Poštovane građanke i građani Srbije, za koji dan će biti tačno dva meseca kako su se u Srbiji desila dva nezapamćena masovna ubistva u kojima je život izgubilo 19-oro dece i mladih ljudi, isto toliko ih je teško ranjeno.
U ovim ubistvima jedna porodica iz Mladenovca ostala je bez oba deteta, bez sina i ćerke. Žena koju je zadesila tako strašna sudbina da joj neko ubije oba deteta za sebe od 4. maja govori – ja više nisam majka.
Ima li strašnije sudbine i strašnije rečenice od ove – ja više nisam majka? Nema.
Ove užasne tragedije posledica su stanja u našem društvu. One, dakle, imaju svoj opšti uzrok i nisu samo akti nekog poremećenog pojedinca koji se nisu mogli preduprediti. Ova masovna ubistva, zločini i nasilje kojim je naše društvo preplavljeno posledica su načina na koji se u poslednjih 11 godina vodi ova država.
Zato oni koji vode ovu državu moraju da odgovaraju. Smena odgovornih nije stvar nečije dobre ili loše volje. To je nužna samoodbrana naše države i društva.
Odgovornost u prvom redu snose oni koji su zaduženi za bezbednost države i građana, kao i oni koji su presudno uticali na kreiranje javnog mnjenja i stvaranja atmosfere u društvu u kojem su ovakvi užasni zločini mogući. Zato njihove smene tražimo ovde u Narodnoj skupštini, zato njihove smene traže građani širom Srbije, na protestima – Srbija protiv nasilja.
Vi ste, gospodine Gašiću, ministar unutrašnjih poslova i nesumnjivo snosite odgovornost za sistem i stanje u sistemu javne bezbednosti i vi morate odgovarati za ovo što se dogodilo tako što ćete podneti ostavku. To bi uradio svaki častan i odgovoran čovek na vašem mestu. Umesto toga, vi ovde nedeljama glumatate, afektirate i obmanjujete građane.
Neki za vas kažu da ste keramičar. Vi za sebe kažete da ste baštovan po struci. Neki kažu da ste švercovali kafu, pa ste zato dobili prigoda nadimak. Ja ne znam da li je to istina. Možda vam to podmeću vaši partijski drugari koji imaju pristup vašim stranačkim pristupnicama. Ali, ono što znam to je da očigledno na osnovu vaših, i zvaničnih i nezvaničnih, podataka iz biografije, kao i na osnovu vašeg radnog iskustva vi nemate potrebne kvalifikacije da obavljate ovako odgovorne i važne poslove u državi i zato morate da podnese ostavku kad već vaš šef neće da vas smeni. Ni bivšeg ministra Ružića nije hteo da smeni njegov šef, pa je on ipak sam na kraju podneo ostavku.
Građanima Srbije država Srbija ne može da garantuje fizičku, niti pravnu bezbednost. U ovoj državi se sve raspada pred našim očima, i prosveta i zdravstvo i sport i pravosuđe i putevi, mostovi i aerodromi. Šta za to vreme radi vrh državne vlasti? Oni brane vlasnika najveće fabrike marihuane u Evropi. To im je prioritet, to im je najpreče, to im je dužnost najsvetija.
Ministar policije ovde, u Skupštini Srbije, prani proizvođača droge, a policajce koji su razotkrili i uhapsili tog čoveka naziva kriminalcem. Kako da vam kažem, nešto tu ne štima. Suviše strasno, agresivno i nametljivo branite čoveka za kojeg tvrdite da nema nikakve veze sa vama. Tu se nešto ne uklapa.
Teško je poverovati da govorite istinu kada tvrdite da ta plantaža sa vama nema ama baš nikakve veze, čim se tako upadljivo upirete da srušite upadice za Jovanjicu.
Vi kažete da kriminala i ubistava ima i u drugim državama. Ima, naravno, ali samo u Srbiji provooptužene za proizvodnju droge brane i predsednik države i predsednica Vlade i ministar policije i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe.
Samo u Srbiji Dušan Mitić, jedan od inspektora koji je otkrio fabriku droge, svedoči da mu je život ugrožen od drugih državnih struktura i da sada mora da nosi pištolj čak i kad ide sa sinom u park da se igra. Zato morate da odete sa tog mesta.
Ministre Gašiću, kad god progovorite u ovoj sali vi praktično date novi razlog za svoju smenu. Za vas bi zato bilo bolje da se branite ćutanjem. Tako neki možda ne bi pouzdano znali zašto treba da odete. Ovako, kad počnete da pričate otklonite svaku dilemu.
Podsetiću vas da ste pre neki dan ovde rekli da Nemačka štiti ubicu Olivera Ivanovića, pa je Nemačke država morala to da demantuje.
Samo zbog te epske izmišljotine koju ste ovde izvalili i osramotili Srbiju vi ste morali podneti ostavku ili biti smenjeni, ali stvari u Srbiji su se promenili i ništa više nije isto posle 3. i 4. maja. Masovna ubistva u kojima su, nažalost, stradala deca i mlada podigla su građanke i građane širom Srbije.
U Srbiji već osam nedelja traju najmasovniji protesti, u istoriji, protiv vaše vlasti i nasilja kojim ste razorili državu i društvo. Njih ste na proteste pozvali vi, vi koji niste smeli da se upišete u knjigu žalosti u školi „Ribnikar“, nego ste se bavili fotošopiranjem i prebrojavanjem ljudi na protestima. Vi koji se ugrađujete, ne 10%, nego 300% u puteve i mostove kojima se toliko hvalite, pa ih onda prva jača kiša odnese. Vi koji ste uništili, ne samo železničku i autobusku stanicu u Beogradu, nego i aerodrom.
Zato ponavljam – podnesite ostavku i ispunite zahteve protesta. To je prvi korak ka rešavanju društvene i političke krize u koju ste nas uvukli.
Gospođo Brnabić, vi ste skoro promukli od silnog naprezanje da bezbroj puta izgovori najbezočniju laž optužujući nas iz opozicije da politizujemo nesreću i da na smrti dece, mladića i devojaka, koja je zadesila Srbiju 3. i 4. maja, želimo da zaradimo neke političke poene. Za vas je pozivanje na odgovornost za tragediju političko lešinarenje.
Kažete – to je nečuveno da se traži ostavka političara i da se politizuje nečija tragedija. Pa, ko da podnese ostavku ako nećete vi koji zauzimate najodgovornije državne funkcije? Možda saobraćajac koji nadzire saobraćaj u blizini Osnovne škole „Ribnikar“ kad deca dolaze i odlaze sa nastave? Ko da podnese ostavku, ako ne vi, koji ste na čelu službe zadužene za bezbednost građana i te dece?
Kažete da je nečuveno da se samo četiri dana posle tragedije zakazuju protesti i javni skupovi, pa vi ste tri dana posle najvećeg masovnog ubistva u istoriji Srbije, onog u Velikoj Ivanči 2013. godine organizovali svoj politički miting u Novom Sadu i tražili ostavku tadašnjeg predsednika pokrajinske Vlade Bojana Pajtića, koji naravno nema nikakve veze i odgovornost za tragediju u Velikoj Ivanči. Da podsetim, velika Ivanča je selo u opštini Mladenovac, Mladenovac je jedna od Beogradskih opština. Tri dana posle najvećeg masovnog ubistva u Srbiji vi ste se već otimali za vlast u Vojvodini. To vam je bilo najvažnije u tom trenutku. Da, gospođo Brnabić, neki su se u danima najveće tragedije i žalosti otimali za vlast. To ste bili vi i SNS.
Što nas pitate ko je ubio Ranka Panića i zašto niko nije odgovarao za to? Što pitate nas, što ne pitate tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova, Ivicu Dačića? Sedi vam u Vladi, vi ste mu šef. Što ne pitate tadašnjeg direktora policije, Veljovića. Eno , ga, sedi vam u kabinetu predsednika države kao specijalni savetnik. Što ne pitate Vučića, što ga savetuje direktor policije iz vremena kada je, kako vi kažete policija ubila Ranka Panića? Kao ste vi to zamislili, da vi reciklirate otpad iz bivše vlasti, a da za ono što su oni radili, odgovornost prebacite na nas koji smo ostali verni svojoj političkoj ideji i stranci i koje niste mogli da zaplašite niti da potkupite za ovih 11 godina. Pa kada su žuti lopovi došli kod vas, oni su valjda sa sobom doneli i svoj lopovluk, to su sada vaši lopovi, lopovluci i kriminalci, vi ste ih prihvatili, mi smo ih odbacili. To su vaši partijski drugovi, sede u vašoj Vladi, niko vam ih nije nametnuo, vi ste ih izabrali.
Za kraj, želim sve vas da podsetim da je svoj mandat na mesto predsednika države, Aleksandar Vučić započeo vraćanjem knjige u biblioteku nakon 30 godina, čime je svojim članovima stranke poslao jasnu poruku – bolje biti član SNS nego biblioteke, jer kada si član biblioteke, knjigu moraš da vratiš, makar i posle 30 godina, a kada si član SNS, šta god da uzmeš ne moraš da vratiš. To će se vrlo brzo promeniti. Poštovani građani Srbije, mi iz DS vam obećavamo da ćemo zajedno sa vama urediti Srbiju kao biblioteku. Vratiće ovi sve što su uzeli, pa i ono što su u Kini sakrili. Uskoro im ostavke neće biti dovoljne. Moraće da odgovaraju pred nezavisnim sudovima države Srbije, za svu nesreću, nepravdu i štetu koju su naneli našem narodu. Taj trenutak dolazi mnogo brzo. U Srbiji nikada više nijedna žena ne sme da posle smrti svoje dece zakuka da više nije majka. Hvala.