Dakle, nismo bili na korak od toga da imamo izbore na jesen. Prosto, nismo bili ni dva koraka, ni pet koraka uopšte radi da baš toliko prihvatimo zahtev opozicije, jer bi to urušilo ceo sistem pre svega lokalne samouprave u Beogradu, iz prostog razloga što postoje rokovi kada se ne formira lokalna vlast, kada se može ići na izbore.
Dakle, mogao je da bude 28. april. Rečeno nam je odatle, dakle, poslata nam je poruka da 28. april ne dolazi u obzir zato što je tada holliday i da nikog neće biti u Beogradu. Izabran je 2. jun kao poslednji datum…
(Aleksandar Jovanović: Kakav holliday 28.aprila?)
Opet malo dijalektike? Pa, to oni spoje, pa povežu sve. Ima dva radna dana u tom periodu. Dakle, vikend, pa onda 29.i 30. su radni, pa onda kreću neradni do Vaskrsa.
Drugo, nisam to ja rekao, gospodine Jovanoviću, to je rekao neko drugi, pa se raspitajte tamo kod njih. Ja na taj holliday niti idem, niti sam kada išao.
U svakom slučaju, nismo bili ni blizu.
Što se tiče ovog prozivanja ljudi koji ne mogu da se brane itd. pa se spominje Malović itd, pa dajte jedan dokaz više o tome. Stalno Malović tema, stalno Malović sa nekim podacima kao proverenim, a u stvari apsolutne izmišljotine, bez i jednog jedinog dokaza.
Malović je problem zato što ih pobeđuje u Pančevu devet godina. Eto, to je problem sa Malovićem. Da ih ne pobeđuje u Pančevu, Malović ne bi bio problem. Prema tome, dajte više, ostavite to po strani.
Što se tiče ovih drugih stvari, dakle, još jednom, vaše je pravo da birate da li ćete na izbore izaći ili nećete, ali nijednoj političkoj organizaciji, nijednoj političkoj stranci ni Ustav ni logika ne daju pravo veta na izbore. Dakle, n e možete vi da kažete – ja na izbore ne izlazim, to znači da izbori nisu legitimni, to znači da izbori nisu izbori, jer onda svaka stranka u Srbiji ima pravo to da uradi kad god joj se ne sviđa i kažete ti izbori ne postoje. Izbori i te kako postoje.
Na kraju krajeva, kao i u slučaju nekih drugih koji sopstvene odbore nisu uspeli da ubede u svoju politiku, u ovom slučaju ove kolege nisu svoje koalicione partnere sa kojima su zajedno šetali, pretili, biće revanšizma, biće ovog, biće onog, e oni njih nisu uspeli da ubede u svoju politiku, ostali preglasani na predsedništvu sopstvene koalicije i sada kažu – e, to što mi nećemo više da se igramo jer nismo zadovoljni vašim odlukama znači da izbori nisu izbori. Izbori su izbori. Sada, pogledajte na kraju krajeva, građani, samo dva poslednja govora opozicionih poslanika. Jedan najavljuje izlazak na izbore i borbu na izborima i pobedu na izborima, a drugi opozicioni poslanik kaže – izbora nema, to što će biti na izborima to nisu izbori, mi na tome nećemo da učestvujemo.
Sada samo zamislite da ste takvima dali da vode zemlju i da su oni formirali Vladu, da oni ovde predstavljaju vladajuću većinu. Dakle, na prvoj krivini su se raspali u param parčad, na prvoj krivini su došli do potpuno oprečnih stavova. To pokazuje tu neozbiljnost. To negde narod, negde u dubini duše oseti i zato im i ne da poverenje, a neće im dati poverenje i da vode lokalne samouprave. Hvala.