Nisam rekao to što pokušavate da mi imputirate, nisam rekao da smo mi to uradili, rekao sam da je za vreme ove vlasti postignut važan cilj, da su jedan i drugi univerzitet na Šangajskoj listi, ali vi ste me ispravili izgleda i rekli tačnu stvar. Da, mi smo to uradili, a sada ću da vam čitam i zašto mi ili jedan od nas.

Profesor Stojan Radenović, poslanik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, je 2016. godine, gotovo samostalno doprineo da se beogradski univerzitet nađe među prvih 300 rangiranih na prestižnoj Šangajskoj listi, on je četiri godine uzastopno bio među sto najcitiranijih matematičara u svetu uprkos tome što se povukao u penziju, i dalje zauzima značajna mesta na svetskim listama rangiranje istraživača. Trenutno ima više od 12 hiljada citata, samo od početka 2022. godine već više od sto. Dakle, da, mi.

Drugo, kada već pričate da to nije bitno i nije bitno ko je na vlasti, pa kako to nije bitno ko je na vlasti da se rade putevi, nije bitno ko je na vlasti da budu univerziteti na Šangajskoj listi, ništa nije bitno vezano za vlast, a sve se to nekako desilo baš za vreme ove vlasti. Kako se ništa od toga nije desilo za vreme vaše vlasti, desilo se samo da Đilasove firme prihoduju 619 miliona evra i ništa se drugo nije desilo. Nigde puta, nigde nema Šangajske liste, nema bolnica, nema škola, nema ništa, Veliki brat i Đilasove firme. To se desilo. Pa, kako vas baš ništa nije pogodilo, bar slučajno, bar taj burek, bar nešto. Kako? Nema odgovora.

Dakle, rekli ste nešto što nisam rekao, ali se na kraju ispostavilo da ste u pravu da mi smo Stojan Radenović lično iako ćete da pričate na način na koji ste pričali sada malopre sa mnom ne, vi nego on.

Hvala.

Ilo Mihajlovski.
Da li želi reč Ilo Mihajlovski?
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi članovi Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije.

Zamenik predsednika poslaničke grupe PUPS – Solidarnost i pravda Hadži Milorad Stošić je svojim izlaganjem izneo naše stavove u vezi ključnih tačaka dnevnog reda današnje sednice, ja bih samo dodao izvesne dopune za koje smatram da su bitne.

Svakako na prvom mestu interesovanje naše partije, pitanje penzije i drago nam je da je značajan tok pitanja prepoznat sa najviše mesta u državi kao i samog predsednika Republike Aleksandra Vučića, tako i od strane ministra finansija koji je naglasio njegov značaj već na samom početku svog izlaganja. Vanredno povećanje penzija od 5,5% koji ćemo imati, a početkom naredne godine u skladu sa Zakonom, zakonskom formulom za usklađivanje penzije će biti povećanje od 14,8% što krajnjoj liniji treba da rezultuje time da će prosečna penzija u 2024. godine trebala da dođe do iznosa od oko 45.800 dinara. Ako se ima u vidu i pomoć od 20.000 dinara, to su vrlo značajna povećanja koja su usledila da u najvećoj meri sačuvaju standard naših penzionera, tim pre ako se zna da je država ponovo morala da pristupi izvesno povećanje udela transfera iz budžeta unutar finansijskog plana PIO fonda za ova davanja.

No, kako su ministri naglasili u svojim izlaganjima osnovne su mere pretpostavili da će merama ekonomske politike biti omogućene stabilne državne finansije koje će dalje uspešno moći da se servisiraju ostvarenje sistema socijalnog osiguranja. Pošto sam član skupštinskog Odbora za poljoprivredu želeo bih da se osvrnem na deo budžeta koji se odnosi na poljoprivredu za 2024. godinu. Predviđena su sredstva za subvencije od oko 88.000.000 dinara, ta sredstva čine gotovo 40% od ukupnog iznosa sredstava koja su budžetom opredeljena za subvencije. Iako su ova sredstva u apsolutnom iznosu nešto niža u odnosu na iznos koji je bio opredeljen poslednjim rebalansom budžeta, to se mora imati u vidu činjenicom da su unutar ovog iznosa rebalansa za 2023. godinu bio je predviđen i novac za isplatu ranijih zaostalih isplata koji se nažalost bilo je u nekim slučajevima, ali sada kada su ti dugovi napokon izmereni i kada imamo značajna povećanja u samom iznosu subvencija u odnosu na prvobitno planiranog budžeta za 2023. godinu kada su ta sredstva bila planirana u iznosu od oko 68 milijardi dinara. Možemo videti da su ova uvećanja za gotovo trećinu prošlogodišnjeg iznosa zajedno sa namirenim ranijim dugovima i ova povećanja su znak koliko ova Vlada misli na razvoj poljoprivrede, a time se izašlo u susret i zahtevima reprezentativnim udruženjima poljoprivrednika.

U tom smislu uočljivo je i značajno povećanje budžetskih rezervi ne manjih Ministarstvu prosvete za oko 58 milijardi dinara, ova sredstva prvenstveno su namenjena za povećanje zarade zaposlenih osnovnog i srednjeg obrazovanja za koje se moramo priznati da su u proteklom periodu u izvesnoj meri zaostali u odnosu na zarade u ostalim delovima javnog sektora.

No, država je sada našla mogućnost da se taj rad naših učitelja, nastavnika, prosvetara dodatno verujući da je osnovica zarade u septembru bila vanredno povećanje za 5,5%, a od januara će ova kategorija zaposlenih u javnom sektoru dobiti redovno povećanje zarada od 10%.

Ali, pored toga u novom budžetu se našlo više sredstava, raduje nas i povećanje od 2,7 milijardi dinara koji je namenjen za Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacije.

Najveći deo ovih povećanja odnosi se na rast sredstava koja će se izdvojiti za rad Fonda za nauku i podršku mladih talenata, da imamo povećanje od po više 100.000.000 dinara za 2024. godinu.

Ovde želim da pozdravim nameru Ministarstva da i dalje sufinansira rad naučno-tehnološkog parka u Čačku i nadamo se da će ta sredstva u perspektivi i dalje uvećavati. Od osnovih zakona, od ostalih zakona naša poslanička grupa smatra da je važno da se paketom prosvetnih zakona napokon krene pooštrenje discipline u školama.

Svi ovde smo odrasli ljudi i svesni smo da mladalačko doba već vuče i povoljne nestašluke, ali tragediju koju smo imali nedavno i ranije incidente po školama, jasno su pokazale da smo u davanju dečijih prava u protekle dve decenije otišli u jednu negativnu krajnost, krajnje je vreme bilo da se preduzmu koraci da se ponovo vrati značaj vaspitanja i discipline u našim školama i mislim da su ove izmene prava, pravi korak u tom pravcu, ali se na njima, i mislim da će novi skupštinski saziv morati da se intenzivno pozabavi ovim pitanjima. Od međunarodnih sporazuma, izdvojio bih 34. tačku dnevnog reda, odnosno sporazum...

Hvala gospodine Mihajlovski. Bilo je to vreme poslaničke grupe.
Po prijavi za reč Milica Đurđević Stamenkovski.

Poštovani građani Srbije, izneću nešto drugačiji stav u odnosu na kolege, a odnosi se na trajanje same sednice, nemam problem da ona traje koliko god da je neophodno, ona nije vanredna, ali su vanredna vremena i zato je potrebno da uložimo dodatne napore i sve i da nas noćas gleda jedan građanin Republike Srbije, a ubeđena sam da nas je više, neophodno je da se čak i u ove sitne sate dostojanstvenije ponašamo i zato ću vas pozvati da zaista ne ismevamo ovu anegdotu ili metaforu o bureku, jer na žalost u našoj zemlji žive oni koji nemaju ni za burek. Prema podacima evropskog Zavoda za statistiku, 400 hiljada dece nema sredstava za tri obroka dnevno.

Iz poštovanja prema ljudima koji se hrane u narodnim kuhinjama molim da zaista ona grupacija koja pokušava da bude prva linija odbrane parizera povede računa kada o tome govori, jer vređa dostojanstvo velikog broja naših građana koji nisu krivi zbog toga što su gladni.

Ono što želim posebno da istaknem u svom izlaganju jeste svojevrsna replika odsutnoj premijerki, gospođi Ani Brnabić, koja je o narodnom trošku, o državnim parama uputila se u Njujork na sednicu Saveta bezbednosti UN i, evo, posle ponoći navršilo se mesec dana od stradanja i ubistva našeg sunarodnika na Kosovu i Metohiji, koje su počinile uzurpatorske parapolicijske formacije Aljbina Kurtija. Za mesec dana niste pronašli vremena da sazovemo sednicu Narodne skupštine, niti je sazvana sednica Vlade Republike Srbije na kojoj bi bilo poželjno da se diskutuje o srpskom bezbednosnom pitanju, o humanitarnoj katastrofi koja se dešava na KiM i nadali smo se barem da će priliku sednice Saveta bezbednosti UN premijerka iskoristiti da nešto više o tome kaže, ali ne samo da konstatuje humanitarnu katastrofu, već da prinese određene zahteve Republike Srbije, koji bi morali ići u pravcu reafirmacije Rezolucije 1244 i koji bi morali ići u pravcu postavljanja naših legitimnih zahteva kada je u pitanju bezbednost naše države koja je definitivno više nego ugrožena.

Međutim, postavlja se pitanje čime se to bavi aktuelna premijerka kada ona iz Njujorka koristi vreme i državnički posao da napada stranke državotvorne opozicije, Srpsku stranku Zavetnici, Srpski pokret Dveri, ali i kolege iz Nove demokratske stranke Srbije.

Kaže, Srpska napredna stranka je arhineprijatelj Aljbina Kurtija, a mi smo njegovi partneri. Pa, nisu stranke državotvorne opozicije priznavale ovde simbole lažne države Kosovo, njihove diplome, njihove lične karte, niti su potpisivale briselske sporazume sa njima, niti prihvatale nekakve francusko-nemačke mape puta za članstvo takozvanog Kosova u međunarodnim organizacijama.

Ne znam za ostale predstavnike SNS, ali uverena sam da gospođa Brnabić ne samo da nije arhineprijatelj Aljbina Kurtija, ona je omiljeni neprijatelj Aljbina Kurtija, jer kada imate preko puta sebe nekoga ko u takvim trenucima sa najviše državne adrese pokazuje nejedinstvo, pokazuje da nema odnos prema zemlji, prema Ustavu, već vodi izbornu kampanju praktično iz Njujorka, onda se postavlja pitanje koliko može uopšte naše interese i na koji način da zaštiti pred tako značajnom i najznačajnijom međunarodnom organizacijom u svetu.

Dakle, Ana Brnabić odlazi u Njujork i to putovanje sigurno ovu zemlju košta da bi vodila izbornu kampanju, iako izbori još uvek nisu raspisani i ona umesto da konstatuje da su albanski secesionisti, da su oni koji vekovima pokušavaju da uzurpiraju balkanske prostore, mislim na spoljnopolitičke centre, poput Berlina, poput Brisela, poput Londona, poput Vašingtona, da su oni arhineprijatelji srpskog naroda, jedini neprijatelj koga ona u tom času poznaje i prepoznaje i na koga pokazuje prstom je državotvorna opozicija.

Iz današnje polemike imali smo priliku da čujemo da oni koji nisu glasali za SNS su praktično divljaci, što znači da ste vi doslovno pet miliona građana Srbije nazvali divljacima. Mislim da bi bilo zaista primereno da to svi zajednički osudimo i da takvu izjavu tretiramo kao deo političkog žara, a ne zaista kao realan stav bilo kog narodnog poslanika koji nije ovde samo narodni poslanik onih koji su glasali za njega, nego narodni poslanik celokupnog naroda i na taj način i takvim izjavama vređa građane Srbije, vređa one ljude koji su nama dali poverenje i koji su nama dali podršku, ali i drugim političkim strankama. Na kraju krajeva, ponižava i dostojanstvo Narodne skupštine ovde pred nama svima prisutnima.

Kažete, državotvorna opozicija ne postoji. Ta potreba da se negira postojanje državotvorne opozicije proističe iz vaše ambicije da sebe proglasite državom, da partiju identifikujte sa državom i da sve one koji kada kritikuju vašu partiju vi proglasite, praktično, državnim neprijateljima i nailazite sada na potpuno drugačiji opozicioni ton, nailazite na one ljude koji kažu da su vama opozicija, ali državi nikada i otuda ta potreba da nas nekako smestite u koš nekih drugih političkih stranaka koje nemaju takav pristup i koje drugačije postupaju.

Državotvorne snage su proistekle iz potrebe naroda da se obnovi suverenitet. Mi smatramo da je država krnja ako nema efektivnu kontrolu nad celokupnom svojom teritorijom. Mi smatramo da mi nemamo pun suverenitet ako nismo ekonomski nezavisni barem u onoj meri da obezbedimo vitalne potrebe našeg naroda i zato je to nacionalno okupljanje odgovor ne samo na aktuelnu vlast, nego odgovor i na razne velike petorke, izaslanike, komesare, ambasadore i na sve one koji pokušavaju da nas ubede da je Srbija slobodna samo u onoj meri u kojoj nam oni dozvole i da su naše granice tamo gde ih oni svojom rukom opišu.

Mi znamo gde su naše granice, čuvali su ih stražari na Košarama, na Paštriku, na drugim stratištima. Mi znamo gde su naše granice, jer to piše u Ustavu Republike Srbije, jer je to naše istorijsko, političko i svako drugo moralno pravo. Mi od tog prava nemamo nameru da odstupimo i nažalost, mogu večeras samo da konstatujem da je propuštena jedna dobra prilika da država afirmiše svoje interese pred Savetom bezbednosti UN, gde imamo prijatelje, gde imamo partnere i saveznike, ali nažalost to se pretvorilo u jednu političku arenu i politički spektakl, a za to će imati vremena tokom izborne kampanje.

Zahvaljujem na pažnji.

Laku noć građanima Srbije.

Pre nego što zaspite, jedinstvo je kada kidišete na predsednika Republike i u Narodnoj skupštini, sposobnost da izmislite neki broj, 400 hiljada ili 600 ili šta god na licu mesta, jednako lažan kao i ona laž o pasošu Ane Brnabić. To treba da vas kvalifikuje za ozbiljne, a nacionalno okupljanje, to je kada se okupite sa Đilasom i ovim ostalima što kažu da je za njih Kosovo nezavisno, a onda smo razumeli sve.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Nezgodno je kada izvor informisanja postanu Đilasovi mediji, jer onda može čovek da pogreši u nekim stvarima, pa čak ni patetikom bednom ne može da nadomesti nepoznavanje podataka.

Znači, citiram, u Srbiji živi 400 hiljada siromašne i 150 hiljada neuhranjene dece, dok 46% romske dece nema svakodnevni obrok, a 78% Roma ne završi osnovnu školu je izjava od 2.10.2007. godine, a to što tu izjavu neko reciklira i ponavlja 2023. godine nimalo ne znači da je ona istinita, a kada se ponovi sa dodatnom patetikom, tek onda ne znači da je istinita, nego samo da zvuči onako patetično valjda da bi napravilo utisak.

Što se tiče Ane Brnabić, Ana Brnabić se danas zaista sjajno borila u Njujorku i Ana Brnabić je danas pokazala svima onima koji su lagali besramno da ima hrvatski pasoš, oni koji su je besramno napadali, ovde je vređali u ovoj sali da se i te kako srčano bori za državu Srbiju, danas je iznela stavove direktno u lice onima koji su bili kao predstavnici Prištine i jasno im rekla, parafraziraću, pošto ne mogu da citiram, niste članica UN i ne mogu da se vama obraćam kao da ste država. Prema tome, ponovo je rečno šta je ono što mislimo i šta je ono što jeste stav.

Molim ovoga koji je malopre tapšao i vikao – bravo Milice, bravo Milice, što treba da nas ubede da se oni ne dogovaraju i da nisu ni u kakvom dogovoru da ne dobacuje?

(Srđan Milivojević: Bravo, Milenko.)

Sada si i duhovit. Jel, tako? Dobro. I sa nama si se dogovorio, ali si promašio malo. Hvala. Dobro.

Sada stani da pričamo ozbiljno, nema potrebe da slušamo tebe. Zato si ti tu da pričamo ozbiljno i izgledaš ozbiljno. Hajde sada pošto si ozbiljan, ponašaj se ozbiljno, pa ćuti dok drugi govore, jel okej? Hajde pokaži delom da umeš to, da ćutiš.

Jesi li završio? Jel gotovo sada? Je li kraj? Tako je.

Pa što onda kada je panika i mi paničimo, ti dobacuješ i ne daš mi da završim rečenicu?

(Srđan Milivojević: Ne čujem te, gukni da te čujem.)

Pa, stavi slušalice. Parizer možda i pomogne. Sigurno neću probati tvoje pljeskavice. Da, dobro.

Dobro, Milivojeviću razumeli smo, nešto mi palo na želudac.
(Srđan Milivojević: Može one iz Ritopeka…)

Na osnovu tvojih iskustava sa kučićima, jel?

Ali, pada na želudac kada jedete toliko puta dnevno.