Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani profesore Radenoviću, moram da priznam da ste uneli malo duha u vođenje ove sednice i da neke vaše opaske jesu bile duhovite, bile su proizvod vaših dobrih namera. Nekada ste i vešto glumili neveštost, ali uspeli ste malo da unesete duhovitosti, uspeli ste malo da relaksirate atmosferu u nekim situacijama. Ono što niste uspeli jeste nešto što je bila mnogo važnija vaša misija, a to je da unesete više dostojanstva u rad Narodne skupštine.
Zbog toga danas, baš kao i svih onih godina i decenija tokom kojih su radikali tvorili većinu u ovom Domu, Narodna skupština deluje kao pokvarena vremenska mašina koja je potpuno izopštena od realnosti u kojoj se predstavnici vladajuće većine ponovo obračunavaju sa opozicionom poslanicima, u kojoj posle 30 godina i više od 30 godina kontinuiranih neuspeha i nebrojeno velikih i brojnih i bolnih dokaza fatalnosti te politike vladajuća većina misli da je vrhunac političke mudrosti i političke veštine da sprovodi prebrojavanje patriotskih krvnih zrnaca predstavnika opozicije, da sprovodi istragu o tome ko je patriota a ko je izdajnik, ko je strani plaćenik i ko je neprijatelj države i naroda.
Ta politika koja je sprovedena u Srbiji, odnosno koja je ustanovljena pre više od 30 godina tim perverznim ukrštanjem Šešeljevske i Miloševićevske ideologije ostavlja brojne posledice. Takva politika i takva doktrina zahteva i brojne žrtve, žrtve onih koji su bili zavedeni tom politikom i koji su bili spremni da u njoj učestvuju, ali pre svega žrtvovanje onih koji su se takvoj politici svih ovih godina i decenija suprotstavljali.
Kažu ljudi da je zlo uvek isto, a isto je i sa radikalima. Isti Vučić, isti Šešelj, isti Miloševićevi sledbenici samo sada pojačani nekim novim snagama, poput „Zavetnika“. Nedostaje im samo novi otac nacije i novi memorandum, ali koliko vidimo to je u pripremi, a koliko čujemo u pripremi je i njihov Gazimestan.
Zakazali su veliki Vaskršnji sabor za 5. i 6. maj. Kako to samo pretenciozno zvuči? Ali, ajde što je pretenciozno, to je, gospodo, i neukusno. Vaskrs je praznik koji građani treba da provedu sa svojim porodicama a ne da ih šetate i trpate po autobusima da idu da kliču vašim zabludama i da učestvuju u vašoj vitomaniji.
Nije ni to najstrašnije, najstrašnije je, gospodo, to što vi taj sabor zakazujete dan i dva nakon što će desetine porodica u Srbiji obeležiti godišnjicu ubistva njihovih najmilijih, dan i dva nakon što će stotine hiljada i milioni ljudi u Srbiji obeležiti godišnjicu najvećih tragedija koje su zadesile ovo društvo.
Prošle godine ste im se smejali, tim ljudima koji su bili na ulicama. Organizovali ste kontra komemoracije. Ove godine pokušavate te događaje da preklopite vašim naprednjačkim vašarom. To je jedino što vi umete da radite u ovoj zemlji, da od svega napravite vašar.
To ste isto uradili i od ove sednice Skupštine, praveći od nje vašar u toj meri da kada bi neko ko nije upućen slušao šta ste pričali prethodnih dana stekao bi utisak da se ovde bira novi car Lazar ili Miloš Obilić, a ne predsednik, odnosno predsednica Skupštine.
Tome ste, gospođo Brnabić, pravljenju vašara, doprineli i vi lično vašim besmislenih repliciranjem, beskonačnim, vašim mahanjem papirima i fotografijama i skrinšotovima. To je vaša odgovornost. Ovo nije Skupština stranke, ovo je Narodna skupština. Niste vi, gospođo Brnabić, kandidatkinja za predsednicu, odnosno šeficu poslaničke grupe, vi ste kandidatkinja za predsednicu Narodne skupštine svih narodnih poslanika.
Zato jedino što vi treba da odgovorite danas i poslanicima i javnosti jeste da li ste spremni i da li ste sposobni da sav svoj lični i politički integritet i kapacitet uložite kako bi ovaj dom ponovo postao mesto dijaloga, a ne mesto mržnje, da li ste spremni da povučete prvi korak u prevazilaženju, a ne u još dubljem kopanju rovova u kome se nalazi naše društvo, i ne samo da kažete da jeste, već da to suštinski i uradite.
Da li ste spremni da istog dana kada budete izabrani za predsednicu Narodne skupštine, ne nekad u budućnosti, ne jedan dan od ponedeljka, da istog tog dana vi inicirate formiranje jednog izvršnog tela za sprovođenje izbora, u kome bi pored predsednika vlasti bili i predstavnici parlamentarne opozicije i civilnog sektora, kako bismo konačno imali fer i slobodne izbore, kako ne bi ti izbori služili kao još jedan način da se produbi politička i društvena kriza u Srbiji?
Vi to, gospođo Brnabić, morate da uradite, ne kao čin vaše milosti, već kao čin vaše političke obaveze, jer na ovoj strani ovde ne sede vaši lični neprijatelji, kako ih vi posmatrate, ovde sede ljudi koji su predstavnici više od milion i sto hiljada građana koji su im dali svoje glasove, onih milion i sto hiljada ljudi u Srbiji koji znaju da su decembarski izbori bili pokradeni, onih milion i sto hiljada ljudi koji znaju da će i naredni izbori biti pokradeni na isti način, u istoj meri ukoliko samo vi budete učestvovali u organizaciji tih istih izbora.
Vi ne smete da ignorišete postojanje tih ljudi. Možete o nama, meni, bilo kome ovde privatno da mislite šta god hoćete, vi možete da nas ne volite, da nas smatrate glupima, da nas smatrate nedoraslima, da nas smatrate izdajnicima ili da budem malo nepristojniji, podguznim muvama ili govnarima, kao što ste izgovarali i za šta treba da se izvinite, ne nama, nego javnosti, ali vi kao predsednica parlamenta ne smete da ignorišete više od milion građana i njihove opravdane sumnje i njihove opravdane zahteve.
Zato vas ja sada pozivam da ukoliko i dalje tvrdite da su prethodni izbori bili toliko fer i slobodni i pošteni, najdemokratskiji, najotvoreniji u istoriji civilizacije, pa onda se tako i ponašajte, pa hajde otvorite vrata opoziciji i civilnom sektoru, otvorite biračke spiskove, dajte da vidimo šta tu piše, dajte da vidimo kako su se menjali, ne da vidimo samo da li smo mi lično upisani u njih, nego ko se i kako selio, kako smo došli do situacije da ljudi žive u trafo stanicama ili na adresama koje počinju sa nulom.
Ako ste zaista sve radili pošteno, pa što biste se toga plašili? Ovako se ponašate kao ljudi koji su uhvaćeni u nečemu što je nečasno i koji su svesni činjenice koje je svesna i Evropa i svet, a to je da izbori u Srbiji nisu bili fer i slobodni.
Pitanje za vas – da li imate hrabrosti, da li imate iskustva i da li imate integriteta da tu situaciju konačno promenite? Zahvaljujem.