Ima reč poslanica Danijela Nestorović.

Ovaj put se neću obraćati predstavnicima SNS preko puta nas, ja ću se obratiti građanima Republike Srbije, koristeći priliku da iskoristim eto nacionalnu frekvenciju da ostatak Srbije čuje ono šta se dešava ovde. Naime, već danima pozivate na nekakvu vrstu dijaloga kroz korišćenje sijaset uvreda, što pojedinačnih, što kolektivnih, što nazivanjem nas opozicionih poslanika nacistima, izdajnicima, Kurtijevim sledbenicima, stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima.

Samo bih na ovom mestu da podsetim građane Republike Srbije kako izgleda kada predsednički kandidat SNS, bivši predsednik moli…(isključen mikrofon).

Idemo dalje. Ima reč poslanik Branko Pavlović.
Izvinite poslanice Nestorović, hoćete reč?

Moje vreme ide, jel?

Ovo niste imali pravo da uradite, ovime ste grubo prekršili Poslovnik. Vi kao predsedavajući ste u obavezi da održavate red na sednici, kao što predstavnici SNS, konstantno iznose uvrede na račun opozicije, kao što prikazuju sa Fejsbuka i Tvitera, pa ih ne prekidate, ovo je strašno što ste sada uradili. Ja vas uvažavam, ali niste smeli da mi oduzmete reč. Vi ste prekinuli onog trenutka kada sam pustila snimak Tomislava Nikolića, koji moli OEBS, koji moli Evropski parlament da dođu i da iskontrolišu izborne rezultate 2012. godine. Po čemu se onda to ne naziva činom izdaje, šta je onda to što je učinio Tomislav Nikolić, onda je bilo u redu…

Nema puštanja muzike.

To nije puštanje muzike, vi izgleda pogrešno čujete, morate da shvatite šta je muzika a šta je obraćanje. Te konstantne uvrede koje slušamo od preko puta i pozivanje na dijalog, ne idu jedno sa drugim.

Dijalog podrazumeva da se dve strane međusobno uvažavaju i poštuju, dijalog podrazumeva da imamo zajednički cilj ka kome stremimo, a očigledno je da nemamo zajednički cilj.

Očigledno je sasvim da ova vlast isključivo radi za sebe i svoj lični interes, a to što vi doživljavate Aleksandra Vučića kao vizionara, ne znači da to tako treba da doživljavamo svi. Ja ću na ovom mestu samo ukazati na ono što se desilo pre neki dan, a to je da smo mi kao predstavnici opozicije morali da igramo ulogu javnih tužilaca, da sprovodimo javnotužilačku istragu, kako bi u postupku dokazali da je zapravo Vlada Republike Srbije potpisala memorandum o razumevanju sa Kušner grupom, odnosno kojom je Projekat Generalštab doveden pred svršen čin. Iako ministar Goran Vesić, uporno izbegava da odgovori na to pitanje, iako uporno tvrdi da ništa nije potpisano i da ćemo tek biti obavešteni o tome kada se budu pronašli adekvatni partneri za ovakav projekat Generalštaba, ja ću vam sada na ovom mestu reći da smo mi obavestili i predstavnika Kušner grupacije, izvinite američkog predstavnika odnosno investitora, kome je ovaj projekat dat na upravljanje, da nam dostave ta dva dokumenta, pošto naša Vlada i Ministarstvo građevinarstva i infrastrukture, to odbijaju da učine.

Ako mi kao opozicioni predstavnici treba da izigravamo tužioce i da sprovodimo istragu, onda vam je sasvim jasno da ovde nešto nije u redu. Onda je sasvim jasno da Vlada Republike Srbije odbija da javnosti i građanima Republike Srbije predoči vrlo važan dokument. Ako tu zgradu koja predstavlja simbol stradanja, i simbol NATO agresije, ujedno predstavlja i kulturno dobro, poklanjate Amerikancima da bi se na toj lokaciji, pravio stakleni hotel koji bi navodno predstavljao neku vrstu pa možemo slobodno da kažemo tog vašeg vizionara, njegove iluzije o tome kako se u Srbiji jako lepo živi, vi na tom mestu imate žrtve NATO agresije. Imate dvoje poginulih i 40 ranjenih. Na toj lokaciji svakako nije mesto hotelu. Mi smo zato i pokrenuli peticiju da se na toj lokaciji, da se zapravo napravi memorijalni centar žrtvama NATO agresije.

U tom smislu bih pozvala građane Republike Srbije da u što većem broju potpišu tu peticiju, jer u interesu je građana šta se radi sa javnom svojinom, šta se radi sa imovinom Republike Srbije, šta se radi sa Ministarstvom odbrane. Ministarstvo odbrane uporno ćuti na sve ovo što se dešava, iako su te zgrade godinama koristili.

Ministarstvo odbrane nije ni pitano u ovom postupku, da li bi dali saglasnost ili bi možda oni imali neki predlog, kako na najbolji mogući način iskoristiti ovu zgradu.

U tom smislu studenti Arhitektonskog fakulteta su još 2022. godine dali idejno rešenje i vrlo dobro znate da je to idejno rešenje zapravo najbolje mogući način da se ta lokacija pretvori u ono što bi trebala da bude, ali ne svakako stakleni hotel sa pet zvezdica.

Vi ne možete očekivati od građana Republike Srbije, takvu vrstu maltretiranja u tom smislu da vi navodno tvrdite da bi bilo u javnom interesu, da će javnost biti upoznata i uključena oko rasprave Generalštaba, a znate vrlo dobro da je to nemoguće.

Vi znate da zapravo nije Ana Brnabić, ministar građevinarstva i infrastrukture i to neće učiniti, oni su sakrili od građana Srbije važna dokumenta i sakrili da će Republika Srbija imati 22% profita od ovog hotela, dok sama lokacija vredi onoliko, jer to je ipak ekskluzivna lokacija i ta lokacija će biti data amerikancima za džabe. Ta lokacija će biti poklonjena.

Ja sada na ovom mestu mogu samo da pitam građane Republike Srbije da li su saglasni sa tim da se javna svojina poklanja na ovakav i ovaj način. Šta je onda sledeće, šta možemo očekivati da može da bude sledeće poklonjeno, zgrada Narodnog muzeja, zgrada Narodnog pozorišta? Ne znam, možda je to nekom u interesu, možda bi neki ponovo investitori iz Amerike ili arapski partneri uložili a Republika Srbija imala od toga 15 ili 20% profita.

Upravljanje na ovakav način javnom imovinom, bez saglasnosti građana Republike Srbije, čist je kriminal.

Ako smo sada uzeli ulogu na sebe tužilaca, da sprovodimo javno tužilačku istragu, verujte mi, završićemo je do kraja, na taj način što ćemo istražiti sve vaše zločine, na taj način što ćemo utvrditi šta ste sve sakrili od očiju javnosti, biće jednog dana podignuta optužnica, biće jednog dana slobodnog pravosuđa i u tom smislu iskreno se nadam da će to biti što pre. Hvala.

Reč ima poslanik Branko Pavlović.
Izvolite, poslaniče.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo kratko da se vratim na ovo što je rečeno o interesima građana Srbije.

Govorio sam već oko Generalštaba, pošto imam pet minuta, u dve rečenice. Generalštab treba obnoviti kao simbol slobode i nepokornosti srpskog naroda i otpora svim agresorima kroz vekove.

Varijanta memorijalnog centra ne sme da se vezuje za tu lokaciju, jer bi s tim Amerikanci bili saglasni. Neka vam memorijalni centar, vi tamo oplakujte koga god hoćete, važno je da simbola prkosa i otpora srpskog naroda više nema. Toliko o tome.

Da se vratimo na ovaj deo oko investicija. Složili smo se u ponedeljak da smo svi za investicije, samo je pitanje koje, u šta investiramo, odakle investiramo i koja je cena, kao i razlike u politikama kroz koje sagledavamo kandidaturu za predsednika Skupštine.

Ponovo ću se vratiti na pitanje nacionalnog stadiona, a na jednoj strani i pitanje nedostatka vode u Banatu. Jedan deo odgovora sam čuo u ponedeljak, pa ću sada da iskoristim priliku da oko toga malo dalje porazgovaramo.

Dakle, cena nacionalnog stadiona, koliko je nama sada poznato, je negde oko 900 miliona evra planirana cena. Imate dva rešenja da se reši pijaća voda za sve stanovnike Banata. Jedan, radio je Institut „Radoslav Černi“, je na nivou nacionalnog stadiona i ide od Dunava jednim magistralnim vodovodom sa izvanrednim kvalitetom vode sa neiscrpnim izvorima. To je na nivou nacionalnog stadiona. Drugo rešenje koje je razvijano u okviru Pokrajinske vlade, koje ide sa manjim izvorištima i sa većim brojem fabrika za preradu vode lošijeg kvaliteta, to je ispod 800 miliona. Dakle, kada odlučujemo kao država u šta investiramo, mi biramo da li ćemo isti novac, istu količinu novca investirati da stanovnici Banata u celini imaju pijaću vodu po istoj ceni koliko smo se opredelili da damo za nacionalni stadion. Tu je razlika u vrsti politika. Dakle, gde je razlika između ova dva. Odgovor je bio da to mnogo košta. Evo, ja vam kažem, poslednja cena za ovo što je radio „Jaroslav Černi“ je 900 miliona, a ova sa većim brojem tzv. manjih regionalnih, to će reći jedna veća opština ili nekoliko manjih opština, ispod 800 miliona evra.

Nije tačno da je to skuplje. Bolje je da se ide sa ovom izuzetno kvalitetnom vodom za stanovnike Banata zbog toga što taj projekat može veoma brzo da bude aktiviran, da počne da se gradi. Zašto? Zato što vam ne treba vreme za ispitivanje kvaliteta vode. Ta voda je već ispitana i izvanrednog je kvaliteta. Sva dalja ulaganja su vam kasnije, kada to bude radilo, veoma mala upravo zbog kvaliteta vode. Drugo, nemate problem eksproprijacije, jer taj vodovod inače ide uz puteve pored kojih je osam metara i tako i tako državno zemljište, za razliku od ovog drugog projekta, koji je takođe moguć, koji ima velike probleme sa eksproprijacijama, jer imate veliki broj bušotina, manjih bušotina, imate veliki broj fabrika prerade vode od kojih onda morate da distribuirate dalje ka tim centrima.

Bilo šta od toga da se opredelilo, ali sa masivnim sredstvima, budući da je rešenje o zabrani korišćenja pijaće vode iz 2005. godine, gde ću se odmah složiti da se ni prethodnici nisu proslavili, takođe ništa nisu uradili po tom pitanju, ovde se nešto radi i rečeno je tačno da će, po informacijama kojima ja raspolažem, u Zrenjaninu za tri meseca jedna fabrika vode početi da radi, pored ove promašene prethodne koja je primenila pogrešnu tehnologiju, nije dobro ispitala koju vodu treba da prerađuje, ali je problem sa tom fabrikom je što je kapaciteta na 50% potrebnog. Ta fabrika vode u Zrenjaninu, osim gradskog jezgra, ostavlja sve druge stanovnike opštine Zrenjanin i dalje bez pijaće vode kvaliteta. To je problem ovoga što je projektovano. Sve drugo je u teškom zaostatku. U Kikindi nešto se počinje, a sve drugo ne. To znači da je ponovo pijaća voda za stanovnike Banata odložena za godine i godine unapred. Tu je ključna razlika između onoga kada se opredeljuje. Hoćemo investicije, ali za koje namene i za koje prioritete? Voda za stanovnike Banata je prioritet za poslaničku grupu MI– glas iz naroda.

Hvala.

Hvala, poslaniče.
Dajem reč poslaniku Đorđu Pavićeviću.
Izvolite.

Hvala.

Poštovani građani i poštovane građanke, ja bih hteo da kažem nekoliko stvari i iznesem nekoliko razloga zašto mi nećemo glasati za izbor Ane Brnabić.

To je iz dosadašnje diskusije dosta očigledno, ali pre toga morao bih da se osvrnem na jednu od diskusija koju smo čuli danas popodne, kada nažalost, ja nisam bio u sali. Bio sam na predavanju kada je jedan od poslanika sa 20 i nešto godina staža u ovoj Skupštini i jahanja na plati naroda ovde kritikovao moj i koleginice Biljane Đorđević profesorski rad, da mi poklanjamo nekakve ocene tamo, da dajemo ocene iz političkih razloga ili nekome ne dajemo iz političkih razloa.

Poštovani kolega, možete ovde u sali, ima više studenata kojima sam ja predavao, pa možete se malo bolje raspitati o tome da li je iko dobio poklonjenu ocenu ili da li je neko bio uskraćen za ocenu u tom smislu.

A to što želite da pljunete našu mladu koleginicu onog trenutka kada je ušla u ovu Skupštinu prosto vam nije na čast. Koleginica je završila fakultet 2018. godine, mnogo pre nego što smo i jedno i drugo bili uopšte politički angažovani na ovaj način. Završila ga je na vreme sa veoma visokim prosekom i radi svoj posao onako kako treba i ispravno, tako da smo videli od Srpske napredne stranke još jednom primer onoga što oni ovde demonstriraju sve ovo vreme, ovih dana, ali i u prošlom sazivu. Znači, s jedne strane na pozivanje, da citiram, da umirimo diskurs, da uvedemo dijalog, a onda u sledećoj rečenici kreću različite uvrede, kreće to da smo mi ološ, uličari i posebno bih istakao, recimo, neke analne ili fekalne kategorije koje koriste kandidatkinja za predsednicu Skupštine. Čuli smo od nje ovde u ovoj sali sa govornice da smo svi mi ovde govnari sa ove strane, citiram, i to je više puta ponovljeno, da smo podguzne muve. Znači, to je više puta izgovorila.

Prosto, i stari Grci su imali nešto u šta su verovali, a to je da ne treba verovati Danajcima onda i kada poklone novce, tako da onda kada vi govorite o tome da hoćete dijalog ili da hoćete da mi nešto ovde zajedno i konstruktivno radimo, ja sam siguran da se radi o prevari ili makar o pokušaju prevare u tom pogledu.

Slično važi i za ono što govorimo ovde o izborima. Vi navodite vrlo često ovaj ODIR-ov izveštaj, da ne pričamo i o drugima koji postoje, ali da uzmemo da je i on relevantan i da je to jedan tehnički dokument bez kvalifikacija. Nećete u ODIR-ovom izveštaju naći kvalifikacije da su to pokradeni izbori, nećete naći ni da si neslobodni izbori ili nepošteni izbori zato što nećete naći nikakve kvalifikacije, ali ćete naći puno tehničkih detalja na osnovu kojih možete zaključiti da to jeste tako.

Recimo, ovde stalno slušamo o tome da niko nikada nije dokazao da su izbori pokradeni, pored mnogih dokaza da postoje mnoge neregularnosti. Pomenuću samo da postoje nadzorna tela koja bi trebalo da prate u stvari regularnost izbora i podsetiću šta piše u oba prethodna izveštaja u Srbiji, a to je da su nadzorna tela propustila da obezbede zloupotrebu javnih službi i državnih resursa, propustila da uspostave efektivne mehanizme koji bi sprečili, pazite sad, "zastrašivanje i pritisak na birače, uključujući kupovinu glasova". U dva izveštaja to imate. Sve to ne ukazuje po našim predstavnicima Srpske napredne stranke da se ne radi o najčistijim izborima ikad, nego o tome da su izbori bili potpuno regularni.

Sada ono što je posebno ružno i što posebno iritira jesu ta vaša stalna prebacivanja o tome ko ovde radi za platu, ko je tu zbog novca, ko je tu zbog putnih troškova. Ja bih molio građane Srbije da saberu koliko SNS mesečno dobija od toga što vi sedite tu, a sedite tu zahvaljujući izborima koji su sumnjivi, koji su pokradeni, ukratko. U tom pogledu taj novac u stvari nije onaj koji pripada vama. Niko nikada nije postavio pitanje načina na koji su naši poslanici izabrani.

Na kraju, još samo jednu stvar, a to je da nas ovde uvaženi šef poslaničke grupe SNS vrlo često plaši nekakvim građanskim ratovima, govori o nacifikaciji i neonacistima, a mogao bi malo više da pogleda oko sebe, da u stvari to jeste nešto što je… (Isključen mikrofon.)