Dva minuta.
Vidite najvećoj poslaničkoj grupi novi poslanik poslao pismo da pristupa, a ova vaša poslala pismo da istupa iz vaše.
Gospodine Jovanov, izvolite.

Ne zna on, danas ceo dan je nešto u slaboj formi, neke informacije prima samo na pola, ali dobro.

Da čujem ja to 17. decembra. Jel to 17. decembra će da se desi? Ja nisam vama rekao, ne čekajte polako, samo polako, ja nisam rekao da se vi nama ovde zaklinjete u cvet i u med da će jednog dana kad dođe naša vlast mi ćemo onda ovo, a ako ne bude to mi ćemo da odemo.

Ne, ne, ja vas pitam – da li će 17.12. doći do promena u Srbiji i da li se zaklinjete da ćete napustiti politiku ako do promena ne dođe? Jednostavno, da, ne. Da li će 17.12. se desiti ono što govorite već tri dana, non stop, svaki dan – gotovi ste, padate, dolazi do promena, dolazi sveže, dolazi lepo, dolazi svetlo, tama nestaje, pobeđuje dobro, odlazi zlo. Sve ste to pričali. Ja vas sada samo pitam i molim vas da to garantujete svojom karijerom. Samo da kažete – ako se to ne desi ja ću zato što sam obmanjivao svoje birače, što sam nesposoban da pobedim najgoru vlast u istoriji civilizacije, jer nas tako doživljavate, što sam nesposoban da napravim stranku jaču od SNS, napustiti politiku jer mi tu nije mesto, šta ću ja tako nesposoban, samo smetam promenama. Ne, nego ćete vi da ostanete i dalje da smetate promenama.

Zato ja i ne želim da vi podnesete ostavku, ali evo čisto test jedan dajem da vidimo koliko vi stvarno verujete u to, da li vi stvarno verujete u to da će doći do promena i da sve ono što imate poslaničke mandate, sve čime raspolažete, stavite na taj tas da kažete ako se to ne desi evo mi napuštamo. Ja koliko vidim niko od vas to neće i to pokazuje koliko vi sami verujete u to da će do promena doći.

Prema tome, dragi moja naprednjaci, mi imamo težak zadatak. Svi su se ujedinili protiv nas i levi i desni, a da ih pobedimo nikad ubedljivije, a onda ćemo da vidimo ko će od njih da nam preti u naredne četiri godine. Hvala.

Ministar Mihailo Jovanović.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, otvoreno je pitanje poslovanje Telekoma Srbije i sada želim da vam dam precizne i konkretne informacije koliko je Telekom Srbije uplatio u budžet Republike Srbije kroz svoju dobit.
Šta mislite koliko je 2011. godine Telekom Srbije uplatio u budžet? Godine 2011. nula dinara. Šta mislite koliko je Telekom Srbije uplatio 2012. godine u budžet Republike Srbije? Nula dinara. Telekom Srbije je 2020. godine uplatio u budžet Republike Srbije 1,5 milijardi dinara. Telekom Srbije 2021. godine uplaćuje u budžet Republike Srbije tri milijarde dinara. Telekom Srbije 2022. godine uplaćuje u budžet Republike Srbije 4,8 milijardi dinara.
Naravno da očekujemo dalji rast i uspeh jer je pre tri dana izašla zvanična informacija iz APR da je Telekom Srbija najuspešnija srpska kompanija. APR je naime uradio analizu i u izveštaju za 2022. godinu navodi se da je Telekom Srbija ukupno četvrti po ostvarenoj neto dobiti posle NIS-a, „Zi Đina“, „Majninga“ i „Kopera“ koji su u stranom vlasništvu.
Takođe, u ovom izveštaju APR Telekom Srbije zabeležio je neto dobit od 13.337 miliona dinara, što je 1,5% više nego u 2021. godini kada je Telekom Srbija bio dve pozicije niže. Obavljanjem osnovne delatnosti kablovskih telekomunikacija ostareno je za 19,4% veća poslovna dobit u iznosu od 17.919 miliona dinara, što je glavni faktor u ostvarenom pozitivnom neto rezultatu, navodi se u izveštaju APR. Toliko o poslovanju Telekoma Srbije.
Inače, pošto se postavlja pitanje ustavnosti i toga kako se Telekom bavi medijima moramo ovde i građanima Srbije da objasnimo da sve ove godine Telekom to radi i po Ustavu i po zakonu i da je Telekom Srbije između ostalog pored Arene omogućio da ovde rade i „Juronjuz“ i „Blumberg“. Pa šta mislite – da li četa advokata koja stoji između jednog američkog i jednog evropskog kanala bi dozvolila da te velike medijske kuće dođu ovde i budu zajedno sa Telekomom Srbije prisutni u Srbiji da nisu sigurni da je sve to u skladu i sa Ustavom i sa zakonom i sa evropskim direktivama i sa evropskom praksom.
Pitate me da usvojim amandmane, a ja ponavljam građanima Republike Srbije da zajedno dva medijska zakona, Zakon o javnom informisanju i Zakon o elektronskim medijima imaju ukupno 289 članova, a vi ste gospodo iz opozicije podneli 288 amandmana gde samo piše briše se taj i taj član. Niste dali predlog kako se unapredi, niste dali predlog kako da se popravi i to pokazuje vašu želju da se bavite medijskim zakonima i to pokazuje da vam je jedini cilj da ovde zastupate interes Junajted grupe i nemojte se kriti iza novinarskih i medijskih udruženja i želim da vam pročitam ovom prilikom zajedničko saopštenje od 17. oktobra, posle sastanka koji smo imali sa novinarskim medijskim udruženjima u prisustvu Međunarodne zajednice gde je prisustvovala i predsednica Vlade Ana Brnabić. To je bila finalna priprema pred slanje Predloga nacrta zakona Vladi Republike Srbije.
Dakle, ovo je zajedničko saopštenje Ministarstva i novinarskih i medijskih udruženja. Kaže se – današnji sastanak o nacrtima medijskih zakona, na kojem su učestvovali predstavnici misije OEBS, delegacije EU, ambasade Kraljevine Norveške, Vlade Republike Srbije, Ministarstva informisanja i telekomunikacija, predstavnici radnih grupa, kao i predstavnici novinarskih i medijskih udruženja obeležio je značajan napredak usaglašavanja stavova o dva zakona. Tokom sastanka uz učešće predsednice Vlade Ane Brnabić, ambasadore EU, ambasadora Kraljevine Norveške, predstavnika UNSA, ANEMA, Saveta za štampu, Asocijacija onlajn medija, udruženja rada, SINOSA i lokal Presa, učesnici su temeljno razmotrili sve članove oba nacrta. Kroz konstruktivan dijalog postignut je visok stepen saglasnosti o tekstovima Nacrta zakona dok su sporna pitanja koja su postojala razjašnjena. Svi učesnici sastanka su se složili da tekstovi Nacrta zakona finalnu usaglašeni na tom sastanku i da je to u pravom smeru ka uređenje medijske scene u Republici Srbiji.
Proces razmatranja sproveden je inkluzivan način uz razumevanje među svim stranama što je rezultiralo saglasjem svih učesnika sastanka. Ovo predstavlja značajan iskorak u odnosu na postojeću zakonsku regulativu. Znači, to je zajedničko saopštenje novinarskih medijskih udruženja, ministarstva, Vlade Republike Srbije i međunarodnih organizacija, u tom smislu nemojte isticati laži građanima Republike Srbije da su novinarska medijska udruženja protiv ovih zakona imate ovde dokaz jedini koji je protiv ovih zakona je Junajted grupa, što se vidi i danas i u prethodnim danima i čije interese vi ovde zastupate. Hvala.

Zahvaljujem uvaženi ministre.
Na član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Tepić, Stefanović, Grujić, Veselinović, Obradović, Oreg, Veselinović, Milošević, Lukić, Grbović, Ristić, Jekić, Albahari, Pešić i Đorđić.
Danijela Grujić, izvolite.

Zahvaljujem se.

Poštovani građani, mora se upristojiti medijska scena Srbije, posebno zarad nastanka Srbije bez nasilja. Zbog tražim nulti nivo tolerancije na kršenje profesionalnih i etičkih standarda u sferi medija.

Ministar Jovanović je rekao – ovo je progresivan, revolucionaran zakon imajući u vidu da je ovo šesta zemlja koja uvodi samoregulatorno telo u svoja zakonska rešenja. Nije to baš tako. Toliko hvaljeno uvođenje Saveta za štampu u medijski zakon ima ipak krajnje ograničen domet. Puna nadležnost Saveta za štampu koja su izborila u javnoj raspravi i u naknadnim razgovorima novinarska udruženja ima smisla samo ukoliko nije fiktivna, a fiktivna je zbog diskrecionog prava Konkursne komisije da javna sredstva odobri i onim medijima koja krše profesionalne i etičke standarde, a stvarna nadležnost zahteva da mediji sa izrečenom merom u godini koja dolazi kao konkursna godina budu diskvalifikovani u dodeli javnih sredstava, što se upravo traži ovim amandmanom, a ne da Konkursna komisija procenjuje težinu, broj mera i ponašanje nakon izrečene mere.

Da vidite kako će se samo govor mržnje povući iz javnog diskursa i iz medija kada javna sredstva prestanu da budu dostupna onim medijima koji uporno krše profesionalne i etičke standarde i to na nultom nivou tolerancije. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 25. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici zajedno Miroslav Aleksić, Jovanović, Novaković, Stanković, Radovanović, Parandilović, Nestorović, Nikolić i zajedno Milivojević, Jovančićević, Gavrilović i Miladinović.
Đorđe Stanković.

Hvala puno.

Moram da priznam, imam ovde sada nešto što moram da se nadovežem na ministra koji je pričao o tome koliko je „Telekom“ uspešna firma, mada sam pre svega hteo da se obratim našem kolegi, gospodinu Jovanovu, obzirom da on postavi pitanja, samo odgovori na njih i onda nastavi dalje.

Evo jedno pitanje za vas – jel ćete vi preći u naše redove, odnosno tražiti da pređete u naše redove nakon što se završe sledeći izbori i mi budemo većina? Hoćete? E pa žao mi je, ne može. Eto, tako vi radite, postavite pitanja, odgovorite na njih.

Što se tiče „Telekoma“ mislim da je ključna stvar na šta „Telekom“ baca novac. Ja sam pričao u ovoj Skupštini već na tu temu i vidim da je Jelena Karleuša prilično lično pogođena posle tih informacija, a svi znamo da su istine. Ne samo da svi znamo, čak i sam predsednik Aleksandar Vučić je to potvrdio, ali i ona sama. Ona je do duše često bila u konfuziji.

Znači „Telekom“ daje novac uglavnom i za projekte takvog tipa. Koncert Jelena Karleuša, Milica Pavlović, Aca Lukas i to ne samo da bi od njih napravio bolje umetnike ili uložio kako bi se vratilo, ne nego kako bi kupio njih da kasnije mogu da hvale tu vlast.

Jelena Karleuša je odradila 180 stepeni promenu političkog angažmana, odnosno bolje rečeno stava koji je imala prema ovoj vlasti nakon što je ostala bez para, nakon što je rešila da se udomi u „Telekom Srbiju“ i nakon što je rešila da na taj način svoju političku karijeru, očigledno jer to više nije pevačka karijera, nego politička karijera, nastavi. Ona sada je gostovala u „Hit tvitu“, pre toga je gostovao Aca Lukas, taj isti Aca Lukas koji je isto dobio novac za tako nešto. Naravno, Jelena Karleuša je bila zabranjena na Pinku. Dakle, eto zašta da je novac „Telekom Srbija“.

Reč ima Milenko Jovanov.

Naravno da neću. Sa vama ne bih ni ovde sedeo da ne moram. Ne bih isti vazduh sa vama disao da ne moram. Dakle, nije to ništa sporno. Tako da nema potrebe da vam se zaklinjem, a ni od vas nisam čuo da se ćete karijerom da garantujete pobedu na izborima 17. decembra. Nema, niko to neće da kaže. Evo do kraja dana niko to neće reći. Niko neće reći ja neću biti poslanik.

Gospodine ministre, mislim da bi „Telekom“ morao kada već o njemu govorimo, jednu stvar da uvede. Vidite, mora da se uvede pravilo da onaj ko je radio na visokim pozicijama u „Telekomu“ ne može posle da radi na tako visokim pozicijama u nekim drugim privatnim kompanijama.

Ja ću na jednom primeru iz Niša da pokažem šta može da vam se desi. Vidite, za vreme jedne vlasti u Nišu budete direktor vrtića, onda se vlast promeni, onda napravite privatni vrtić i onda pumpate u taj privatni vrtić malo pare itd. Možemo posle pričati i o ciframa, ako vas zanima, da vidite razmere toga. Prosto ta zabrana obavljanja konkurentskih delatnosti mora da postoji i u „Telekomu“, ali i na svim nivoima, od lokala pa do pokrajine, dakle, svugde da se to uvede, jer ne možete na državnim jaslama graditi privatne biznise, a onda još glumiti opoziciju time što ćete svoj rad i sve drugo finansirati iz budžeta lokalnih samouprava itd. ne ide to, ne biva. Ili ste jedno ili ste drugo. Nema pola riba pola devojka, neko danas reče.

Prema tome, vidimo to i kada je „Telekom“ u pitanju, ali i za druge organe državne vlasti od ustanova, preko javnih preduzeća i lokalnih samouprava i pokrajine. Hvala.