Zahvaljujem poslaniku predlagaču.
Dajem reč poslanici Snežani Paunović.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege, uvažene građanke i građani Srbije, tačka dnevnog reda je izbor predsednice Skupštine Srbije. Nekako ne mogu da se otmem utisku, ovo je treći dan, ako se ne varam, da razgovaramo na tu temu, odnosno da je to tačka dnevnog reda, a da mi razgovaramo o svemu, samo ne o tome.

Probaću da, u skladu sa Poslovnikom, ipak govorim o temi - predloženom kandidatu većine poslanika u ovom sazivu, gospođi Ani Brnabić.

Ono što se čulo o Ani Brnabić u većini slučajeva su bile kritike koje su malo kritike, malo uvrede i uglavnom nešto što se teško spočitava baš Ani Brnabić. Sećam se i perioda kada je Ana Brnabić predložena za premijera Vlade Republike Srbije prvi put i ni tada, ni danas, ni u međuvremenu niko nije osporio profesionalnu karijeru Ane Brnabić. Ali su nam bila puna usta njenog privatnog života, njenih prijatelja, njene familije, rodbine, kumova, čega god hoćete, samo ne činjenice da kažemo, ako imamo razlog, zašto Ana Brnabić ne može da predsedava parlamentom Srbije. Ja baš mislim da može i baš mislim da treba i beskrajno mi je drago što će obavljati funkciju predsednice Skupštine Srbije.

A zašto mi je drago? Pre svega, drago mi je što ćemo ponovo imati ženu na čelu parlamenta. Praksa je pokazala da je to bilo delotvorne. Neke mnogo važne zakone smo doneli u periodima kada su žene predsedavale parlamentom Srbije. Iza mene sedi profesorka Slavica Đukić Dejanović, koja je bila predsednica, čini mi se, u onom najosetljivijem parlamentarnom periodu kada je, da se svedem sada na one brojke o kojima često ovde govorimo, vladajuća većina imala svega 128 poslanika. Međutim, sa pozicije jedne žene, a bogami i profesionalca kao psihijatar, uspela je da taj mandat traje četiri godine.

Juče je bezbroj puta spomenuto njeno ime, a i u prošlom mandatu onoliko puta sam, bar ja, bila tužna što je nema da nekada kao profesionalac čuje sve nas, pa oceni u kakvim smo to ličnim problemima koje reflektujemo, kojekakvim frustracijama upućenim drugim ljudima, kolegama pritom.

U sve mane ljudi koji sede u parlamentu Srbije ja imam svest da je za njih glasao narod. Građanke i građani. Neko za nas koji pripadamo vladajućoj većini, neko za vas, gospodo, koji pripadate opoziciji, ali svi, sigurno, sa ambicijom da ovde sedimo i razgovaramo o problemima, a ne o animozitetima, da ovde sedimo i razgovaramo o unapređenju kvaliteta njihovog života, a ne o tome ko koga voli ili mrzi. Sve smo radili u prošlom mandatu, osim toga. U ovom smo krenuli da na temu izbora predsednice parlamenta govorimo o svim temama koje će se, potencijalno, možda i naći pred parlamentom Srbije.

Zato i kažem da je dobro što će Ana Brnabić biti predsednica parlamenta jer je pokazala jednu sposobnost kojoj se iskreno divim. Ne sećam se da je bilo koja žena brutalnije vređana u ovoj sali. I ne sećam se da je bilo ko rekao – izvinite, ali da se 100 puta ponovilo, ako je u naletu emocija na koje ima pravo kao živ čovek, Ana nešto makar i van mikrofona progovorila.

Kad imate sposobnost da trpite te udarce ispod pojasa, onda morate da imate sposobnost i da rukovodite sa 250 poslanika koji nisu baš svi došli da bi bili poslanici. Neki su došli da izgrade svoju karijeru političke zvezde, nesvesni da kada se postaje zvezda na jednoj, pet, sedam bezobraznih diskusija brzo se prestaje zvezda.

Sve smo ovde slušali, pa i činjenicu da je Ana Brnabić bila apolitična ili nije bila član SNS kada je postala predsednica Vlade, što je opet ne diskvalifikuje, kao što je danas ne diskvalifikuje činjenica da je potpredsednica SNS. Prosto je pravo svakog čoveka da profesionalno prihvati da uradi jedan posao za narod i državu, a da onda, u sklopu ljudi koji su joj ukazali poverenje, prepozna istu ideju i politički se opredeli. To je daleko časnije od onih momenata koji su se dešavali, a to je da se posvađamo sa partijskim drugovima, promenimo partiju, otmemo, presvučemo se, zovemo se sad ovako, sad onako i da još sa te pozicije, a bogami je veliki broj takvih, kritikujemo neprincipijelnost Ane Brnabić.

Treće što je, takođe, fenomen – u tri mandata biti predsednica Vlada sa pozicije žene, pa još posle toga kao još jedan stepen više poverenja, ja bih rekla, dobiti šansu da vodite parlament Srbije, mislim da će ostati zapamćeno i da je važno za sve one žene koje se bave politikom, učestvuju u političkom životu, ali i za sve one žene koje za to do sad nisu imali hrabrosti.

Da li je lako? Nije, naravno. Da li je izazov? Jeste. Da li može da se izađe na kraj sa svim predrasudama koje se tiču ženske populacije i političkog angažmana? 0, da, može. Nekad i sa mnogo težih pozicija, kakva je bila Anina, pre svega zbog onoga zbog čega su je opet beskrajno vređali, a to je njenog seksualnog opredeljenja, iako kada biste zagrebli sada u ovoj sali i mimo ove sale i u ovoj časnoj i poštenoj Srbiji mnogo je onih koji bi morali da se stide zbog svojih delovanja na te teme.

Ono što je Ana rekla transparentno neki kriju. Ana žena, oni muškarci. To nikad nije dobro, pa čak i ako ne kriju to.

Mnogo je gore za Srbiju i srpski narod ako izgubimo respekt prema porodici, prema majkama svoje dece, a i to se često dešava.

Nikada to nije upotrebila Ana Brnabić, ja znam da je mogla. I to je dodatno kvalifikuje da vodi ovaj parlament u ove četiri godine.

Ono što je važno za mene i za poslaničku grupu SPS jeste da ćemo mi imati vremena da razgovaramo o nekim važnim pitanjima i nadam se da ćemo imati i šansu i prostora. Kad kažem šansu i prostora onda se nadam da ćemo o tome razgovarati svi koliko nas je.

Juče su pomenuti neki predlozi zakona koji su u prošlom mandatu navodno ostali bez da se o njima razgovara. Lepo je to rekao kolega Jovanov – ne zbog toga što mi to nismo hteli. Hteli smo, nego smo čekali samo da se dogovorite sa pozicije opozicije kako ćemo s tim.

Reći ću vam o čemu je trebalo da se razgovara, i to smo se sa pozicije SPS prećutali zato što je važno da se donese zakon, a nije mnogo važno ko je predlagač, bar ne nama. Sa tradicijom od 34 godine mi baš ne moramo da trčimo da se prvi zapljunemo. Nekako mi se čini da se zna šta mislimo. Radilo se o izmenama Zakona o socijalnoj zaštiti. To je važan zakon. Čvrsto verujem, Ana, da ćemo uspeti da sada o tome razgovaramo.

Predizborna kampanja je sve nas iz SPS značila jednu stvar da saslušamo te ljude sa kojima smo sreli i od kojih smo tražili glas. Tako smo čuli koji su sve to problemi na koje direktno možemo da utičemo kao narodni poslanici i Skupština Srbije. E, u tim problemima, odnosno ti problemi su sadržani u Predlogu izmene Zakona o socijalnoj zaštiti, a probali smo, istine radi i obraza svih nas, da kao poslanička grupa SPS na to utičemo 2010. i 2011. godine, čak.

Uvažena koleginica Mirjana Dragaš, jedan vrhunski sociolog, je probala da i tada ukaže na te probleme. Nije bilo razumevanja, tako da nemojte da mi razgovaramo o tim kategorijama, ljudi kao da nikoga nije bilo briga u ovom mandatu. Bogami malo duže ili nije bilo briga ili baš nismo imali sluh, ili smo imali veće probleme u tom trenutku, pa je to ostajalo ispod radara.

Predloga zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, takođe napisan u poslaničkoj grupi SPS, beskrajno važan. Predlog zakona o medicinskim sestrama i tehničarima, odnosno Predlog zakona o medicinskoj nezi, zna gospođa Macura o čemu govorim. O tome koliko je neravnopravan položaj medicinskih sestara u ovom trenutku. Pa, ako hoćete i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim i drugim praznicima.

Konačno, možemo mi da razgovaramo i o toj rezoluciji, koju ste kolega predložili, ali hajde da razgovaramo o rezoluciji, hajde samo da ne dođemo do faze da se ponovo brukamo i dajemo na važnosti Aljbinu Kurtiju držeći sednice koje liče na sve, samo ne na ozbiljne ljude koji brinu o nacionalnom i državnom interesu Srbije i pre svega o građanima koji žive na Kosovu i Metohiji, ali ne samo o građanima koji žive na Kosovu i Metohiji nego i o građanima koji su pod pritiskom, pretnjom oružjem, svejedno je da li 1999. godine ili 2004. godine ili 2008. godine ili 2020. godine morali da napuste taj prostor, ni o njima nismo razgovarali od 1999. godine na ovamo, osim u pokušajima.

Sve su to teme koje treba da budu sadržane u jednoj rezoluciji, a naš zadatak kao narodnih poslanika bio oduvek i danas je i sutra bi trebalo da bude da svoj autoritet, svoje pozicije, svoje prisustvo pre svega na međunarodnim forumima iskoristimo upravo da objasnimo kolika se nepravda nanosi državi Srbiji i srpskom narodu kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Zato sam bila i još uvek sam jako ljuta, povređena, ne razumem bilo koga od mojih kolega ko se nađe preko puta evropskih zvaničnika i ni u jednom trenutku ne progovori o toj najotvorenijoj rani Srbije. Ne mislim da imam bilo kakvo veće pravo, iako bih možda i mogla na tu temu od svakog od vas, ali očekujem da kao odgovorni ljudi i na kraju kao predstavnici apsolutne većine u Srbiji koja kaže Kosovo je južna srpska pokrajina, to u ime birača koji su glasali za vas, kažete, uvažene kolege kada god se nađete sa zvaničnicima iz Evrope i sveta.

Ima mnogo njih koji su svoj stav o Kosovu i Metohiji prepisali ili im je nametnut, ili im je rečeno da to tako treba, da ne kažem da je plaćen i da je kupljen. Ako im lepo objasnite šta je problem. Možda nećete promeniti njihovo mišljenje, na taj kratak rok, ali dugoročno verovatno hoćete.

Ono na šta smo svakako spremni, kao poslanička grupa SPS, ili sa pravom mogu da kažem i kao koalicija zajedno sa JS jeste da saslušamo sve vaše konstruktivne predloge, da čujemo šta je to o čemu mislite da možemo da razgovaramo, ali budite sigurni da se nikada neće desiti da prećutimo pokušaj da nam spočitate ono što vam se sviđa, ili mislite da tako treba, da vređate, ponižavate ljude, bez razlike s koje strane takve uvrede idu.

Apel profesora već tri dana traje u samo jednom smeru, hajte da ova rasprava izgleda civilizovano. Nadam se, uvaženi profesore da nećemo imati rasprave kakve smo imali u prošlom mandatu, da ćemo se baviti tačkama dnevnog reda. Nisu ova prva dva dana obećala da to baš ide u tom smeri. Ali, ova prva euforija, uglavnom i nije za merenje. Neka ovaj prva konstitutivna sednica bude, hajde da razumemo kao šansu da pokažemo, evo nas ponovo u parlamentu. Ali, da kod svih ostalih sednica koje će biti tematske ipak sednemo kao ljudi i pročitamo zakone i ne počinjemo raspravu sa pozicije ne valja Ana Brnabić.

Ana Brnabić će uspešno voditi ovaj parlament. Jedan, moram priznati onako ženski tim, koji obećava. Neki misle da će to biti suptilnije, ja mislim da će biti oštrije, nego što je bilo, i ako nije falili žena u timu Vlade Orlića. Bilo kako bilo, pred nama je četiri godine, probajte da ostanemo ljudi jedni prema drugima, jer ova zgrada pamti svaku izgovorenu reč, svaki zarez. Nemojte da za 20 godina, kada neko bude čitao stenograme, bude vas sramota ako dođe unuk da vas pita, što si deda ovo rekao u parlamentu Srbije. Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem poslanici Paunović i na lepim rečima joj zahvaljujem. Ali, pazite samo da dodam, svi mi u našim životima tragamo za nekom istinom i u tim traganjima imamo različite staze. Ovde ima više staza. Naravno, neke nam se dopadaju, a neke ne. Ja sam na stazi dobrote, odnosno ka cilju Cara Lazara i ostalih predaka naših. Idemo dalje.
Reč ima poslanik Stefan Janjić. Izvolite.

Predsedavajući, konačno da se i ja obratim, pošto sam se javo još u ponedeljak za reč. Bila je povreda Poslovnika pošto već danima kršite Poslovnik. Meni je iskreno žao što vi niste kandidat za predsednika Skupštine. Mislim da ste vi idealni kandidat, i mislim da je SNS pogrešio sa Anom Brnabić, selektivno čujete, selektivno vidite, malo sa brojkama, a matematičar ste, dva tri minuta. Znate šta, ispadoste da ste neki filozof. Pričate nam o svrsi života, dajete nam roditeljske savete. Vaše je da vodite sednicu i da poštujete Poslovnik. Samo arlaučite slobodno.

Što se tiče Ane Brnabić, da kaže ja nešto o njoj, pošto niko nije pričao o Ani Brnabić, a ona je tačka dnevnog reda. Svi znamo ko je Ana Brnabić, znamo njen karakter, znamo kako je ovde vređala Miroslava Aleksića, nije se ni izvinila. Evo, pozivam je slobodno, ako hoće. Ali, gospodin Orlić je spominjao reference Ane Brnabić i gospodine Jovanov je rekao kako se opozicija na forumima sa Kurtijem. Evo, ovako, kao što se gospođa Ana Brnabić slika sa Kurtijem, vidite, ovi pogledi i ovaj širok osmeh, zlatan zub. Evo, to je Brnabić i Kurti. To je prva stvar.

Druga stvar možda njena referenca uspeh na njenom biračkom mestu broj 34 Savski Venac, gde je opozicija uzela 44%, a lista gospođe Brnabić, koju nije ni vodila jel, uzela je 30%. Toliko, šta komšije misle o njoj, o gospođi Brnabić.

Sada, ona je prošle nedelje pričala o Srbu, pričala je o Areni, o čuvenom snimku koji je započeo ovu sagu o krađi izbora, rekla je kako su neki Ponoševi statisti tamo. Nisu to Ponoševi statisti, to su funkcioneri SRCA, među kojima sam i ja, ali ne znam ko je ovaj čovek, koji nama uredno objašnjava kako se glasa. Znači, javite se pokažete ličnu kartu uđete u kombi i odvezu vas na biračko mesto. Evo, ovaj čovek nam je to objašnjavao, pa ga ja evo pozivam ako se vidi da nam se javi mi ćemo pružiti zaštitu neka kaže ko mu je ovo naložio, da li je plaćen za ovo itd.

E sada, kada pričamo o krađi, ja bih da kažem nekoliko imena da personalizujemo malo ovu krađu, da bi se neko upisao u birački spisak, fiktivno i da bi se neko prijavio na neku adresu, potrebno je da ima pomoć unutar policije. Ovo su ljudi za koju ja imam sumnju da su učestvovali u ovome, gospodin Milan Stanić, načelnik Uprave za upravne poslove policije Republike Srbije, Nataša Živković Bubanja, načelnica Uprave za upravne poslove policije Beograda i gospodin Dragomir Topisirević, načelnik policijske stanice Voždovac.

Pošto je na delu i dalje dovođenje birača, bila je Mala Krsna, sada je na delu Vranje, a inače ne znam dal znate, moj kolega Slobodan Petrović je pričao o biračima koji se dovoze iz Vranja, i biće još detaljnog objašnjenja.

Inače, ovu gospodu koja su iz policije, pozivam slobodno da nam kažu i da iznesu svoju odbranu i obećavam da će imati status zaštićenog svedoka, svakako.

Na kraju, da ne bih mnogo dužio, da ne bih bio logoreičan kao Jovanov i da pričam bezveze, samo ću citirati Batu Stojkovića iz filma „Balkanska pravila“, tj. njegov lik, ovako kaže – ovo društvo je podeljeno oštro na dva dela, na budale i na one koji trpe. E pa gospodo, mi više nećemo da trpimo. Hvala.

Zahvaljujem poslaniče, dajem reč poslaniku Orliću.

Ako neće da bude u grupu onih koji trpe, u koju je ono grupu sam sebe stavio? To je bilo veoma inteligentno. Znate šta, da počnete saziv prvim obraćanjem kao narodni poslanik, tako što ćete da odvratne uvrede izgovorite, Stojanu Radenoviću, baš ništa nije reklo o Stojanu Radenoviću, ali je baš sve reklo o vama. Sve je reklo o vama i sigurno o onim ljudima koji vas poznaju će veoma da prija i ponosiće se vama na osnovu onoga što ste uradili, govorili čoveku kako vidi, kako čuje, kako se ponaša, kakvo mu je ophođenje, sve onako najlepše što ste mogli. Apsolutno sve ste rekli o sebi, predstavili se na najbolji mogući način. Ali dobro je što ste između ostalog rekli, da vi u stvari nemate nikakav problem sa rezultatima izbora, vi te rezultate priznajete, do doduše na nekim biračkim mestima, ali gde vam se to dopada, ali kada krenete od biračkog mesta do biračkog mesta, pa saberete sva, onda dođete do onih više od milion i 800 hiljada glasova za pobedničku izbornu listu Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane.

Taj rezultat je učinio da je ovde apsolutna većina koja predstavlja upravo tu politiku, a vi vidite koliko je vas, računajući kako ste sami priznali i vaše društvo koje je tamo cirkus izvodilo u Areni. Evo saznali smo ko su ti ljudi koji su se našli u Areni, to su oni, njihovi glumci, još se time ponose. Ali pošto je takođe danas pričao o fantomima, nije da ne znamo ko su fantomi, ali ne izmišljeni nego pravi.

Na dva mesta od vas sedi čovek pravi pravcati fantom. Pod jednim imenom i prezimenom i adresi u gradu Novom Sadu izlazio je na izbore 2014. godine, u ovoj sali sedeo i bio narodni poslanik, a onda je 2016. godine promenio ime, svoje ime, zbog izbornih marifetluka, zbog izborne liste, ali i dalje živi u Novom Sadu, da bude narodni poslanik, da bi 2018. godine pod novim imenom bio u gradu Beogradu. Zašto? Da postane gradski odbornik u drugom gradu.

Tako da, pored toga što smo saznali ko su cirkuzanti i oni koji su cirkus izvodili u Areni, a to ste vi, znamo i ko su fantomi. To ste, takođe, imenom i prezimenom vi.

I, još jedna stvar, pošto je Vranje pomenuo, taj jedan njihov poslanik iz Vranja kojeg imaju, kog je pomenuo, šta mislite da li se upisao za putne troškove juče i prekjuče? Jeste, nego šta je, i to je pokazatelj kakvi su i koliko su oni dosledni principijelni i koliko ne priznaju bilo šta. Licemeri i barabe.

Zahvaljujem poslaniku Orliću.
Dajem reč predlagaču Milenku Jovanovu.

Dobro, ja ću rizikovati.

(Poslanica opozicije: Bolje nemoj.)

Bolje ne? Pa, privikavajte se, slušaćete me četiri godine. Već drugog dana vi ne možete da izdržite. Ja ne znam šta vam je?

Ja se još nisam ni zagrejao, nisam postigao radnu temperaturu, a vi već odustajete. Nemojte tako. Morate pokazati više trpeljivosti i više snage.

Dakle, moguće je da ja pričam gluposti, nije to ništa sporno, dešava se to i ne možemo svi biti tako divni, obrazovani i pametni, kao kolega, pa reći da između dve grupe, budala i onih koji trpe, više neće da bude onaj koji trpi, pa pređe u onu drugu grupu. To je zaista mudrost velika.

Ja vam čestitam na toj mudrosti. Dobro je kad čovek zna gde mu je mesto. Ja tu više ništa ne bih dodavao.

Što se tiče Ane Brnabić, gde se slikala, gde se nije slikala, ovo nije potpisala ona, nego vi. Da, to ste potpisali vi, da Kosovo uđe u EU. Evo ga potpis. To ste potpisivali vi.

Što se tiče vaših sumnji, nemam nikakve sumnje da je Zdravko Ponoš postavljen za načelnika Generalštaba od strane američkog ambasadora i da mu je služio do poslednjeg dana kao najgori bedni američki sluga, NATO sluga.

Rasturio je vojsku kao NATO sluga. Oslabio vojsku do poslednjeg lovačkog društva. Dotle je doveo. Nema nikakvu sumnju. Zašto? Zato što to kažu sami Amerikanci. Zašto bih ja sumnjao u ono što sami pišu o sebi i svojim bednicima i saradnicima?

Ovo mi je jako interesantno, jer treći dan već slušamo. Nekoliko vas prete - ovaj može da bude zaštićeni svedok, ovaj će da odgovara, ovaj će u zatvor, itd.

Vidite, da išta znate o tome što pričate, znali biste da u startu govorite o tome da vaše pravosuđe jednog dana kada dođete na vlast, sumnjam da će to biti vaša generacija, možda neka buduća generacija posle vas, oni koji su tek sad završili jaslice, otprilike, možda oni dođu na vlast, vi nećete sigurno. Dakle, vi već znate kako će da presuđuju, vi već znate ko će da bude osuđen, ko će da bude zatvoren. To je onda oksimoron. Ne može onda to biti slobodno pravosuđe, jer slobodno pravosuđe nije ono koje već danas godinama unapred dobija predviđene presude. Vi kao advokat bar biste to morali da znate, a ni o tome nemate pojma i to je odlično. Vidim i tu ste pogodili što se tiče grupe u koju ste sami sebe svrstali.

Najzad, šta komšije o kome misle, pa pola vas ne bi sedelo ovde da se komšije pitaju. Pola vas ne bi bilo tu da se komšije pitaju.

(Poslanik opozicije: Mi smo dobili na našim biračkim mestima.)

E, ovo mi je drago. Jako je važno ovo sada da čujete, gospodine predsedavajući, i da narod čuje. Kaže: „Mi smo dobili na našim biračkim mestima.“ Prema tome, tamo gde su dobili, tamo su izbori bili pošteni, a tamo gde su izgubili, tamo izbori nisu bili pošteni, jer ne može narod… Narod pogrešio. Mislio je da su oni oni koji trpe, a nije znao da su oni prešli u ovu drugu grupu i onda šta ćete.

Hoće izbore, neće izbore. Mesec dana ste ovde pričali – ko traži izbore, taj radi za Vučića. Mesec dana sam vas ovde slušao krajem prošle godine – ko traži izbore taj radi za Vučića. Da li je tako bilo, profesore? Onda napišete pismo – e sada hoćemo izbore. Pošto ste mnogo pismeni i upravo u toj kategoriji u koju ste sebe svrstali, mora da ste to vi pisali, deluje mi ovako pravnički potkovano, kažete – da se izbori raspišu do kraja godine. Onda mi kažemo – dobro, biće raspisani do kraja godine. Oni kažu – ne, to znači da se održe do kraja godine. oni ne znaju razliku između raspisivanja i održavanja. Mi kažemo – dobro, nemušti ste, ne znate da se izrazite, biće izbori do kraja godine. Održite izbore do kraja godine - ne valjaju izbori, pokradeni izbori, idemo na nove izbore. Vi kažete – dobro, evo, imaćete nove izbore 28. aprila i na to kažu – ne može 28. aprila, idemo na holidej, vezali smo i radne dane i neradne dane, povezali 15 dana, idemo, nismo tu, ne možemo da glasamo tada. Mi kažemo – dobro, ne možete 28. da glasate, evo glasaćemo 2. juna. Oni kažu – ne, mi ćemo da bojkotujemo.

Juče starac Fočo od stotinu ljeta u liku Vlaldete Jankovića kaže on će da blokira ljude da glasaju, jer, kaže, to je aktivni bojkot. Ajde objasnite tom čoveku da je to krivično delo.

Druga stvar genijalna, pošto izgleda svaka budala koja ima neku ideju, pošto sami ste rekli da spadate u tu grupu, dakle, svaka budala koja ima neku ideju, izvali je, oni posle svi za tim idu kao da je to ne znam kakvo pametno rešenje.

Dakle, ne postoji cenzus za izbore. Dovoljno je jedan listić da ubacite i izbori su važeći. Možete da pričate o legitimitetu, o ovome, onome, ali nema cenzusa u smislu da mora da izađe 50%, 30%, 70% ili 5%. Potpuno je svejedno. Jedan glasač izađe, izbori su uspeli.

Kako vi mislite da to postignete tim vašim bojkotom i blokiranjem izbornih mesta? Da li imate vi ideju? Kad nešto smislite tako genijalno kao što je ovaj starac Fočo, smislio, da li razradite to? Da li se zaustavite na toj ideji i onda upadnete u problem i onda posle svi trpimo zbog toga što ste vi upali u problem?

Dakle, izbore zaustaviti nećete. Oni će biti 2. juna i tada ćemo videti šta ponovo narod kaže, da li podržava to što ste promenili kategoriju, pa niste više oni koji trpe, nego ovo drugo ili smatrate da ste bili bolji dok ste trpeli.

Ono što je činjenica jeste da tih izbora prelazne Vlade biti neće, ministarstva nikakva dobiti nećete, a ovo sve ostalo, što se tiče ODIR-a, to ćemo primenjivati u skladu sa onim što je rečeno, jer je to interes države Srbije, zato što nema razloga da tu pravimo bilo kakve smetnje, jer smo i do sada primenjivali sve ono što su tražili.

Moje pitanje za vas je – šta će biti kada ponovo izgubite? Meni je jasno šta će biti ako mi izgubimo. Mi ćemo da čestitamo, reći ćemo – izvolite, pobedili ste. Šta će biti ako vi izgubite? Opet udri, kako ono kaže, Mujo, u tepsiju, udri po Skupštini, blokiraj, pljuj po narodu, narod ne valja, nisu ovi što žive u Borči Beograd, nisu ovi što žive u Obrenovcu Beograd, nisu ovi što žive u Lazarevcu Beograd. Kako kažu ove njihove vedete? Oni dođu u Beograd da vide tržni centar i vrate se kući. Da li je tako?

(Poslanica opozicije: To rade ovi vaši.)

To oni naši rade? Da, vi ste elite. Hvala vam.

Molim samo, pošto ne znam da li stenobeleške ovo beleže, kada sam rekao da njihove vedete govore o tome da narod iz Obrenovca, Lazarevca i drugih mesta dolazi u Beograd samo da obiđe tržne centre i vrati se kući, oni kažu – to rade ovi vaši. Pa svi su naši, mi ne delimo narod, za razliku od vas.

Vi što se stidite i što glumite elitu, pa vi ste elita kao što sam ja astronaut. E takva ste vi elita.

(Aleksandar Jovanović: Evo ga maneken.)

Molim da se notira da je Aleksandar Jovanović izvadio iz novčanika sliku Gorana Vesića i sada je pokazuje celoj sali.

Zašto drži Vesićevu sliku u novčaniku, ne znam. Verujem da ni Vesiću nije prijatno, ali samo da to bude zabeleženo u stenobeleškama, da ne bude posle Milenko izmišlja.

Evo, to su svi videli. Smeju se svi živi.

Dobro, neko nosi sliku devojke, neko majke, neko dece, a on nosi Vesićevu sliku u novčaniku.

Čija ti je to slika? Ne vidim odavde, reci mi ti. I Sinišu Malog držiš u novčaniku? Pa, ti si, čoveče, pola Vlade smestio u novčanik.

(Aleksandar Jovanović: Evo ti je i Brnabić…)

Gospodine Jovanoviću, za razliku od vas, Ana Brnabić je javno rekla šta je i nema problem sa tim i kad pokaže sliku, niko se neće čuditi. Izađite iz ormara, nije to sramota. Mi vas podržavamo u tome, ljubav pobeđuje.

Prema tome, izbore će dobiti. Na izborima će ponovo izgubiti, a šta će biti novi odgovor i novi izgovor zašto su izbore izgubili, to ćemo imati prilike da vidimo.

U svakom slučaju, meni je drago da ste se svrstali tamo gde vam je mesto, ne bi to niko od nas rekao, ali vi ste to sami rekli, a mi vas zdušno podržavamo. Ja molim jedan veliki aplauz za to što su napustili grupaciju oni koji trpe i prešli u ovu drugu grupaciju.

Zahvaljujem poslaniku Jovanovu.
Idemo dalje sa radom.
Dajem reč poslanici Nataliji Stojmenović.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Ja bih želela na početku da stvarno čestitam i SNS, ali i Ani Brnabić, jer mislim da je ogroman razvoj i partije i njen lično da od nekog ko je bio predsednica Vlade dođe do toga da budu predsednica Narodne skupštine. To pokazuje jednu jasnu ovako dobru razvojnu kadrovsku politiku i te partije, ali i nje same.

Ja mislim da je ona u mnogim oblastima doprinosila i razvijala i Srbiju, ali i sebe lično. Ja ću se sada osvrnuti na te oblasti, s obzirom da u izlaganju njene biografije je rečeno da je ona kandidovana na osnovu računa svog rada.

Ono što je prvi račun toga rada koji je meni svakako bio najzanimljiviji jeste da se gospođa Brnabić dosta trudila da razvije firme i domaće privrednike u Srbiji. Pogotovo je taj razvoj primetan kada se radilo o onim firmama bliskih ljudi njoj ili onih firmi koje nose njeno prezime, pa su tako tu pomogli i Ministarstvo finansija i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, dajući milionske ugovore firmama kao što je „ Kontinental vind“ ili kao što je „Aseko“. Ja stvarno na tom razvoju moram da čestitam.

Još jedna stvar pri predstavljanju njene biografije je istaknuta kao vrlo značajna ,a to je bio razvoj IT sektora, kome je gospođa Brnabić doprinela.

Vi ste, gospođo Brnabić, toliko razvili taj IT sektor da ja reči nemam. On je toliko razvijen da ljudima u IT sektoru smatrate da ne trebate ni da date penzije. Vi im godinama ne uplaćujete penziono osiguranje, jer očigledno mislite da je taj sektor vama, vašim zaslugama, toliko razvijen da ti ljudi nemaju pravo na penziju. Verovatno ste krenuli i koracima vaših prethodnika i šefova u otimanju penzije ili možda imate problema da ovih dana nađete direktora PIO fonda, pošto čujem da po zgradama na Voždovcu nosi birački spisak i zloupotrebljava, nosi birački spisak sa svim ličnim podacima naših građana i građanki i verovatno je on nekim tim vašim slojevima zaštite podataka o ličnosti dodatno obezbeđen. Ja bih zamolila ako može i nama da prosledi taj spisak, sigurna sam da je on ažuriran svim fantomskim biračima. Znam da nije u oblasti njegovog rada, ali nije ni direktora vranjskog PIO fonda, a vidim da se baš nešto trude u obilasku građana i zloupotrebljavanju njihovih podataka.

Na kraju, mislim da mi je najznačajnije kad ste u godini u kojoj se veliki broj naših građana mučio da sebi sačuva krov nad glavom zbog velikog povećanja kirija, vi, gospođo Brnabić, to veoma dobro shvatili kako je živeti u domu koji adekvatan i dali milione na renoviranje vaše vile. Ja sam sigurna da sedeći na nameštaju od 900.000 evra ste jako jasno uvideli kako građani ne mogu da žive u stanovima i da odvajaju više od pola svoje plate samo za to da imaju mesto gde će stanovati, a sigurna sam da ste i odlično razumeli mlade ljude koji u ovoj zemlji imaju jako izglednu budućnost sa vašim razvojem, a to je da moraju minimum 30 godina da rade da bi pomislili da sebi obezbede stan. Ja stvarno jako cenim to što ste se vi i za taj razvoj tako, da kažem, založili.

Na kraju, takođe je juče tokom vašeg predstavljanja rečeno da ste vi žena koja je doprinela tome da se sve u ovoj zemlji svede na jedan papir i to je apsolutno tačno. U ovoj zemlji je sve svedeno na jedan papir, od toga gde ćete da se školujete, gde ćete da radite, kako ćete da se lečite, sve je došlo do samo jednog papira. Osnovna humanost u ovoj zemlji je došla do jednog papira, pa tako samo uz člansku kartu SNS možete da se pomerate na listi onkoloških pacijenata. To je zemlja koju ste vi nama ostavili i to je zemlja u kojoj mi trenutno živimo.

Ja mogu da vam obećam da ćemo se mi ovde truditi da taj papir više nikada ne važi ništa za dostojanstven i normalan život u Srbiji, a vi razmislite šta ćete biti bez tog papira. Hvala.