Hvala.
Poštovani narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, cenjeni predsedavajući, podatak koji pokazuje koliko je opozicija suštinski zainteresovana za izmene i dopune zakona, za dobre predloge za unapređenje ovih zakona govori to što su podneli ukupno 288 amandmana u kojima samo piše – briše se član taj i taj.
Eto koliko su uložili energije, vremena, pameti, znanja da doprinesu boljim rešenjima ovih zakona. To ih ni malo nije interesovalo, jedino što ih je interesovalo je da kupe vreme da mogu da pričaju na ovom prenosu.
Što se tiče amandmana i usvajanja amandmana, da usvojićemo neke amandmane. To su amandmane koje smo dogovorili sa Evropskom komisijom. U tom smislu želim da vam pročitam pismo koje je uputio gospodin Verhelji predsednici Vlade, Ani Brnabić, gde kaže da vidi mnogo dobrih stvari u predlozima medijskih zakona.
Naime, evropski komesar za proširenje, Oliver Verhelj, uputio je pismo predsednici Vlade Republike Srbije, Ani Brnabić, u kome pohvaljuje završetak rada na predlozima medijskih zakona. U pismu u koje je TANJUG imao uvid i koje je upućeno premijerki Ani Brnabić naveo je da je reforma medijskog zakonodavstva ključ napretka u oblasti slobode izražavanja.
U pismu se kaže da želi da čestita na inkluzivnom procesu širokih konsultacija koje je kulminiralo sastankom u taj utorak, gde je i ona bila na tom sastanku. Rekao je da prepoznaje mnogo dobrih elemenata u nacrtima zakona, pogotovo onih koji se tiču REM-a i Saveta za štampu.
Amandmani koje ćemo usvojiti tiču se dodatnih mera zaštite, kada je u pitanju „Telekom Srbija“, odnosno osnivanje kompanija izdavača medija, kada je u pitanju država.
Dodaćemo i u članu 39. i u članu 41. i u članu 91. u oba zakona amandmane koji kažu da osnivač može da bude društvo kapitala koje obavlja delatnost elektronskih komunikacija, dakle „Telekom Srbija“, u skladu sa Zakonom kojim se regulišu elektronski mediji pod uslovom, molim vas saslušajte ovo, da nije korisnik državne pomoći u smislu Zakona o potvrđivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanja između evropskih zajednica i njihovih država, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane, odnosno zakona koji reguliše kontrolu državne pomoći.
Takođe, država na pomoć iz stava 5. tačka 2) ovog člana će se ocenjivati na osnovu kriterijuma koji proističu iz primene pravila konkurencija koja se primenjuje u EU, a naročito iz člana 107. Ugovora o funkcionisanju EU i instrumenata tumačenja koja su usvojile institucije EU.
Dakle, potpuno ćemo usaglasiti naše predloge zakona sa zakonodavstvom EU i uvesti takve mere zaštite koje nam obezbeđuju da „Telekom Srbija“ nikad neće primati državnu pomoć.
U tom smislu molim poslanike opozicije da ne obmanjuju građane Republike Srbije da ovi zakoni nisu usaglašeni sa EU. Zapravo, vi samo ovde pokazujete interes „Junajted grupe“, „Junajted medije“, jedine kojoj je stalo da „Telekom Srbija“ ne može da se bavi medijima.
Podsetiću vas da u 21. veku ne možemo sakatiti jednog telekom operatora da se ne bavi medijima, jer pre 20 godina je možda moglo da se odvaja internet, infrastruktura, mediji, telefonija, danas u 21. veku telekom operatori prave pakete usluga i normalno je da se bave medijima.
Imamo, na kraju krajeva, primer u EU koje su sve to zemlje u kojima su državni telekom operatori i vlasnici medija. Navešću još samo to.
U republici Austriji to je „A1 Telekom Austrije“, u Nemačkoj to je „Makenta telekom“, u Švedskoj to je „Telija kompani“, u Belgiji to je „Proksimus“, u Estoniji, to je „Levira“, u Grčkoj to je „Helenik telekomunikejšn organizejšn“, u Austriji to je „Studio proteus“, u Švajcarskoj to je „Sviskom“, u Francuskoj to je „Oranž“, u Nemačkoj to je „Digi Slovakia“, u Francuskoj takođe „Oranž Polska“, i u Nemačkoj „Slovak Telekom2.
Pa ako je 12 zemalja EU, tako uredilo svoje zakonodavstvo da su njihovi telekomi bave medijima, zašto mi ne bi na isti način to uradili u Srbiji. Hvala veliko.