Slažem se i ne možemo da razgovaramo samo u ovako ograničenom vremenu o ovako ozbiljnim zakonima kao što su medijski zakoni, pogotovo o ravnopravnosti na tržištu, transparentnosti vlasništva i svemu onome sa čime smo i sa čime još uvek imamo problema zahvaljujući jednom tajkunu koji ima firmu van zemlje i do koga ne može da se doskoči, ali koji koristi svoje kanale, upravo ovako kako je opisano u svim regionalnim medijima i nadam se da će se novi medijskim zakonima sve ovo urediti.

Hvala vam što ste mi dali priliku da odgovorim na ovo što ste rekli malopre. Samo treba da napomenem da je Aleksandar Vučić bio ministar informisanja u Vladi nacionalnog jedinstva uoči NATO agresije, naručene iz raznih centara, prvenstveno zbog toga da bi se i dobrim delom Srbija rasparčala. U tom momentu mi se borimo protiv terorizma na KiM.

Dakle, zakoni koji su se tada donosili naravno da su bili zakoni koji su bili u duhu tog vremena, a sve ono kasnije je pokazalo upravo onaj zakon iz 2009. odnosno 2010. godine. Zaboravljate naravno da pomenete činjenicu da nije nažalost samo Slavko Ćuruvija ubijen, da je tu bila serija ubistava i pod vrlo, vrlo čudnim okolnostima, ali takođe zaboravljate dok su ljudi ginuli i dok smo mi bili 78 dana pod bombama vas su zapadni centri moći okupili u Budimpešti, održavali su seminare, džakovima para ste dolazili ovde i vodili kampanju i na kraju postali posle 5. oktobra heroji revolucije.

Jedini vaš izvozni artikal posle oktobarske revolucije bio je Kanvas kao primer obojene revolucije koja se posle izvozila u druge zemlje. Toliko.

Hvala.
Po amandmanu.

Zahvaljujem predsedniče.

Imam ovde jednu potpuno novu tezu i ozbiljnu sumnju i opasnost po građane Srbije, po javni interes kada je reč zapravo o nameri čemu služe izmene ovih medijskih zakona i još naravno simptomatičnije kako je resorni ministar postao ministar zbog čega, ali time ću se pozabaviti na kraju.

Znate, logično je razmišljanje kod svih nas da želite da učinite sve da bi se televizije N1 i Nova S ugasile, da ste odlučili da probate da se finansijski iscrpe, da se SBB skloni, a time i ove dve televizije da nemaju gde da se emituju i to pokušavate godinama unazad. Pratili smo se kampanje koje je Telekom, nažalost zarobljen od SNS, koja je tretira kao svoju kasicu prasicu sa jedne strane, i sa druge kao batinu protiv svih kritičara vlasti, kako je sve pokušavao da preuzme korisnike SBB, držao štandove u javnim ustanovama, javnim preduzećima, davao neviđene pakete za jedan dinar, besplatno za sve što treba samo da se korisnici SBB prebace na Telekom. Tome smo svedočili godinama.

Onda su se pojavile ove izmene medijskih zakona. Naravno, nama je potpuno jasno da se ovim pokušava legalizovati ulazak zvanično Telekoma u medije posle svih gimnastika, kombinacija, malverzacija, burazerskih varijanti Telekoma sa malim Kopernikusom kako je pretplaćen, kako je procenjena oko 10 miliona evra, Telekom mu dao naše pare, 190 miliona evra, time kupio Kopernikus dve nacionalne frekvencije B92, odnosno O2 i TV Prva i sada dolazimo do zaključka da Telekom želi zapravo da preuzme i dve nacionalne frekvencije zvanično, odnosno TV Prva i B92.

Međutim, moja slutnja ide korak dalje, jer razmišljam Aleksandar Vučić zna da se SNS bliži kraj posle 17. decembra, izbora koji slede, i zašto bi on samo to radio, zašto bi samo to radio i zaustavio se na tome da Telekom preuzme ove dve nacionalne frekvencije. To se ne uklapa u psihološki profil nekadašnjeg ministra informisanja, ubice, simbolično, slobodnog novinarstva i profesionalnih medija i čemu nas uči iskustvo.

Znate šta ja slutim? Da Aleksandar Vučić pokušava da proda posle Telekom. Znači da Telekom za njega, za njegovu partiju i bratiju prvo uđe u televiziju „Prva“ i B92, a onda Telekom koji u međuvremenu prezadužen pojeo sopstvenu vrednost, bajke o kojima priča Vladimir Lučić, generalni direktor, su zaista samo bajke. Svi znaju da jedva uspevaju zarade zaposlenima da isplate, da ne pričam koliko duguju dobavljačima.

Onda Telekom prvo uzme, ponoviću, televiziju B92 i „Prva“, a onda prodaju Telekom. To po mojoj slutnji nekim svojim arapskim nazovi partnerima ili ti sami sebi, kao što slutimo isto onako kako su uradili sa „Beogradom na vodi“, sa PKB, sa svim primerima srpsko-arapskog bratstva, a zapravo znamo u čijim rukama to završava.

Dakle, upozoravam na vreme, da ne bude da niko nije rekao na vreme, da sve ovo služi tome da Telekom zvanično preuzme B92, televiziju „Prva“, dve nacionalne frakvencije, dok se naravno odbija da se peta da televizija N1 ili „Nova S“ i da nakon toga prodaju Telekom svojim, recimo, arapskim prijateljima, a zapravo braći Vučić. To je plan koji ja sa zebnjom ovde najavljujem kao izvestan.

Građani Srbije treba da ostanu u mraku i da imaju još dve nacionalne frekvencije koje kada Aleksandar Vučić bude smenjen, treba da mu posluže kao njegove privatne televizije da bi rušio novu demokratsku vlast. Zašto dodatno ne verujem ministru Mihailoviću? Zato što je to čovek, Mihailu Jovanoviću, izvinjavam se lapsus, ne verujem mu zato što je bio desna ruka premijerke Brnabić u Vladi, šef njene najponosnije kancelarije koji je potpisao ogroman ugovor sa privatnom firmom „Aseko“ čiji je direktor bio rođeni brat Ane Brnabić, Igor Brnabić.

Dakle, šefica mu je na državnom nivou Ana Brnabić, a novac državni daje firmi njenog rođenog brata „Aseko“ Igora Brnabića.

Ministar sigurno dobro zna da smo baš mi iz stranke Slobode i pravde morali da pošaljemo primedbu i trima berzama na kojima je izlistana kompanija „Aseko“ i bordu direktora uvažene kompanije „Aseko“ upozoravajući koliko se ruši kredibilitet ove firme u Srbiji zato što nepotizam i korupcija jesu ti koji nažalost vladaju ovom državom.

Normalno, očekivano kao nagrada i za to i ko zna za šta još, ovaj gospodin je postao ministar, a sada treba da završi i posao oko medijskog mraka i ponoviću na kraju – mi iz stranke Slobode i pravde i našeg poslaničkog kluba Pravac Evropa osnovano sumnjamo da je cela namera sa izmenom ovih medijskih zakona koliko god da se krijete iza udruženja i ne znam kojih evropskih preporuka, da „Telekom“ uđe i uzme televiziju „Prva“, televiziju „B92“, da ga posle prodate nekim vašim, odnosno Vučićevim privatnim burazerskim kombinacijama da bi Vučić imao svoju privatnu televiziju posle, kao što je uradio sa PKB, sa „Beogradom na vodi“, sa vojvođanskom zemljom, sa svim najvrednijim stvarima koje je prodavao tobož arapskim prijateljima, a znamo svi ko stoji iza toga i da bi onda kada bude smenjen sa vlasti mogao sa dve svoje lične privatne nacionalne frekvencije da krene u rat sa novom vlašću, sa našom demokratskom vlašću koja će vas pobediti 17. decembra. Hvala.

Znači sve deo mračnog plana, čiji je cilj da dve televizije sa nacionalnim frekvencijama budu privatne nečije sutra, a one već sada privatne. Neverovatan plan. Znači, nešto što je već, to će da se desi.
Dosta podseća na nešto što se zapravo zaista desilo. Znate na šta mislim? To prodaš nekom, pa nekom dalje, a čije je bilo, „Dajrekt medija“. Sećate se „Dajrekt medije“? Ona je radila za Dragana Đilasa i zgrtala onih 619 miliona. Pa znate šta je posle bilo.
Gospođo Raguš izvolite.

Naravno, imate sva prava da osnovano sumnjate. Tako ste sumnjali i za Morović, svi se sećamo kako ste prošli i kako su prošle koke. Ali, dali ste mi priliku da nastavim tamo gde sam stala, jer imam ograničeno vreme za repliku.

Vidite, nije Vučić u malteškim papirima, nego Šolak i 2018. godine „Malta tudej“ između ostalog piše da je Šolak kupio državljanstvo za 650.000 evra da bi izbegao da plati porez.

Onda ovako kaže – Šolakova medijska grupa je jedna od najvećih telekomunikacionih grupa na Balkanu koja pruža internet, telefon i TV programe domaćim i stranim građanima imala je prihod samo u 2016. godini oko 440 miliona evra, navodi „Malta tudej“. Šolakova „Junajted“ medija poseduje pored ostalog TV kanale Sport klub, televizije N1 koja pokriva tri regionalna centra na području Hrvatske, Srbije i BiH.

Ovde su brojni naslovi koji su, a opet zaista ja tim novinarima verujem, jer su dokazali i pokazali svoj integritet, kao što su novinari nemačkog lista „Špigl“, španskog „Munda“, portuglaskog „Espresa“, danskog „Politikena“, dobro, pored hrvatskog „Nacionala“ i belgijskog „Soara“, ali svi su oni deo evropskog istraživačkog centra koji se bavio naravno svim ovim koruptivnim radnjama i naravno tajkunizacijom medija. Jer, zašto bi neko osnivao firme, ćerke firmi u poreskim rajevima, a ne bi emiterima plaćao?

Tako da brojni su naslovi ovde, pogotovo poslovanje u ofšor zemljama, sjajna analiza. Time ću se baviti malo kasnije, jer ne bih volela da prekoračim vreme i da se oduzme od grupe, a tiče se ove replike. Još jednom hvala na prilici da ne odgovorim. Ne zaboravite da i N1 i Nova i Direktno i svi ti vaši tzv. slobodni portali funkcionišu danas pod tim istim Aleksandrom Vučićem.

Hvala.
Ministar Jovanović.

Poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, na pitanja koja postavlja Dragan Šolak, odgovoriću Draganu Šolaku. Ono što mi je bitno, da građani Republike Srbije razumeju zašto su ovi zakoni revolucionarni i zašto su primer i demokratije i slobode medija i medijskog pluralizma.
Vezano za pitanja i spominjanje i UNS-a i NUNS-a, obavestiću vas da je kod projektnog sufinansiranja po prvi put u naše zakonodavstvo uvedeno samo regulatorno telo Savet za štampu i da će svi oni koji budu konkurisali na projekte sufinansiranja, bilo na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou, proći kroz postupak gde će oni koji raspisuju te pozive morati da pribave mišljenje samo regulatornog tela Saveta za štampu koje ocenjuje da li su ta udruženja kršila kodeks novinara.
Postojanje samoregulacije je vrhunski primer demokratije koji postoji kada je u pitanju Savet za štampu u samo pet zemalja EU. Mi ćemo biti šesta zemlja u Evropi koja uvodi i zakonom prepoznaje Savet za štampu.
Druga revolucionarna stvar i želim to da pomenem građanima je redefinisanje REM-a i način na koji će se ubuduće predlagati članovi Saveta ovog regulatornog tela. Podsećam vas da Savet ima devet članova i da se po prvi put zakonodavna vlast povlači iz predlaganja članova Saveta, odnosno do sada su tri člana Saveta predlagana od skupštinskih odbora Narodne skupštine i Skupštine AP. Sada od tih ukupno devet članova, dakle, nećemo više imati zakonodavnu vlast i čak osam od devet članova REM-a će biti predlagani od strane samostalnih predlagača, znači različitih udruženja. Ti samostalni predlagači su univerziteti akreditovani u Republici Srbiji, Udruženje izdavača elektronskih medija, Udruženje novinara, udruženje filmskih, scenskih i dramskih umetnika, udruženje kompozitora, udruženje čiji su ciljevi ostvarenje slobode izražavanja, Udruženje čiji su ciljevi zaštite dece i nacionalni saveti nacionalnih manjina, crkve i verske zajednice.
Onog jednog, devetog člana, će zajednički predlagati nezavisna tela, Zaštitnik građana, Poverenik za ravnopravnost i Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja.
Takav način predlaganja članova Saveta Regulatornog tela ne postoji nigde u Evropi. Po tome smo svetli primer demokratije i pluralizma predlaganja ovih članova.
Podsetiću vas, recimo, da u Francuskoj jednog od pet članova lično predlaže predsednik Francuske. Kod nas više ni zakonodavna ni izvršna vlast neće predlagati članove Saveta REM-a.
Zašto vam ovo pričam? Zato što Predlog zakona uvodi punu transparentnost i kontrolu u pogledu vlasništva medija i definiše mere za ostvarivanje medijskog pluralizma.
Dakle, u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima, svaku planiranu promenu vlasničke strukture u osnovnom kapitalu pružalac medijske usluge mora prethodno da prijavi regulatoru, znači REM-u, u pismenoj formi i da dobije pismenu saglasnost, kako ne bi došlo do ugrožavanja medijskog pluralizma.
Sve je ovo usaglašeno sa Evropskom direktivom, audio, vizuelnim, medijskim uslugama, sa evropskim zakonodavstvom, sa evropskom praksom. U tom smislu nema bojazni da će se dešavati na tržištu nešto što insinuira Dragan Šolak.
Kad smo već kod pitanja, a naročito neodgovorenih pitanja, pre neki dan sam i putem medija postavio pitanje koje se tiče gospodara medija u vreme njegove vlasti, kada je bio neformalni vlasnik većine nacionalnih televizija i formalni vlasnik jedne od medija i kad je bio glavni i odgovorni urednik pisanih medija i gospodar reklamnog i oglasnog prostora, postavio sam pitanje tako što sam samo citirao predsednicu Saveta za borbu protiv korupcije, Vericu Barać, koja je u svom izveštaju rekla sledeće, citiram: "Dragan Đilas preko svojih agencija kontroliše zakup najvećeg dela reklamnog prostora na nacionalnim i regionalnim televizijama u Srbiji. Na osnovu podataka dobijenih od Trezora Narodne banke, Saveta za borbu protiv korupcije, utvrdio je i da štamparija "Big-print" koja je članica "Multikom grupe" ostvaruje direktnu poslovnu saradnju sa državnim institucijama, među kojima ima onih koji se finansiraju iz budžeta grada Beograda, čiji je gradonačelnik upravo Dragan Đilas. Ta firma je pružala usluge i Skupštini grada Beograda i gradskoj opštini Novi Beograd i većini beogradskih pozorišta, Ateljeu 212, Zvezdara teatar, Beogradsko dramsko, JDP i ostala pozorišta, ali i Turističkoj organizaciji grada Beograda, Biblioteci grada Beograda, Kulturnom centru grada Beograda, Domu omladine, Domu zdravlja Rakovica. "Big-print" je pružao usluge i Istorijskom muzeju, Pedagoškom muzeju, Narodnom muzeju, koji je u to vreme bio zatvoren, Muzeju istorije Jugoslavije, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti".
"Multikom" i "Dajrekt medija" iz godine u godinu beleže rast neto dobitka, pa je tako "Dajrekt medija" prema podacima iz APR-a koje možete da proverite na sajtu, u 2008. godini ostvarila neto dobitak od 558 miliona dinara, dok je u prethodnoj, 2007. godini, neto dobitak bio manji za gotovo 200 miliona i iznosio je 380 miliona. U 2009. godini neto dobitak je bio 619 miliona dinara, a u 2010. godini 758 miliona dinara. Sve su ovo podaci koje možete proveriti na sajtu APR-a.
Slično je i sa "Multikom" grupom koja je zajedno sa povezanim preduzećima u 2008. godini ostvarila neto dobitak od 498 miliona dinara, u 2009. godini 563 miliona dinara, dok je u 2010. godini neto dobitak iznosio 790 miliona dinara.
Tada sam tražio i dalje najljubaznije molim da mi se objasni kako je moguće da je firma Dragana Đilasa "Big-print" radila sa Narodnim muzejom, koji je u to vreme bio zatvoren?
Na kraju, da odgovorim na pitanje koje se tiče ugovora koji sam potpisao sa firmom "Aseko". Naravno da sam bio svestan potencijalnog sukoba interesa i naravno da sam proverio sve i preduzeo sve mere pre nego što sam potpisao ugovor sa firmom "Aseko". Podsećam da je u tom trenutku Igor Brnabić bio jedan od šest direktora firme "Aseko", čije je sedište u Poljskoj. Znači, internacionalna, međunarodna, velika IT kompanija. Naravno da sam preduzeo sve mere da proverim da li postoji sukob interesa.
U tom smislu sam pribavio ne samo mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije, već sam pribavio mišljenje i nevladinih organizacija, Transparentnost Srbije i od svih sam dobio mišljenje koje i dalje čuvam i doneću vam na sledećoj sednici, da ne postoji sukob interesa i zato sam i potpisao ugovor sa kompanijom "Aseko". Hvala vam.

Replika može.
Samo da kažem Ćuti Jovanoviću - toliko viče iz klupe, bez prestanka, da je krajnje vreme da se zapita sam da li ga možda zbog toga napuštaju poslanici. Ne mogu žene da slušaju da im vičete na uvo non-stop, 24/7. To je neljudski.
Izvolite.

Hvala.

Ministre Jovanoviću, saglasnost Transparentnost Srbija znate po čemu je interesantna, na koju se pozivate, sećam se da ste i tada, pošto to tako u vašem mafijaškom maniru izgleda, tako što je prethodno Aleksandar Vučić napao direktora Transparentnosti Srbija Nemanju Nenadića, prozivajući ga za njegovu suprugu. To su te latentne pretnje, kao, gledali ste sigurno, "Kum" 1, 2 i 3. Možete u bilo kom od tih delova da nađete sličnosti.

Znači, bio je obračun, rekla bih, upozorenje, pretnja Aleksandra Vučića direktoru Transparentnosti, a onda je potpuno neverovatno, moram priznati, iako cenim gospodina Nenadića, došla ovakva potvrda, što ne znači da je saglasnost.

Meni je žao, na primer, što se nikada niste pozabavili inicijativom Vladinog Saveta za borbu protiv korupcije. Pustite vi nevladin sektor sada. Vladin Savet za borbu protiv korupcije koji je otvorio slučaj "Telekom", korupcije i kriminala u "Telekomu", gospođa Jelisaveta Vasilić, koju je vaša stranka ili ona koja vas je predložila proganjala, crtala joj metu i na čelu i na leđima i kako god hoćete, ekspertkinju pravnu, dok žena nije završila tako što danas više nije među nama. Nakon toga je cela istraga i bavljenje ovim slučajem se stalo i naš dug, ako ništa drugo, i prema gospođi Vasilić je da nikada ne zaćutimo o korupciji i kriminalu u "Telekomu". Znamo da ste nagrađeni za ove malverzacije ministarskim mestom, ali nikada nas nećete ubediti, niti evropsku zajednicu, da ovo činite sa dobrom namerom, bez obzira kakve su preporuke, zato što Srbija nije ni Francuska, ni Nemačka, ni bilo koja druga zemlja EU, već mrak i po pitanju slobode informisanja i po pitanju svih ostalih sloboda građana u ovoj zemlji.

Ponoviću, sumnja zbog izmena zakona je da "Telekom" preuzima televiziju "Prva", "B92", da bi se ona prodao svojim arapskim ili ko zna kojim Vučićevim prijateljima i da bi Vučići dobili dve svoje privatne televizije sa nacionalnom frekvencijom, koje bi naravno opet koristili za obračun sa opozicijom, za obračun sa slobodomislećim ljudima i da bi služili kao batina za sve kritičare vlasti.

Za to ste koristili „Telekom“ i do sada i mi upozoravamo građane da je to naš posao, a poverenje će vam pokazati 17. decembra kada će vas konačno poslati u prošlost i kada ćemo sprečiti da se ovi zakoni primene.

U međuvremenu, ministre, znate da je stiglo oglašavanje evropskih institucija. Povodom toga ćemo se obratiti građanima koji insistiraju da se izmene zakona vrate na okvir medijske štamparije.

Vi ste medijsku strategiju zaobišli ovde upravo po pitanjima članova 39. i 41. Zakona o elektronskim medijima koji nisu u skladu sa medijskom strategijom i nije medijska strategija upodobljena s tim što vi želite, a to je da „Telekom“ uđe sa vlasništvom u medije.

Dakle, upozorili su vas evropske institucije pre oko sat vremena da ne izlazite iz okvira medijske strategije i mi očekujemo da to uradite.

Ovim završavam.

Ovo je nakon onih dva bilo i kompletno vreme.