Reč ima, Jelena Milošević.

Zahvaljujem.

Obraćam se premijerki Ani Brnabić. Da li znate da su od 19 devastiranih opština 15 na jugu Srbije, a od ukupno 44 nerazvijene opštine 21 je na jugu Srbije. Siromaštvo, dame i gospodo, glad. Da li znate da su pojedine od tih opština pred bankrotom? Ne samo da im je ugrožena tekuća likvidnost već postoji realna mogućnost da već na jesen uđu u blokadu? Sigurna sam da znate šta znači blokada za lokalnu samoupravu.

Kada će opštinama biti uplaćena sredstva iz tekućih budžetskih rezervi, budući da nisu dobili prošlogodišnja kako ne bi ušli u blokadu i kada će im biti povećani transferi koji nisu povećavani od 2014. godine, jer sa ovim što trenutno dobijaju očigledno je da ne mogu da funkcionišu, a većina tih opština nema razvijenu privredu i zavisi o države.

Da li znate da jugoistočna Srbija učestvuje u famoznom BDP sa 13,7%, a da su ulaganja iz tog BDP u naš region 4,5%, a da beogradski region ima udeo u BDP sa 41,7%, a ulaganje iz BDP 72,8%? Za to vreme Niš ima najmanji budžet po glavi stanovnika od svih najvećih gradova. Leskovaca ima najmanju prosečnu platu od svih gradova. U Nišu postoji prvi put pad stanovnika, jer kineske fabrike nisu dovoljne da zadrže mlade Nišlije, a kamoli da privuku druge. Iako Leskovac ima najmanju prosečnu platu, ima stadion jer stadioni valjda najbolji utiču na rast BDP. Gadžin Han nema vrtić i industrijsku zonu, Prokuplje nema imovinu, jer prodadoše sve živo, Merošina nema vodu, Crna Trava nema ljude, pa im ništa i ne treba. Ironije je što ni Beograd nema metro, ni normalnu autobusku i železničku stanicu, moderne, savremene i sa gradskim saobraćajem povezane, pa bar kada dolazimo u prestonicu da vidimo gde ide naš novac.

Drage moje Nišlije, to znači da vi plaćate porez i doprinos, a da naš novac ne ostaje tamo, već ide dalje, što ne bi bilo tako strašno da se ulaže u stvari koje bi svima bile korisne: u opremu za bolnice, kako ne bi postojale liste čekanja, kako ne bismo mesecima čekali na pregled, u veće plate prosvetara a ne u nacionalne stadione. Premijerko, krajnje je vreme za decentralizaciju, jer će od Srbije na kraju ostati samo mahale.

Kao da nije dosta siromaštva na jugu dolazi do otpuštanja radnika, krenulo je od "Geoksa", preko "Grunera" u Vlasotincu, a sada postoji mogućnost da se zatvori "Džinsi" u Leskovcu. U Vlasotincu je 200 ljudi ostalo bez posla. Znate li vi šta je 200 ljudi za malo Vlasotince? Ekonomska bomba i na sve to deo radnika otpušten je, odnosno ostao je bez posla, bez otpremnina i bez prava na naknadu sa biroa. Na prevaran način potpisali su sporazumni raskid ugovora o radu i tako otišli na ulicu. Tek nakon pritiska javnosti "Gruner" je počeo da otpušta onako kako je trebalo od početka, naravno proglašavajući tehnološke viškove, ali ne samo to. "Gruner" je pod pritiskom javnosti priznao da krši ugovor o subvencijama i ja sam u odgovoru na poslaničko pitanje od ministra Baste dobila da će "Gruner" vratiti deo državnog novca u budžet, negde oko 400 hiljada evra.

Gospodo, budući da su radnici otišli na ulicu uz stimulativne otpremnine koje su zaista mizerne, mislim da bi bilo fer da se od tog novca koji "Gruner" vraća tim radnicima isplate zakonom propisane otpremnine. Gospođo premijerko, hoćete li pomoći tim ljudima da dobiju zakonom propisanu otpremninu od novca koje "Gruner" vraća državi?

Zatim, imamo radnike leskovačkog "Džinsija" koji su i dalje na prinudnom godišnjem odmoru, iako su davno iskoristili godišnji odmor. Fabrika im duguje plate, putne troškove i niko ne zna da li će se uopšte vratiti na posao, jer nemaju koga ni da pitaju. Vlasnici i menadžeri su u Turskoj, lokalna samouprava čeka da se oni vrate iz Turske, jer nema nikakve informacije, a portiri kažu da se fabrika zatvara. Ti ljudi žive ionako od bednih plata i sada ne znaju šta će dalje. Šta se dešava sa fabrikom "Džinsi" u Leskovcu i šta država može da uradi kako bi zaštitila radnike, makar od neizvesnosti?

Radnici nisu roblje i nisu broj. Ne možete se hvaliti njima kada se otvaraju radna mesta, a kada ti isti ljudi ostaju bez posla da se pravite kao da ne postoje. Ovo je realnost, ovo nam se dešava. Ne možete ih gurnuti u matriks imaginarnog sistema koji nikad ne zakazuje i praviti se da je sve u redu. Ako su nam opštine pred bankrotom, fabrike pred zatvaranjem, radnici pred gladovanje, saglasićemo se da ipak nešto nije u redu. Tim ljudima sada treba premijerka, a ne komesarka SNS. Hvala.

Reč ima Dragovan Milinković.
Izvolite.

Poštovani predsedniče Skupštine, dozvolite mi prvo da u ime SPS porodici Milutinović izrazim saučešće povodom smrti bivšeg predsednika Milana Milutinovića.

Dozvolite mi da postavim danas dva pitanja za ministarku energetike, gospođu Đedović.

Prvo pitanje se odnosi na mini hidroelektranu "Moravica" koja se nalazi gotovo u samom centru opštine Ivanjica. Ako se sećate svi, na njoj je snimana čuvena serija "Više od igre", a ono što drugo želim da kažem jeste da je Ivanjica jedno turističko mesto i ne postoji turista koji dođe u Ivanjicu, a da nije posetio ovu centralu i ove vodopade.

Ova hidroelektrana izgrađena je još 2011. godine i šesta je po redu u Srbiji. Ona je instalisane snage bila oko 160 kilovata i radila je sve do 2007. godine kada smo za njenu stogodišnjicu postojanja, za vreme pokojnog ministra Milutina Mrkonjića, rešili da je obnovimo i u nju smo tada uložili preko 100 miliona dinara. Ova hidrocentrala je tada dobila instalisanu snagu oko 200 kilovata, što je za Ivanjicu bila značajna.

Moram da kažem, pored ove, 2018. godine započeta je izgradnja još jedne mini hidrocentrale i mi smo dobili negde ukupno instalisani kapacitet oko 670 kilovata. U ovu drugu je uloženo, što u opremu, što u građevinske radove, negde blizu milion i 400 hiljada evra, što su, ako hoćemo da priznamo, velika sredstva i za jednu i drugu. Uloženo je blizu 280 miliona evra. Ona po proceni treba da proizvodi struju na godišnjem nivou dva i po miliona kilovata ili preračunato u vrednost evra, negde oko milion evra na godišnjem nivou, što je vrlo značajno i za energetski sistem i za Ivanjicu, a što bi poboljšalo ukupno snabdevanje, pogotovo u ovoj ekonomskoj krizi.

Svi radovi su završeni 2020. godine, a ona ni dan danas nije puštena u rad, pa moje pitanje je u vezi ovoga za ministarku Đedović - kada se planira da se pusti ova hidrocentrala u rad, da proizvodi struju iz obnovljivih izvora energije, što bi doprinelo boljem snabdevanju energetskog sistema? Imajući u vidu da Ivanjica nema bazen i da građani Ivanjice jedino mesto koje su koristili da se okupaju je bilo na ovoj brani, pa bih molio i apelovao na ministarku da se zaista pozabavi sa ovim pitanjem ozbiljno i da se ova centrala što pre pusti. Nema razloga da se ne pušta tri godine.

Drugo pitanje se odnosi na održavanje dalekovoda. Znate da je dolazim iz jedne opštine koja je brdsko-planinska i koja je 60% pod šumom. To ne govorim samo za Ivanjicu, već se sa ovim problemom susreću mnoge opštine u Srbiji i čim su velike nepogode, čim su velika nevremena, pogotovo na Goliji najviše snega padne. Mi imamo čitava područja i sela koja danima ostaju bez struje. U 21. veku zaista nije dopustivo da neko bude bez struje.

Elektrodistribucija je krenula u raščišćavanje dalekovoda i mi smo prošle godine u Ivanjici uradili oko 60 kilometara, dužinski. Pitanje je za ministarku energetike - da li će se nastaviti u ovoj godini i u sledećoj godini sa raščišćavanjem dalekovoda, kako bi zaista učinili da sva domaćinstva i privreda imaju stabilno snabdevanje električnom energijom i da ljudi ne bi dolazili zaista u velike probleme? Hvala.

Hvala.
Reč ima Nikola Radosavljević.

Zahvaljujem, predsedniče.

Srbiju su nedavno zadesile katastrofalne poplave koje ne pamte ni najstariji meštani gde su pogođena ta mesta. Pričinjena je ogromna materijalna šteta, kako na kućama, infrastrukturi, tako i na poljoprivrednom zemljištu i usevima.

Kao što znate, Jagodina je jedan od gradova koji je pretrpeo ogromne štete od poplava i te najveće štete koje su bile upravo su bile tamo gde je bila infrastruktura, gde su bile male reke i tamo gde je, da kažem, siromašno područje. Najviše je pogođeno selo Dragoševac gde je usled bujice uništena kompletna infrastruktura, uništena je imovina tih ljudi koji tamo žive. Nosila je bujica i automobile, priključne mašine i traktore.

Tih dana, ja kao, ne kao narodni poslanik, građanin Jagodine, kao žitelj Jagodine, bio sam na svim kritičnim mestima zajedno sa nadležnim gradskim službama, sa vatrogascima i sa građanima. Branio sam grad apsolutno koliko sam mogao, dao sam svoj doprinos i svi zajedno smo uspeli da odbranimo grad, da ne dođe do izlivanja reke Belice i da ne uništi ni jedan drugi dom, jer je pretilo da se uništi jedno veliko naselje, a gde živi na hiljade ljudi.

Zahvalio bih se ministru Goranu Vesiću koji je obišao Jagodinu i koji je obišao sva najugroženija područja i odmah je delovao i radio.

Posebno bih se zahvalio ministru odbrane, gospodinu Vučeviću, koji je na moju molbu odmah poslao inženjersku jedinicu Vojske sa mehanizacijom i koji su krenuli zajedno sa narodom da saniraju posledice poplava.

Sve sam video tokom tih dramatičnih dana, a upravo u Jagodini nisam video ni jednog opozicionog političara da je nešto konkretno uradio, da je barem uzeo lopatu u ruke, da je napunio jedna džak sa peskom, da je nekom doneo flašicu vode ili dao neki konkretan savet. To je ono što je istina i to je ono što je realnost.

Ove poplave su imale, naravno, i jednu note ekološke katastrofe koja je mogla da zadesi poplavljena područja, a mi ovde u parlamentu imamo poslanike koji su ušli u Skupštinu upravo predstavljajući se kao ekolozi, kao borci, čuvari planina i reka, potoka i pašnjaka. Znači, celokupne flore i faune.

Zato pitam nadležno ministarstvo, pitam jer njihov doprinos sa vodenom stihijom u Jagodini je bio ravan nuli, pitam Ministarstvo za zaštitu životne sredine, Ministarstvo unutrašnjih poslova i vas, predsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, pitam – da li imate informaciju o tome kakva je situacija u drugim sredinama koje su bile poplavljene u Srbiji? Da li je neko, možda, zabranio ekolozima, koji imaju ovde svoje predstavnike u parlamentu, da pomognu u borbi protiv vodene stihije i mogućeg ekološkog akcidenta?

Pitam nadležne – ko je zabranio i da li je zabranio opozicionim političarima da se bore protiv poplava? Da li se neko od njih interesovao za poplave kod nadležnih ministarstava? Na kraju, ako imate tu informaciju, kako su i koliko pomogli poplavljene i na koji način, naročito ovi ekolozi, voleo bih da znam?

Nadam se da bi mogli da dobijemo ove odgovore na ova pitanja jer su veoma važni za građane Srbije, da čuju šta su sve za njih uradili ovi poslanici ovde, koji sede u klupama i dobacuju.

Drugo, na kraju, želeo bih da postavim pitanje Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i ujedno pohvalim rad Vlade, predsednika Aleksandra Vučića i to ministarstvo jer je na Vidovdan, 28. Juna, otvorena obilaznica oko Beograda. Ta obilaznica je veoma značajna za državu Srbiju, naročito za grad Beograd jer preko „Gazele“, preko mosta pređe oko 130.000 vozila, odnosno između 200.000 i 250.000 ljudi.

Moje pitanje za Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je da li imate tačan podatak za koliko se saobraćaj preko mosta „Gazela“ rasteretio i koliko dnevno automobila koristi obilaznicu oko Beograda?