e, pa ga je odmrzavao itd, ali moj identitet je ovde vrlo jasan.

Iskoristila bih sada priliku da još jednom kažem u vezi sa tim, dakle bilo je pokušaja isto tako da se kaže da smo mi protiv razoružanja, ne, svaki put smo govorili da smo za razoružanje, to je pohvalno, dakle, ali smo čak i za strože stvari. Ja ću sada reći neke od mera koje smo isto tako predlagali za premijerku da čuje, tiču se izmena Zakona o oružju i municiji, dakle da oružje, recimo, legalno treba da dobiju lica kojima je ugrožena lična bezbednost, a policija ne može da ih zaštiti. Dakle, onda lica od 21 godine, da se daje obaveštenje svim punoletnim članovima porodice kada se nekome daje dozvola, da kada se pojačaju, postrože krivična dela za koja ukoliko je neko za njih odgovoran, ne može da dobije dozvolu, itd. Dakle, predlagali smo razne stvari. Isto tako, iznosili smo dokaze o tome i studija da više policajaca ne znači veću bezbednost, dakle da je primerenije tome raditi na proceni pretnji, dakle kako uspostaviti poverenje da vršnjaci pretnju za koju čuju imaju kome da prijave, da će to prijaviti vršnjacima, nastavnicima, pedagozima i psiholozima.

Dakle, u tom smislu, prosto mislim da apsolutno sve što je prethodno meni odgovoreno nema veze sa onim što sam ja zapravo govorila i volela bih da stvarno imamo diskusiju o onome što smo govorili. Hvala.

Hvala.
Predstavnik predlagača nije tu ponovo, Miroslav Aleksić? (Nije)
Onda da vidimo, da li još neko od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da)
Izvolite.

Hvala, predsedniče.

Poštovana predsednice Vlade Republike Srbije, poštovani ministre, ministarko, poštovane narodne poslanice, poslanici, uvaženi građani, razmatramo 3. tačku dnevnog reda – Predlog za glasanje o nepoverenju članu Vlade ministru unutrašnjih poslova Republike Srbije Bratislavu Gašiću. Pokretanje glasanja o nepoverenju ministru unutrašnjih poslova u situaciji kada policija nije imala parametre da deluje, nema uslove ni za komandnu odgovornost, nema ni konkretne odgovornosti pojedinog službenika MUP-a.

Nezadovoljstvo i ogorčenost ovim zločinskim delima obuzima svakog građanina, bilo da ga politika ne zanima, bilo da je pripadnik opozicije ili pozicije. Stoga moramo da budemo solidarni sa porodicama nastradale dece. Ovim zločincima unet je veliki nemir u stanovništvo Srbije. Potencirati da je za ove zločine krivo Ministarstvo unutrašnjih poslova i da ministar zbog toga treba da bude smenjen predstavlja unošenje zabuna pred građane Srbije.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je u ovom i u prethodnom mandatu izvršavalo svoje redovne zadatke i, kao što je uneto u izveštaju, ukupan broj krivičnih dela je smanjen u odnosu na prethodne periode. Ova dva zločina koja su se dogodila u jako kratkom vremenskom periodu nemaju dodirne tačke jedan sa drugim. Ističem u ovom momentu dve bitne stvari. Nije bila jasna naznaka da će ovi, a pogotovo ovakvi zločini biti izvršeni ni u Beogradu ni u Mladenovcu. Ovi zločini su bili skoro potpuno nepredvidivi. Sve je različito, i motivi i okolnosti izvršenja. Jedino što je slično, to je lak pristup, neovlašćeno korišćenje oružja i municije, a za šta odgovornost snose roditelji zločinca. Zbog toga inicijativa za izglasavanje nepoverenja ministru unutrašnjih poslova nije opravdana i ne predstavlja ni meru kazne pojedincu za konkretnu ili komandnu odgovornost, niti predstavlja meru preventive za bolji rad MUP-a ili nekog drugog ministra. Ni u javnosti nema primedbi na konkretan rad pripadnika MUP-a povodom ovih zločina, od najnižih do najviših hijerarhijskih nivoa.

Podsećam na donete konkretne mere, kao i na predlog mera iznetih nakon ovih nezapamćenih zločina. Što se tiče nelegalnog oružja, naredbom ministra unutrašnjih poslova i pored neregistrovanog oružja učinjen je izuzetno značajan pomak u povećanju bezbednosti svih građana Republike Srbije i građani su dobro razumeli svrhu i značaj ove naredbe. Nikada do sada nije predato toliko oružja i municije kao u ovom zadatom roku. Ova mera Vlade Republike Srbije i naredba ministra unutrašnjih poslova pozitivno su ocenjene u regionu i u Evropskoj uniji. Ipak, pored konkretnih mera Vlade Republike Srbije i naredbe MUP-a, izuzetno je važno da celo naše društvo dobro razmisli o svim savremenim uticajima na decu i omladinu i na ulogu porodice u formiranju zdravih ličnosti.

Poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda u danu za glasanje neće glasati za predloženu tačku dnevnog reda. Zahvaljujem na pažnji.

Reč ima Jasmin Hodžić.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi članovi Vlade, evo već više od mesec dana razgovaramo o uzrocima i posledicama sigurno najvećih tragedija koje su zadesile naše društvo ikada. Čini mi se da je ključni utisak u stvari da mnoge stvari ne razumemo na pravi način, ili u najmanju ruku pojednostavljeno i reducirano gledamo na sve ove događaje, pa samim tim i na aktere i na samoodgovornost pojedinaca, članova Vlade ili pojedinih ministara, pa i ministra unutrašnjih poslova.

Danas je na dnevnom redu zahtev pojedinih opozicionih partija za smenu ministra Gašića. Bez želje da relativizujem bilo čiju odgovornost, pa i ministra unutrašnjih poslova, želeo bih ipak da sagledamo sa više aspekata gde smo mi to kao društvo odgovorni i da li je baš ministar Gašić odgovoran za ove nemile događaje.

Podsetio bih vas, a i našu javnost, šta je to država uradila preventivno a šta proaktivno, pre ovih nemilih događaja i nakon ovih nemilih događaja.

Po pitanju bezbednosti naše dece u školama, država ima određeni protokol kako se postupa, kako se vrši procena bezbednosti. To su neke mere koje se iz godine u godinu primenjuju i one podrazumevaju da na početku svake školske godine škole imaju obavezu da izvrše analizu stanja bezbednosti u školama. To je urađeno i u ovom slučaju.

Druga stvar, da je radno vreme školskih policajaca planirano u skladu sa bezbednosnom problematikom, što je urađeno i u slučaju škole „Vladislav Ribnikar“. Aktivnosti na realizaciji preventivne edukacije i preventivnih edukativnih programa se sprovode duži niz godina i održano je ukupno 3.385 predavanja, tribina, radionica, poseta učenika od strane policajaca, preduzete su aktivnosti na pripremi za puštanje u rad elektronskog sistema prijave nasilja za građane kroz platformu „Čuvam te“. Znači, i to je urađeno i to se već godinama radi u vidu edukacije učenika u vidu smanjivanja potencijalnih nasilnih incidenata u školi od strane maloletnih lica.

Takođe, preko trijažnog tima koje je uspostavljeno u Ministarstvu za informisanje i telekomunikacije svi nadležni organi su pratili i prate bukvalno svaku prijavu nasilja koje se vrši nad decom i između maloletnika.

Znači, to su neke stvari koje je država do ovih nemilih događaja radila. Da li na preporuku evropskih institucija, da li je to proizašlo iz samog našeg sistema, prosto, neke stvari su rađene.

Što se tiče proaktivnih mera koje je ova Vlada donela, javnosti su poznate, ali nije zgoreg da podsetimo. Odmah je pokrenuta akcija sveopšteg razoružavanja države, gde su pozvani građani, što putem masmedija, što putem nosioca najviših državnih funkcija, da predaju oružje i rezultati su, čini mi se, impozantni ako bi se komparativno sagledalo kakvi su rezultati bili u, recimo, periodu između 2003. i 2017. godine, kada je skupljeno nešto više od 101 hiljade komada oružja i nešto više od dva i po miliona komada municije. Znači, u periodu od 14 godina je toliko skupljeno, a u periodu od 8. 5. 2023. godine do 21. 6. 2023. godine, kao što je i ministar malo pre pomenuo, skupljeno je nešto više od 72 hiljade oružja, 25 hiljada minsko-eksplozivnih sredstava i skoro četiri miliona municije. Dakle, faktički, mi smo za nešto manje od dva meseca skupili skoro više oružja nego što je država prikupila u periodu od 2003. do 2017. godine ili čak možda duplo. Ja sam našao ovde negde podatke vezano za ovaj period od 2003. do 2017. godine.

Takođe, država je predvidela da Ministarstvo unutrašnjih poslova hitno pripremi izmene i dopune Zakona o oružju i municiji, u kojem bi se pooštrili uslovi za držanje i nošenje kratkog vatrenog oružja. Takođe će u izmenama zakonskih akata biti sistematska provera lica koja poseduju oružje, pogotovo lica koja su članovi lovačkih udruženja, gde će se mnogo češće obavljati lekarski pregledi, psihijatrijski pregledi, itd. Biće pooštreni uslovi za izdavanje i posedovanje lovačkog oružja.

Ministarstvo pravde priprema pooštravanje kaznenih mera za krivično delo nedozvoljenu proizvodnju, držanje, nošenje, promet oružja i eksplozivnih materijala.

Do kraja godine biće povećan broj školskih policajaca na 1.200. Predviđene su pooštrene kazne u odnosu na krivično delo nasilja u porodici. Država je takođe preuzela aktivnu meru da se kroz psihološku pomoć koju dobijamo i od strane norveških stručnjaka pomogne učenicima koji su pretrpeli i preživeli ovaj monstruozni zločin.

Što se tiče Mladenovca, ministar je u jednom izlaganju pomenuo da je utvrđeno da je protiv Blažić Uroša, njegovog oca i njegove majke nekoliko puta MUP podnelo krivične prijave, što za napad na službeno lice, recimo 2020. godine u maju, da je Blažić Urošu privremeno oduzet motocikl i da je podneta krivična prijava za napad takođe na službeno lice 2019. godine, zbog drskog i bezobraznog ponašanja pokrenuta je prekršajna prijava protiv Blažić Uroša, zbog izazivanja tuče 2021. godine takođe, itd, itd. Protiv njegovog oca su takođe podnesene prijave za nasilje u porodici.

Poenta je u sledećem – da je MUP za ono što je bilo u njegovoj nadležnosti i moći preventivno i proaktivno delovalo protiv ovog lica i njegove porodice. To što nisu druge institucije funkcionisale poput tužilaštva i eventualno sudstva, to ni najmanje ne ide na dušu MUP i to može biti tema za nas.

Mislim da nije zanemarljivo reći nešto i o gospodinu Gašiću, da je zaista odmah reagovao kada su se desili ovi nemili događaji i nije samo sada reagovao, reagovao je i 2014. godine kada je bio ministar odbrane i kada je bio maltene dan, noć na terenu, kada su bile velike poplave.

Takođe je reagovao kada su bile poplave i 2022. godine u Sandžačkim opštinama, u Novom Pazaru, Tutinu, ne znam, u Raškoj. Čoveku nije bilo teško da ode.

Reagovao je i kada se desilo i brutalno ubistvo od strane pripadnika policije nad civilom u Priboju. Posle dva dana ili tri dana je došao i razgovarao je sa ljudima dole.

Takođe, ja ne znam, ali mi pričaju ljudi iz Ministarstva unutrašnjih poslova da je u dobroj meri unapredio rad u samoj policiji i čini mi se da nije zanemarljivo napomenuti da je vrlo dostupan i otvoren kao čovek, kao ministar i kao političar za medije. Vrlo je dostupan i vrlo je, da kažem, frendli okrenut ka medijima i ka javnosti i čini mi se da su to neke od dobrih ličnih osobina gospodina Gašića.

Dakle, ovo sve što sam pomenuo nije samo u odbranu Ministarstva unutrašnjih poslova i ministara lično, već prosto da vidimo šta je država uradila kako bi prevenirala određene događaje i šta je uradila kako bi u perspektivi sprečila neke buduće stvari.

Da li postoje još neke mere koje su mogle biti donete? Verovatno da, možda ne, ali, manje-više, ako pogledate kakva je praksa u zemljama Zapada gde se to u pojedinim zemljama maltene to dešava svakih mesec dana, masovna ubistva, ovo su mere koje i oni primenjuju. Znači, to je pokušaj razoružanja. U Americi je velika debata koja traje zadnjih 70 godina oko pitanja nošenja ličnog oružja, koja ne može nikako da se reši. U evropskim zemljama je, manje-više, to regulisano kao i kod nas, gde je vrlo restriktivno posedovanje i nošenje oružja. Tu su mere edukacije, tu su mere povećanja bezbednosti itd.

Moja je, u stvari, ideja da se mi zapitamo kao društvo da li je odgovornost malo i na nama svima. Ne bih ja zaista preducirao i pojednostavljivao odgovornost samo na pojedine članove Vlade, pa čak ni na celu Vladu, već, kažem vam, ja mislim i mi generalno u SDPS-u smatramo da je u pitanju događaj koji je ogolio slabosti našeg društva u celini i uzroci mogu biti i globalnog i lokalnog karaktera. Globalnog zato što se ovo dešava i u zemljama razvijenog zapada, SAD, u Norveškoj, u jednoj od najbezbednijih zemalja desio joj se Brejvik, to masovno ubistvo i šokiralo je ceo svet, ne samo Norvešku i sve su zemlje, kada se desi, nekako ad hok tražila rešenja, što je prirodno, što je ljudski. Tako smo i mi tražili neka ad hok rešenja. Negde su bile političke smene, negde nisu i, kao što rekoh malopre, svi su negde povećali kontrolu naoružanja, prevenciju, edukaciju, rad sa mladima i to i mi radimo.

Uzroci, naravno, imaju i neko lokalno utemeljenje kod nas. Mi smo ipak društvo koje ima ozbiljno ratno nasleđe, ratničku kulturu ako hoćete. Čini mi se da nama izostaju dogovori, konsenzus oko bazičnih vrednosti. Fali nam poverenja u institucije sistema. Izrazita je podeljenost, ali podeljenost nije samo specifikum za nas, sva su društva podeljena. Ovde je problem ogromna ostrašćenost. Mi smo previše ostrašćeno društvo. Hajde što smo podeljeno, kažem vam, to je prirodno stanje u svakom društvu, ali smo previše ostrašćeni.

Ono što sam ja primetio, video sam dva neka trenda odmah posle ovih masovnih ubistava. S jedne strane to je glorifikacija ovim malim ubicom. To nije bilo masovno, da se razumemo, ali prosto se pojavio kod njegovih vršnjaka jedan trend da se oni oduševljavaju, što je mene porazilo kao oca troje dece.

S druge strane, čini mi se da su se u javnosti pojavile neke teze da su uzrok toga, ne znam, internet, igrice, društvene mreže, istočne, zapadne vrednosti. Ne, mislim da je to potpuno pogrešno i da nisu krivi telefoni, nego smo mi krivi. Suština je, u stvari, da su savremene tehnologije nama donele ogromnu korist. Čovečanstvo nikad nije udobnije živelo uz pomoć savremenih tehnologija, ali, naravno, ako nemate meru, onda to ode u svoju negaciju, u svoju drugu krajnost.

U tom smislu, mislim da smo izgubili meru i u odgoju decu. Iako smo nekada vaspitavali decu na jedan tradicionalan način, koji je podrazumevao puno discipline, puno radnih navika, a malo ljubavi, mi smo sada otišli u drugu krajnost. Sada previše ljubavi bez usađivanja radnih navika. Znači, suština je da nađemo meru.

Ja neću da sudim. Ne znam šta se desilo tom dečaku da je to uradio. Možda su uzroci i u odgoju, ali prosto namećem teme da razmišljamo kao društvo, jer ja mislim da su to uzroci, da se upitamo da li mi negde kao društvo grešimo, kao civilizacija ako hoćete.

Šta me je još rastužilo? Mi smo uspeli sve da banalizujemo i da politizujemo. Čak i ovo banalizujemo tako što tražimo uzroke u društvenim mrežama i u telefonima. Ne znam, ako se desi milion i po saobraćajnih nesreća na godišnjem nivou, onda treba da se odreknemo valjda auta, ne znam, da jašemo na konjima.

Sada su igrice krive, ne znam, internet. Ja mislim da su to gluposti. Gospodo, mislim da su to gluposti. Stvar je mere i regulacije, stvar je pristupa.

Čini mi se da mi kao društvo imamo tri problema i tri osnovne stvari. Već sam spomenuo, to je odsustvo konsenzusa oko bazičnog sistema vrednosti koji mi želimo da plasiramo. To je prva stvar. Druga stvar je da moramo da izgradimo jače institucije i da imamo poverenja u institucije i međusobno da imamo poverenja. Treća stvar, ja mislim da moramo da radimo na uspostavljanju kulture i dijaloga.

Što se tiče vrednosti, ja mislim da mi ne možemo ni da se dogovorimo oko prošlosti, a ne oko budućnosti. Nemamo dogovor oko ideje, bazični dogovor, antifašizma, solidarnosti, veće distribucije socijalne pravde, ne znam, algoritma društvenog uspeha. Sve nam je nekako poremećeno, ali ne možete to servirati samo jednoj političkoj garnituri, svi smo odgovorni.

Da bismo, prosto, uspostavili bazične, osnovne vrednosti, osnovni red u društvu, moramo da počnemo da razgovaramo, da uspostavimo jedan zdrav dijalog. Predsednik pozove na dijalog, 20 i nešto dana kaže nećemo da razgovaramo. Ljudi, pa u ratu se razgovara. Ukrajna i Rusija razgovaraju. Ljudi, moramo da počnemo da razgovaramo.

Pobogu, ne moramo ni oko čega da se slažemo, ali ako ništa, mi delimo istu sudbinu i mi ovde u sali, koliko god da se razlikujemo, a razlikujemo se… Glupo bi bilo da se uopšte ne razlikujemo. Prvo, to je jedna stvar. Pošto se razlikujemo, još luđe je da ne razgovaramo. Treba da razgovaramo, da počnemo da razgovaramo.

Ono što sam spomenuo, moramo da gradimo institucije, stabilne. Nema dobro razvijenog društva, uređenog, bez institucija.

Ja se nadam da su ovo tema oko kojih bi trebalo da počnemo da vodimo kakav takav dijalog. Dakle, rešenja leže u celovitom pristupu, po našem uverenju. Naravno da nikada nećemo moći da u potpunosti eliminišemo rizike od nasilja, pa i od vršnjačkog, ali možemo učiniti sve što je u našoj moći da smanjimo mogućnost takvih tragedija. Uzimajući sve ovo u obzir, pozivam vas da razmotrimo širu sliku i sagledamo kompleksnost ove situacije.

Smena ministra unutrašnjih poslova neće sama po sebi rešiti ovaj problem sigurno, već je potrebno uspostaviti sistemski pristup i angažovati se i mi pojedinačno i sve relevantne aktere u cilju unapređenja bezbednosti naše zajednice.

Još jednom da naglasim, mi kao poslanička grupa nećemo glasati iz svih navedenih razloga za smenu ministra Gašića.

Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima Života Starčević.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana premijerko, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, odmah na početku da kažem da se JS kategorički protivi smeni Bratislava Gašića sa mesta ministra unutrašnjih poslova.

U dosadašnjoj diskusiji nismo dobili ni jedan jedini argument koji bi bio u korist objektivne ili subjektivne odgovornosti ministra Gašića i zaista pitam one koji su podneli inicijativu za smenu ministra Gašića, a za šta je to tačno ministar Gašić odgovoran? Da li je ministar Gašić odgovoran zato što je kriminal od Nove godine do danas manje za 20% u odnosu na isti period prošle godine? Da li je ministar Gašić odgovoran za to što je beogradska policija rešila sva najteža krivična dela protiv života i tela ljudi, a izvršioci su privedeni tužilaštvu, tužiocima? Da li je ministar Gašić odgovoran zato što je uhapšen ubica u Priboju? Da li je ministar Gašić odgovoran, jer je uhapšen masovni ubica, onaj psihopata, iz Mladenovca? Jeste. To su sve dobri rezultati rada ministra Gašića i zato JS neće glasati, kategorički je protiv smene ministra Gašića.

Policija i policijski službenici masovno su posvećeni svom poslu, maksimalno dobro rade svoj posao i ministar Gašić je, na primer, za vreme krize u Mladenovcu sve vreme bio sa policijom dok taj krvnik nije uhapšen, uhapšeni su i njegov otac i stric.

Šta je Gašić, kao ministar unutrašnjih poslova, mogao više da uradi? Dajte mi jedan smisleni odgovor za objektivnu i subjektivnu krivicu ministra Gašića, a da to ne bude Gašić je Vučićev, SNS, a mi ne podnosimo ni Vučića i SNS i zbog toga hoćemo njegovu smenu ili, recimo, mi želimo da oslabimo Vučića, pa ćemo smenom Gašića oslabiti Vučića. Slaba vam je procena, a argumenti su politički, a ne realni i ne ukazuju na objektivnu, bilo objektivnu, bilo subjektivnu odgovornost ministra Gašića.

Da li ministar Gašić ima odgovornost za tragediju u „Ribnikaru“? Ne, gospodo draga. „Ribnikar“ je možda najočigledniji, a svakako jeste najtragičniji primer gde je zakazala porodica, gde je dete bilo zapostavljeno, nažalost, u jednoj porodici koja je naizgled i na prvi pogled bila ugledna, uspešna porodica, dobra porodica. Međutim, da znate, radim čitav svoj život u obrazovanju, što kao profesor, što kao neko ko, evo punih 17 godina koordinira rad 60 obrazovnih ustanova. U svojoj karijeri imao sam dosta slučajeva vršnjačkog nasilja, u svojoj karijeri imao sam dosta slučajeva nasilja i nastavnika nad decom, i dece nad nastavnikom, roditelja nad decom, roditelja nad nastavnicima, bilo je svega. Nasilje je prisutno u društvu i mi ne negiramo prisutnost nasilja, ali mi želimo da se ta situacija sa nasiljem smanji, da se poboljša.

Znate nije Srbija ekskluzivna zemlja u kojoj vlada nasilje. Nasilja ima u Velikoj Britaniji, nasilja ima i u Nemačkoj, nasilja ima u SAD mnogo više nego u našoj zemlji statistički. Jednostavno, ovde nije bilo svih ovih dana priče o tome kako ćemo rešiti problem nasilja, već je više bilo priče i upiranja prstom u ministra Gašića, u Vladu Republike Srbije, u državu Srbiju itd, a jako, jako malo predloga vezanih za sprečavanje, za prevenciju nasilja itd.

Odgovorno tvrdim, 17 godina, kažem, koordiniram rad 60 obrazovnih ustanova i na tom području za koje sam zadužen imam odličnu saradnju sa policijskom upravom, ne samo za vreme ministrovanja ministra Gašića, već za vreme svih 17 godina. Policija uporno sarađuje. Mi uporno radimo na prevenciji, sprečavanju nasilja. Nebrojeno mnogo predavanja učenicima, nebrojeno mnogo seminara za nastavnike, mnogo rada i u MUP-u i u Ministarstvu prosvete, kada je u pitanju prevencija, sprečavanje nasilja.

Nasilje je kompleksan problem, pa je i rešenje kompleksno. Rešenje mora biti personalizovano, jer je nasilje personalizovano. Prošli put sam rekao, video sam da su neki vrteli glavom, ali u „Ribnikaru“ je nasilje izvršio jedan trinaestogodišnjak sa imenom i prezimenom. Nije to bilo koji trinaestogodišnjak, jer trinaestogodišnjaci to ne rade, ljudi to ne rade. Jednostavno, radi se o detetu koje umesto roditeljske ljubavi, brige, nažalost, dobilo oružje u ruke. Radi se o dečaku koga je, ne vodeći računa o njegovom psihofizičkom razvoju, o njegovim emotivnim, kognitivnim sposobnostima, otac vodio na poligone, učio ga baratanju oružjem. Radio je sve ono što inače roditelji u tom uzrastu sa svojom decom ne rade i što se ne radi, jer to nije karakteristično za taj uzrast deteta. Dečaku je umesto tog očinskog razgovora, umesto odlaska u prirodu, na izlete stavljeno oružje u ruke, i to je zaista veliki problem.

Ono što je indikativno jeste da je tom dečaku ugrađen i usađen pogrešan sistem vrednosti. Nije mu se posvećivala dovoljna pažnja i bio je zanemaren i to odgovorno kažem. Ako je tačna informacija koju smo mogli dobiti, a to je da je dečak hteo u jednom trenutku pre zločina da javi majci šta mu je namera i šta želi da uradi i da je odustao od toga, znate li šta to govori? To govori da se taj dečak više puta obraćao majci i da nije dobio odgovor i da je bio često ignorisan.

To je problem. Ovde nije zakazao sistem. Nema tog ministra unutrašnjih poslova, nema tog ministra prosvete, nema tog direktora škole koji je ovo mogao ljudi da spreči. Nema tog školskog policajca.

O čemu mi pričamo? Pričamo o izuzetnoj anomaliji, kao posledica zapostavljenosti deteta. Ne pričamo o nečemu što je matrica i nemojte to tako prikazivati. Otuda nema odgovorne… Prosto, zatajila je porodica i ne vidim nikakvu objektivnu, ni subjektivnu odgovornost bilo koga u tom slučaju.

Da li je ministar Gašić odgovoran za zločine u Duboni i Malom Orašju? Naravno da nije. Ministar Gašić je čitave noći bio sa policijom sve dok nije taj psihopata uhapšen. Rekoh maločas – uhapšeni su i otac i stric koji su držali nelegalno oružje.

(Aleksandar Jovanović: To nije otac.)

Radi se o tome… Molim gospodina Jovanovića da ne dobacuje i da, pošto je upravo aktuelna vest da je pao helikopter vojni u Hrvatskoj, zamoli svoje kolege iz Hrvatske koji šetaju sa njim na protestu i da traže odgovornost ministra odbrane u Hrvatskoj, jer to se tamo desilo.

Naravno da nije kriv Bratislav Gašić, kažem, jer je sve vreme bio sa policijom i šta je trebalo drugo da uradi Bratislav Gašić u tom slučaju? Ubica je uhapšen, priveden pravdi i to je ono što je posao policije i to je ono što je posao ministra unutrašnjih poslova.

Još jednom pitam, zašto je Gašić kriv? Prosto, nema ovde ni jednog trenutka i sve vreme ove rasprave ja nisam čuo ni jedan jedini valjan argument da je Bratislav Gašić kao ministar unutrašnjih poslova zakazao.

Jednostavno, JS, još jednom kažem, je kategorički protiv smene ministra Gašića, ali JS je juče zatražila ostavku i ukoliko te ostavke ne bude narednih dana, zatražila je smenu jednog ministra u Vladi Republike Srbije. Zatražila je smenu Radeta Baste, jer je to čovek koji je iskočio iz političkog programa JS. To je čovek koji je iskočio iz programa koji je proklamovala Vlada Republike Srbije i to je čovek koji daje izjave koje su suprotne i politici Vlade Republike Srbije i politici koju podržava JS i politici JS.

Mi prosto ne možemo i smatramo da nije ni moralno da čovek koji, kako je to Dragan Marković Palma rekao, igra za Zvezdu, a navija da pobedi Partizan, da bude u timu, da bude u Vladi Republike Srbije i najmanji moralni čin bi bio da podnese ostavku.

Ukoliko to ne uradi premijerka, postoje dva načina. Jedan je da vi to uradite, a drugi je da skupimo 60 potpisa ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali JS svakako jeste za smenu Radeta Baste sa mesta ministra privrede u Vladi Republike Srbije.

Jedinstvena Srbija ne podržava nasilje, prezire nasilje i uvek će biti protiv nasilja. Smatramo da je svaka rasprava na tu temu dobra, ako je konstruktivna, ako je argumentovana i zato vas molim da i u daljoj raspravi koristite argumente umesto parola, fraza i floskula. Hvala.

Hvala.
Reč ima predstavnik predlagača.