Reč ima poslanik Života Starčević, povreda Poslovnika. Kažite koji član.

Poštovani predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika, član 107 – povreda dostojanstva Narodne skupštine.

Moram da izrazim, zaista, žaljenje što je koleginica svoje prvo obraćanje izložila u jednom ovakvom tonu. Razumem ja mladost, razumem polet, ali ne razumem činjenicu da… Ovo što je mlada koleginica rekla kada čujemo to nama neprijatelji drugi ne trebaju, znate.

To je narativ koji sam ja slušao od njenih kolega prethodnih godina i u Evropskom parlamentu i u raznim međunarodnim forumima, kada vi optužite državu Srbiju da je, u ovom konkretnom slučaju rečeno, razvaljena država, da je zarobljena država, kao što je pričao recimo gospodin Lazović, žao mi je što nije tu, pre godinu dana u Evropskom parlamentu. To je narativ članova naše delegacije, naših parlamentarnih delegacija. Upravo sam o tome pričao prekjuče kada sam izlagao.

Znate, više vremena trošimo da ubedimo naše domaćine, strance da ovo što izgovaraju poslanici, kao što je izgovorila mlada koleginica, nije tačno nego što znanje, energiju koristimo da nešto dobro uradimo za državu Srbiju. To je ona katastrofa o kojoj sam ja pričao i ona loša praksa koja je postojala do sada i koju, buduća predsednice, moramo da izmenimo dalje u radu narodnih poslanika.

Neću da ulazim u to da žena ili devojka, nebitno, uglavnom ženi kaže stvari koje je koleginica izgovorila. To je zaista strašno. To je degradirajuće za žene.

Znate šta, jednostavno, još jednom da ponovim – kada nam ovakva izlaganja dođu na red nama neprijatelji ne trebaju.

Hvala.

Hvala, poslaniče.
Reč ima poslanica Nataša Jovanović, replika.

Znate, ovo neuspelo besedništvo u debitantskom govoru u Narodnoj skupštini na nivou, ne znam, osnovne škole, znate šta su ovi u gimnazijama i u srednjim školama, to je već ozbiljna rasprava. Ali, ne radi se ovde o tome, radi se o tome da upravo ovaj koji se smeje, cereka, da tako kažem, je nosilac te politike koju dama koja je prethodno govorila predstavlja, a to je politika izdaje, to je politika svega najgoreg što može neko da uradi za svoju državu i svoj narod.

Znate, vi njega ne poznajete, ali ja ga znam. Ja sam bila člana Odbora za odbranu i bezbednost 2008. godine kada smo ovog lažnog NATO generala, Ponoša, pozvali da dođe u Dom Narodne skupštine i da nam podnese račun. Pitanja su bila vrlo nezgodna – zašto podriva odbrambenu moć Republike Srbije, zašto tako govori o visokim oficirima, zašto Vojsku Srbije želi da ukine, po čijem nalogu prisluškuje. Naravno, kako to sudbina namesti, samo nekoliko godina posle toga pojavi se, gospođo Brnabić, pošto vi njih učite stalno tim modernim tehnologijama, ali eto, ogromna količina Vikiliks depeša. Možda ja u tom trenutku i neuka, ali pitam stručnjake, kao što ste vi, pa čudila se Slavica Đukić Dejanović, sedela sam tu na mestu potpredsednika Skupštine, šta ja to stalno tražim na laptopu. Tražim depeše. O čemu? O izdajnicima. O Ponošu i njegovoj družini i, sve ovo što je čitao gospodin Jovanov, kako ga je brifovao američki ambasador, kako je izdao svoju zemlju lepo objavimo, napišemo, ali, vidite, on se nije opametio.

Umesto da se zavukao u mišju rupu, kao izdajnik, kao onaj ko je uništio srpsku vojsku, on se politički angažovao, pošto je bacio onaj torbičak Vuka Jeremića, prišljamčio se ovom tajkunu Draganu Đilasu i došao nama ovde sa ovom svojom neukom svitom da drži neke pridike. Ali, stvar da bude ozbiljnija, gospodine predsedniče, on dalje ide u izdaju. On se ponaša tako kao da niko ne zna ko ga i dalje plaća i za čije interese radi.

Znate, pojaviće se uskoro neke nove vikiliks depeše, pa ćemo videti sa kim pije kafu taj i sa kojima agenturama se sastaje kada izađe iz ove skupštinske sale, jer taj koji je pobegao iz rodnog mesta, iz Kninske krajine, koji je dezertirao, koji se lažno predstavljao, koji je uništio srpsku vojsku može samo da radi za neprijatelje Srba i da oko sebe gaji takve koji će da poštuju njegovu izdajničku politiku.

Gospođo Brnabić, građani Srbije, njih preko dva miliona koji vas kandiduju da budete izabrani za predsednika, poštuju slobodu, nezavisnost i hrabrost svakog čoveka koji hoće da stane na put ovakvima kao što su oni.

Hvala.

Hvala poslanici Nataši.
Reč ima gospođa Ana Brnabić.

Hvala vam.

Evo, ustaću da bi mogli da me gledate u oči, a i da pogledam ja vas u oči.

Vama, vidim, nije bila dovoljna jedna rezolucija Evropskog parlamenta koju ste, kako se sami hvalite, uspeli da sami izdejstvujete, da molite po Briselu da bude rezolucija Evropskog parlamenta kojom se traži ukidanje suvereniteta vaše zemlje, naše zemlje, zemlje svih nas i ovog ovde Doma, Narodne skupštine Republike Srbije da bi Evropski parlament, jel, mogao da se suspenduje naše zakone, samim tim i ovaj parlament.

Nije vam ta sramota bila dovoljna, nego danas, opet, u srpskom parlamentu vi valjda nama svima pretite novom rezolucijom Evropskog parlamenta. Da vam kažem – ja sam rekla da ću se zalagati za uspostavljanje još boljih i sve boljih odnosa sa Evropskim parlamentom. Ja tamo imam prijatelje, imam partnere i njih poštujem.

Da vam kažem, ni po čemu ni danas, niti će ikada Evropski parlament biti iznad srpskog parlamenta nikada. Oni su nama neki prijatelji, neki nisu. Neki o Srbiji misle dobro, neki misle loše. Neki su, oni koji su vaši prijatelji i uz pomoć kojih ste izgurali tu rezoluciju, pre svega prijatelji Aljbina Kurtija i Prištine, neki su naši prijatlji. Svakako ćemo razgovarati sa njima i svakako gledam na njih kao partnere i oni takođe imaju pruženu ruku, ali rezolucije Evropskog parlamenta za mene kao narodnu poslanicu, nadam se sutra kao predsednicu Narodne skupštine, ne da nisu obavezujuće, nego me apsolutno ne zanimaju i nemojte tim novim rezolucijama da pretite srpskom parlamentu zato što time unižavate sebe kao narodne poslanice ovog naroda.

Hvala vam.

Zahvaljujem poslanici Ani Brnabić.
Dajem reč poslaniku Zdravku Ponošu, replika.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Tačno je da sam upoznao gospođu Jovanović pre 15 godina u ovoj Skupštini. Povod za to upoznavanje je bilo zasedanje Odbora za odbranu i bezbednost. Ja sam se tada usprotivio onome što je radio tadašnji ministar odbrane iz redova tadašnje vladajuće stranke.

Kao što sam se tada usprotivio većini, tako se protivim i danas. Zato što tada nije rađeno kako treba ja sam bio spreman da odem sa mesta načelnika Generalštaba i otišao sam. Nisam se pokajao i sve bih isto danas uradio.

Ja sam se tada borio za interese ove zemlje, borim se i danas, tada protiv one vlasti, onakve ili njenog predstavnika tadašnjeg ministra, a sada protiv vas.

Ja ni tada nisam polemisao sa gospođom Jovanović, neću ni danas. meni je stalo da ova Narodna skupština profunkcioniše, da ovde govorimo o ozbiljnim stvarima, a ne da se valjamo u blatu. Ja neću da se valjam u blatu sa gospođom Jovanović ni sa bilo kim od vas. Hoću da pričam o ozbiljnim stvarima.

Način na koji ste vi počeli da pričate to nije ozbiljan način. Ja neću vas lično da vređam. Nisam ni tada radio, ni sada. I tada sam sa Šutanovcem raspravljao o stvarima od interesa za ovu zemlju, tako razgovaram i danas. Vi mene lično ne interesujete. To nije tema. To nije od interesa za građane ove zemlje.

Hvala.

Hvala poslaniku Ponošu.
Reč ima Nataša Jovanović.

Znate, gospodine Ponoš, kada nemate argumentaciju za vašu izjavu, vi kažete - nećete da se valjate po blatu. Pa, bolje vam je bilo da ste se valjali po blatu i rovovima u rodnom mestu, da ste branili srpski narod, nego što ste pobegli. Bolje bi vam bilo da ne pričate o onome što je vaša velika bruka i sramota i što je posle i dokazano. Na kraju krajeva, posle par dana od sednice tog odbora gde smo vas mi raskrinkali i ja lično i moje kolege, vi ste smenjeni.

Evo, dozvolite, ja sam poverovala Draganu Šutanovcu, tadašnjem ministru odbrane, da ste vi prisluškivali ljude iz vojnog vrha, da ste to radili za interese stranih sila i sada ta autoprojekcija i ono što ste vi, vi govorite u ovim tajkunskim medijima da radi Vojno-obaveštajna i Vojno-bezbednosna agencija. Evo, tu ima ljudi, poput kolege Aleksandra Mrkovića i kolege Bečića, Đukanovića i Mrdića, koji su dugo godina kao parlamentarci u kontroli službi bezbednosti. Neka vam kažu, gospodine predsedavajući, da li je uopšte normalno da neko ko je izabran za narodnog poslanika optužuje najviše strukture vojske da prisluškuju u ovoj zemlji? Zašto bi to neko radio juče ili prekjuče, sada 2024. godine? Pa, zato što je na istom zadatku na kojem je bio i tada kada je izabran i kada je smenjen, da izdaje, da prodaje za šaku dolara i da radi ono što mu kažu njegove strane gazde.

E, o tome ćemo da pričamo. To su argumenti i valjaćemo vas po vašem blatu koje ste vi napravili, ostavili gladne i bose vojnike, uništili preko, koliko Marjane, tenkova i vojne opreme, uništili namensku industriju. Od toga nećete da pobegnete. Hteli ste da budete kao prilepak Dragana Đilasa ovde poslanik, moraćete svaki put da odgovarate za to što ste uradili.

Ja ovde branim interes i čast svakog srpskog vojnika i oficira i države Srbije, a vi branite interese vaših gazda.