Hvala puno.
Poštovani gospodine Orliću, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred vama je danas set veoma važnih zakona, zakona koji trebaju da nam obezbede da nastavimo još brže i još jače da razvijamo našu zemlju. Među njima najvažniji je Zakon o budžetu za narednu godinu, za 2024. godinu. S obzirom na to da uprkos globalnoj krizi, uprkos ogromnim, ogromnim problemima sa kojima se suočava svetska ekonomija, naša ekonomija i dalje raste, naša ekonomija i dalje ide napred. Želimo da tim putem nastavimo i u narednoj godini.
Osnove budžeta za narednu godinu prevashodno su usmerene ka daljem podizanju životnog standarda građana Srbije i u budžetu koji će biti pred vama, odnosno koji je pred vama i o kome ćemo diskutovati u narednim danima imate i povećanje plata za sve zaposlene u javnom sektoru od 10%, imate povećanje minimalne zarade od čak 17,8%, imate povećanje penzija od 14,8% shodno švajcarskoj formuli plus, kao što smo i obećali na ovaj način svoje obećanje i održavamo. Dakle, od 1. januara naredne godine, ukoliko glasate i ukoliko usvojite ovaj budžet, plate svih zaposlenih u javnom sektoru biće veći za 10%.
Podsetiću vas, 12,5% povećanje zarada je bilo u januaru ove godine, naši zaposleni u prosveti, medicinske sestre, tehničari, negovateljice u ustanovama socijalne zaštite imale su i vanredno povećanje od 5,5% u septembru ove godine. To je ukupno 30,6% samo za 12 meseci, što je daleko iznad nivoa inflacije i pokazuje na koji način i koliko brinemo o onima kojima je naša briga najpotrebnija.
Kada su naši penzioneri u pitanju, od 1. januara naredne godine, ukoliko se izglasa ovaj budžet, ide povećanje shodno švajcarskoj formuli plus od 14,8%. To je dodatno na sva ona povećanja penzija koja smo imali i prošle i ove godine. Sa tim povećanjem ukupno povećanje naših penzija, odnosno penzija za naše penzionere za dve godine je čak 56,1%.
Nikada u istoriji se tako brzo penzije nisu povećavale. Već naredne nedelje će naši penzioneri dobiti i uvećane penzije iz oktobra, s obzirom da smo i to obećanje kada ste izglasali rebalans budžeta pre samo mesec dana ovde, i to obećanje smo ispunili. Dakle, 2. novembra 2023. godine povećane penzije stižu na kućne adrese penzionera koji su iz samostalnih delatnosti, 4. novembra 2023. godine onima koji su poljoprivredni i vojni penzioneri i 10. novembra 2023. godine svi ostali primaju uvećane zarade iz oktobra meseca uvećane penzije iz oktobra meseca ove godine. Da ne zaboravim, 30. novembra 2023. godine isplatićemo na račune svih penzionera u našoj zemlji dodatnu jednokratnu pomoć od čak 20.000 dinara.
Da, vas podsetim takođe i prošle godine u februaru smo isplatili jednokratnu pomoć od 20.000 dinara. Dakle, apsolutno jedno veliko hvala našim najstarijim sugrađanima, hvala im puno i za podršku koju nam pružaju u svim reformama koje sprovodimo, a takođe im hvala za sve ono što su uradili za našu zemlju tokom svog radnog veka.
Nama će sa ovim povećanjem penzija prosečna penzija već od januara meseca, dakle za tri meseca, biti 390 evra prosečna penzija u našoj zemlji. Poređenja radi 2012. godine prosečna penzija u Srbiji bila je samo 204 evra. Naravno, sa ovim povećanjima potpuno smo u planu da 2025. godine kao što je predsednik Vučić i obećao prosečna penzija u Srbiji bude između 430 i 450 evra.
Dalje, kada je životni standard građana Srbije u pitanju, u Predlogu budžeta i povećanje minimalne zarade od čak 17,8%. Ovo je najveće procentualno povećanje minimalne zarade ikada. Minimalna zarada će od 1. januara 2024. godine biti 47.154 dinara, dakle preko 400 evra prvi put u istoriji.
Poređenja radi, pre samo jedanaest godina minimalna zarada bila je samo 15.700 dinara. Dakle, ogroman korak napred upravo usmeren ka poboljšanju životnog standarda građana Srbije.
Ono što je paralelno sa tim važna vest za naše poslodavce, idemo od 1. januara 2024. godine i sa povećanjem neoporezivog dela dohotka sa 21.712 dinara na 25.000 dinara. Na takav način najviše štitimo one sa najnižim primanjima, a naravno sa druge strane doprinosimo i daljem zapošljavanju naših građana.
To su mere koje su usmerene ka podizanju životnog standarda građana Srbije. To je politika koju sprovodimo već godinama unazad, uprkos koroni, uprkos velikoj krizi kada je energetski sektor u pitanju, uprkos konfliktu u Ukrajini i mnogim drugim izazovima, naše plate i naše penzije rastu daleko iznad nivoa inflacije i na takav način nastavljamo i od naredne godine. Ovo je pogotovo važno s obzirom na to da je projekcija rasta inflacije za narednu godinu negde između četiri i pet posto. Dakle, u proseku 4,6%.
Imajući to u vidu, ova dvocifrena povećanja i zarada i minimalnih zarada i penzija govore u prilog tome da će nam realni dohodak, dakle realni životni standard građana Srbije biti očuvan i poboljšan i u narednoj godini.
Sve ove mere treba da dovedu do toga da u decembru već naredne godine prosečna zarada u Srbiji bude 955 evra. Čak, podsetiću vas, 2012. godine prosečna zarada u Srbiji bila je 331 evro i na ovaj način smo u potpunosti u dinamici da obećanje predsednika Vučića ispunimo, a to je da do kraja 2025. godine prosečna zarada u Srbiji bude preko hiljadu evra.
S druge strane, drugi stub budžeta koji je pred vama su kapitalne investicije. O tome stalno govorimo. Nastavićemo da sprovodimo istu strategiju ulaganja u autoputeve, ulaganje u brze saobraćajnice, ulaganje u pruge, ulaganje u naše bolnice, kliničke centre, škole, vrtiće.
Čak 600 milijardi dinara imamo izdvojeno za kapitalne investicije u narednoj godini. Dakle, nastavljamo sa tim visokim iznosima kada su kapitalne investicije u pitanju. To je nekih 6,8% BDP i to je još jedna velika potvrda da ne odustajemo od strategije koja je vezana i za rast našeg BDP sa jedne strane, a sa druge strane za poboljšanje kvaliteta života naših građana s obzirom na to da svaki novi kilometar puta u mnogome doprinosi ne samo bezbednosti u saobraćaju, već i kvalitetu života građana Srbije.
Ono što mi je posebno važno da izdvojim kao tri velika infrastrukturna projekta, to je obilaznica oko Kragujevca. Kreću radovi već u narednih nekoliko nedelja. Novac u budžetu za to je sledeće godine obezbeđen.
Takođe, tzv. „Smajli“, brza saobraćajnica na severu Vojvodine izuzetno važan infrastrukturni projekat. Dakle, od Bačkog Brega, pa skroz do Nakova. Novac je takođe obezbeđen u budžetu za narednu godinu i kao treći projekat je autoput Beograd-Zrenjanin-Novi Sad. Još jedno obećanje koje smo dali na ovaj način ispunjavamo, uz naravno sve ostale projekte koje radimo. Sledeće godine završavamo i brzu prugu do Subotice, dakle Novi Sad-Subotica, završavamo Požega-Preljina. Veliki broj tih autoputeva koje trenutno gradimo. Kažem, već nalazimo nove izazove i nove investicije.
Ono što hoću još za kraj da izdvojim kada je budžet za narednu godinu u pitanju, to su investicije u zdravstvo. Ove godine imamo rekordan budžet kada je zdravstvo u pitanju. Dodajemo na to 25,5 milijarde dinara. Dakle, već naredne godine imaćemo 545 milijardi dinara budžet za zdravstvo, nikada veći. Radujem se diskusiji i razgovorima oko toga šta sve radimo i šta planiramo da radimo kada je naše zdravstvo u pitanju. Ovde pogotovo mislim, ne samo na veće plate, već na ulaganja u lečenje retkih bolesti, lečenje dece i odraslih u inostranstvu i svega onoga što naše zdravstvo čini sada sigurno vodećim u regionu.
Što se poljoprivrede tiče, nikada veća ulaganja, nikada veća davanja našim poljoprivrednicima. Ovde kada ste izglasali rebalans budžeta za ovu godinu, izglasali ste i duplo veće subvencije za naše poljoprivrednike po hektaru sa devet na 18.000 dinara. Ono što je veoma važno u budžetu za narednu godinu, inače ukupan budžet za poljoprivredu je 118 milijardi. Imate i refakciju akcize na dizel gorivo kako smo obećali, kako smo se dogovorili sa poljoprivrednicima, to obećanje kroz budžet i usvajanje budžeta i ispunjavamo.
Naravno, veća su izdvajanja i za ekologiju, veća su izdvajanja i za kulturu. Dakle, uprkos ogromnim izazovima i uprkos ogromnim teškoćama sa kojima se svetska ekonomija suočava, mi i dalje želimo da rastemo. Nama će krajem ove godine, uvaženi narodni poslanici, naš BDP, naš BDP, sve ono što proizvedemo tokom godine biti iznad 68 milijardi evra. Naredne godine očekujemo rast od 3,5%, negde na 74 milijarde evra.
Poređenja radi, pre samo deset godina, jedanaest, dakle 2012. godine naš BDP bio je 33,4 milijarde evra. Dakle, više nego duplo smo uspeli da ga povećamo, uprkos i poplavama i koroni i svim ostalim izazovima sa kojima smo se u međuvremenu suočavali.
Pred vama su takođe i izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu. Ovde samo želim da naglasim jednu stvar koja je vezana i važna za naše visoko obrazovanje s obzirom na pogrešne interpretacije kada su izmene ovog Zakona u pitanju. Dakle, moja jasna poruka svima u visokom obrazovanju nema zadiranja ovde ni u autonomiju Univerziteta, nema nikakvih priča niti igranja sa sopstvenim prihodima Univerziteta. Ono što je važno je samo je tehnika obračuna zarada u pitanju.
Imate takođe pred sobom i završni račun iz prošle godine. Dakle, četvrtu godinu za redom, zajedno sa budžetom za narednu godinu, usvajamo i završni račun za prethodnu godinu. Mislim da to dovoljno govori o kvalitetu i transparentnosti naših javnih finansija.
Osim ovih zakona, iz nadležnosti Ministarstva finansija, imamo još 28 zakonskih rešenja koja su danas pred vama. Dvadeset i deveto je Odluka o izmenama finansijskog plana PIO fonda.
Ja ne znam, predsedniče Skupštine, koliko, da li da čitam sve ove zakone i da li da čitam sve detalje ovih zakona. Dakle, kada su izmene Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara u pitanju, imate nekoliko razloga zbog kojih smo doneli, zbog kojih smo predložili donošenje ovog zakona. Prevashodno je to da se spreči izbegavanje plaćanja naknade za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada za motorna vozila iz uvoza i da se utvrdi visina naknade za zagađenje voda.
Kada je Predlog zakona o posebnim postupcima radi realizacije i međunarodne specijalizovane izložbe Expo Belgrade 2027 u pitanju, naravno, svesni ste da smo postali i dobili smo da budemo domaćini Expo 2027. godine.
Velika čast, velika potvrda svega onoga što je Srbija do sada uradila, takođe i velika obaveza da na pravi način se pokažemo, kao domaćini te velike manifestacije i to kroz sprovođenje ovog posebnog zakona ćemo i moći da uradimo.
Izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama tu su da bi povećali transparentnost, ekonomičnost sprovođenja javnih nabavki u Srbiji. Izmene i dopune Zakona o sprečavanju pranja novca, finansiranja terorizma, uvođenje novog obveznika, to je centralni registar depoa i krilinga hartije od vrednosti. Sistem e-faktura, dakle, zbog toga su izmene Zakona o elektronskom fakturisanju danas pred vama. Cilj toga je da se dalje unapredi ceo ovaj sistem koji inače savršeno radi i ovde je Srbija daleko ispred i mnogo razvijenijih zemalja, kada je borba protiv sive ekonomije u pitanju.
Izmene i dopune o republičkim administrativnim taksama, dakle, redovno usaglašavanje sa svim propisima koji su se tokom godine promenili. Kroz izmene i dopune Zakona o duvanu uvode se proizvodi koje zakon do sada nije prepoznavao, pogotovu oni proizvodi koje smo primetili da ih maloletnici koriste. Želimo na takav način da se obračunamo i sa tim i da jednostavno doprinesemo njihovom zdravlju.
Kada su poreski zakoni u pitanju, pred vama su izmene Zakona o porezima na imovinu. One su predložene kako bi se do 1. januara 2025. godine odložilo prenošenje nadležnosti za utvrđivanje, naplatu i kontrolu poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava sa poreske uprave na jedinice lokalne samouprave. Taj rok je bio do kraja ove godine, pomeramo ga za još godinu dana.
Dalje su tu izmene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje kojim se produžava period primene postojećih olakšica za zapošljavanje novih radnika u vidu prava na povraćaj dela plaćenih doprinosa po osnovu zarade novozaposlenog lica u procentu od 65% do 75%. Dalje, izmene Zakona o porezu na dohodak građana, ovo je izuzetno važan zakon, malopre sam govorio o tome kroz ovaj zakon sprovodimo povećanje neoporezivog dela dohotka sa 21.712 dinara na 25.000 dinara.
Ono što mi je važno da napomenem, apsolutno je sjajan rezultat, sjajna vest za sve građane Srbije, u Srbiji je trenutno rekordno visoka zaposlenost. Imamo dva miliona i 310 hiljada zaposlenih u Srbiji koji plaćaju poreze i doprinose, rekordno niska nezaposlenost 9,6%. Poređenja radi, 2012. godine stopa nezaposlenosti u Srbiji bila je 25,9%, dakle, svaki četvrti u Srbiji nije imao posla. Sada je situacija potpuno drugačija, kroz dalje povećanje neoporezivog dela dohotka, hoćemo da motivišemo poslodavce da zapošljavaju nove ljude.
Konačno tu su dopune Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje oružja koje su upravo tu kako bi se stvorile osnove da se za vozila koja se mogu registrovati za period kraći od godinu dana i porez plaća srazmerno tom vremenu.
Takođe, pred vama je i 15 zakonskih rešenja koja su vezana za realizaciju različitih projekata, infrastrukturnih projekata, a to su uglavnom ratifikacije sporazuma koji su potpisani sa velikim brojem međunarodnih finansijskih institucija. Tu je davanje garancija za „Srbija Kargo“, tu je projekat od 25 miliona evra za „Srbija Voz“, za rekonstrukciju i modernizaciju dva regionalna depoa i izgradnju novog. Tu su garancije u korist Nemačke razvojne banke za „Elektroprivredu Srbije“ kako bi se ubrzao razvoj obnovljivih izvora energije.
Tu je potvrđivanje finansijskog protokola između Srbije i Francuske kojim se omogućava finansiranje opšte automatizacije upravljanja elektro-distributivnom mrežom. Takođe, pred vama je i ugovor sa francuskom Agencijom za razvoj kojim se omogućava dalje unapređenje upravljanja javnim finansijama. Tu je takođe i Sporazum sa francuskom Agencijom za razvoj koji je vezan za podršku zelenoj tranziciji, dva predloga zakona koja se odnose na izgradnju linijske infrastrukture na prostoru u Surčinu gde će biti održan EKSPO 2027. godine
Jedan od predloga zakona koji je pred vama takođe je predlog koji se odnosi na izgradnju obilaznice oko Kragujevca. Malopre sam govorio o tome, to je 22,2 km. Radovi na toj obilaznici kreću već u narednih nekoliko nedelja. Ovim se obezbeđuje potrebno finansiranje za izgradnju te obilaznice.
Izgradnja Moravskog koridora, izuzetno važan infrastrukturni projekat. Takođe je pred vama zakon koji obezbeđuje potrebno finansiranje kako bi se taj projekat završio. Tu je sporazum i sa kineskom „Eksport-import“ bankom oko izgradnje obilaznice oko Novog Sada i novog mosta preko Dunava. Dakle, kao što vidite, svi ovi projekti su vezani za dalji nastavak kapitalnih investicija, dalje ulaganje u infrastrukturu.
Finansijski ugovor sa Evropskom investicionom bankom za rehabilitaciju i bezbednost puteva u iznosu od 85 miliona evra. Takođe, ono što je veoma važno za nas to je Bio četiri kampus i izgradnja tog kampusa. Pred vama je takođe i sporazum sa Bankom za razvoj Saveta Evrope koji će nam omogućiti izgradnju tog kampusa kojim pak naša zemlja treba da ide dva ili tri koraka ispred svih kada je i veštačka inteligencija i ta visoka tehnologija u pitanju.
Pred vama je takođe i predlog ugovora o zajmu između Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj oko izgradnje infrastrukture za navodnjavanje u Negotinu, Svilajncu i radove na izgradnji infrastrukture za dovod sirove vode u akumulaciji Borkovac i Pavlovac u opštini Ruma i gradnju Sremska Mitrovica.
Takođe sporazum između EU i Srbije o učešću naše zemlje u programu carina. Dakle, dalje unapređenje rada naše carine. Kada je ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Srbije i Švajcarske. Dakle, gledao sam da sumiram sve zakonske predloge koje imate danas pred vama ispred Ministarstva finansija i dela Vlade Republike Srbije. Ostali ministri će pročitati iz njihove nadležnosti.
Pre nego što završim, poštovani gospodine Orliću, samo još par zakona. Jedan je ispred ministarstva ministra Momirovića, Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o slobodnoj trgovini između Narodne republike Kine i Republike Srbije. Za nas izuzetno važan zakon, ne treba o tome da govorim sada, imaćemo priliku da raspravljamo o tome. Srbija je jedna od retkih zemalja koja će u svetu imati sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom. Otvara nam se najveće, najperspektivnije tržište u svetu za naše proizvode i to je novi izvor rasta za naše kompanije i za našu privredu u celini.
Takođe, pred vama je i Predlog zakona o potvrđivanju Protokola od 30. novembra 1972. godine sa amandmanima iz 1982. i 1988. godine o Konvenciji o međunarodnim izložbama koje su potpisane u Parizu.
Još dva zakona koja ću pročitati, ispred Ministarstva za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru. Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u potrebi da se omogući upis svih vrsta infrastrukturnih i podzemnih objekata i to na jednom mestu, dakle u jednoj bazi podataka, što u mnogome treba da nam pomogne da ubrzamo izdavanje građevinskih dozvola. Drugo je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u Katastar nepokretnosti i vodova, obzirom na to da smo u postojećem zakonu utvrdili postojanje pojedinih poteškoća, pa želimo i to da ispravimo.
Dakle, set veoma važnih reformskih zakona. Ono što je moja poslednja poruka za građane Srbije, potpuno smo uprkos ovoj globalnoj krizi i globalnim izazovima stabilni. Nama je udeo javnog duga u BDP negde oko 51%, imamo skoro pet milijardi evra na računu, što je veoma važno. Naša ekonomija raste, očekujemo da ćemo biti između 2, 2,5% rasta našeg BDP i ove godine. Malopre rekoh 3,5% za narednu godinu, zaposlenost na rekordno visokom nivou, nezaposlenost na rekordno niskom nivou, strane direktne investicije, imaćemo rekord i ove godine, što je veoma važno, fabrike se otvaraju, nova radna mesta se otvaraju i sa daljim ulaganjem u naše zdravstvo, u našu prosvetu, u našu poljoprivredu, u infrastrukturu, u povećanje plata, u povećanje penzije, kao što je predviđeno budžetom za narednu godinu imaćemo još jednu uspešnu godinu za građane Srbije.
Hvala puno i ostajem na raspolaganju ukoliko budete imali bilo kakva pitanja.

Hvala.
Reč ima ministar Mihailo Jovanović.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred vama se danas nalaze predlozi četiri zakona iz oblasti javnog informisanja, i to Predlog zakona o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medijima, Predlog zakona o dopuni Zakona o javnim medijskim servisima i Predlog zakona o izmeni Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis.
Kada je reč o predlozima zakona o javnom informisanju i medijima i o elektronskim medijima, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija u toku izrade ovih zakona preduzelo je sve kako bi se uzela u obzir mišljenja različitih interesnih grupa, novinara, distributera medija, nevladinih organizacija, akademske zajednice i drugih.
Značajan doprinos i učešće u radu uzeli su i naši evropski partneri i međunarodne organizacije, delegacija Evropske unije u Srbiji, Misija OEBS-a, Ambasada Kraljevine Norveške i Fondacija Konrad Adenauer. U tu svrhu organizovane su javne rasprave oba zakona. Održana su četiri okrugla stola u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu i omogućeno je građanima i svim zainteresovanim stranama da daju svoje sugestije i predloge putem onlajn platforme e-konsultacije.
Bilo je različitih predloga na koji način unaprediti stanje u oblasti javnog informisanja. Želim da izrazim zadovoljstvo što mogu da predstavim rešenja koja će u narednom periodu omogućiti da građani Republike Srbije budu još bolje informisani, zaposleni u medijima zaštićeniji prilikom obavljanja svog posla, a mediji biti u prilici da građane informišu o temama iz svih oblasti života, pazeći da se tom prilikom ne ugrožavaju prava drugih ili postupa protiv odredaba ovih zakona.
Kada je reč o Predlogu zakona o javnom informisanju i medijima, Radna grupa koja je radila na izradi teksta ovog predloga zakona formirana je neposredno nakon formiranja novog Ministarstva odlukom koju sam lično potpisao 18. novembra prošle godine. U Radnoj grupi su, pored predstavnika državnih organa, bili i predstavnici novinarskih i medijskih udruženja, sa kojima smo nastavili da radimo do poslednjeg trenutka. Tu je Nezavisno udruženje novinara Srbije, Udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija medija, Poslovno udruženje „Lokal pres“, Asocijacija onlajn medija, Udruženje RAB Srbija, sindikati novinara Srbije i Asocijacija nezavisnih elektronskih medija.
Svi članovi Radne grupe bili su jedinstveni u naporu da se sistem javnog informisanja unapredi. Tako je predviđeno da sredstva koja se dodeljuju izdavačima novina čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina ubuduće budu dodeljena na osnovu kriterijuma koji će važiti na celokupnoj teritoriji Republike Srbije.
Redefinisan je pojam javnog interesa, kao i način na koji se on ostvaruje. Načela rada medija čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina uređena su u skladu sa načelima rada javnih medijskih servisa.
Projektno sufinansiranje je deo zakona koji će biti najviše unapređen. Precizirane su obaveze i u vezi raspisivanja konkursa, kao i rok u kom se projekti moraju realizovati, radi ujednačenosti u postupanju svih organa koji raspisuju konkurse. Definisan je rok u kome konkursi moraju da se raspišu, kao i rok u kome organ mora ponovo da raspiše konkurs, ukoliko je isti obustavljen.
Osim navedenog, predloženim odredbama zakona Republika Srbija se pridružila malobrojnim zemljama u Evropi, u kojoj su Savet za štampu, kao samoregulatorno telo, prepoznale u samom zakonskom tekstu.
Kada su konkursne komisije u pitanju, precizirani su uslovi koje oni moraju da ispunjavaju, kao i koja lica ne mogu biti članovi komisija. Radi objedinjavanja svih informacija i unapređenja transparentnosti realizacije konkursa, predviđeno je formiranje jedinstvenog informativnog sistema za sprovođenje i praćenje sufinansiranja projekata u oblasti javnog informisanja, koji će krenuti sa radom 1. januara 2025. godine.
Takođe, uslovi koji se odnose na to da izdavači medija ne mogu neposredno ili posredno osnovati Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, kao ni ustanova ili pravno lice koje je u celini ili delom u javnoj svojini, odnosno koje se u celini ili delom finansira iz javnih prihoda, pored javnih medijskih servisa, ustanove, panorama, izdavače medija, čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina, neće se odnositi i na društvo kapitala koje obavlja delatnost i elektronskih komunikacija, što je posebno definisano zakonom kojim se regulišu elektronski mediji.
Pored registra medija, koji je uspostavljen zakonom još 2014. godine, predviđeno je formiranje evidencije proizvođača medijskog sadržaja. Predložene su odredbe koje se odnose na pravo novinara na radu i povodom rada, a odnose se na raspored radnog vremena i njegovu izmenu u slučaju hitne potrebe. Precizirane su odredbe koje se odnose na pripravnost za rad i pravo na isključenje iz komunikacija. Uvedene su odredbe zaštite novinara od urednika, kao i urednika u odnosu na vlasnika izdavača. Predviđeno je i da inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši Ministarstvo, a da inspekcijski nadzor na teritoriji autonomne pokrajine vrši nadležni organ autonomne pokrajine, kao povereni posao.
Poštovani narodni poslanici, pred vama je danas i Predlog zakona o elektronskim medijima, na kome je radila Radna grupa koju su činili nezavisni eksperti iz oblasti medijskog prava i elektronskih medija. Do sada važeći Zakon o elektronskim medijima, koji je donet 2014. godine, kao sistemski zakon u oblasti elektronskih medija, u značajnoj meri pratio je tadašnje međunarodne standarde.
Imajući u vidu da je u međuvremenu usvojena Medijska strategija do 2025. godine, kao i da je 2018. godine revidirana Elektronska direktiva o audio-vizuelnim medijskim uslugama, da su standardi unapređeni, kao i da je praksa u primeni zakona pokazala određene nedostatke, sve navedeno je dovelo do neophodnosti i potrebe da dosadašnji zakon bude zamenjen novim, koji će uhvatiti korak s novim vremenom u oblasti elektronskih medija.
Razvoj elektronskih medija, kao i naučna, tehnička i tehnološka dostignuća u poslednjih 20 godina doveli su do potrebe stvaranja nacionalnih principa i pravnog okvira koji prelazi granice nacionalnih država. Tako su vremenom nastali, a i dalje nastaju opšteprihvaćeni standardi koji se odnose na oblast elektronskih medija, koji su doveli i do stvaranja mogli bismo reći univerzalnog specifičnog rečnika pojmova koji se odnose na ovu oblast.
Iz tog razloga Predlog zakona sadrži značenje 31 pojma koji su poređani po azbučnom redu, koji se koriste u ovom zakonu i koji korespondiraju sa univerzalnim rečnikom, utvrđeni prvenstveno u revidiranoj Direktivi o audio-vizuelnim medijskim uslugama Evropske unije, kao i u relevantnim konvencijama i drugim međunarodnim dokumentima.
Po prvi put u zakonodavstvo Republike Srbije uvode se, između ostalog, i pojmovi: video sadržaj koji je generisao korisnik, medijski pluralizam, političko oglašavanje, pružalac usluge platforme za razmenu video sadržaja, rijaliti programski sadržaji, srpska audio-vizuelna dela, srpska muzička dela, uređivačka odluka.
Regulator je funkcionalno i finansijski nezavisan od državnih organa i organizacija, pružalaca medijskih usluga i operatora, a za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti regulator je odgovoran Narodnoj skupštini. Uspostavljeni su novi organi regulatora – Savet, organ odlučivanja i direktor, organ zastupanja, kao i jasni zahtevi i kriterijumi za izbor članova Saveta.
Takođe, u skladu sa preporukama iz Medijske strategije, promenjeni su ovlašćeni predlagači sa članove Saveta regulatora. Umesto skupštinskih odbora koji su predlagali tri člana Saveta, sada imamo kao jednog zajedničkog predlagača Zaštitnika građana, Poverenika za ravnopravnost i Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja, a kao samostalni predlagači nastupaju univerziteti akreditovani u Republici Srbiji, udruženja izdavača elektronskih medija, udruženja novinara, udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika, udruženja kompozitora, udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja, udruženja čiji su ciljevi zaštita dece, nacionalni saveti nacionalnih manjina i crkve i verske zajednice.
Predviđene su dve nove mere zaštite koje se mogu izreći pružaocu medijske usluge koji je povredio zakon. Takođe, Predlog zakona uvodi punu transparentnost i kontrolu u pogledu vlasništva medija i definiše mere za ostvarivanje medijskog pluralizma. Svaku planiranu promenu vlasničke strukture u osnovnom kapitalu pružalac medijske usluge mora prethodno da prijavi regulatoru u pisanoj formi radi dobijanja saglasnosti, kako ne bi došlo do ugrožavanja medijskog pluralizma.
Pružalac medijske usluge mora prethodno da prijavi regulatoru u pismenoj formi radi dobijanja saglasnosti kako ne bi došlo do ugrožavanja medijskog pluarizma. Kada je reč o raznovrsnosti programskog sadržaja predviđeni su kriterijumi za programske sadržaje koji su od značaja za ostvarivanje javnog interesa na odgovarajućim geografskim područjima i čija bi nedostupnost značajnom broju građana na tom području dovela do narušavanja ostvarivanja ciljeva od javnog interesa ili medijskog pluarizma.
Na osnovu tih kriterijuma regulator objavljuje liste obaveznih medijskih usluga, tzv. „mast keri“. Posebna pažnja je posvećena zaštiti maloletnika propisivanjem sadržaja koji mogu teško naškoditi razvoju maloletnika. Predlogom zakona uvodi se zaštita maloletnika i ljudskog dostojanstva u obavezi sa objavljivanjem rijaliti programskog sadržaja, te je propisano da će se rijaliti programski sadržaji smatrati nepodesnim za sve maloletnike mlađe od 18 godina. Takođe u rijaliti programskom sadržaju zabranjeno je prikazivati teško nasilje, polni odnos, zloupotrebu opojnih droga i govore mržnje.
Predlog zakona o elektronskim medijima je predvideo i bolju zaštitu osoba sa invaliditetom kroz uključivanje znakovnog jezika, otvorenog i zatvorenog titla i zvučnog opisa kao i obaveze pružanja hitnih informacija od značaja za život i zdravlje. Posebna pažnja je posvećena definisanju obaveza pružalaca medijske usluge u odnosu na izbornu kampanju.
Na samom kraju kroz prelazne i završne odredbe predviđeno je da članovi Saveta izabrani u skladu sa važećim Zakonom o elektronskim medijima nastavljaju da obavljaju tu funkciju do isteka jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona i da će od dana prestanka mandata članovima Saveta, biti izabrani novi članovi Saveta, koji se biraju sa različitim trajanjem mandata. Tri člana se biraju na dve, tri člana na četiri i tri člana na šest godina.
Trajanje mandata prvog saziva Saveta koji se biraju u skladu sa odredbama ovog zakona određuju se žrebanjem, koji obavlja predsednik Narodne skupštine na sednici Narodne skupštine.
Poštovani narodni poslanici, nadam se da ćemo imati konstruktivnu i sadržajnu raspravu. Ja vam stojim na raspolaganju za sva pitanja i pozivam vas da u danu za glasanje date podršku navedenim predlozima zakona. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem.
Vidim i prijave za reč ostalih ministara. Ići ćemo redom.
Potpredsednica Gojković, pa gospođa Đukić Dejanović, itd. redom.
Reč ima potpredsednica Vlade.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Hvala vam što ste mi omogućili da sada govorim, jer svakako moram da napustim sednicu, imam jedan prijatan zadatak da potpišem sporazum o saradnji u oblasti kulture sa Republikom Srpskom, te molim poslanike koji budu želeli da razgovaramo o predlozima Ministarstva kulture koji se nalaze na dnevnom redu i delu budžeta koji se odnosi na kulturu, da to učinimo zajedno u popodnevnom redu kada ću se pridružiti ministrima u Vladi Republike Srbije.
Krenula bih prvo kratko na osvrt budžeta koji je predloženo za kulturu, budžetu za 2024. godinu, potpuno svesna da zaposleni u kulturi, uopšte ljudi koji se bave kulturom svake jeseni željno iščekuju da vide taj prednacrt, odnosno Predlog zakona o budžetu ukupnom države, a naravno posebno na ono što je Republika Srbija namerila da se izdvoji za segment kulture. Na veliku žalost ne samo u Srbiji, nego svuda u svetu, kada je budžet za kulturu na dnevnom redu uvek se više priča o tome koliko se novca izdvaja, a manje o tome šta će se tim novcem finansirati, što smatram da je mnogo, mnogo važnije za ljude koji se bave kulturom i ukupno za građane Srbije.
Mogu da kažem da ove godine uz sve ove teškoće koje je naveo ministar finansija kojeg moramo biti svesni, koji ne važi samo za Republiku Srbiju, Ministarstvo kulture može u dobroj meri da bude zadovoljno jer smo uspeli da zadržimo nivo izdvajanja, onaj procentualni nivo izdvajanja za prošlu godinu, naravno u zajedničkim naporima ići ćemo ka tom nekom zamišljenom cilju od 1%. Važno je da izdvajanja nisu manje, nego mnogo veća, jer smo postigli dogovor da ove godine budžet bude nešto preko 15 milijardi dinara, odnosno tačnije 15 milijardi 146 miliona 651 hiljada dinara. Znači, veći je za preko milijardu u odnosu na prošlu godinu, ako neko baš voli procente. Ja sam protivnik procenata kada se priča o kulturi, to je 7,65% više u odnosu na prošlu godinu ili na rebalans 5,58%.
Da ostavimo po strani procente i da kažemo da su ovo izdvajanja iz budžeta Republike, ali ne treba da zaboravimo da AP Vojvodina takođe ima svoj budžet i izdvaja znatna sredstva za kulturu. Tu su svi budžeti lokalnih zajednica i grada Beograda i takođe sredstva koja su nam preostala iz kredita Evropske banke za obnovu infrastrukture u kulturi za velike projekte. Neki od njih su u Beogradu završeni, kao što je obnova fasade i sale u Narodnom pozorištu i na pragu smo završetka radova Muzeja Jugoslavije, koji nikada nije bio rekonstruisan do sada, a zub vremena je zaista pokazao, dakle, svoj izgled, došli smo do toga da su čak i delovi fasade Muzeja Jugoslavije padali posetiocima. Srećom ovih dana ćete imati prilike videti kako to izgleda kad neko sistemski ulaže u kulturu i ovako važne muzeje grada Beograda.
Pošto je jedan od naših prioriteta centralizacija, u Pirotu se gradi veliki kulturni centar, jednom od vojnih objekata koji su dati gradu Pirotu i naravno u Nišu, sa velikim zadovoljstvom mogu da kažem da se gradi popuno nova mala scena Narodnog pozorišta u Nišu.
Tako da ukupno uz ova sredstva bez Beograda i bez lokalnih samouprava, naš budžet je 16,3 milijarde dinara. Zajedno sa Zavodom za proučavanje kulturnog razvitka pokrenuli smo istraživanje kojim ćemo doći do tačnog iznosa i procenta koji država ukupno izdvaja za kulturu i imaće tada jednu suštinsku javnu raspravu šta treba korigovati u tim izdvajanjima, a to svakako prelazi onih zamišljenih 1%. Jedan posto to nije procenat o kome se samo raspravlja u okviru Republike Srbije, evo vidimo da kulturni radnici u Češkoj takođe imaju svoju polemiku u odnosu na manja izlaganja u njihovoj državi, a oni su članice EU, a za njih važe takva pravila.
Struktura budžeta u ministarstvu podeljeno su na dva segmenta, jedno je svakako šest milijardi za različite konkurse koje Ministarstvo kulture raspisuje i naravno drugi deo budžeta koji je namenjen i za plate, ali i za funkcionisanje programske aktivnosti i svih ustanova kulture, Narodnog muzeja, Muzeja savremene umetnosti, Muzeja Jugoslavije, Narodnog pozorišta, Beogradske filharmonije, Republičkog zavoda i naravno posebno na prostoru Kosova i Metohije gde sve ustanove kulture za sada nesmetano rade i pod brigom su Ministarstva kulture Republike Srbije.
Neću vam govoriti koliko je izdvajano pojedinačno u određenim sektorima, to ćemo razgovarati u toku rasprave. Doneto je nekoliko važnih zakona, Zakon o muzejskoj delatnosti, kulturnom nasleđu, Zakon o upotrebi srpskog jezika, zaštiti ćiriličnog pisma, Zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa manastira Hilandar, Zakon o memorijalnom centru „Staro sajmište“ i sve ćete te stavke naći u budžetu Republike Srbije koji su u razdelu za kulturu.
U sektoru za savremeno stvaralaštvo zaista impozantan rast sredstava opredeljenih za kinematografiju. Teško mi je uopšte da poredim sa nekim ranijim budžetima od pre 2012. godine, jer do 2016. godine je bilo nula sredstava izdvojenih za podsticanje snimanja novih filmova i serija u Republici Srbiji i podsticaja investitorima, kako stranim tako naročito impozantan broj izdvojen za snimanje domaćih serija i filmova, koji su bili u ozbiljnoj krizi do 2016. godine.
Možemo da kažemo da smo u znatnoj meri poboljšali, uz pomoć ovih sredstava, i podsticaj infrastrukturu za snimanje ovih filmova. Otvoreni su potpuno novi studiji, pre svega su privatne investicije, ali koji su iskoristili podsticaje u tu svrhu. Time smo otvorili mogućnosti privlačenja stranih investicija koji nama mnogo znače, jer strani investitori donose svoj novac i mi im samo procenat od 25 do 30% vraćamo, a domaći investitori, domaći filmski radnici, dobijaju novac od države i tu je velika razlika.
Dakle, međunarodna saradnja, znatna sredstva za mobilnost umetnika, što umetnicima znači, da svoja dela prikazuju u inostranstvu i naših kulturnih centara u Parizu, tradicionalno, ali počeo je da radi kulturni centar u Pekingu, koga sam nedavno posetila. Zaista odlično izgleda, preko 300 kvadrata i potpuno je otvoren za umetnike u našoj državi da učestvuju na konkursu Ministarstva kulture i predstave dostignuća Republike Srbije. Razmišlja se, odnosno imamo već dozvole, za otvaranje kulturnih centara u Londonu i Skoplju.
Ono to je novo, to ćete videti, da se obnavlja i rekonstruiše objekat za potrebe Muzeja ženskog stvaralaštva, što do sada nismo imali i što je jedna potpuna novina. Za to je izdvojeno 100 miliona dinara, a mogu da najavim da se rade projekti koji će biti smešteni u staroj zgradi pošte u "Beogradu na vodi", to je Muzej za decu, koji takođe nismo imali na republičkom nivou i Pozorište za decu i mlade, koje nam definitivno nedostaje, pored ovih koje imamo već u Beogradu, ali na državnom nivou nismo imali.
Za finansiranje reprezentativnih udruženja u kulturi 65 miliona dinara, dakle, 15 miliona dinara više nego prošle godine.
Obnovili smo nacionalne penzije. Toga nije bilo punih osam godina. Ove godine su izdvojena znatna sredstva i tu je velika uloga reprezentativnih udruženja, jer udruženja predlažu Ministarstvu kulture kandidate za nacionalno priznanje.
Naravno, treba izdvojiti izdvajanja u "Gradovima u fokusu". To je jedan odličan konkurs svake godine, već treća godina, uz razumevanje Ministarstva finansija, 350 miliona dinara za decentralizaciju kulture u infrastrukturne projekte i do sada 180 novih projekata, novih domova kulture, koji su bili potpuno ruinirani do pre nekoliko godina, potpuno zaboravljeni i neiskorišćeni širom Srbije. Zato vas pozivam, kada putujete po Srbiji, da obavezno pogledate kako izgleda danas Osečina, Kruševac, Šabac, Mionica, Palanka, Doljevac, Kikinda i tako do broja 180.
Završili smo i Narodni muzej u Kikindi. Počela je izgradnja prvog Muzeja staklarstva u Paraćinu. To je sve na šta građani Srbije treba da obrate pažnju, jer oni uvek pitaju gde idu njihovi novci predviđeni za kulturu. Evo, ukratko sam pokušala da to objasnim. Naravno, sistem zaštite kulturnog nasleđa, skoro milijardu dinara. Od toga veliki deo sredstava ide i na obnovu manastira Hilandar godišnje, jer smo doneli i zakon o tome.
"Prestonica kulture Srbija" je odličan projekat za decentralizaciju kulture. Ne postoji građanin Srbije koji ove godine nije obratio pažnju na Čačak, sledeće godine Užice i nastavljamo dalje. Kažem, podrška filmskoj umetnosti. Ne treba zaboraviti da je do 2016. godine bila neuporediva, jer od serije "Bolji život", koju svi zajedno volimo i repriza nismo mogli da živimo i svako od nas je pomalo naučio barem po neku repliku iz te serije, a danas imamo zaista stopostotnu zaposlenost naših filmskih radnika i mnogo bolji finansijski status, zahvaljujući Vladi Republike Srbije i odluci da ulaže u filmsko stvaralaštvo. Da ne dužim dalje, još dva sporazuma koji nisu toliko zavredeli vašu pažnju u javnim obraćanjima. Jedan je borba protiv nedozvoljene trgovine kulturnim dobrima a druga sporazum u kinematografskoj koprodukciji sa Turskom. Izdvojiću samo jedan segment zašto je važno da potpisujemo Sporazum o sprečavanju nedozvoljene trgovine sa Turskom.
Imali smo više slučajeva zaplene predmeta na teritoriji Srbije koji vode poreklo iz Turske, trenutno imamo dva slučaja iz 2017. i 2019. godine koji se rešavaju, zaplena carine i graničnih policija. Jedan od najuspešnije rešenih slučajeva je povraćaj 1.894 arheološka predmeta i novčića Republici Turskoj koji su zaplenjeni još 2004. godine na graničnom prelazu ka Hrvatskoj u autobusu koji je dolazio iz Bugarske.
Danas je ovaj posao krađa i trgovina nelegalno stečenim kulturnim dobrima dostigao razmere da je još unosniji od trgovine narkoticima i zato je važno da potpisujemo sporazume sa svim zemljama sveta koje su na udaru ovih ilegalnih trgovaca.
Naravno, ne treba da dužim zašto je važno da potpisujemo i ratifikujemo sporazum o koprodukciji sa Turskom, jer je ona jedna od velikih evropskih sila u kinematografiji i važno je da se povežemo sa njima. Nedavno je ovde bio festival njihovog filma, pogledali su i naše studije i možemo da očekujemo nakon ratifikacije sporazuma plodonosnu saradnju.

Zahvaljujem.

Jedno obaveštenje.

Primili ste ostavku narodnog poslanika Sanje Lakić, na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Izveštaj Odbora za administrativno budžetska i mandatno imunitetska pitanja Narodne skupštine, povodom razmatranja ove ostavke, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 131. stav 2. tačka 6) Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština u smislu člana 133. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.

Saglasno članovima 132. i 133. Zakona o izboru narodnih poslanika , Narodna skupština na predlog Odbora za administrativno budžetska i mandatno imunitetska pitanja Narodne skupštine, konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabrana narodnom poslaniku Sanji Lakić, danom podnošenja ostavke.

Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.

Reč ima ministar Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani potpredsedniče, uvaženi narodni poslanici, obraćam se kako bih obrazložila, nadam se u dovoljnoj meri set zakona iz oblasti obrazovanja koji je pred vama, a to su predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju i predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima. Ovde se svi do jednog, sigurna sam, bez imalo sumnje slažemo da je to dobar obrazovni sistem, temelj za bolju budućnost svake, pa naravno i naše države, ali uslove da taj obrazovni sistem bude nazvan dobrim ili odgovarajućim, pa čak i još lepšim epitetima, moramo obezbediti i potražiti u svakom od nas, radili ili ne radili u tom sistemu, jer obrazovanje i vaspitanje dece, odgovornost je porodice, odgovornost je svakoga od nas, odgovornost je čitavog društva.

Tragedija koja se dogodila u maju ove godine probudila je u svima nama potrebu da se zapitamo gde je ko od nas zakazao i na koji način možemo da se potrudimo da budemo bolji uzori deci. Bar toliko dugujemo žrtvama i nema sumnje da svi imamo potrebu da damo pozitivan odgovor na ovo pitanje.

Upravo iz tog razloga želim na početku da apelujem da od te potrebe ne odustanemo, kao i da dijalog koji budemo vodili bude sa ovim fokusom, posebno imajući u vidu kontrolnu ulogu parlamenta.

Ministarstvo prosvete je i pre tragedije započelo intenzivan rad i jaču interesornu saradnju u cilju iznalaženja boljih rešenja i zajedničkih aktivnosti kako bi se unapredila prevencija nasilja, pojačale vrednosti tolerancije, poštovanja, drugarstva i samo nasilje smanjilo.

Nakon tragedije sve te aktivnosti su još više intenzivirane i zahvalni smo svima u tom procesu, posebno predsednici Vlade, kao i ministrima i kolegama iz Vlade, psiholozima, psihijatrima, pedagozima i drugim stručnjacima na zaista predanom poslu da uradimo sve što je bilo moguće do danas.

S tim u vezi osnova za dostizanje takvog cilja su izmene u Zakonu o osnovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, te smo u tom pogledu nastojali da ojačamo vaspitnu funkciju obrazovno-vaspitnih institucija, odnosno učinimo efikasnijim postupanje ustanova u slučaju nasilja. Tu najviše mislimo na promenu gledanja na vrednovanje vladanja učenika, koje umesto dosadašnjeg rešenja od 6. razreda počinje sada sa ocenama od 2. razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja, pa sve do kraja srednjeg obrazovanja i brojčano će se ocenjivati u toku i na kraju 1. i 2. polugodišta, a izmenama zakona predloženo je da utiče na opšti uspeh.

Istovremeno pojačavamo vaspitni rad sa učenikom koji vrši povredu pravila ponašanja koji će obuhvatiti društveno koristan rad, odnosno humanitaran rad.

Novina je da će odeljenski starešina voditi posebnu pedagošku evidenciju o pojačanom vaspitnom radu sa svim potrebnim detaljima.

Iako nije zakonska novina, u kontekstu mog informisanja narodnih poslanika, želim da dodam, a verujem i da znate – nemamo dovoljan broj psihologa i pedagoga i naša odluka je da taj broj uvećamo i ojačamo podršku učenicima i zaposlenima, posebno u osetljivim periodima tranzicije dece iz 4. u 5. razred osnovne škole ili polazak u srednju školu.

Sigurna sam da ste primetili i da smo prve dve nedelje školske godine prilagodili upravo razgovoru i radu sa decom na jačanju važnih vrednosti kolektivnog duha, ali i na proveri znanja bez onog strasnog prvog ocenjivanja kako bi nastavnici prepoznali, ali i učenici, nivo znanja i podigli kompetencije kod učenika da dostignu najbolje ocene u toku školske godine u okviru svojih potencijala.

Iskustvo iz prethodnog perioda nas je dovelo da danas pred vama predložimo i odlaganje ispisivanja učenika srednje škole ukoliko se protiv njega, odnosno nje vodi, pokrenut je, dakle, zapravo vaspitno-disciplinski postupak sve do okončanja istog. U slučaju da se nakon okončanja taj učenik upiše u drugu školu nova škola mora da prati ponašanje učenika i sprovodi pojačan vaspitni rad u saradnji sa nadležnim centom za socijalni rad i drugim ustanovama spoljašnje zaštitne mreže.

Kako roditelji, smatramo, imaju izuzetno značajnu ulogu u trouglu učenik-nastavnik-roditelj koji je ključni da izvedemo decu na pravi put, a opet povedeni prethodnim iskustvima u kojima smo imali i apsolutno odbijanje roditelja da sarađuju sa školom, odlučili smo da povećamo i novčane kazne za takvo postupanje, pa i za eventualno vređanje ugleda, časti ili dostojanstva naših nastavnika.

Kao što znate, u školama je zabranjeno korišćenje mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugoj sredstva u svrhe kojima se ugrožavaju prava drugih ili u svrhe prevare u postupku ocenjivanja, pa je u zakonu naglašena dužnost škole da opštim aktom propiše upotrebu mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva, a prema smernicama koje će doneti Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Sve ovo smatram važnim da vratimo poštovanje škole, njenih nastavnika, a što je još važnije da škole još više učestvuju u vaspitanju dece, shodno svojoj i vaspitnoj, pre svega, ulozi.

Bez obzira na činjenicu da ćemo mi u školama učiniti sve što je do nas da deca izrastu u odgovorne članove društva kojima se možemo samo ponositi istovremeno apelujem na roditelje da ne zaborave da je u njihovim rukama glavni ključ za zdravo i srećno detinjstvo.

Razumljivo je da sve ove novine treba implementirati u ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja.

Važno je da napomenem kada je osnovno obrazovanje u pitanju da smo izmenama Zakona o osnovnom obrazovanju dodatno uredili školski program, organizaciju obrazovno-vaspitnog rada, nastavu, raspored časova. Škola se stara da svi časovi budu u istoj smeni ako se rad organizuje po smenama.

Svi znate da je u medijima veliku pažnju uzela predsednikova inicijativa da se u udžbenicima nađe više nacionalnog sadržaja. Mi mislimo da je ova inicijativa jako dobra. Ideja je da se izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima uvede nacionalna čitanka kao rešenje u smislu podrške razvijanju ličnog i nacionalnog identiteta, razvijanju svesti osećanja pripadnosti u Srbiji, poštovanja i negovanja srpskog jezika, materijalnog jezika, tradicije i kulture srpskog naroda i nacionalnih manjina na prostoru Republike Srbije, kao i razvijanja interkulturalnosti, poštovanja i očuvanja nacionalne i svetske kulturne baštine.

Važno je spomenuti i da će izdavanje nacionalne čitanke obavljati javni izdavač uz poštovanje svih procedura. Očekujemo da će korišćenje nacionalne čitanke u osnovnim i srednjim školama započeti školske 2024/2025. godine.

Čitanka obuhvata sadržaja predmeta 1. i 2, 3. i 4. razreda, svih razreda drugog ciklusa osnovnog obrazovanja i vaspitanja i svih razreda srednjeg obrazovanja. Dakle, četiri čitanke ukupno.

Kada govorimo o srednjem obrazovanju, ovde smo dodatno izmena Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju uveli jednu novinu koja je nastala kao jedna od mera u borbi protiv vršnjačkog nasilja, a to je da broj učenika u odeljenju ne bude veći od 28 gde je bio do sada 30.

Takođe, kao jednu od posledica kovid pandemije, Institut za mentalno zdravlje identifikovao je značajan porast prekomerne upotrebe interneta, video-igrica, igara na sreću, koje ometaju dnevno funkcionisanje dece i mladih. Zato je od izuzetne važnosti da se ovaj izazov prepozna i adresira kroz programe.

Dodatno uvođenje očuvanja psihološkog i emocionalnog zdravlja kao pojam bi se psihološko i emocionalno zdravlje po prvi put prezentovao u okviru Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju.

Važna tema u ovoj oblasti je i kvalitetno sprovođenje ispita kojima se završava srednje obrazovanje, tzv. državna matura, za šta je potrebno da se u potpunosti obezbede uslovi za sprovođenje.

U prethodnom periodu obavljeni su mnogobrojni različiti poslovi i aktivnosti u tom cilju, od izmena propisa, pripreme zadata, dijaloga sa rektorima i dekanima, sprovedena prva proba itd, ali da bi državna matura bila sprovedena u punom kapacitetu i omogućila ostvarivanje svih prava kandidata koji pristupe polaganju, potrebno je sprovesti dodatne poslove u narednom periodu.

Očekuje nas dodatno jačanje kapaciteta centra za ispite. Zatim, treba i visokoškolske ustanove u konačnom izjasne koji se ispiti sa opšte, stručne i umetničke strane vrednuju prilikom upisa na studije i kriterijume na osnovu kojih se obavlja klasifikacija i izbor kandidata za upis na studije, kao i da one ustanove koje prvi put uvode ispite sklonosti javno objave šta ti ispiti zapravo podrazumevaju i šta je sadržaj tih ispita.

Takođe, da završimo sa razvojem softvera čija je uloga da podrži sve poslove vezane za sprovođenje državne mature i upis učenika na visokoškolske ustanove i da ga povežemo sa registrima koji se vode u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete.

S obzirom na ove obaveze, kao i druge koje se tiču finalizacije pripreme zbirke zadataka štampanja, distribucije istih, mi smo predložili da se rok za početak sprovođenja državne mature pomeri za školsku 2025/26 godinu.

Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da sam uspela da vam približim ključne izmene i razloge za iste, a u nadi da vas podstaknem na diskusiju na šta smo moj tim i ja spremni i u raspoloženju sam da dam odgovore na sva vaša pitanja.

Zahvaljujem.

Hvala vam.
Reč ima ministarka Maja Popović.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, na početku današnje rasprave, želela bih da vas upoznam sa razlozima za donošenje Predloga zakona izmena i dopuna Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu i predstavim najvažnija rešenja koja su u njima sadržana.
Izmene i dopune Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku predložene su kako bi ponovnim propisivanjem ustavne žalbe kao delotvornog pravnog sredstava bila obezbeđena zaštita poverilaca u izvršnim postupcima po odlukama koje su donete protiv preduzeća sa pretežnim društvenim ili državnim kapitalom, kao i u stečajnim postupcima u kojima su ova preduzeća stečajni dužnici. U tom smislu, a i po stavovima Evropskog suda za ljudska prava i preporukama Komiteta ministara Saveta Evrope, izrađene su izmene i dopune Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kako bi se poštovalo načelo supsidijarnosti, kao primarno načelo funkcionisanja evropskog sistema zaštite ljudskih prava, odnosno pripisala odgovarajuća primarna nadležnost organa Republike Srbije kao države članice Saveta Evrope, a tek potom supsidijarno primenila nadležnost Evropskog suda za ljudska prava.
Na ovaj način će se smanjiti broj predstavki pred Evropskim sudom za ljudska prava koje se odnose na predmetne sudske postupke. Evropski sud za ljudska prava je još u presude u predmetu Kačapor i druge podnositeljke protiv Srbije ustanovio praksu i zauzeo stavove koji su primenjeni u kasnijim istovetnim ili bitno sličnim predmetima, koji su razmatrani u tom sudu protiv Republike Srbije, a koji se odnose na neizvršenje domaćih odluka u kojima je dužnik društveno preduzeće, preduzeće kontrolisano od strane države, odnosno subjekti koji ne uživaju dovoljnu institucionalnu ili poslovnu nezavisnost od države.
Prema stavovima zauzetim u ovom predmetu, Republika Srbija je ta koja snosi odgovornost za isplatu neizmirenih obaveza društvenih preduzeća utvrđenih pravnosnažnim domaćim odlukama, za potraživanje iz radnih odnosa i to bez obzira da li je reč o preduzeću koje je sa pretežnim delom društvenog kapitala ili je preduzeće bilo u potpunom društvenom vlasništvu.
Pored toga, Evropski sud za ljudska prava je u presudi Kačapor zauzeo stav da je obaveza države da osigura da se na vreme izvršavaju odluke protiv njenih organa ili tela ili preduzeća koja su u njenom vlasništvu ili pod njenom kontrolom, pri čemu nedostatak sredstava ne može biti izgovor za njihovo neizvršenje.
Nakon donošenja presude Kačapor, Evropski sud za ljudska prava u većem broju presuda i odluka donetih protiv Republike Srbije, u istoj vrsti predmeta istakao potrebu da se na nacionalnom nivou uspostavi delotvorni pravni lek za ubrzanje postupaka radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.
Evropski sud za ljudska prava ukazao je na važnost prava na pravično suđenje, iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i prava, na delotvorni pravni lek iz člana 13. Evropske konvencije, smatrajući da odredba člana 13. ove Konvencije jemči delotvorni pravni lek pred nacionalnim vlastima zbog kršenja prava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije u pogledu zaštite prava stranke na suđenje u razumnom roku.
Jasno izraženi stav Evropskog suda za ljudska prava u brojnim presudama i odlukama donetim protiv Republike Srbije, ali i protiv drugih država, kao poštovanje principa supsidijarnosti konvencijskog sistema ukazao je da je potrebno da se na nacionalnom nivou uspostavi delotvorni pravni lek za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.
Izmenama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku je neophodno u cilju efikasnijeg sprovođenja postupaka sudske zaštite na pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima radi namirenja priznatih i utvrđenih potraživanja.
Na osnovu člana 46. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda postupak za izvršenje presude i odluka o grupi predmeta Kačapor i drugi protiv Srbije, a koji se tiču neizvršenja domaćih odluka donetih protiv preduzeća sa pretežnim državnim vlasništvom, odnosno društvenim kapitalom, nalazi se u pojačanom nadzoru od strane Komiteta ministara Saveta Evrope.
U poslednjoj odluci, Komitet ministara Saveta Evrope, u grupi predmeta Kačapor i drugi protiv Srbije, sa 1451 strankom, koji je održan u periodu od 6. do 8. decembra 2022. godine, Komitet ministara je najpre konstatovao da se ova grupa predmeta, između ostalog, tiče i dugoročnog kompleksnog problema neizvršenja, odnosno odloženog izvršenja sudskih odluka, doneta protiv ovih preduzeća. Komitet ministara je zatim u delu koji se tiče opštih mera u tački 5. konstatovao da je Republika Srbija usvojila Strategiju za izvršenje spornih odluka putem donošenja Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku iz 2015. godine.
Međutim, Komitet ministara je u tački 6. odluke naglasio da i dalje postoji više spornih pitanja koje je potrebno rešiti, uključujući i visok procenat odbijanja ili odbacivanja pravnih sredstava u stečajnom postupku, a što sprečava izvršenje odluka. U tački 7. odluke Komitet ministara je pozvao vlasti da prioritetno razmotre ove tačke i da informacije Komitetu ministara Saveta Evrope dostave o tome koje su dalje mere predviđene kako bi se ovi prijavljeni nedostaci prevazišli. Sa druge strane, Evropski sud za ljudska prava je ranije u donetim odlukama konstatovao da ustavna žalba bi bila delotvorno pravno sredstvo.
U cilju efikasnijeg vođenja postupaka za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ovoj grupi predmeta, predlogom zakona je predviđeno da se prigovor radi ubrzanja stečajnog ili izvršnog postupka koji se vodi protiv dužnika sa pretežnim državnim, odnosno društvenim kapitalom, po kojem nije doneta odluka da dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra se ustavnom žalbom, a ustavnom žalbom će se smatrati i žalba protiv rešenja kojim je odbijen prigovor, ako nije doneta odluka po žalbi do dana stupanja na snagu ovog zakona, zatim, tužba za novčano obeštećenje, koje je podneto i u vezi je sa povredom prava na suđenje u razumnom roku o stečajnom ili izvršnom postupku ovoj grupi predmeta po kojoj nije doneta prvostepena odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i tužba za naknadu imovinske štete koja je podneta u vezi sa povredom prava na suđenje u razumnom roku ovoj grupi predmeta, a po kojoj nije doneta prvostepena odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Sudovi su dužni da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona sve nerešene predmete u postupcima koji su pokrenuti po ovom pravnom sredstvu dostave Ustavnom sudu na dalji postupak i odlučivanje i da o tome obaveste podnosioca prigovora.
Predlogom zakona o izmeni Zakona o Ustavnom sudu ponovo se propisuje ustavna žalba kao delotvorno pravno sredstvo, kako bi bila obezbeđena zaštita poverilaca u izvršnim postupcima po odlukama koje su donete protiv preduzeća sa pretežnim društvenim ili državnim kapitalom, kao i u stečajnim postupcima u kojima su ova preduzeća stečajni dužnici.
Pored toga, radi uvažavanja stručnosti, profesionalnosti i iskustva sudije Ustavnog suda, omogućava se da oni obavljaju funkcije i posle navršene 65. godine života. Prema rešenju sadržanom u predlogu ovog zakona, potrebno je da imaju kumulativne uslove navršenih 65 godina života i 45 godina staža.
Dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je predlog kandidata za izbor člana Veća Agencije za sprečavanje korupcije. Ministarstvo pravde na osnovu člana 22. stav 1. Zakona o sprečavanju korupcije, raspisalo je javni konkurs za izbor člana Veća Agencije za sprečavanje korupcije, koji je objavljen u dnevnom listu „Politika“ 15. juna 2023. godine i u „Službenom glasniku“ sledećeg dana, kao i na internet stranici Ministarstva pravde, Agencije za sprečavanje korupcije i Pravosudne akademije.
Na objavljenom javnom konkursu prijave je podnelo šest učesnika na javnom konkursu, i to Vesna Lazarević, Vladan Joksimović, Nikola Savić, Jovana Homen, Zorica Simeunović Antonić i Ivana Protić. Po isteku roka za podnošenje prijava na javni konkurs, Komisija za izbor člana Veća Agencije za sprečavanje korupcije utvrdila je da su sve podnete prijave na javni konkurs blagovremene i dozvoljene, razumljive i potpune i da su svi učesnici na javnom konkursu ispunili uslove za izbor člana Veća Agencije za sprečavanje korupcije.
Učesnik na javnom konkursu Ivana Protić nije pristupila sprovođenju testa na kojem su ocenjene stručna osposobljenost, znanje, veštine i integritet kandidata za izbor Veća Agencije za sprečavanje korupcije. Pet učesnika na javnom konkursu pristupilo je polaganju testa na kojem su ocenjena stručna osposobljenost, znanje, veštine i integritet kandidata za izbor Veća Agencije za sprečavanje korupcije, i to Vesna Lazarević, Vladan Joksimović, Nikola Savić, Jovana Homen i Zorica Simeunović Antonić.
Na testu su četiri učesnika na javnom konkursu ostvarila najmanje 80 bodova, dok je jedan učesnik na javnom konkursu ostvario manje od 80 bodova. Predloženi kandidati su na delu testa na kojem se ocenjuje stručna osposobljenost, znanje i veština i ostvarili najmanje 80 bodova i Ministarstvo pravde ima obavezu da ovom Domu spisak tih lica i dostavi. Pod jedan, Vesna Lazarević koja je osvojila 100 bodova, Vladan Joksimović 86 bodova, Nikola Savić 82 boda i Jovan Homen 80 bodova.
Članom 24. stav 1. Zakona o sprečavanju korupcije propisano je da je ministar nadležan za poslove pravosuđa dužan da Narodnoj skupštini predloži kandidate koji su na testu ostvarili najmanje 80 bodova. Shodno navedenom predložila sam kandidate koji su taj uslov ispunili.
Pozivam vas da u danu za glasanje podržite ove zakonske predloge i izaberete jednog od predloženih kandidata člana Veća Agencije za sprečavanje korupcije. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima ministar Aleksandar Martinović.
Izvolite.