Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, evo, ja sam očekivao da ćemo danas da raspravljamo o povećanju penzija, da ćemo da raspravljamo o povećanju plata, o kapitalnim investicijama, a čini mi se da bivši režim nikako da utrefi temu i da kažu o čemu danas raspravljamo. Sve i svašta smo raspravljali danas.
Znate, gospodine ministre, ja kada sam bio narodni poslanik u opoziciji, radovao sam se kada mi vlast obeća izbore, a sada kada njima neko spomene izbore oni popadaju pod klupe, a tražili su izbore pre samo mesec dana. Neke kolege se čak i pozdravljaju ovde sa nama, opraštaju se od Narodne skupštine, znaju kako će da prođu na izborima. Svega i svačega sam se naslušao. Razumem potrebu nekih tzv. tog patriotskog bloka koji je zajedno sa ovim žutima, zajedno bi pravili novi dos, neki javno, neki prikriveno, neki iz Francuske, neki iz Srbije. Kada neke podatke govore, ali bar da ti podaci nisu tako lako proverljivi.
Evo, tu je čak i ova što mi se zavetuje, što voli da vozi Mercedes, pa jedna profesorka univerziteta koja sebe predstavlja kao uglednu, pa jedna koleginica koja je stalno nešto potresena, kažu ovako, 95% subvencija koje država daje idu stranim investitorima. Čuli smo to nekoliko puta danas. Valjda zato što misle da će tu da dobiju neki politički poen. Znate, narod ne voli kada se novac daje strancima, to ja razumem, ali kada pogledate budžet Republike Srbije piše nešto sasvim drugačije. Subvencije u poljoprivredi direktno iz budžeta Republike Srbije, 88 milijardi, sa subvencijama za gorivo, to je blizu milijardu evra. To je polovina svih subvencija koje Republike Srbije daje, a neko kaže da mi dajemo 95% stranim investitorima, a ukupno subvencija u privredi za sve investitore su tačno pet puta manje.
Eto, na čemu se zasniva njihova politika, na zameni teza, na neistinama, na jednoj populističkoj priči. E, sada zamislite još kada kažu, ovaj budžet je pljačkaški. Baš sam hteo da čujem zbog čega je pljačkaški. Kažu ovako, najveći prihod budžeta Republike Srbije iz poreza na dodatu vrednost. Pa, iz čega hoćete da bude porez, najveći prihod u budžetu. Hajde, neka mi neko kaže.
Dozvolite da završim. E, sada da bi dokazali u svom neznanju kako naša privreda ne funkcioniše, kažu, pogledajte koliko je manji porez na dodatu vrednost u zemlji od poreza na dodatu vrednost iz uvoza. Kome ja sada da objašnjavam, gospodine ministre, da kada neko dobro proizvede u Srbiji, obračunate porez na dodatu vrednost i to isto dobro izvezete iz Srbije, taj porez na dodatu vrednost koji ste zaračunali, morate da vratite proizvođaču ili izvozniku. Samim tim što je veći izvoz sasvim je prirodno da bude manje prihoda od poreza na dodatu vrednost obračunatog u zemlji. Sada zamislite, gospodine ministre, da je takav stručnjak na vašem mestu.
Džabe vama tih pet milijardi koje čuvate za neke krizne situacije koje mogu da nas zadese oni bi to pokrili za tri dana. Čini mi se da je sva njihova politička borba da se dočepaju tih pet milijardi evra.
Znate, kažu pljačkamo građane Srbije, a čitav dan govorimo kako se povećavaju penzije i plate. Pa, jesu to građani Srbije? Penzioneri nisu građani Srbije jel tako?
Zaposleni u javnom sektoru nisu građani Srbije, policija, vojska, prosveta, zdravstvo, pa šta su onda oni? Pa, još izađe jedan tu iz sindikata, mada nešto te sindikalce ne volim mnogo, više se oni bave svojim sindikalnim primanjima nego pravima radnika. Kažu znate li vi kolika je to minimalna plata i šta može da se kupi sa njom? Pa, citiraju premijera Anu Brnabić, a šta je moglo da se kupi sa 15.000 dinara u njihovo vreme?
Šta je moglo da se kupi sa ništa u njihovo vreme kada je 600.000 ljudi ostalo bez posla? Šta je ministre moglo da se kupi za minimalnu platu koja je bila privilegija u vreme njihove vlasti? Vrlo malo, skoro ništa.
Kad su se banke konačno, za njihovo vreme dočepale građana Republike Srbije, iznosile su novac, menjale kamate, pravile inflaciju, dok su oni lepo na razne načine dolazili do nekih sumnjivih izvora prihoda i tih čuvenih 619 miliona evra. Ovaj davao kroz nevladine organizacije svom tastu 600.000 evra itd, itd, da ne nabrajam.
Došli smo do toga da nas pitaju, odnosno postavljaju pitanje kako mi to trošimo novac građana Republike Srbije već 11 godina, da ih podsetim kako je bilo pre 11 godina. Treba stalno vas podsećati. Znam da vas to najviše boli, znam da vam to najviše smeta, ali znate šta ako hoćete da se bavite politikom neke rezultate morate da imate, vi imate vaše, mi imamo naše. Mi vaše ne želimo, mada se uporno trudite da vaše rezultate prepišete nama, a to se vidi koliko poznajete.
Evo, video sam kako jedan kolega priča o finansijsko monetarnom tržištu. Samo mi recite da li je jedan vaš guverner smeo u kriznim vremenima da ograniči kamate bankama na stambene kredite? Nije ni jedan, ni pomišljao, nije smeo, a onda pričate kako mi danas nemamo ekonomski suverenitet, a koliko mi je poznato Centralna banka je pre mesec dana ograničila kamate na stambene kredite.
Što to vi niste smeli da uradite? Moratorijum u periodu korone. Što vi to niste smeli da uradite? Nije bila svetska ekonomska kriza, nije bilo krize u evro zoni, nisu skočile za 150% rate za kredite u švajcarskim francima.
Toliko o tome kako su oni vodili državu, a mogu da poručim građanima Srbije da ne brinu nastavićemo da izgrađujemo Srbiju, nastavićemo da otvaramo nova radna mesta, da povećavamo zarade zaposlenima, da povećavamo penzije i da radimo sve da se ova banda koja je uništila Srbiju od 2000. godine do 2012. godine nikada više ne vrati na vlast bez obzira što se predstavljaju kao neki patriotski blok ili žuta banda.