Šta je sad Jovanoviću?
Opet mora još nešto da se dobaci i da se vikne. Pustite druge da govore. Dobro. Pokušao sam malopre da reagujem, utičem na Jovanovića da se vrati na svoje mesto, a vidite i sami, gospodine Bulatoviću, nije to baš previše hrabro. Tako da nije to baš tako opasno kao što deluje kad se viče i kad se na buku i galamu pokušava da izazove efekat. Uvek se ovako završi.
Treba li da glasamo za 106?
Ne treba.
Povreda Poslovnika.

Zahvaljujem predsedavajući, i naravno član 107. Član 104. Ja sam vas i prošli put upozorio, predsedavajući, to je da Skupština Srbije nije mesto gde se presuđuje, niti je mesto gde se vode krivični postupci.

Ako mi dozvolite, ja ću vam pročitati član 3. Zakonika o krivičnom postupku - svako se smatra nevinim, inače odnosi se na prezumpciju nevinosti, svako se smatra nevinim sve dok se njegova krivica za krivično delo ne utvrdi pravosnažnom odlukom suda. Državni i drugi organi i organizacije, sredstva javnog obaveštavanja, udruženja i javne ličnosti dužni su da se pridržavaju pravila iz stava 1. ovog člana i da svojim javnim izjavama o okrivljenom i krivičnom delu u postupku ne povređuju prava okrivljenog.

Mi ovde imamo flagrantno kršenje, mi imamo vođenje kampanje od strane jednog nervoznog poslanika, gospodina Aleksića koji očigledno je došao u situaciju da mu se arhitektura, odnosno koncepcija kampanje koju je vodio sa pojedinim ljudima iz dela vlasti i pojedinim ljudima koji predstavljaju strani faktor, a to je u ovoj situaciji "Jovanjica", ruši i on je svestan svoje odgovornosti i smeši mu se zatvor, to je očigledno, zato što je ljudima tovario krivicu i tolikim ljudima nažalost uništio im živote.

Ali, znate šta mi ne možemo sebi da dopuštamo da slušamo presuđivanje. Ovde se ne vodi krivični postupak, vodi se u sudu. Znam da gospodin Aleksić koji je jedva sa srednjom školom pokušava da nešto postane, da bude lider, znam da pokušava u svojoj političkoj partiji da bude lider, ali ne može se na grbači drugih ljudi, tako što drugim ljudima tovarite nesreću da dolazite da postajete politički lider i ja bih vas zaista zamolio ubuduće da ne dozvolite da se ovde bilo kakvi krivični postupci vode, već da se to ograniči na sud, a medijsku kampanju koju oni vode, jasno vam je, pokazetelj je da su nervozni, da se tresu da ih boli istina i zato što im se svakako smeši zatvor. Zahvaljujem.

Glasali se za 104?
Ne treba.
Primenjujemo 103. Vi ste već bili.
Reči ima Nebojša Cakić.

Dame i gospodo, građani Srbije, zaista se osećam uskraćeno, jer zaista ne možemo da vidimo raskoš političkog talenta ministra unutrašnjih poslova. Kao da mu je zabranjeno da govori više, pa me to malo motivisalo da pobrojim šta je on to rekao prethodnih dana u diskusijama, pa da analiziramo malo to šta je rekao.

Najpre, rekli ste, gospodine ministre, da smo svi odgovorni, a sami ste se pohvalili da ste prvi u istoriji Srbije na sramotu Srba bili ministar odbrane i direktor BIA i ministar policije. Dakle, nismo mi svi krivi, ministre, za situaciju u zemlji. Upravo kada sam pobrojao sve ove funkcije na kojima ste bili ste vi lično, personalno najodgovorniji. Neću da brojim šta se sve dešavalo za vreme vašeg mandata, a vi da imate malo morala ne bi raspravljali, vi bi dali ostavku.

Zašto ste to radili? I to ste rekli sami, jer ste rekli da ste tu postavljeni zahvaljujući šefu i partiji, što bi jedna moja koleginica rekla – partiji bratiji i radite u njihovom interesu. Rugate se građanima, da, da, rugate se građanima, jer im kažete – niste me vi postavili, ne radim u vašem interesu, radim u interesu partije i bratije i tako se i ponašate. I to ste takođe rekli kada ste rekli – ja sam 34 godine privatni preduzetnik. Očigledno da i vaše ministarske funkcije su za vas privatno preduzetništvo i očigledno da dobro zarađujete od toga.

Takođe ste dali izjavu vezano za odnose sa Nemačkom. Pokvarili ste odnose sa najmoćnijom zemljom EU samo da bi partiju i bratiju opravdali da nije kriva za ono što i ptice na grani znaju da su krivi.

Sada bih ja pošto su svi pričali o ovim beogradskim temama da vas malo vratim u realnost kako ste bili i kada ste dolazili u Leskovac. Neću da vas podsećam na vrele noći u diskoteci sa gospodinom Cvetanovićem, a neću ni da vam govorim o tome ni kako ste zaposlili njegovog sina, a niste znali ko je, ali ste bili na njegovoj svadbi. Mogli ste da dođete, bio je tog dana protest u Leskovcu, da vam ljudi poruče šta misle o svemu tome.

Ono što je za mene bitno – 1. septembra 2017. godine ste, gospodine ministre, bili u Leskovcu kada je gospodinu gradonačelniku zapaljena vikendica na Vlasini. To je klasična mafijaška poruka. Ja ne znam kome upućena poruka – vama, njemu ili vama zajedno? Zamislite kada neko izabere da se zapali vikendica onog dana kada ste vi zajedno sa njim u Leskovcu i ovde kada nekog pogledamo mediji krenu u napad, napad, napad i tada član predsedništva SNS, gradonačelnik, upaljena je vikendica, trunka jedna u medijima srpskim se nije pojavila. Znate zašto? Zato što ste vi verovatno na vreme shvatili poruku…

To je bilo kompletno vreme poslaničke grupe.

Završavam.

Samo još jednu rečenicu. Iako vi kao direktor BIA niste bili sposobni da nađete onog ko je to uradio dovoljno govori o vašoj sposobnosti.

Dobro.
Reč ima Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, 3. i 5. maja Srbija je doživela veliki šok, ali i veliko otrežnjenje, pogotovo kada govorimo o politici, jer država je u tom trenutku prontno reagovala i na zahteve roditelja koji su izgubili svoju decu u tragičnom piru koji je bio 3. maja i 5. ali i donela prontno 10 mera kojima je trebalo u stvari da odreaguje, pre svega da se ožale žrtve, da pomogne roditeljima u tom trenutku i na kraju krajeva da učini sve da se tako više nikad ne ponovi.

Ono što je hronologija događaja pokazala i ovih poslednjih mesec dana koje imamo prilike u parlamentu da razgovaramo to je da su negde maske pale kada pričamo uopšte o tome zašto su počeli protesti, šta su razlozi, ko su inicijatori protesta, jer kada vi pozovete ljude koji su potpuno u šoku, skrhani bolom, koji se ne mire jednostavno sa nedostatkom svojih najbližih, onda kreće taj osećaj krivice, pokušaj opozicionih lidera tzv. da izmanipulišu taj osećaj ljudske krivice i samokrivice, možda smo mogli i nešto više da uradimo, je prebačaj bio na Aleksandra Vučića i na politiku Vlade Republike Srbije.

Dosta je ljudi izašlo upravo zbog toga, tog osećaja krivice i šoka, ali niko nije izašao zbog toga što je zaista u tom trenutku podržavao Bakića, Vidojkovića i Brkića, koji su pozivali u tom trenutku, trećeg dana žalosti u Srbiji, na konkretno nasilje, počev od porodice Aleksandra Vučića, pa na dalje. To je jednostavno nedopustivo.

Na kraju krajeva, i premijerka je ovde u parlamentu rekla da kada su došli stručnjaci iz Norveške da su glavom bez obzira pobegli jer su rekli da je prva stvar da bi se lečilo društvo od velikih ovakvih masovnih ubistava je jednostavno ne politizovati ovu temu.

Sad ja vas pitam – ako je 2002. godine u Leskovcu stradalo sedmoro ljudi u tragičnom masakru, 2007. godine u Negotinu devetoro, jel za to bio kriv gospodin Tadić? Da li je trebao narod onda da izađe na ulice, i tadašnje opozicione stranke?

Kada je orman pao na dete kada je gradonačelnik Beograda bio gospodin Đilas, u jednom beogradskom vrtiću koji je renovirao grad Beograd, jel tada trebala opozicija da izađe na ulice i politički to da kapitalizuje? Naravno da se mi time nikada nismo bavili i da to nikada ne treba da bude uopšte princip i da to treba da bude jedna sramota sa kojom jednostavno politička scena više nikada ne treba da se susretne.

Mi treba u društvu da sprovedemo jedna konsenzus u kome treba da razgovaramo o ovakvim temama. Pre svega na mnoge stvari, na mere niste odgovorili kao opozicija. Niste dali, pod jedan, na tim protestima ni roditeljima da uzmu reč. Pod jedan. Pod dva – niste se uopšte osvrnuli na to, na inicijativu građana da se ugasi Tik Tok, nego ste brže bolje uplatili reklame vaših političkih lidera da se reklamiraju na tim društvenim mrežama. Čak i te društvene mreže i dan danas zloupotrebljavate i držite, otprilike, tenziju da biste što više ljudi pozivali na proteste.

Znači, jednostavno imate tu političku potrebu da kapitalizujete tuđu nesreću i da tu političku nekrofiliju svakodnevno plasirate ovde u parlamentu. To smo videli i danas. Verujte mi da ta morbidna politika nikada nikome ništa dobro nije donela. Neće ni vama doneti zato što narod prepoznaje suštinu i ciljeve bilo kojih protesta.

Bitno je da kada pričamo o zahtevima i današnjoj tački dnevnog reda moramo da ponovimo da su ovi zahtevi isključivo politički, iako se mnogi politički lideri ovde kriju iza naroda, pod znacima navoda, i ne smeju da izađu da budu ispred tog naroda kad vode te proteste upravo zbog toga što shvataju da taj narod njih i ne podržava.

S druge strane, kada govorimo o političkim protestima i kada govorimo o političkim zahtevima, prvo smena REM-a bi bilo jedno pravno nasilje. Vi vrlo dobro znate da se REM bira ovde u parlamentu, da ima 13 članova REM-a. Samo dva idu na predlog poslanika i Odbora za kulturu, 11 se bira na osnovu udruženja, svako udruženje bira svog predstavnika. Zamislite kada bi sada mi kao poslanici uzeli da rušimo, praktično, predloge tih udruženja, pa ko smo mi da to radimo? Znači, mi bi vršili jedno pravno nasilje kada bi na ovaj način, kako ste vi to predložili, radili. Praktično je nemoguće to uraditi.

Kada govorite o uređenju medijskog prostora, o cenzuri, mi smo imali prilike ovih mesec dana da vidimo da suština gašenja, vašeg zahteva gašenja tv „Hepi“ je u stvari u tome da se, kako vi kažete, smanji ruski uticaj, a na svim tim televizijama ove desničarske partije su za prošle izbore svakodnevno se pojavljivale da bi ušle ovde u Skupštinu. Sada ćute o tome.

S druge strane, kada pričamo o televiziji „Pink“, pa mi smo juče čuli, u stvari, da gospodin Željko Mitrović jako dobro sarađuje sa gospodinom Šolakom, da je, u stvari, prodao za 30 miliona evra „Pink“ Bih i Crne Gore, da je otkupio od Đilasa ovde da bi postao većinski vlasnik televizije „Pink“ ovde. Znači da je u pitanju, očito, neka konkurencija i da ste vi u stvari zastupnici te konkurentske prednosti koju bi Šolak trebao da ima.

Znači, uopšte se ne radi ni o televiziji „Pink“, ni o televiziji „Hepi“, ni o Aleksandru Vučiću, ni o politici SNS, nego isključivo interesima koje vi ovde zastupate, određenih centara moći.

Kada govorimo uopšte o ostavci gospodina Gašića, pa vrlo je simptomatično da na vašim protestima se pojavljuju ljudi koji su funkcioneri, odbornici Skupštine grada Zagreba. Na kraju krajeva, imate posle toga jedan tvit NATO lobiste Felingera, koji kaže: „Došlo je vreme za srpsko proleće, došlo je vreme za revoluciju u Srbiji“.

Na kraju krajeva, imate pozdrav Kurtija koji se raduje takvim protestima. U tom trenutku vi tražite ostavku ministra unutrašnjih poslova. Znate, mnogo je slučajnosti na jednom mestu i takve slučajnosti Srbija prepoznaje. Predsednik države i Vlada Republike Srbije traže jednostavno stabilnost, sigurnost i mir upravo u trenutku kada Srbi na KiM su pod najvećim terorom Aljbina Kurtija. One proteste koje treba podržati danas u Srbiji su protesti koje Srbi sprovode u Mitrovici i kojima se bore za svoja prava da žive koliko-toliko u miru i da se formira ZSO da bi mogli da osiguraju svoj normalan koliko-toliko život u svojim ognjištima.

Na kraju krajeva, zaista predaja nije opcija i ono zbog čega Srbija treba da se bori, to je zaštita srpskih nacionalnih interesa. Hvala.

Hvala.
Ministar Gašić. Izvolite.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, smogao sam snage da se obratim danas. U ovih, koliko premijerka bolje vodi evidenciju od mene, desetak dana rasprave u ovoj Skupštini po ovoj tački dnevnog reda, čuo sam mnogo toga danas, pored onoga što ste izrekli pokušavajući da što više bacite kamen i na SNS, i na predsednika Vučića, i na mene i na sve ove časne ljude i članove SNS, danas ste dodali i to da sam sramota. Bio sam taličan, bio sam baksuzan, bio sam bez karme, e sada sam na kraju i sramota. Dobro, vaše pravo. Onda ste mi rekli da li imam čast, pa ste mi rekli da trebam da se stidim nečega na šta sam i ja i moja porodica jako ponosan.
To je da nam je na prvom mestu Srbija i građani Srbije i da nam to niko od vas ne može uzeti ni na koji način, bilo kakvim napadima. Patriotizam je ono što krasi moju porodicu i ono što krasi mene. Možda nisam ni najbolji, ni najobrazovaniji, ni najčasniji, ali znam da sam jedan od onih koji mnogo voli svoju zemlju i trudim se da koliko mogu pomognem i svojoj zemlji i svom gradu i svim građanima Srbije. naravno u domenu i moći koju imam.
Zato vas molim, pustite, nek rezultati sude o nama. pogledajte rezultate koji su učinjeni za ovih deset godina u Srbiji. Odite u moj prelepi Kruševac pa vidite, i hvala vam gospodine Verko na lepim rečima pre desetak dana, drago mi je kada to čujem od vas, čoveka koji iza sebe ima toliko godina gradonačelničkog mandata, koji to može da vidi za razliku od nekih drugih, koji nikad nisu znali šta je i kakav je to mukotrpan posao, biti gradonačelnik jednog velikog grada, a moj Kruševac je veliki grad. Odite, pričajte sa ljudima i ne treba ja da pričam, vojsci. Pričajte šta je to za vreme mog mandata od dve godine učinjeno u Vojsci Srbije.
Odite pričajte sa ljudima iz BIA, šta je to za šest godina mog mandata učinjeno u BIA, šta je to dobro učinjeno, a šta nije. Naravno, nemam problem da čujem i svaku kritiku da nešto nije urađeno, jer time ćemo da ispravimo sve greške koje imamo.
Kaže narodna poslanica, i krenuću od tih pitanja koja su mi postavljena – vi ih niste uhapsili, citiram, trebali ste da se trudite da ih sprečite. Kako sprečiti nekoga ko ima nelegalno oružje, ko ima verovatno neki, ja nisam stručan da to kažem, prekid svesti, da tako nešto uradi u svojoj sredini, u svojoj školi, u svom selu, svojim prijateljima, svojim školskim drugovima, svojim komšijama. Kako sprečiti, jutros je, nažalost, juče, prekjuče u Sisku, bio takav jedan isti napad na građane, pa i jutros u Americi vest da je 29. put od početka godine bilo masovno ubistvo.
(Radomir Lazović: To je skoro normalno, očekivano.)