Poštovani građani Republike Srbije, kolege narodni poslanici, predstavnici Vlade, u ovo doba noći ja ću vas kratko informisati o tome o čemu najčešće govorim sa mojim kolegama preduzetnicima i privrednicima. Oni nemaju bitnu zamerku budžeta, ali na način na koji se on troši svakako imaju.

Ono što želim sa ovog mesta da poručim, a najčešće sa tim ljudima razgovaram i ono što im smeta je posebno Zakon o porezu na dobit. Taj zakon u članu 50a govori da oni ljudi koji imaju ulaganja na godišnjem nivou milijardu ili osam miliona evra i 100 zaposlenih imaju u tekućoj godini biće oslobođeni na 10 godina od poreza na dobit, a ja vas pitam – ko u ovoj zemlji može tako sebi nešto da priušti? Ko ima uslove da tako nešto sebi ostvari kao benefit? Imamo apsolutni apsurd da mi koji nemamo te uslove iz našeg poreza na dobit finansiramo strane investitore i neke domaće privrednike, grosiste koji imaju veći obim poslovanja.

Takođe, hteo bih da pitam – zašto ne razmišljate u sledećem pravcu da motivišete privrednike koji isplaćuju zaposlenima više plate, pa tako da umesto 60-ak posto, koliko na minimalcu moraju da plate poreza i doprinosa, recimo, na platu od 100 hiljada plati 35% i tako ih motivišete da uđu u legalne tokove, a ne da deo isplaćuju legalno, a nešto na ruku, na crno?

Naravno, ova projekcija od 600 milijardi, koliko ste rekli, za kapitalne investicije je svakako dobra kada bi se ona pošteno rasporedila. Da li ste u jednom trenutku pomislili da osim velikih projekata, kao što je Ekspo, kao što su stadioni, kao što je metro, napravite u 100 opština po 400 kilometra seoskih običnih, asfaltnih puteva širine tri metra, debljine asfalta šest centimetara i na taj način demografski sprečite egzodus stanovništva iz seoskog i ruralnog područja. Da bezbednost države podupremo na taj način, u turističkom, privrednom, svakom drugom smislu.

Smatram da imate prostora samo treba malo da razmišljate i lepo je što se Srbija gradi i što postoje ovi ogromni infrastrukturni projekti. Međutim, ono što hoću ovde da iskoristim priliku da kažem, za razliku od kolega iz opozicije, budžet za poljoprivredu nije manji nego što je bio. On jeste nominalno manji, ali je veći iz prostog razloga zašto prošlogodišnji budžet je bio nominalno veći, ali dugovanja iz prethodnih godina su nasleđena tako da treba iskreno i pošteno govoriti. Međutim, kako se raspoređuje taj budžet. To je problem.

Evo jedan predlog, da iskoristim ovih par minuta, odnosno minut, koliko mi je ostalo. Dvanaest hiljada minimalac po hektaru je u redu tamo gde ljudi obrađuju 500 hektara, a šta da rade ljudi u marginalnim područjima gde drže vola u strani, 30 ari da obrade i šta oni imaju od toga? Znači, moj je predlog da 20 hiljada dinara bude ovo do 100 hektara, 40 hiljada dinara u marginalnim, ruralnim područjima na većim visinskim destinacijama, u zaštićenom prostoru gde se proizvode razne voćke…

Samo završite rečenicu.

Hvala.

… treba da bude 60 hiljada dinara. Znači, konkretno vam nudim rešenje kako da obnovimo srpski agrar i da ne zavisimo od uvoza. Hvala lepo.

Reč ima Jahja Ferhatović.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Večeras kada je čovečanstvo na ponoru, kada dok mi razgovaramo verovatno neke bombe ubijaju decu, ruše bogomolje, uništavaju bolnice, mi smo ovde da razgovaramo o važnim stvarima kako se takve stvari ne bi ponavljale i događale nigde više u svetu. Mi smo kao čovečanstvo na izazovu da se više nikada ova civilizacija ne održi ovakvom kakvom je poznajemo.

Izazovi sa kojim se susrećemo i u regionalnom i na globalnom planu zahtevaju zaista veliku odgovornost i dobro je da danas razgovaramo u ovakvom ambijentu za razliku od onog ambijenta od prethodne sednice kada nismo mogli čuti jedne druge i kada je bila opšta sramota svih ovde koji smo bili. Onakvo ponašanje nije ličilo ni na šta.

Dobro je da razgovaramo jer se radi o ozbiljnim stvarima, radi se o tome kako da ono što su dobri domaćini kod nas uvek u prošlosti radili sa onim što je zagodinilo napravimo da, kako bi kazao naš narod, pokrijemo se jorganom onoliko koliko smo dugi. A svake godine rastemo, pa smo sve veći i veći i taj jorgan čini mi se da je dobar. I ovo što imamo u budžetu, realno govoreći, može uvek više, može uvek bolje, ali je dobro raspoređeno i okrenuto je prema onome što je potreba građana Republike Srbije, u svakom smislu. Ako uzmemo u obzir ono što je pre mene govorila koleginica o samo toj kategoriji lečenja dece od retkih bolesti, od toga koliko je ovaj budžet usmeren prema toj kategoriji, dok drugi u svetu gađaju bombama i večeras možda ubijaju decu, evo mi kao država i kao narodni poslanici odlučili smo se da spašavamo dečje živote. Ja sam zbog toga ponosan i zato ću i podržati ovaj budžet, jer to je odgovor civilizacije na ono što su izazovi i ono što predstavlja pokušaj onih koji bi da unište civilizaciju. Takvi odgovori su nam prekopotrebni da bismo sačuvali sve ono što su naše vrednosti, a toga ne može biti bez dobrih ulaganja.

Kao narodni poslanik već u trećem mandatu, ja sam dolazio iz Novog Pazara za Beograd kada nije bilo auto-puta „Miloš Veliki“, kada nije bilo rekonstruisane deonice Novi Pazar – Raška. U tom periodu se to rekonstruisalo i hoću da kažem da je neverovatno puno toga urađeno, nego mi to zaboravljamo. Mi smo oni koji lako zaboravljaju. Nekad nam je trebalo pet i po sati, danas za tri sata dođemo, a to je zahvaljujući tom domaćinskom odnosu, zahvaljujući tome što se znalo rasporediti tamo gde je potrebno, gde je nužno i zato je važno da imamo i takav ovaj budžet, bez obzira na političke i druge kategorije. Mi danas možemo reći da ono što je ulagano i ovo što je predviđeno ovim budžetom omogućava lakši život, bolji standard, koliko-toliko, svim građanima Republike Srbije. Ja kao narodni poslanik ga zato i podržavam.

Ovo malo vremena što mi je ostalo iskoristiću da se osvrnem samo na još jedan predlog zakona koji po meni je važan. Danas smo ga čuli od jednog kolege, a to je ova nacionalna čitanka, to je put kako treba raditi, s obzirom da smo to jako dugo obrazlagali na Odboru za obrazovanje. Potrebne su nam takve stvari, kako bismo upoznavali jedni druge, kako bismo se zbližavali i kako bismo kroz taj sistemski mehanizam prepoznavanja nas, među nama, građana Republike Srbije, osigurali da ova država ostane ono što je bila, kuća svih građana, da se nikada ne dogodi da oni koji su jedni od drugih drugačiji nasrnu na one koje smatraju manje vrednim, manje važnim od sebe i, što je najgore, da uništavaju ono što su tekovine ljudske civilizacije.

Zato i taj zakon, kao i sve ostale zakone, podržavam i glasaću za njih. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima Miloš Parandilović.

Pomaže Bog, napredna mafijo. Kako je Vučićev kartel ovih dana? Vidim, samo malo mira, nema razloga za nervozu, nema razloga za strah, sat otkucava, decembar se bliži, srešćemo se opet, gospodo. Samo ćemo da vidimo s koje ćete strane biti. Molio bih da predsedavajući, pošto je vrlo precizan kad su njegovi poslanici u pitanju, malo zavede red u ovoj sali. Ako neko ima potrebu da vodi polemiku sa mnom, izaberite emisiju, sagovornika, voditelja, šta god hoćete i televiziju. Ali molim vas da se malo suzdržite.

Dakle, ovaj budžet, kao i rebalans budžeta služi ni za šta drugo, nego da opljačkate Srbiju, da zadužite buduća pokolenja, a da vi izađete bogatiji na kraju mandata. To je čitava filozofija politike koju vi sprovodite punih 11 godina. Šezdeset tačaka ste sabili u jednu i sad tražite ozbiljnu raspravu ovde, da mi po par minuta imamo da pričamo o toliko bitnih tema.

Jedina suština, ponavljam, vaše politike jeste da vi izađete bogatiji, sa milionima kvadrata, milionima evra na računu, a da građani izađu što siromašniji i onda da Siniša Mali sa predsednikom u predsedništvu uči Srbe kako da jedu sendvič sa parizerom i majonezom. Ja ne znam šta je sledeće. Da nas učite kako da jedemo splačine ili da kljucamo zrnevlje? Je li to, gospodine Mali? Podignite glavu jednom u životu i ispravite kičmu. Samo se pitam gde nalazite ove ljude koje u Vladu postavljate. Ja bih morao nebu i zemlju da prevrnem da nađem ovakve likove koje vi postavljate i u ministarstva i u parlament i punih 11 godina vi se sprdate sa ovim narodom. Sve ste obesmislili.

Doveli ste Kineze u Bor, poklonili ste im Bor, prave svoj privatni grad, poboli su zastave tamo. Srpske rude dajete za 3% rudne rente, najniže na svetu i hvalite se nekakvim uspesima. Lako je biti uspešan kada ste uhvatili budžet Srbije i sisate ga punih 11 godina. Pa vama neko da da SAD da upravljate godinu dana, vi bi ih doveli do bankrota. Dugove, i to građani Srbije moraju da znaju, koje vi pravite danas vraćaće pokolenja. Mi danas još Brozove ne možemo da vratimo, a za vaše će nam trebati stotinu godina, da biste vi vozili skupa kola i jahte, imali ljubavnice i vodili žene i supruge po safarijima.

Srbiju ste doveli do prosjačkog štapa i sad je učite kako da jede splačine i da uživa u tome. Penzionerima delite 20.000 dinara pred svake izbore i računate da će svi da legnu na to i da kupujete. Istina je spora, ali će se saznati i u Srbiji, a vi ćete za ovaj zločin protiv svog naroda i protiv svoje države odgovarati. Ni okupatori se nisu ovako ponašali sa Srbijom kako se vi ponašate u ovih 11 godina vaše vladavine. Apokalipsu ste napravili ovde. Nemaština nam je postala svakodnevnica. Sad slikate po rafovima – šta je moja najniža cena? Srbiji treba ekonomski tigar da pristane na najniže cene. Od koje smo mi to države u regionu jači? Od koje? Navedite mi jednu, i ekonomski i u bilo kom drugom smislu. Jedino što možete je da zadužujete Srbiju, da se pljačkate, da se bogatite, da držite veštački kurs evra, to je sve što vi možete. Vi ste najveći pljačkaši u istoriji Srbije.

Završiću stihovima: „Od postanja nije srpska rasa takav čopor odgajila pasa“. Odgovaraćete za sve ovo. Odgovaraćete za zločin pred svojim narodom kad-tad. Vreme će doći, niko od vas neće smeti da se pohvali da je bio naprednjak. Doći će to vreme, kad god da se desi, verujte mi. Hvala.

Da, sve čusmo, samo ne gde ste u toj pljački našli onih 55 miliona od tasta, preko Fonda za unapređenje resursa ili onih 619 miliona, ali u evrima, je li tako, pošto ćete sad na listu kod tog?
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Vrlo ću kratko.

Jel znate vi ko je ovo bio, gospodine Mali? Pa to je, gospodine Mali, čovek koga smo mi zaposlili, pričao sam o tome ovde, ali nije važno. Pretpostavljam da ga niste prepoznali, to je novo lice Srbije. Pretpostavljam da ga niste prepoznali zato što on u svom nekom amblemu ima figure, šahovske figure kralja, lovca i kraljice. Međutim, da je stavio skakača, verujem da biste odmah znali o čemu se radi i o kome se radi. Hvala.

Ćuta Jovanović je oduševljen, dođe mu da se popne na klupu od sreće.
Reč ima Milimir Vujadinović.