Poštovani predsedniče Skupštine, ukazujem na povredu Poslovnika, član 104.

Dakle, ovo je prosto neverovatno da slušamo ovakve neistine, izmišljotine i onda se gura čitava gomila ljudi u to da kao tobož… Vidite vi koje su to reči izrečene. To je ono što je sporno u celoj priči. Niko ne reaguje na ovakve laži, obmane, da se tako to nonšalantno izrekne i niko ne reaguje.

Još jedanput sa ovoga mesta molim. Molim državu, javnog tužioca i one koji su nadležni da na ovo reaguju, a i vama, predsedniče Skupštine, upućujem apel. Nemojte dozvoliti ovakve laži. Opomenite, ne dajte to, pa najveće optužbe se iznose prema državnim organima i prema javnim institucijama. To se mora zaustaviti. Ovo je direktno urušavanje države Srbije, direktni napadi na institucije. To se mora zaustaviti. Hvala.

Što se tiče vaše napomene da bi valjalo birati reči, ja sam naravno saglasan. Kao što primećujete, odavno skoro niko niti bira reči, niti vodi računa o tome kakvu će reakciju da izazove. Naravno, smeta svakome kada čuje nešto što njemu i njegovim ušima ne prija, a ne razmišlja da li je sam uradio nešto da do toga dođe i na koji način će da odgovori kada to čuje. Sve dok je na rečima, ne znam, deluje da smo još dobro.
Jeste li videli kako je tanka granica i kako se lako prelazi i juče, kada dolazi već do fizičkog kontakta, kada se prilazi drugim narodnim poslanicima jutros? To je ono što se nadam da svi mogu da razumeju u ovoj sali da je potencijalno najopasnije i najgore moguće. Mogu ljudi, umeju, posebno u Skupštini da upotrebe težu reč i da se obrate drugome na način koji nikad ne bi razumeli, prihvatili da neko uradi njima, ali samo se nadam da na tome može da ostane, koliko god neprikladno bilo, da ne prelazi u fizičke obračune, a videli ste jutros kako to sve zajedno izgleda.
Član 104. Mislim da nije povređen, nije bilo razloga da vi dobijate repliku sada. Treba li oko toga da se glasa? Ne treba.
Šta je još povreda Poslovnika?

Zahvaljujem, predsedniče.

Povredili ste član 107. Znam da vi imate saznanje o razlozima ovakve frustracije i ovakvog nastupa narodnog poslanika koji je govorio, ali vaše privatno saznanje, kao i moje privatno saznanje, odakle ovakve frustracije, ovolika gomila bljuvotina koje je izgovorio ne daje za pravo da ga ne prekinete.

To što je on došao u poziciju da ne može da vrati sve što je od ljudi koje je prevario, pozajmio u zadnjih 10 godina, pa mu je kriv sistem i traži na bilo koji način da ga sistem zaštiti od poverilaca, jer ono što mu je obećano ako dođe do obojene revolucije u Srbiji, neće biti dovoljno da vrati dugove, jeste stvar koja je za paniku, ali njegovu i ne pravda ovakav rečnik u Skupštini. Hvala.

Hvala.
Da, praktično primedba iste vrste, ne biraju se reči i to je tačno i bilo bi dobro kad bi smo tu praksu promenili, jel tako? Ali ja se nadam previše. Mnogo očekujem. Janko Veselinović kaže da previše očekujem.
Glasamo za 107? (Ne.)
Prelazimo onda na pravo na repliku.
Reč ima Milenko Jovanov.

Meni je, moram da kažem drago zbog svega mlađih kolega, a dosta imamo mlađih kolega u poslaničkoj grupi koji su imali priliku da čuju kako su izgledali, to su se zvali referati na sednicama Saveza komunista Jugoslavije. Dakle, pripremi se referat, donese pa se lepo pročita, pa onda jedan drugom čestitaju kako je dobra bila diskusija, na šta je ukazao i tako dalje.

Sad mi smo došli u jedan paradoks i već sam o tome govorio, ali taj paradoks postaje sve veći da čovek koji je tražio na 14. Kongresu, jel Kongres bio? Da, oni su imali Kongres, 14. Kongresu Saveza Komunista Jugoslavije, održanom ovde u Sava Centru kad su se razbucali. Dakle, on je tada tražio da se zabrani da govore neki drugovi. Znači, on je u toj Partiji bio jedan ovako jedno radikalno krilo koje nije dozvoljavalo ni da se kaže ništa što nije na liniji partije a sad on nama uvodi demokratiju.

Dakle, pored ovih vojnih lica koji nam uvode demokratiju, koji su celog života govorili - razumem i staraću se, e sad odjednom ovi bivši funkcioneri Komunističke partije i kaže citat gospodina, kaže. "Moramo da štitimo partiju od drugova koji narušavaju njen ugled", a to je njegova čuvena rečenica na 14. Kongresu Saveza Komunista. I tako vam je to izgledalo kako je štitio, tako je partija i prošla. To je što se tiče tog dela.

Što se tiče razrešenja Bratislava Gašića, ja u ovom referatu nisam čuo ni jedan ozbiljan razlog za njegovo razrešenje. Čuo sa neke stvari koje su se ponavljale više puta ali ponavljam još jedno pitanje koje sam ponavljao često a za koje nema odgovora - ko je vas pošto ovde, zaista smo ko u "Kviskoteci", osoba A - ja govorim u ime ljudi sa ulice, osoba B - ja govorim u ime ljudi sa ulice i tako redom i svi govore u njihovo ime, ko vas je ovlastio da govorite u njihovo ime a oni neće vas očima da vide? Teraju vas sa protesta, ne daju vam da govorite, sakrivate se u poslednje redove, a vi uporno govorite u njihovo ime.

Dakle, dajte konačno da vidimo ko su ti ljudi koji su vas ovlastili da govorite u njihovo ime, pošto tog ovlašćenja nema. Dakle, zloupotrebljavate, kao što ste zloupotrebili tragediju sada zloupotrebljavate te ljude koji su zbog tragedije izašli na ulice ali dobro, to u nekom novom referatu možda ćemo se i na to osvrnuti. Hvala.

Hoćete vi? Dva minuta.

Šef poslaničke grupe me je citirao iz perioda na koji se ja ponosim kao na ceo moj politički, celo moje političko delovanje. Nikada nisam bio konvertit, niti sam prelazio u stranke vladajuće koalicije. Bio sam opozicija i borio sam se za bolji život u Srbiji. Vi ste se borili samo za poziciju. O vašem političkom delovanju mnogi znaju, ali citirali ste jednu izjavu, kažete: „Moramo da se rešimo u partiji drugova koji štete njenom ugledu“.

Vi nemate mogućnosti da se rešite u partiji drugova koji štete njen ugled, jer ona više nema nikakav ugled. SNS nema nikakav ugled i zbog toga pokušavate da je umijete, presvučete je u pokret, neku organizaciju koja bi imala neko drugo ime. Ne možete je oprati. Ona je duboko zaglibila u blato, blato kriminala, korupcije, nepotizma, vređanja drugih i drugog mišljenja što ste juče pokazali izjavama Aleksandra Martinovića, koji je na najgrublji mogući način uvredio sve ljude, i muškarce i žene koji ne mogu da imaju decu.

Dakle, poslao je poruku – vi koji nemate decu ste manje vredni, vi ne vredite. U njegovoj Vladi, u vašoj Vladi sede ljudi koji nemaju decu. Zar su oni za to krivi? Zašto niste jutros izbacili iz Vlade Aleksandra Martinovića ili ga podržavate?

To je bilo dva minuta.
Dobro, dakle, saznali smo da je Janko Veselinović sve vreme član Saveza komunista, tako da te primedbe nisu bile na mestu.
Reč ima Milenko Jovanov, dva minuta.

Nije to ni bilo sporno. Mislim, čovek je izašao za govornicu na 14. Kongresu.

Ja samo molim kolege da kad gospodin Veselinović govori ne dobacuju to da njegova stranka ima samo njega kao člana. Znači, ja sam svojim očima video još dvojicu. Ja sam svojim očima video dvojicu, bilo ih je dvojica na štandu, štand „Pokreta na preokret“, tako da nije tačno da je on jedni član svoje stranke. To nije tačno.

Što se tiče ovog svega drugog što ste rekli, pa odlično, hajmo onda na izbore, pa da vidimo da li ima ugleda ili nema ugleda. Idemo na izbore i da konačno to prebrojimo, da vidimo šta kaže narod.

Nervirali su se ovde jer je uvaženi, kaže, profesor, rekao da to nije tačno što sam rekao. Posle sam proverio, apsolutno je tačno i dobro sam citirao, mada sam propustio četvrtu tačku.

Dakle, ponovo kažem postoje dva načina da dođete na vlast. Jedno su izbori, drugo je revolucija i sada ponovo citiram Sen-Žista: „U revoluciji, ako hoćete revoluciju to znači da budeš spreman da ubiješ, da budeš spreman da budeš ubijen, da budeš spreman da ubiješ najboljeg prijatelja i da budeš spreman da ubijaš dok ne pobiješ sve svoje protivnike, a vi sad sami odlučite“. Za ova tri, još i verujem da nemate neki problem sa tim, ali za ovo drugo, da vi negde stradate, da vi zanokticu pocepate, za to verujem da imate i te kako problema. Zato i gurate te ljude ispred sebe da oni bave posao za vas, da oni šetaju, da i njih vodate po gradu da idu tamo ili vamo, a vi ćete onda da dođete da sednete u udobne fotelje i vi ćete ponovo da radite ono što ste radili u novosadskoj toplani, koju ste ostavili u dugovima od devet-deset miliona evra, koja ne može da se oporavi od vašeg odlaska. Imali ste situaciju da u sred zime nema grejanja, ali ste ovde nama držali predavanje kako treba da se radi, kako treba da se ponaša beogradska toplana itd.

Prema tome, hajmo mi lepo na izbore, skupite hrabrost, recite lepo hoćete izbore, nemojte se više kriti iza ovih ljudi, ne govorite u njihovo ime. Niste ni ove zahteve definisali sa njima, nego ste ih sami napisali uz dogovoru sa Šolakom, nego lepo na izbore pa da mi vidimo gde smo.

Ali, ne smete ni da spomenete izbore jer vam je rekao kolega vaš iz opozicije – ko spomene izbore, taj radi za Vučića. Sad se vi dogovorite ko je naš, ko nije, ko radi za nas, ko ne radi, ali na izborima ćemo pre ili kasnije utvrditi imamo li ugled ili nemamo ugled. Hvala.

Hvala.
Reč ima predstavnik predlagača.