Poštovani građani Srbije, na svim protestima koji se održavaju širom Srbije protiv nasilja i aktuelne vlasti mogu se čuti samo jedno jedino skandiranje i poruka, a to je „Vučiću odlazi“. Eventualno uz to, građani još skandiraju „ostavke, ostavke“ i to je čini mi se suštinska poruka aktuelnoj vlasti koja je pokazala apsolutnu neodgovornost nakon dve tragedije koje su nam se desile 3. i 4. maja.

Dakle, nastavili ste sve po starom, niste izvukli niti jednu jedinu pouku, niste smanjili društvene tenzije, govor mržnje, verbalno i medijsko nasilje, i sve ono po čemu je prepoznatljiva aktuelna vlast poslednjih 11 godina.

Državotvorni blok patriotske opozicije još 27. februara, nakon usmenog prihvatanja francusko-nemačkog sporazuma o priznanju lažne države Kosovo od strane predsednika Republike Aleksandra Vučića, koji je time prekršio Ustav, potpuno izašao iz svojih ustavnih nadležnosti, zatražili smo njegovu hitnu ostavku i smatramo da je to i danas tema svih tema.

Dakle, jedini način, razuman, demokratski, miran, da izađemo iz aktuelne političke krize u Srbiji jeste ostavka predsednika Republike i kompletne Vlade Republike Srbije, formiranje prelazne Vlade koja bi omogućila slobodne medije i poštene izbore i vanredni izbori na svim nivoima u narednih šest do 12 meseci. Tako se rešavaju političke krize svuda u demokratskim zemljama na svetu.

Zašto aktuelna vlast i deo prozapadne opozicije beže od izbora? To je sada jedno veliko pitanje i da li je odgovor u tome što su svi zajedno kod američkog ambasadora Hila na proslavi američke ambasade dobili instrukcije da nema izbora dok se ne primeni francusko-nemački sporazum o priznanju lažne države Kosovo.

Dakle, pravo pitanje glasi – zašto u Domu Narodne skupštine nema rasprave o bezbednosnoj situaciji na KiM, o francusko-nemačkom sporazumu, o pritiscima na Republiku Srpsku, o zajedničkim vojnim vežbama koje ste održali sa NATO paktom u Srbiji, o problemima u srpskoj poljoprivredi sa kojom se suočavaju građani Srbije, o inflaciji, o skoku bankarskih rata i kredita, o povećanju cena stanarina, o poskupljenju osnovnih životnih namirnica.

Očito je da se sve ove teme izbegavaju da bi se govorilo o nečemu drugom i očito je da vi iz vlasti bežite od odgovornosti za ono što ste radili 11 godina. Zato i sa time završavam, jedino rešenje da izađemo iz ove krize je ostavka predsednika republike i Vlade Srbije. Ako ste dobro radili, građani će vam dati poverenje na sledećim izborima, ako niste, onda je vreme za političke promene za šta mislim da je vreme.

Hvala.

Reč ima Dragan Marković Palma.

Poštovane dame i gospodo, Jedinstvena Srbija nije za ovakvu vrstu demokratije, demonstracija pojedinih narodnih poslanika, demonstracija sile. Mi 45 dana pričamo o jednoj ili tri tačke dnevog reda, a moram i da konstatujem da nikada nije bilo u parlamentu, a dugo sam u parlamentu da svaka tačka ima neko svoje vreme iako su vezane jedna sa drugom i da slušamo jedno isto već 45 dana.

Demokratija je poštovanje tuđeg mišljenja i da svako može da kaže šta želi. Za mene nije demokratija da šest automobila blokiraju međunarodni autoput. To je nasilje. Zašto je to, da ne koristim neki ružniji termin, poluga da se skrene pažnja na pojedine zahteve opozicije?

Zaboravljaju da smo mi tranzitna zemlja, da je nekada veoma mali broj automobila prolazio kroz Srbiju, a danas Srbija ima dobre autoputeve i biće velika ekonomska šteta. Ono što me najviše boli, da u trenutku kada nikad nije bilo gore vezano za ogroman pritisak na Srbiju, se daje podrška Aljbinu Kurtiju. Ne kažem da to rade sve partije, ali pojedine rade iz opozicije. Kurti je sada napravio neki novi spisak i javno kaže 45 ljudi je na spisku za nešto što je bilo pre 20 godina, izmišljajući optužnice i on će to koristiti. Kaže, evo u parlamentu Srbije vidite šta se dešava, a oni su 80% jedinstveni oko njihovog nacionalnog pitanja na srpskoj teritoriji.

Sada međunarodni predstavnici, posebno Šulc i Makron traže od Srbije da ponovo po stoti put obe strane nađu neki kompromis itd. Koje obe strane? Šta je Srbija napravila? Ništa. Ko je pucao u decu? Hoćemo time da se bavimo? Hajde bar oko jednog pitanja koje se zove srpsko nacionalno pitanje da budemo jedinstveni i da kažemo ne možemo to tako da se radi na teritoriji dela Srbije i da ima privilegovanih partija i pojedinaca koji ulaze na Kosovo i ima onih koji ne mogu da dođu, čim dođu do granice, odmah se vraćaju nazad, jer im ne daju da uđu na tu srpsku teritoriju koja se zove Kosovo i Metohija.

Dalje, 45 dana smo izgubili. Nikada jače elementarne nepogode nisu bile za poljoprivrednog proizvođača, a ja se bavim poljoprivredom, nego što se to desilo, od padavina, ogromne kiše. Oni koji imaju pšenicu ili žito opao im je i kvalitet i kvantitet. Šta ćemo sa ostalim poljoprivrednim kulturama? Teško da može da se nadoknadi ono što se zove imput ili imputi za svako poljoprivrednog proizvođača kako bi mogao sledeće godine da zaseje sličnu poljoprivrednu kulturu i da može da prehrani porodicu.

Dalje, ovde niko, koliko je meni poznato, ne napada studente. Studenti su uvek u pravu, ali to pravo se traži u institucijama, zna se šta su institucije za studentska prava i kažu – mi nismo zadovoljni iz razloga što nam je visoko školarina, što su poskupeli stanovi u Beogradu od 400 na 700 evra, itd. To tržište radi, a ne država, pojedinac, itd. Ja imam studenta unuka i studentkinju unuku koji studiraju u Beogradu i znam kako je to.

Hajde da vidimo šta je što je zajednički interes i pozicije i opozicije, da se ne delimo oko nečega što se zove prostor Kosovo i Metohija. Neko bi da uvede Rusiji sankcije, mi nismo da se uvedu Rusiji sankcije i zato smo podneli zahtev da se smeni naš ministar, a i odluka Vlade i Nacionalnog saveta je stav da neće biti sankcija za Rusiju.

Dalje, da je to tako kako pojedini opozicionari govore o predsedniku Vučiću i politici koju on vodi, pa zar bi toliko stranih investitora došlo u Srbiju da otvara fabrike, tamo gde postoji neko žarište, ili kako neko kaže građanski rat? Nikada više ni pozicija, ni opozicija ne sme da dozvoli da međusobno komšija sa komšijom ne razgovara samo zato što drugačije misli, itd. Na primer, navijao sam za FK Jagodina i kada igra i Zvezda i Partizan međunarodne utakmice, navijam i za jedan i za drugi klub. To je interes, to nisu moje emocije, to je interes države i naroda kome ja pripadam. Tako da, gospodo, meni nije jasno da mi slušamo svakog dana jedno te isto.

Bratislav Gašić, šta je to šta je pogrešio Bratislav Gašić? Vi treba da uhapsite i dedu i babu i tetku i teču i ujku onog Mladenovca, jer svi su na neki način indirektno znali šta on ima od oružja. Ovaj mali šizofreničar, ludak, ovo dete, otac i majka znali su kakvo je njihovo dete i nisu sprečili i znali su šta on gleda na društvenim mrežama i znali su ko je njegov idol. Ko je najveći krivac za ta dva slučaja? Onaj tamo bitanga je punoletan, krivi su otac i majka. Ne možemo da kažemo da je kriv, ne znam, ovaj policajac ili onaj čovek Dragan koji je bio u obezbeđenju te škole. Mi smo videli da ovo ludo dete nije promašilo nijednog. Ko je to mogao da predvidi i da kaže – trebalo je neka preventiva da se desi pre toga?

Poštovane dame i gospodo, ako ste za izbore, tu treba da budete jedinstveni vi iz opozicije i da kažete – evo, idemo na izbore. Mi mislimo da će građani nama da daju poverenje, ovo što ove partije koje čine većinu u parlamentu lažu, kriju kilometre puteva, kriju bolnice, kriju institute, i završavam, da vam kažem, ja nikada nisam imao veće interesovanje od stranih investitora da otvaraju fabrike u Jagodini. Ali tako je i u drugim gradovima.

Nemojte, gospodo, da zaustavljamo ono što se zove priznanje MMF-a, gde su rekli – Srbija ima dobar ekonomski status i Srbija je, neću reći, na dobrom putu, ali ima dosta i kada su u pitanju rezerve i u zlatu i u evrima ili dinarima itd. Zahvaljujem, pošto mi je isteklo vreme.

Hvala.
Reč ima Zoran Lutovac.

Poštovani građani, govoriću o sistemu i odgovornosti, pošto su to dve ključne reči ove rasprave.

Mišljenja o ostavci ministra Gašića su podeljena. Većina misli da bi trebalo da podnese ostavku, a rodbina i prijatelji ne misle. Njih vode emocije. Očigledno da je on alergičan na ostavku, on ostavku ne može da podnese, prosto alergičan je. Predlažem kompromisno rešenje, da onda umesto ostavke bude razrešen.

Dakle, vreme je da imamo etiku odgovornosti u društvu, umesto etike dobrih namera. Već više od deset godina slušamo samo etiku dobrih namera. Krajnje je vreme da unesemo u politički život etiku odgovornosti. Da vam nije prijatelj, gospodine Gašiću, i Aleksandar Vučić bi tražio od vas da podnesete ostavku. Jedini razlog zašto Aleksandar Vučić ne traži ostavku od Gašića je taj što su prijatelji, inače bi on tražio zasigurno ostavku.

Evo, citiraću vam šta je govorio Aleksandar Vučić pre desetak godina. Citiram: „Valjda ima neki ministar unutrašnjih poslova koji treba da snosi odgovornost. Valjda neki Ivica Dačić, kad je već drugi čovek ubijen, drugo dete ubijeno, pa podnesi, bre, ostavku, nije tvoja fotelja važnija od života te dece. Sram te bilo“. To su reči Aleksandra Vučića. Aleksandar Vučić bi to izgovorio i danas, ali Gašić mu je prijatelj, a on ima privatnu državu i može da se ponaša onako kako želi, odnosno smatra da može.

Kad govorim o odgovornosti, da spomenemo školu „Vladislav Ribnikar“. Odgovorni ste za sistem koji ne funkcioniše. Dete je u streljani naučilo da puca. Kako je došlo do tog antisistema koji omogućava maloletnom detetu da nauči da puca i da pobije svoje vršnjake?

Pod dva, višegodišnji naoružani nasilnik iz Mladenovca, za koga su svi znali da ima naoružanje, za koga su svi znali da maltretira sve oko sebe, izgleda jedino nije znala policija ministra Gašića. Zato je tu njegova odgovornost.

Dva nova slučaja koja neposredni povod, navešću vam još neke. Kumče Panić koje se slika sa pištoljem i ponižava policiju. Ja da sam ministar unutrašnjih poslova i da neko onako ponižava policiju, istog momenta bih uhapsio to kumče ili bih podneo ostavku.

Šta je sa višesatnim rafalima na severu države? Svi su preneli na društvenim mrežama kako se puca na severu naše države. Kriminalne bande koje švercuju migrante međusobno se obračunavaju. Gde je tu ministar Gašić? Gde je tu odgovornost? Istovremeno dok se na severu puca, nije zanemaren ni jug države. U Pirotu se takođe puca. Gde je tu policija. O čemu se tu radi? Gde je tu odgovornost? Šta je sa ilegalnim radnicima? Pogledajte ko gradi po Beogradu, ko gradi po Zlatiboru. Koliko je među njima ilegalnih? Šta radi policija? Lice sa poternice dobije poslove u Srbiji,

posle svedočenja o „Jovanjici“.

To nam govori o tome da on nije smeo ni da bude ministar unutrašnjih poslova, a kamoli da sada razgovaramo o tome da li treba da podnese ostavku. Ono što su časni policajci Mitić i Milenković rekli, to je sasvim dovoljno ne da on podnese ostavku, nego da cela Vlada podnese ostavku. O skandalu koji se odnosi na optužbe protiv Nemačke ne bih više da ponavljam, mnogi su o tome govorili. To je skandal prvog reda. Ministar je uhvaćen u laži, i ne samo to, nego nas uvodi u problem sa Nemačkom.

Kada ministar unutrašnjih poslova kaže za nasilnika koji je pretukao tamo neke stanovnike u svojoj opštini, kaže – to je moj brat. On time štiti nasilnika, on time kaže, ja kao ministar unutrašnjih poslova ne dozvoljavam da se protiv njega pokrene bilo kakav postupak.

Kada govorimo o femicidu, nedavno je bio još jedan femicid, ubistvo žene od strane nasilnika koji je više puta ponavljao svoje nasilje prema toj ženi i okolini. Dakle, taj čovek nešto nije u redu ili sa zakonom, ili sa onima koji sprovode zakon. Postoje tu oni koji znaju kako treba urediti zakon, ako niste sposobni onda ga uredite.

Danas je NIN objavio da je uhapšena policajka iz Valjeva. A zašto je uhapšena? Zato što je obelodanila da je kum Aleksandra Vučića pod uticajem narkotika i alkohola izazvao saobraćajni udes. Dakle, ona nije htela da učestvuje u prikrivanju tog udesa. I, ovo je još jedan dovoljan razlog u normalnim uređenim državama da se podnese ostavka.

Kaže ministarka, odnosno predsednica Vlade, a i mnogi ovde – pa šta je ministar Gašić kriv? Nije čovek kriv. Ovde niko ne govori o krivici, ovde govorimo o odgovornosti. Nije čovek kriv nizašta, on je odgovoran. To su dve različite stvari. On prosto nije imao sreće. Ministar Gašić prosto nije imao sreće, zatekao se baš na mestu ministra unutrašnjih poslova u vreme kada su se desile tragedije, a mogao je da bude i ministar kulture, ministar nauke, ministar poljoprivrede. Kompetentan je jednako kao i za mesto ministra unutrašnjih poslova. Prema tome, on prosto jedino nije imao sreće i zbog toga mora da snosi odgovornost.

Kada govorimo, neću se baviti njegovim likom i delom, mogu samo da kažem da je ministar Gašić jedan od najpristojnijih ljudi od naprednjaka koji se pojavio ovde iz izvršne vlasti. Na to je verovatno uticala i ona kazna koju je imao kao ministar odbrane, pa je kažnjen tako što je prebačen da bude šef BIA. Mislim, da je ta kazna na njega uticala pozitivno i da je on čovek to prihvatio tako i da je sada jedan od najpristojnijih.

Baviću se, dakle, sistemom a ne njim kao pojedincem. Sistem je takav da nije dovoljno da on podnese ostavku ili bude razrešen, nego da na njegovo mesto ne dođe neko ko je sličan njemu po profilu, nego da dođe neki profesionalac, neko ko razume šta je država, ko razume šta je odgovornost.

To je bilo vreme ovlašćenog predstavnika.

Da li je završeno? Hvala.

Pravo na repliku Milenko Jovanov.

Dobro je krenuo, dok je citirao Vebera i pokušavao da nam objasni razliku između etike odgovornosti i etike namera, držao se nečega što ima smisla, jer Veber zaista ima smisla, a onda krenuo svoje i sve upropastio.

Dakle, zaključujem na kraju, dakle, od Vebera smo stigli do, citiram – nije imao sreće i zato mora da snosi odgovornost. I, onda kaže mora da dođe kompetentniji ministar. Ne treba da dođe kompetentniji, treba da dođe srećniji.

Znači, pored karme, ali to smo već imali, doduše, ona je mislila da taličan znači nesrećan, sada smo to dobili, znači u onakvom obliku kakav treba da bude. Dakle, karma, baksuzan, evo nije imao sreće. To je novi važan argument.

I najzad, ko drži ovde predavanja o etici odgovornosti? Onaj koji je pretio meni, lično šamaranjem ovde u holu, a onda ovde ponovio kako bi on to i uradio, ali mu je stalo do ovog doma, pa iz poštovanja prema ovom domu neće da me šamara. A ja ga pozivam da me šamara, ja bih baš voleo da vidim kako bi to izgledalo. Kako to izgleda kada Lutovac šamara, to ne mogu da dokučim, to pokušavam da zamislim, ali nikako ne mogu da zamislim, pa da mi to demonstrira lično. Ali, mu nije palo na pamet da podnese ostavku gospodin koji citira Vebera i koji zna šta je etika odgovornosti, nego je išao od televizije do televizije i on i svi oni satrapi Šolakovi da objasne da on jadan nije mogao da izdrži, da je opravdan bes njegov jer je mene teško trpeti i nije mogao više da me trpi, pa šta će nego da me šamara.

Tako izgleda u praksi da etika odgovornosti i toliko primenjuju tog Maks Vebera koga citiraju na početku. U svakom slučaju, dobili smo novi jak argument i mi ćemo kao poslanička grupa i taj argument uvažiti i dobro ćemo razmisliti o njemu, da Bratislav Gašić mora da ide zato što nije imao sreće u trenutku kada se to desilo i zbog toga što nije imao sreće više ne može da bude ministar. Hvala vam.

Da, tako ispada, treba čovek sa više sreće i manje malerozan i sa boljom karmom.
Pravo na repliku, dva minuta.