Zahvaljujem predsedavajući.
Poštovane građanke i građani, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, još jednom uvaženi predsedavajući, najpre želim da vam čestitam dolazak proleća, jer to znači, između ostalog, da će nam dani biti duži i da ćemo imati više Sunca, da ćemo biti raspoloženiji i da ćemo sigurno kvalitetnije i bolje koristiti naše vreme za nastupajuću kampanju za beogradske izbore, za kampanju koja se tradicionalno vodi od vrata do vrata, za kontakte sa građanima na teritoriji Grada Beograda, a onda i za kontakte sa građanima neposredno, dakle, na teritoriji čitave Srbije.
Danas želim da iskoristim priliku da podsetim naše građanke da je danas Nacionalni dan prevencije raka dojke i da sve one koji danas gledaju uživo ovaj program uputim na to da svoje najbliže žene, drage sestre, prijateljice, kume upute na to da urade preventivne preglede kojima će moći da se zaštite od eventualnih posledica raka dojke. Takođe, želim da podsetim da se to radi jednom godišnje, dakle redovni ginekološki pregledi. Znam da ovo možda zvuči banalno, ali znam i koliko je važno i zato mi jeste važno da u direktnom prenosu o ovome govorim danas. Jednom godišnje ginekološki redovan pregled, jednom godišnje ultrazvučni pregled dojki i jednom ili dva puta, odnosno jednom ili u dve godine da se odradi mamograf.
Da ovim ženskim tonom nastavim, ja sam primetila u ova tri dana rasprave o budućoj predsednici Narodne skupštine da svi pomalo zaplićemo jezikom kada treba da se obratimo političarkama koje ovde sede. Mi smo ovde narodne poslanice, biramo predsednicu Narodne skupštine koja je nekada bila ministarka, nekada je bila i još uvek jeste predsednica Vlade u tehničkom mandatu. Bilo bi dobro da u budućnosti se sa puno pažnje i uvažavanja obraćamo ženama koje ovde sede, da ih ne nipodaštavamo i ne pravimo se nevešti kada treba da se obratimo nekoj od nas. Ako možemo da se svakoj kafe-kuvarici i čistačici u Domu Narodne skupštine obratimo na taj način, ne vidim nijednu prepreku da se oni koji imaju problem sa tim nauče da se političarkama u Srbiji obraćaju u ženskom rodu.
Nakon ovoga, želim i vama, uvaženi predsedavajući, da se obratim i da i vas podsetim, ali i kolege narodne poslanike, da nijednog trenutka Narodna skupština nije suspendovala Zakon o zabrani diskriminacije i zato mi je jako žao što smo imali priliku da u ovih nekoliko dana, s obzirom da je ova sednica započela mnogo pre nego što je započela rasprava o izboru predsednice Narodne skupštine, da primetim da se non–stop krši ovaj zakon u pogledu vaših godina. Dakle, ovde se vama dodeljuju različite dijagnoze sa raznih strana, dovode se u pitanje vaši fizički, mentalni kapaciteti, a ja ću biti srećni ako sa 76 godina budem imala ovaj kapacitete kojima vi danas raspolažete i vodite ovu sednicu.
Takođe, ja sam neko ko pripada srednjoj generaciji i jako mi je drago, da ne bude zabune, što vidim puno mladih lica sa jedne i sa druge strane, ali isto tako, na bazi barem tog iskustva koji imam kao jedna mlada osoba, ne mogu da zanemarim važnost iskustva koje donose stariji narodni poslanici koji ovde dele klupe za sa nama, a pre svega zbog toga što vi nosite taj jedan pomirljiv ton upravo na bazi dugogodišnjeg iskustva, pružajući ruku svakome da uđe u dijalog. Ja bih volela da podsetim i narodne poslanike da ne kršimo Zakon o zabrani diskriminacije, a kršen je ovoliko puta. Ja sam samo ovaj primer, na bazi toga koliko je puta prekršen zbog vaših godina, iskoristila kao priliku da podsetim sve narodne poslanike, bez obzira u kojim klupama sede.
Budući mandat predsednice Narodne skupštine obeležiće nekoliko važnih tema, a ja ću pokušati da svedem na tri za koje mislim da će, makar na početku, biti veoma važne. Prva je dijalog koji se vodi na relaciji između Beograda i Prištine i ne sumnjam u to da će cipele u kojima će sedeti, mesto na kojem će sediti gospođa Brnabić biti izuzetno teške i komplikovane i da će je taj zadatak, posebno što je i sama bila uključena u mnoge dijaloge koji su prethodili njenom budućem radu prilikom zasedanja, koji su prethodili njenom budućem radu, dakle, dovesti u jednu nezavidnu poziciju.
Zato danas ne mogu da se ne setim, kao neko ko je sigurno nedvosmisleno građanske orijentacije, neko ko možda nema dovoljno jaku ili jasno izražena nacionalna osećanja ili makar ih ne iskazuje na onaj način kako je to široko društveno prihvatljivo… Dakle, želim da kažem da mi je strašno teško i žao što sam mogla da primetim da čak i parlamentarne političke organizacije nisu se na pravi način osvrnule na žrtve Martovskog pogroma koji se dogodio 2004. godine. Prvo, zato što se radi o jednoj godišnjici koja je okrugla. Znate, specifično je da se obeležavaju te okrugle godišnjice na jedan poseban način i ja sam tragom, da vidim kako je i na koji način svaka politička organizacija, bila ona u parlamentu ili van parlamenta, pokušala da vidim na koji način su se osvrnuli na ono što se dogodilo 2004. godine i moram da kažem da se gotovo ni jedna nije sa dužnom pažnjom i pijetetom prema žrtvama osvrnula na ono što se dogodilo pre 20 godina.
Ja ću sada iskoristiti podatke da zbog građana Republike Srbije podsetim kakve su to žrtve bile na prostoru Kosova 2004. godine. Podatke koje ću pročitati, jer ih ne znam napamet možete pronaći na sajtu Fonda za humanitarno pravo tako da pozivam i one narodne poslanike koji su zaboravili da se ovim povodom oglase…
(Aleksandar Jovanović: Niko nije zaboravio, nemoj da izvrćeš.)
Dakle, one koji su možda zaboravili da se ovim povodom oglase, a verujte da sam u pravu, jer sam analizirala naloge. Naravno, oni građani koji to žele da isprate to mogu da vide. Na jednom sam čak našla vremensku prognozu, ali nisam našla nikakvo izjašnjavanje na ovu temu.
Dakle, 50 do 60 hiljada kosovskih Albanaca je tada podiglo, praktično, ustanak protiv Srba i nealbanskog stanovništva na prostoru Kosova, 23 osobe su izgubile život, 950 osoba je povređeno, oko 4.000 ljudi je raseljeno, a oko hiljadu kuća, crkava i manastira je oskrnavljeno, spaljeno ili uništeno.
Ja zaista mislim da smo u martu mesecu koji je veoma važan, emotivno važan za građane Srbije, bez obzira kakve su političke orijentacije, morali da se sa dužnom pažnjom osvrnemo na ova dešavanja.
Takođe, želim da iskoristim priliku da vas sve pozovem da pročitate niz koji se nalazi na nekadašnjoj platformi „Tvitera“, a današnjoj „IKS“ koji je napisao Dragiša Mijačić. On koordinira u Nacionalnom konventu. Zaduženim za Poglavlje 35. Podelio je prosto jedno neposredno iskustvo izbeglih žena sa Kosova i bilo bi dobro da možda građani Srbije, da sad ne trošim vreme svih vas, da pročitaju taj niz i prosto razumeju koliko su razmere, da kažem, tog pogroma zaista velike.
Dozvolite mi molim vas da na ovoj temi takođe citiram i muftiju Beogradske islamske zajednice, Mustafu Jusufspahića koji je na istoj društvenoj mreži podelio svoje misli na ovu temu: „Svakog 17. i 18. marta mene srce zaboli, jer neko je tada 2004. godine đavola bodrio i kuće božije palio i rušio a neko Boga branio.“
Ja mu se zahvaljujem jer neke reči od pojedinih ljudi zaista imaju mnogo veću težinu, čak i od naših reči. Ovo je zaista, on svake godine na pravi način se osvrne na ove događaje, tako da ja mu se u ime i svoje lično, a i nadam se u ime čitavog parlamenta zahvaljujem.
Kada je u pitanju druga tema koja će obeležiti početak rada nove predsednice Narodne skupštine, to je upravo ova tema sa kojom smo malopre završili jedan deo diskusije. Radi se o Rezoluciji Evropskog parlamenta. Malopre sam rekla da sigurno, a sigurno makar u ovim redovima, dakle gde danas sedim, dakle nema osobe koja je građanskija i liberalnija u pogledu mnogih političkih tema, pa tako i u pogledu odnosa Srbije prema EU.
Međutim, i kada sam sedela kao narodna poslanica sa one strane tamo, dakle moj poslanički klub koji sam vrlo uspešno vodila imao je jedan princip, koga se i dan danas držim. Dakle, naše političke razmirice u granicama naše zemlje su sasvim nešto drugo u odnosu na to kako mi predstavljamo našu državu kada napustimo granice naše države.
Tako da je za mene kao nekoga ko pomno prati rad, posebno građanski orijentisanih političkih organizacija, sramotno ono što smo mi imali prilike da doživimo, to vukljanje za rukave i sve ono, da kažem, neprimereno što je bilo a dešava se i danas, nažalost, dakle kada je u pitanju Rezolucija Evropskog parlamenta koja je nedavno doneta.
Dakle, ovo nije ni prva a verovatno ni poslednja rezolucija Evropskog parlamenta, međutim ova je specifična upravo po tome zbog načina na koji je ona doneta Nikada se čini mi se to nije desilo da se ovoliko lobira, praktično iz granica jedne države da tako izgleda jedna rezolucija Evropskog parlamenta. Šta je trebalo da bude poenta te same rezolucije? Ona je trebala, ako sam dobro razumela kolege koji su na tome insistirale, da izazove međunarodnu istragu. Ja moram da kažem, evo kao neko ko od kada su završeni izbori kao nestranačka ličnost, dakle sedim sa strane i gledam šta se sve dešava…
Slobodno se smejte, nije uopšte nikakav problem.
Dakle, ne mogu a da ne primetim sledeće. Dakle, kako mislite da bilo ko shvati ozbiljno insistiranje na međunarodnoj istrazi ukoliko prihvatate da su izbori u Srbiji na republičkom nivou dovoljno dobri da prihvatite mandate i da ne sedite ovde sa nama, a sa druge strane ne prihvatate rezultate beogradskih izbora tvrdeći da su izbori samo na jednom nivou pokradeni?
Dakle, izbori su se održavali u isto vreme i na istom mestu sa istim članovima biračkih odbora. Dakle, nikome ne možete da objasnite, ni građanima u Srbiji, a posebno ne van granica naše zemlje kako je ova mozgalica praktično trebala da proizvede to, a to je da se dogodi međunarodna istraga.
I ja bih volela da se ona dogodi iz prostog razloga što smo i tokom ove rasprave imali prilike da čujemo da se ta navodna migracija u tolikom broju koja je navodno dovela do tolike velike i nepravedne razlike na beogradskim izborima, dešavalo i ranije upravo menjanje prebivališta od strane ljudi koji i danas sede u ovom parlamentu.
Za predsednicu Narodne skupštine će svakako biti izazov i da održi dijalog u Narodnoj skupštini i van nje, naravno, ali ne sumnjam da će to uspeti da uradi iz prostog razloga što ima jedno bogato iskustvo u posredovanju u međustranačkom dijalogu, kako na nivou parlamenta, odnosno kada je on vođen ovde u parlamentu bez posredovanja ljudi koji dolaze iz Evropskog parlamenta, tako i na onom drugom koloseku koji je vođen uz prisustvo evroparlamentaraca.
Ja moram samo još jednu stvar da kažem. I tada smo imali, nažalost, iako je ruka bila pružena, dakle sedela sam na strani opozicije, mnogi ljudi koji ovde sede učestvovali su u tom dijalogu zajedno sa mnom, zajedno i sa ovim ljudima koji sede sa ove moje leve strane, dakle veoma često je taj prostor za dijalog, za razgovor, za donošenje političkih rešenja kojima bi se rešila politička kriza u Srbiji bio vrlo nevešto, moram da kažem, iskorišćen za jeftine političke poene.
Na te se dijaloge dolazilo veoma često i to će vam sigurno reći čak i članovi one opozicije koji sede i sada u parlamentu da bi se sa njih teatralno odlazilo. Ja se iskreno nadam da se takva greška neće ponoviti i ja se iskreno nadam da ovaj parlament ima snage i ima kapaciteta da sa onim ljudima koje su građani birali da ih ovde predstavljaju dovede do političkih rešenja da se reši politička kriza na jedan, da kažem, miran i dobronameran način.
Treća tema koja je možda za mene najemotivnija, a po prirodi jesam emotivna što se može videti da mi drhti glas i ruke, dakle jeste nasilje u društvu. Mislim da će ako ove dve teme nisu bile dovoljno jake kao izazov za predsednicu Narodne skupštine, ali i za sve kolege koji sede sa leve i sa desne moje strane, dakle verujem da će sprečavanje nasilja u društvu biti možda i najveći izazov i za parlament i za buduću Vladu i za sve nas, bez obzira gde se politički nalazimo.
Meni je žao što smo doživeli to da se majska tragedija koja je obeležila živote svih nas, a ne mogu da na neki način razdvajam ljude sa decom ili bez dece, da me neko pogrešno ne shvati, ali verujem da je posebno pogodila ljude koji imaju decu i posebno one koji imaju decu tog uzrasta kojeg su nastradala deca iz „Ribnikara“ ili iz okoline Mladenovca.
Dakle, zloupotreba politička jedne takve tragedije je za mene bila besprizorna. Zaista sam u svašta mogla da poverujem, ali u tako nešto do kraja nisam mogla što je rezultiralo na kraju lošijim, odnosno gorim izbornim rezultatom nego što je to bio rezultat na prethodnim republičkim izborima.
Nadam se u susret maju i obeležavanju majske tragedije koja je zaista duboko potresla sve građane Srbije, bez obzira gde se mi nalazimo na strani političkog spektra, nadam se da ona neće biti zloupotrebljena za jeftine političke poene. Tim pre što je to bio povod da se formira koalicija koja nosi naziv „Srbija protiv nasilja“, a koja je u međuvremenu zaboravila praktično na tu temu i bavila se svim drugim, stavljajući akcenat isključivo na sebe, a ne na to kako će i u kakvom društvu da žive naša deca.
Podsetiću vas, ovo je jedinstven slučaj u Evropi bio i u svetu verovatno, da školski drugar udari na svoje školske drugare na tako brutalan način da će ostati verovatno zacementirano u svim našim srcima i životima i nas i naše dece.
Jako mi je žao što je bila zloupotrebljena na taj način, nadam se da se to neće ponoviti, a da ćemo svi izvući tu pouku iz onoga što se desilo, da možemo da menjamo naše ponašanje kako nam se to nikada ne bi dogodilo i kako bi smo nešto naučili iz onih događaja koji su za nama.
Sada bih da kažem nešto o Ani Brnabić, znala sam da će biti reakcija. Dakle, moja specifična pozicija kada želim da govorim o tome zašto želim da podržim da Ana Brnabić bude predsednica Narodne skupštine. Zato što sam u svojim cipelama, dakle u različitim nekim okolnostima imala priliku da što javno, a što na različitim sastancima i u prilikama koje su takođe bile javno prikazane, dakle sarađujem sa gospođom Brnabić i da dovedemo do određenih pozitivnih rešenja koja jesu u interesu građana Srbije. Ja vas podsećam da samo zbog njih sedimo ovde i ni zbog koga drugog.
Dakle, moj prvi susret sa gospođom Brnabić, možda ona to i ne zna ili možda ne može da napravi takvu vrstu retrospektive bio je kada se usvajao takozvani Zakon o nestalim bebama.
Dakle, bio je to problematičan jedan zakon. Svi znaju koji su sedeli tada u parlamentu. Razna udruženja roditelja koji traže svoju nestalu decu, obraćali su se narodnim poslanicima, sedeli su zajedno osa nama u našim kancelarijama očekujući da se dogodi određena izmena zakona.
Ona je upravo sedeći ove u danu koji je bio namenjen poslaničkim pitanjima pitala kako može da se popravi taj zakon. Organizovan je sastanak u Vladi Republike Srbije. Sastanku sam prisustvovala ne samo ja kao narodna poslanica, prisustvovali su i ugledni pravnici, čini mi se, Nikola Kovačević, Danilo Ćurćić, predstavnici JUKOM-a itd. i doneta je jedna velika i važna izmena koja je uticala na to da roditelji koji traže svoju nestalu decu budu zadovoljni.
S obzirom da je to bio jedan javni susret, dakle, svako može danas da vrati snimak i da pogleda kako je to izgledalo i na bazi toga da zaključi da je moguće voditi dijalog čak i sa ljudima sa kojima se u određenim momentima politički ne slažete.
Druge pozitivne stvari koje bih rekla o gospođi Brnabić jeste njena efikasnost koja se odnosi na saradnju sa onim osobama koje u tom trenutku nisu članovi Narodne skupštine, pa po prirodi, da kažem, obaveze koju mi imamo kao predstavnici zakonodavne vlasti imamo prema Vladi Republike Srbije.
Dakle, u nekoliko navrata sam zatražila intervenciju tadašnje predsednice Vlade da pomogne u rešavanju velikih problema, za mene velikih, jer su određene teme kojima se bavim, ali one znate nemaju tako veliki obuhvat i ona je mogla u bilo kom trenutku da kaže - hvala primili smo vaše obaveštenje, premili smo vaš predlog, super je to što sada želite da sarađujete, mislimo da je konstruktivan, doći će trenutak da se ovo izmeni. Mogla je, jer bi to bilo takođe politički korisno za nju.
Međutim, ona je učinila sve što je u njenoj moći da delegira određene ljude, da se pozabave, da se određeni problemi reše. Dakle, iako nije imala krupnu političku korist od onoga što je trebalo da učini, ona je to uprkos tome učinila, što znači da je stavila javni interes ispred svoje stranke koju je vodila u to vreme, ali i ispred celokupnog imidža Vlade.
Koliko je to, da kažem, u momentima bilo izazovno jeste i zato što je pomogla da se određena odluka Ustavnog suda na bolji način primeni nego što je i sam Ustavni sud rekao da ta odluka treba da se primeni. Ta odluka Ustavnog suda odnosi se na prava roditelja dece sa invaliditetom da ostvare pravo na naknadu koja im je bila uskraćena nažalost pogrešnom odredbom Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.
Posao je bio obiman. Uključio je apsolutno sve centre za socijalni rad u Srbiji. Uključio je rad najmanje dva ministarstva, Ministarstvo za rad i Ministarstvo za brigu o porodici i nas naravno kao predstavnike nevladinih organizacija, ali je Vlada donela poseban zaključak da učini da se odluka Ustavnog suda primeni još bolje nego što je i sam Ustavni sud rekao da treba da se primeni. Jeste, moguće je, obraćali smo se Ustavnom sudu. Ustavni sud je sam rekao da ne želi da dodatno pojašnjava odluku, jer je mogao to da uradi, ali je Vlada Republike Srbije donela odluku da napravi zaključak, poseban zaključak Vlade, koji će upotpuniti nedovoljno dobro napisanu odluku Ustavnog suda.
Ja se u ime i roditelja koji imaju decu sa invaliditetom, ali i u ime svih onih drugih koji su imali koristi od pojedinih odluka Vlade Republike Srbije zaista od srca zahvaljujem dosadašnjoj predsednici Vlade Republike Srbije, a budućoj predsednici Narodne skupštine i u tom duhu se zaista nadam da će voditi naredni saziv parlamenta.
Bilo bi dobro i ja se nadam da će to tako i biti da se u ovom mandatu formira jedna kvalitetna ženska parlamentarna mreža kao neformalno telo koje će se mnogim od ovih pitanja, o kojima sam ja danas govorila, dakle, baviti.
Postoje teme koje su u ovom trenutku goruće i o kojima, ja mislim, može parlament da pomogne da se podigne svest, ako ništa drugo, o važnosti određenih tema, kao što je važnost imunizacije, akušersko nasilje, nasilje u porodici. Dakle, to su sve teme za koje sam sigurna da jednako okupljaju sve žene u ovom parlamentu i za koje sam sigurna da ne postoji ni trunka dileme da imamo zajednički interes.
Iskreno se nadam, draga gospođo Brnabić, da ćete uspešno voditi parlament, da će biti pružena ruka do kraja onako kao što ste i najavili prema predstavnicima i vlasti i opozicije i daćete u tom maniru pokazati da postoji mogućnost da ovaj parlament zaista na pravi način oslikava i volju građana Republike Srbije, ali isto tako da pokaže da je moguće pokazati jednu novu politiku kulturu.
Dozvolite mi da završim samo jednom opaskom i nadam se da mi nećete zameriti. Jedna od opaski i predsednice Maje Gojković kada je vodila parlament bila je zbog lapsusa koji je tada napravio jedan poslanik iz redova SNS – Ana je tu.
