I ovo je bilo tih dva.
Vidite, činjenica da ste opet u stanju da naređate svaku nesreću koja se desila u ovoj zemlji i da je koristite za politički napad, dokaz je da je suštinski tačno kada vam ljudi kažu da ste najobičniji lešinari. Sada to kažete i sami sebi. To vam kaže partija Vuka Jeremića. Sigurno je tačno kada se tako obraćate jedni drugima, odnosno sami sebi. Jeste, vi ste to, što je dobar dokaz da nije ni postojao nikakav građanski, spontani ili kako hoćete pokret „Srbija protiv nasilja“. Ne, to je sve bilo kako vi sami kažete političko lešinarenje iza kog su stajali kao svoje privatne ujdurme Đilas, Aleksić i tast. Naravno po instrukcijama i nalogu onih koji bi opet da vedre i oblače onako kako ste vi to objasnili, okupaciono. Da nam neko spolja ovde određuje kako ćemo i šta ćemo. I sada tu ste gde ste, tome pripadate.
Kada smo kod pljački, mnogo vam je teško ovde i baš nikako para u ovoj zemlji nema, pogotovu za vas. Aplaudira vam čovek čija familija dobija poslove upravo od ove države, od javnog sektora koji se mere milionima evra. Toliko vam je teško u ovoj napaćenoj Srbiji. Prosto mi dođe suzu da pustim dok vas slušam.
Na član 82. amandman su zajedno podneli Aleksić, Jovanović, Novaković, Stanković, Radovanović, Parandilović, Nestorović i Nikolić.

Kada smo tastova, kada smo kod tih svih naših kako god zovete, sponzora itd. slobodno istražite. Ja sam vam to već rekao, nemojte sada da tu debatujemo milijardu puta na istu temu. Ono što je takođe važno jeste da vi pričate o avionima Šolaka, pravo da vam kažem, ja ne znam tog gospodina, ali ako je zaista uspeo da neko zbog njega proširi aerodrom svaka mu čast. Evo, nisam znao za tu informaciju, ako je istina, svaka mu čast.

Verovatno na istom tom aerodromu vaš direktorčić, predstavnik Aleksandar Jovičić je čuvao helikopter. Na istom tom aerodromu u hangaru je čuvao helikopter. Oni su očigledno ove meklarene i neke skupe automobile prevazišli pa su počeli i helikoptere da kupuju.

Dakle, moram da priznam, to je neuporedivo na koji način pokušavate da nalepite etiketu onima koji se bore protiv ovakve vlasti, protiv ovakve kaste, a kao što je gospodin Parandilović rekao lako bi bilo i Turcima da vode državu kada su imali autokratiju potpuno. Ovo je slična situacija. Hvala.

Jeste, kažem saglasan sam. Ubi ta autokratija. Napravite biznis sa predškolskim ustanovama, od javnog novca dobijate sredstva i to merite milionima evra u prethodnih par godina. Mnogo vam je teško, ubi vas ta autokratija.
Na član 83. amandman su zajedno podneli Aleksić, Jovanović, Novaković, Stanković, Jovanović, Novaković, Stanković, Radovanović, Parandilović, Nestorović i Nikolić.

Gospodine Orliću, nastavite rečenicu, mislim da tu negde krenete pa stanete. Gledajte, kao što rekoh, ja sam u ovoj Skupštini, ne moja porodica. Ako imate nešto za moju porodicu da kažete, slobodno istražite, uradite šta god treba, ali ja sam ovde, ne oni.

Moram da vam priznam, ja se borim protiv ove vlasti, niko oko mene, ja. Ja se trudim da vodim ovu državu bolje, da vodim moj grad bolje, da učinim nešto za nju i verujte mi, ja ću istrajati u tome bez obzira ne sve.

Voleo bih da ako pričamo, da pričamo argumentima, ne da pričamo o

tralalala pričama i da pokušavate mene da na neki način sada povezujete sa nekim stvarima. Izvolite, ako imate nešto, kažite, ali zaista mislim da bi trebali da imate u vidu da vodimo debatu na jedan ozbiljan način, a ne da insinuirate. Hvala puno.

Na najozbiljniji način, naravno.
Samo to, ovo sam ja, a ovo je moja porodica ne znam kako to da shvatim. Dakle, porodični posao koji zarađuje milione nema nikakve veze sa vama. To je isto kao ono nisam ja, nego moj tast, samo smo zajedno formirali sve, ja bio na čelu organa koji je izvodio radove i njega angažovao da on pošalje ljude, a on mi slao ljude iz našeg privatnog udruženja koje smo formirali sami kao nevladinu organizaciju, ali nisam ja, nego moj tast. To je bilo u Trsteniku, a ovo vaše je u Nišu. Čudo božije, ali vam je mnogo teško u ovoj zemlji.
Član 84. zajedno Aleksić, Jovanović itd, ista poslanička grupa.
Član 85. ista poslanička grupa.
Član 86. ista poslanička grupa.

Ajde nemoj da nam grickaš amandmane Orliću opet. Znam da ste vi naprednjaci poznati po krađama, ali nemojte da mi preskačete amandmane. Javio sam se za reč, vi ste ga preskočili. Nego sam ja dobar čovek, pa vam neću zameriti gospodine Orliću. Samo vi radite svoj posao.

Ja vam ponavljam, sve koje smatrate da su opljačkali ovu zemlju, lepo uzmete pa ih procesuirate, jer ste ionako pravosuđe sa zadnjim ustavnim izmenama stavili u džep. To je vaše privatno pravosuđe i možete da radite ovde šta hoćete. Ovde pravdu mogu ljudi samo da traže u Strazburu, u Srbiji ne. Bilo šta što je sporno, bilo šta u šta je država umešana, ne daj bože neki državni funkcioner, to se čuva kao beli medvedi. Taj građanin pravdu samo može u Strazburu da traži, tako da je glupavo i besmisleno da vi pričate o nekim pljačkašima iz bivše vlasti. uzmite pa hapsite ljude za koga god imate dokaze, ko vas sputava u tome i koju vi više bivšu vlast optužujete.

Kažem vam – sve ste pokupili. Pitajte Vesića za pljačke i otimačinu u vreme DS-a, ako vam je to interesantno. Znate čuvenu Vesićevu rečenicu – u politici je najbitnije da možeš da ukradeš onoliko da ti ne bude žao da pola od toga vratiš sudovima. To je njegova čuvena rečenica, pitajte ga da li je to tačno. Ja bih voleo da je tu, pa da ga pitamo u lice. Na to ste vi sveli politiku. I vi tražite neke bivše krivce. Pljačkate, a ne hapsite. Pa, hapsite. Ko vam je kriv, ko vam smeta, bre? Ko vam smeta danas kada imate apsolutnu vlast, što sprovodite potpuni teror nad građanima Srbije. Objašnjavao sam maločas kako. Da vam ovaj gradonačelnik mučenik Kraljeva ne može dve rečenice da sastavi, onaj Terzić, kako se zove, kupuje škampe, jede, pojeo sve hobotnice, kažu, po Kraljevu, moraju da mu dovoze sa primorja. I to sve na račun opštine. Što ne hapsite, gospodine Orliću? Ko vam je kriv za to? Jel vam ja smetam da pohapsite one koji kradu ovu zemlju i pljačkaju? Ove gazde i vlasnike „Milenijum tima“…

Opet dva minuta.
Vidite, ovo pitanje pravosuđa je odlično pitanje, uvek nas vrati na suštinu problema, 2009. godinu, vašu čuvenu reformu pravosuđa, kad ste iz partijskih ćelija, iz podruma, sa sve potpisima opštinskih odbora, delegirali ko je sudija, ko je tužilac, kao vaš čovek, osakatili nam trajno pravosuđe. Zašto? Pa da bi vas posle puštali, da posle ne bi ni vodili postupke protiv vas i rečima Verice Barać, time rasturili ovu zemlju mnogo gore nego svim onim što ste opljačkali u silnim privatizacijama, malverzacijama, katančenjima fabrika, a to nije bilo malo. Znate vi dobro koliko je toga bilo. E, ovim što ste uradili pravosuđu ove zemlje, time ste upropastili i više nego kroz sve te pljačke. Jeste zadovoljni odgovorom, a nije da niste znali?
Na član 87. ista poslanička grupa.

Gospodine Orliću, ja bih vas molio da se uozbiljite, čoveče. Ja ne znam jesi ti kršten, šta je sa tobom. Srbine, ja sam 2009. godine, koju vi pominjete, imao 18 godina, o čemu vi pričate? Ja sam se bavio nečim drugim što nije bila politika. Da li ste vi normalni da ne možete to da shvatite, nego vrtite dve rečenice ko pokvarena gramofonska ploča? Daj bre malo to promenite, neki manevar, drugačije malo, smislenije, na drugi način, ima mnogo načina da se kaže glupost, vi ste uhvatili samo jedan način i po tome terate ceo božiji dan. Kako više niste sami sebi dosadni?

Ja vam kažem, pravosuđe ste razvalili, kao i sve u ovoj zemlji. Ko god vam se ne sviđa, imate problem, pa hapsite, bre, čoveče, hapsite, ko vas sputava? Jel vam ja smetam? Jel vam Parandilović smeta da hapsite oni koji su krali ovu zemlju? Cepajte slobodno, ja ću vam pomoći, rekao sam vam, u tome. Nemojte više da koristite besmislene floskule i da pričate meni o 2004. godini, kada sam imao 13, 14 godina, i o 2009. godini. Jeste li vi normalni? Jesi ti, čoveče, normalan? Pet puta pričaš jednu te istu glupost, računajući da je narod Srbije toliko otupeo od vaše vladavine, da će svaku glupost da proguta. Pa, neće se to desiti, Orliću, neće se to desiti. Vi ste razbucali ovu zemlju. Gledajte šta će vam se u Kraljevu desiti kad vam padne ovaj tamo mučenik koji pljačka Kraljevo i razvaljuje punih 10 godina, kad ga počisti Ivan Matović. Samo pogledajte šta će se desiti.

Vi, bre, trgujete životima i smrti u ovoj zemlji, upravljate procesima, životom i smrti. Ponavljamo, svakog građina ove zemlje maltretirate ako nije sa druge strane, ako nije sa vaše strane. Crni džipovi, koliko ima primera takvih da se parkiraju ispred kuća odbornika bez tablica i ne da im da izađu da glasaju i vri pričate kako pobeđujete. Da li ste vi normalni? Ja vas pitam. Okupirali ste ovu zemlju, razorili je, uzeli sve u svoje ruke i mlatite bičem i kažete – mi pobeđujemo. Pa, tako je i Hitler pobeđivao, ali znamo kako je završio.

Dva minuta.
Mislim da vaš ton i vaše reči daju odgovor na pitanje ko je ovde normalan. Sve govore.
Što se tiče te 2009. godine, ko je beše tad bio na vlasti? Da nije Aleksandar Vučić? Ne, nego će biti ovi tajkuni koji vas ponovo skupljaju na istu listu, a da biste zajedno jurišali na tog Aleksandra Vučića, koji je upropastio zemlju time što je višestruko veće plate i penzije obezbedio, uradio auto-puteve, uradio kliničke centre, uradio nove naučno-tehnološke parkove i razvojne institute, sve ono što vi niste. Zašto? Jer su bili zauzeti pljačkom ovi koji su vam gazde i koji vas ponovo na listu okupljaju. Tako da, to vam je negde najbolji mogući odgovor na sve dileme koje imate, ali nastaviću da vam ih razjašnjavam, nikakav problem nije.
Na član 88. amandman su zajedno podneli svi ovi isti.

Nismo mi svi ovi isti, nego ste vi dužni da pročitate ko je podneo amandman, umesto što mlatite praznu slamu i pričate nešto što ne treba da pričate i bavite se stvarima kojima kao predsedavajući ne treba da se bavite.

Dakle, ponavljam vam, Orliću, ili vam ne dopire do mozga ili nešto nije u redu sa vama. Dakle, vi morate shvatiti – nije to tvoj posao. Tvoj posao je da pročitaš ko je podneo amandman, tebe to mrzi i svi ostali. Nismo mi svi ostali, nismo mi oni, imamo svoja imena i prezimena. To je tvoj posao da to pročitaš, a ne da se baviš interpretacijom mog govora. Razumeš sad? Jel ti jasno to? Ako treba da ti ponavljam, ja imam vremena ovde do dva po ponoći, posle imam nekih obaveza, pa moram da idem, ali do dva po ponoći ja to mogu da vam objašnjavam. Razumete?

Dakle, ponavljam, Orliću, pošto to teško dopire do tebe. Tvoj posao kao predsedavajućeg jeste da pročitaš ko je podneo amandman, a ne da mlatiš praznu slamu i trućaš 20 minuta tu istu priču. Vrtiš u krug ko pokvaren gramofon. Dakle, moraš to da shvatiš i morate ovog milerama da smirite malo da ne dobacuje i da zavedete red u sali, to vam je posao. Da obuzdate ove vaše što vrište i skiče. Nije posao tvoj da se ti raspravljaš sa mnom, ni jedan razlog za to nemaš, tu je Milenko, ako se nije umorio, nešto je prebledeo. To nije vaš posao kao predsedavajućeg, vi treba tu da sedite i da vodite sednicu kako se sednica vodi.

Imate na „Jutjubu“, hvala bogu, internet razvijen, pogledate kako se to radi u uređenim zemljama, kako se ponaša predsednik parlamenta. Ja ovde imam prava da kažem šta hoću, ali vaše nije da vi replicirate ko neka babetina odatle na sve ono što ja kažem. To morate da shvatite, Orliću. Jel treba da vam ponavljam unedogled ovo dok vam ne uđe u mozak? Ja sam tu, samo da idemo dalje.