Mislila sam da ste zaboravili šta je, pa da vas podsetim.

Ne, prosto kontekst u kome se bira mandatar je vrlo važan i mislim da doprinosim ovoj raspravi, a vama hvala na ovoj korekciji. Mislim da ovo ima i te kako smisla, pogotovo kada uzmemo u obzir kako je napredovao.

Dakle, svi elementi SNS kulture ubeđivanja ljudi da promene političko mišljenje te 2012. godine u Novom Sadu bili su primenjeni. Sećam se te kampanje, sretali smo se gospodin Vučević i ja, bilo je to dosta neubedljivo sa njegove strane i skromno, ali ono čega se sećam i o tome sam govorio, on je sada tu, tada nije bio tu, i može da potvrdi, da je on u toj kampanji se oslanjao manje na program svoje stranke, više na jednu novinu, na jedan letak, na jedan tabloid, i to nije jedan tabloid, nego onaj tabloid Milovana Brkića, koji je tada pisao gnusne laži i stvari o funkcionerima DS i oni su zbog tih laži bili zaista u problemu i oni i bezbednost njihove porodice. Gospodin Vučević je tada smatrao da je baš super da se on potrudi oko distribucije tog tabloida, da to ne ide preko kioska kako bi inače trebalo da ide.

Kao uspeh na mestu gradonačelnika, priznajem vam da ste zaista bili dugovečni kao gradonačelnik u Novom Sadu, pomalo inovativni, prvi ste, na primer, kome je palo na pamet da ima svoju ličnu emisiju na javnom servisu, jedan na jedan sa novinarkom, ali po oceni građana nije to mnogo pomoglo vašoj prepoznatljivosti. Postali ste i prvi od gradonačelnika, od svih gradova na reci Dunav, koji je bio zainteresovan da suzi korito reke, a da poveća površinu za gradnju. Prvi ste gradonačelnik koji nije imao problem da njegova privatna garda tuče građane, čak i žene, zavrće vratove onima koji protestuju protiv odluka Skupštine Grada Novog Sada. Svi su, gospođo Brnabić, videli te slike i znate o čemu govorim i mislim da nije nevažno.

Vaši rezultati na koje se pozivate i kad god kažete da je Novi Sad prestonica kulture vređate građane Novog Sada zato što oni ne osećaju da je moguće u gradu koji se naziva "prestonicom kulture" biti pretučen samo zato što ste funkcioner opozicione stranke koji deli letke sa vašim likom. Radi se o doktoru. Ne osećaju da je moguće da se blokira rad jednog od fakulteta, ne osećaju da je moguće da pucaju zidovi na Banovini dok radite podzemnu garažu, ne osećaju da je moguće da na ulicu bude svirepo ubijen ulični svirač zbog 200 dinara, ne osećaju da je moguće da na Telepu nikad jačim otrovom truju pse koji je opasan čak i za ljude.

Sa inovativnošću nastavljate na novoj poziciji i tako ste, gospodine Vučeviću, prvi ministar vojni koji kaže - sindikati u vojsci su najveća glupost, ako se ja i dalje budem bavio ovom temom, nemaju sindikati šta da traže. Još niste ni stigli da ukinete sindikat, a sindikalci koji kritikuju vaš rad su privedeni, evo ih u pritvoru, uhapsili ste Novicu Antića. Ove represivne metode nije hteo čak da sprovodi ni gospodin Vulin, razmislite o tome.

Šta ćemo sa Banjskom, ministre vojni? Kada treba inovativnosti, onda je nema, izgleda da su tamo našli neko oružje iz skladišta Vojske Srbije, izgleda da se remontovalo u Čačku. U šta ste nas to sada sa Banjskom uvalili, pa da moramo ucenjeni da kupujemo ove skupe Francuske avione za koje nemamo para, siromašni smo, gospodine Vučeviću? To nema u vašem ekspozeu. Nemamo para da plaćamo podršku Pariza vama i vašem lideru. Moraće avioni mnogo nisko da lete, mnogo nisko i mnogo bučno da se ne čuje zvečanje praznih frižidera.

Sad smo valjda konačno na putu da odgovorimo zašto ste kandidat za premijera. Jel vredno to što ste uradili? Kada pitamo - kako ste kandidat premijera, ja bih rekao da tu dolazi do denuciranja medijima i šefu kolega iz vlasti koje se trudite da eliminišete kao konkurenciju, ali to ostavljam vama i vaš današnji ekspoze, kontinuitet sve tri prethodne Vlade, od digitalizacije, pa do Kosova, sve ste pokrili. Od digitalizacije ostali su samo digitalni tragovi ko je manipulisao biračkim spiskom, ko je upisivao fantomske birače. To ćemo jednog dana utvrditi.

Pitam vas - šta ćemo sa nasiljem? To ste vidim rešili. Više ste se borili protiv Srbije protiv nasilja, nego protiv samog nasilja. Jedna rečenica danas o tome. Za dva dana je godišnjica od masakra. Vaš ekspoze je čvrsto imun na te stvari danas na praznik rada da konstatujemo vaše poruke kako ste ovaj dan čestitali svom narodu. Rekli ste vi i vaš predsednik da treba i nedeljom i praznicima da se radi, da nema skraćenja radnog vremena, da je i 40 sati malo, da vas baš briga šta su mislili radnici u Čikagu, čovek mora da radi više a ne manje, poručili građanima - ajde sad svi čarter letove pa na Maldive i Sejšele, da sindikati ne treba da postoje, da se nastavlja sa izvozom naše radne snage i pameti na zapad i da se obespravljena radna snaga uvozi sa istoka, da ste menjali zakone kako bi udovoljili stranim poslovnim partnerima, da ste svom narodu obezbedili po jednog ministra na svakih 200.000 stanovnika. Čekao sam juče oštar odgovor SPS na sve to, nije ga bilo.

Na kraju, moram da čestitam i vašim ministrima, imamo tu i ministarku za litijum, ministarku za neotvaranje poglavlja u EU, ministarku za otadžbinu koja se ne odbija, jednog ministra za Ameriku, pet ministara za Rusiju, jednog ministra za EXPO, pet ministara bez portfelja i ja bih rekao da će ova Vlada biti kompletna vlada bez portfelja. Hvala lepo.

Hvala vam.
Reč ima Milenko Jovanov. Izvolite.

Gospodine Vučeviću, ja sam potpuno uveren da ste vi onim delom ekspozea gde ste govorili o tome da treba napraviti otklon od jugoslovenstva i jugonostalgije izazvali ovakvu, rekao bih, jadnu reakciju u smislu nekog ličnog pokušaja diskreditacije, ali naravno do toga nije došlo.

Ali, zašto to govorim? Molio bih samo predsednicu Skupštine da ubuduće kada kolega govori da ga ne prekidate, jer možemo da dođemo do jako interesantnih stvari, pa da dođemo do toga nekako. Vidite, kolega je na konferenciji u novembru 2022. godine u Sarajevu, u organizaciji Balkanske istraživačke mreže (BIRN) između ostalog istakao da je Srbija faktor destabilizacije u regionu, te da državno rukovodstvo naše zemlje učestvuje u stvaranju ekstremista.

Vidite, to vam je ta politika koja uvek i na svakom mestu u Srbiji vidi krivca za sve, ali i kad nema krivce, oni će da pripišu. Naravno, čim odu negde preko to im je omiljena tema.

Takođe, u kontaktu sa predstavnicima Bundestaga, sa kojima sarađuje inače na relaciji Demokratska stranka – Socijaldemokratska partija Nemačke, često je navodio da Srbija na negativan način utiče na region i ocenio da je dosadašnje postavljanje Beograda prema Crnoj Gori i BiH štetno.

E, sad, zašto kažem da je važno da pustimo da kolega do kraja kaže ono što misli? Zato što on u tim kontaktima govori o svojoj stranci, a o svom predsedniku stranke kaže da osim što ne poseduje liderske sposobnosti ima lošu komunikaciju sa članovima i ostaće na čelo stranke najkasnije do 2024. godine, budući da navedeni nije za politiku i tačnije da jednostavno ništa ne razume.

Ja sam taj detalj čekao da čujemo, ali, eto, vi ste vratili kolegu na tačku dnevnog reda i onda se on vratio na ekspoze, a ovo bi bilo mnogo zanimljivije da slušamo ko šta razume kod njih.

U svakom slučaju, gospodine Vučeviću, čvrstu podršku imate i najjaču moguću da završimo sa tom pričom jugoslovenstva, a nek se Jugosloveni bune koliko hoće. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima mandatar Miloš Vučević.

Hvala lepo, predsednice.
Dosta je sve to bilo neubedljivo, iako su autori tog teksta koji su vas pripremali pokušali da budu interesantni iz novosadske čaršije, pa da nam podele nešto što je valjda sve kolika srpska javnost ne zna, a vi ćete sada da im pokažete i ogolite moje pravo lice, zaboga, koje ja nisam pokazao i koje nije vidljivo.
Mada vam poželim da vi tako pobeđujete na svim izborima kao što ste pobedili na ovima što ste spomenuli i da mi uvek gubimo u Novom Sadu kao što smo izgubili. Znači, mi kad dobijemo 39% ili 40% to je poraz, vi kad dobijete 33% ili 34% to je pobeda. Ja vama želim da se taj trend nastavi i da vi 2. juna zadržite taj trend da vi tako pobeđujete, a da nas proglasite da smo izgubili kada imamo više glasova od vas.
A vi bi se mogli isto kandidovati imenom i prezimenom da povedete listu, pa da procenite i da vidite koliko ste prepoznatljivi o gradu o kome pričate. Mogu i ja da naručim istraživanja da vam pokažem koliko vas ljudi prepoznaju, možda vas pomešaju sa ovim do vas koji se isto preziva isto kao i vi, pa može to da vam napravi i probleme, ali nešto da vam podigne svakako prepoznatljivost.
Potpuno nisam razumemo tu priču o legitimitetu. Legitimitet se dobija i na izborima, legalitet se potvrđuje kroz izborne procese. Vi ste sad potvrdili da su bili legalni i legitimni izbori, a ne pokradeni izbori, jer vi citirate izborne rezultate koje i ističete kao dobar primer i priznajete ih. Vi ih prizivate i pokazujete. Znači izbori nisu pokradeni, nego tamo gde vam odgovaraju vi tamo prikazujete i tamo gde vam ne odgovaraju vi kažete da su pokradeni i tako u nedogled.
To je isto oko izlaska na izbore, da vam kažem. Pa kako ste vi toliko moćni a mi tako slabi, pa ste sad u Novom Sadu morali svi da se ujedinite? Ali, svi, i ovi koji bojkotuju i ovi koji ne bojkotuju. U stvari, ovi što bojkotuju ne bojkotuju, nego idu na izbore ali vam nije to bilo dovoljno, nego ste onda pozvali one koje ste 12 godina prozivali za koaliciju sa nama, pa vam više ne smetaju ovi desničari. Ne smetaju vam monarhisti, ne smetaju vam što ste se pozdravljaju „za kralja i otadžbinu“ i „dogodine u Prizrenu“. Niko vam ne smeta, samo da napravite jedinstvenu listu, a ne smeta vam ni liga Socijaldemokrata Vojvodine za koju ste rekli da je izdala autonomaško-vojvođanske itd. ideje. Sad vam svi odgovaraju i eto vas svi zajedno tako pobednički nastrojeni pa ste morali i ove pročetničke iz političke stranke da uključite. Verovatno ste vi lično pod burom emocija kao jugonostalgičar i ekstremni levičar, kako to sve morate da svarite.
Nego, nemojte da brinete. Eto, 2. juna pa će građani opet da biraju i biće onako kako građani kažu na biralištima.
Meni je drago što ste se svi okupili oko jedne liste zato što to pokazuje suštinu bavljenja politikom kako je vi vidite i potpuno drugačije od onoga što mi radimo. Raduje me taj politički izazov i za vas i za nas. Shvatio sam da ste vi favoriti, neka tako bude. Mi ćemo se potruditi da pružimo dostojan otpor i da se borimo za što veći broj glasova.
Voleo bih da vas vidim baš prisutno na novosadskim izborima. Verovatno su Novosađani oduševljeni kada čuju za vas i prepoznaju vas u neverovatnom broju i pokrećete čitavu lavinu emocija i podrške među građanima Novog Sada.
Avione sam spomenuo, ali niste me slušali. Pričao sam o avionima i o našim modernizovanim „Orlovima“ i o kupovini novih aviona. Samo morate pažljivo da me slušate.
Što se tiče vojnog sindikata, ponoviću, to je katastrofa za vojsku da postoje sindikalne organizacije. To nema veze sa krivičnom odgovornošću nekog predstavnika vojnog sindikata za zloupotrebe sredstava koji su skupljeni u okviru vojnog sindikata. Vi ste obmanuli srpsku javnost kada to dovodite u vezu sa mojom ocenom postojanja vojnih sindikata.
Ne procesuiraju se ti ljudi zbog moje ocene da li treba ili ne treba da postoje sindikati u vojsci, nego zbog toga što su ili postoje osnovane sumnje da su zloupotrebili pare od istih članova sindikata, odnosno članova tog sindikata, da su ti koji promovišu sindikalni pokret u vojsci zloupotrebili poverenje članova sindikata u okviru vojske, a ne zato što je neko rekao da ima ovakav ili onakav politički stav. Možda ministar Gašić ima jedan stav, gospodin Vulin drugi, ja treći. To je normalno i demokratski da se priča.
Stvarno ne mislim da je dobro da vojska treba da ima sindikat. To nije normalno da vi raspravljate da li je dobar položaj zauzeo vojnik na, ne znam, bojnom polju ili na nekoj vojnoj vežbi. To je moj stav i ja sam ga javno iznosio, nisam ga krio. Nikad nisam smeo da pričam o onome što Tužilaštvo danas može da priča, a što sam znao kroz, naravno, bezbednosne agencije šta se zaista dešava u okviru vojnih sindikata, a ima i mnogo gorega od onoga što su danas pravosudni organi iskazali i procesuirali.
Nepristojno je to što ste rekli da sam se u par rečenica osvrnuo na masakr na Vračaru u Malom Orašju u Duboni iz poštovanja prema porodicama stradalih, ubijene dece i ubijenih ljudi. Vrlo sam precizno, sa pijetetom o tome govorio, ne pokušavajući da monopolizujem tugu, bol i nesreću koja je zadesila pre svega te porodice, ali i celu naciju, za razliku od vas koji ste to iskoristili da vam je to politički lajt motiv i momenat za političko delovanje. To nas razdvaja i juče i danas i sutra.
Ponoviću ono što je rekao i Aleksandar danas, nismo mi uvredili radnike, mi samo nepoštujemo neradnike. Mi sa radnicima problema nemamo i sa ljudima koji hoće da rade. Mi imamo probleme sa neradnicima koji bi da žive lagano i lagodno, a da ništa ne rade.
Baš kao što je bilo kada je vaša stranka vodila i grad, i pokrajinu i državu, kada ste živeli tako kako ste živeli, a nama nestajale fabrike, pa nismo dobijali ni jedan most, pa nismo imali nikakve investicije, pa nam se desilo da nestane i ceo bulevar. Pa kada smo se stideli sami sebe, kada nismo imali ništa novo da prikažemo i pokažemo. Baš takav nerad mi preziremo, a poštujemo sve radnike, i poljoprivrednike, i radnike u fabrikama, i u školama, i na fakultetima, i u drugim ustanovama i institucijama, i u informacionim tehnologijama, gde god da ljudi rade, posebno naše vojnike i policajce. To uopšte nije sporno.
Da ne oduzimam mnogo vremena narodnim poslanicima da se čuje reč i od drugih, samo vi nastavite da pobeđujete kao što ste prethodnih godina, a mi da gubimo i ja ću biti veoma, veoma zadovoljan, ali ne zaboravite, mi sedimo ovde, a vi sedite levo od nas. Hvala lepo.

Hvala. Po Poslovniku, narodni poslanik Aleksandar Jovanović.

Gospođo Brnabić, pretpostavljam da se Poslovnik odnosi i na gospodina Vučevića, član 106. Poslovnika. Iskočio je gospodin, novi premijer iz moda, nije on tu da meri rejting, bilo čiji, pa ni gospodinu Novakoviću koji je malopre govorio. Znači, on je to upravo radio. Znači, ušao u političku kampanju. Dakle, gospodine, Vučeviću, ajde vi izađite sami na izbore, pa onda nekom spočitavajte koliki mu je rejting.

To isto važi i za vas svi što sedite ovde, što niko za vas živ ne bi glasao da nije Aleksandra Vučića. Tačka.

Evo vidite kako to izgleda. Čovek nije tu, uđe, nije ni slušao šta je pričao prethodni govornik, ni ne zna na osnovu čega i zbog čega mandatar odgovara to što odgovara, ali se našao dovoljno hrabar i ohrabren da se javi za reč. Tako to izgleda.
(Aleksandar Jovanović: Hajde sada malo i vi kršite Poslovnik. Nemojte da komentarišete, siđite dole. Daću vam opomenu.)
Dobro, bez nervoze samo.
Šta bi sad?
Ajde neka malo i razonode u ovoj Skupštini.
Pošto nema više prijavljenih za reč, da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Izvolite, Zdravko Ponoš.

Hvala, gospođo Brnabić.

Kolege narodni poslanici, budući ministri, za početak želim da čestitam Praznik rada onima koji su radili kad je trebalo, a evo mi danas radimo na praznik zato što SNS nije radio kad je trebao.

Na neradne dane, na državni praznik u vreme kada radan i organizovan svet proslavlja praznik sa svojim porodicama, mi smo ovde. Profesija narodni poslanik inače ne postoji, a i da postoji, ne podrazumeva se da radi neradnim danima. Ovo što ste vi danas uradili sa sazivanjem ove sednice je rezultat vašeg nerada. Da li je to posledica što se neko iživljava, hoće da bude važan, da li je to isti onaj koji se sprda sa idejom kraćeg radnog vremena, isti onaj koji se nikad vruć vode nije napio, jer nikada ništa nije radio. Isti onaj kome se omaklo da je u Vladi igrao rizika, dok je Generalštab bombardovan, a dok su vojska i civili ginuli. Isti onaj koji sada ne radi ono što mu je posao, nego se slika po televizijama i smeta drugima, pa i vama sutra da radite svoj posao.

Da li je razlog samo to što ste nesposobni pa vam je trebalo četiri i po meseca da sklepate ovu Vladu? Da li zato što ste zemlju doveli u tako lošu poziciju da se plašite parlamentarne debate, pa ste morali da je organizujete za praznike? Da li zbog toga niste smeli da menjate Zakon o Vladi, da menjate strukturu ove Vlade, da diskusija ne bi poduže trajala? Da li je to zato što se još jednim dramskim zapletom oko izbora Vlade u pet do 12 prikrivaju prave drame u kojima se nalazi ova zemlja? Da li je to zato što postoje nečije potrebe da pokaže kako mu se može, kako mu se prohte da vlada i bez Vlade, a i bez Skupštine? Da li je to zato vam šef uživa u tome da vas ponižava? Da li je to zato što imate unutrašnje trzavice i borite se za bolje mesto na Titaniku?

Obzirom da je ovo Vlada kontinuiteta kao što je već više puta rečeno, a vidim da to potvrđuju i neka personalna rešenja, mislim da je u redu da se osvrnemo i na rezultate dosadašnje Vlade da vidimo kakav je to kontinuitet.

Zanimljivo je da se u vašem ekspozeu gospođo Brnabić, na startu vašeg mandata kao predsednica Vlade, tražilo opravdanje za neuspehe u tom novododeljenom mandatu, uz iznošenje konstatacije da nikad teži uslovi za Srbiju nisu bili. U tom momentu, iz tog ugla krenuo je rat u Ukrajini, mnogo toga se dešavalo. Vi ste tada definisali pet prioriteta, nova energetska politika, obrazovanje i nauka, moderno zdravstvo, nastavak digitalizacije i razvoj robotike i veštačke inteligencije i pet - klimatske promene i zaštita životne sredine. To su bili vaši prioriteti. Ništa od ovoga nije prioritet izgleda nove Vlade kontinuiteta, koliko sam mogao danas da čujem.

Kada se pogleda šta je ostvareno čoveku dođe da se zapita šta bi bilo da ovo nije bio prioritet. Nemam vremena da se pozabavim sa svih pet oblasti, ali recimo energetika je dosta važna, obzirom da tu imamo kontinuitet personalni. Na samom početku programa vaše Vlade piše, citiram apsolutni prioritet u mandatu ove Vlade biće energetika. Dalje se citira - predsednik Vučić da je za naredni mandat prioritet nova energetska politika Srbije, kao što je u prethodnom mandatu bilo zdravstvo i iznosi se njegovo nadanje da će to biti podjednako uspešno.

Šta je urađeno? Nikakva energetska politika nije se pojavila u poslednjem mandatu, čak ni u povoju, a to je bio prioritet. Šta se desilo sa tim? Najveći rezultat je nekontrolisani uvoz uglja po principu što skuplje, to bolje. Nema ozbiljnih nekih novih projekata.

Konkretno, šta je bilo definisano u vašem ekspozeu? Termoelektrana Kostolac B3, projekat nije završen. Gasna interkonekcija ka Bugarskoj je završena, to je projekat koji je mnogo dugo trajao, a nove gasne interkonekcije koje su bile najavljivane sa Rumunijom i sa Severnom Makedonijom samo su ostale još jedno mrtvo slovo na papiru.

Govorilo se o nastavku izgradnje HE Vuk-Bjela, zajednički projekat sa vodoprivredom Republike Srpske. Dovoljno je otići na tulokaciju i videti da se tamo ništa ozbiljno ne radi. Još jedan važan detalj vezan za ovaj projekat koji je napravila ubojita kombinacija SNS i SNSDA u Republici Srpskoj da je ovde odugovlačila sa realizacijom HE od 115 megavata iako je projektovana snaga, u svim ranijim projektima za tu HE još iz vremena SFRJ bila 450 megavata. Gde ste izgubili na papirima tih 335 megavata gospodo? Sada o tome nema ni reči u papirima koji su danas ovde pročitani.

Projekat HE Reverzibilna Bistrica za sada imamo samo u priči i sredstvima informisanja, ništa više od toga. Projekat Đerdap3 pomenut je u pola rečenice u ovih 65 stranica. Izgradnja novog naftovoda, realno u prethodnom mandatu nije urađeno ništa. Ekspozeu tadašnjim vašim je najavljeno ulaganje od čak 12 milijardi evra u energetiku do 2025. godine. To vreme je praktično za tako velike investicije iza nas, ne vidim da je nešto urađeno.

U stvari, kratak rezime toga što je urađeno u energetici nijedan iole značajniji projekat nije završen kako je bilo najavljeno u vašem ekspozeu. Mi do dana današnjeg nemamo strategiju razvoja energetike koju ste najavili i vi i predsednik Vučić.

Imamo cenu naftnih derivata koja je među najvišima u Evropi, imamo zagađen vazduh, projekat odsumporavanja TENT A je konačno završen, istina, ali ne i TENT B, a to je projekat koji je decenijskog tipa.

Imamo sve skuplju struju, koja postaje luksuz za dobar deo osiromašenog stanovništva Srbije. Energetika nije bila prioritet ni u vašem mandatu, iako je najavljena, ova nova Vlada to i ne najavljuje.

U vašem programu ima jedno važno poglavlje koje se zove društvena i državna stabilnost Srbije. U ovom poglavlju su navedene teme koje, pretpostavljam, po vašem mišljenju, nisu zaslužile da se nađu u prioritetima i ovo su te teme neprioritetne. Vladavina prava i reforma pravosuđa, borba protiv organizovanog kriminala, borba protiv korupcije, jačanje odbrambene moći Srbije, Kosovo i Metohija, očuvanje nezavisnosti i samostalnog odlučivanja Srbije, vrlo interesantno formulisano, društveni dijalog i mediji, socijalna i populaciona politika i ravnomeran regionalni razvoj.

Evo šta je urađeno. Vladavina prava je unapređena do nivoa izborne pljačke na prethodnim izborima, a u toj pljački učestvovali su ministarstva unutrašnjih poslova i državne uprave. Borba protiv organizovanog kriminala je toliko bila uspešna da se izgubila granica između države i kriminala, privatno je jedno i drugo, u istim rukama. Borba protiv korupcije je završena, pobedila je korupcija.

Jačanje odbrambene moći Srbije, netransparentno ulaganje u opremanje vojske. Da li je to suštinski povećalo odbrambenu moć Srbije? Teško, iz više razloga, vojnih i političkih. Hajde najpre vojni. Glavni vojni razlozi su potpuno urušavanje ljudskih resursa Vojske Srbije, mirnodopska popuna jedinica je zabrinjavajuća, a stanje rezervnog kadra i njegove obučenosti je alarmantno. Uveren sam da budući premijer to jako dobro zna i ne pripisujem ovo samo njegovom mandatu kao mesta ministra, dosta toga je on i nasledio.

Vojska se prečesto koristi kao maneken vojno-industrijskog i vojno-trgovačkog lobija. Pomoćnik ministra za materijalne resurse nekompetentno i nenadležno usmerava razvoj vojske, a načelnik Generalštaba se ponaša kao posilni predsednika države, koga od oslovljava vrhovnim komandantom.

Vojska je prečesto ponižavana scenskim igrokazima na obodu Kosova i Metohije, kako bi Vučić demonstrirao brigu za Kosovo, dok ga je potajno predavao. Ono što se naziva vojnim vežbama vrlo često nisu bile vežbe, nego prikazi sposobnosti, kao što jako dobro znate, i to su vam objasnili ljudi u uniformi, mada ste vi prvi ministar posle dugo vremena. Ja ne znam da li je neko pre vas za šefa kabineta imao nekoga ko nije vojno lice. I to što se naziva vojnim vežbama, kao što rekoh, što nisu vojne vežbe, uglavnom su bili prikazi za kamere, za vojno-trgovačke putnike i za zadovoljstvo tzv. vrhovnog komandanta. To je bilo obmanjivanje javnosti, obmanjivanje građana Srbije i to je suštinski nečasna rabota.

Politički razlozi, par reči i o njima, oni ukazuju da ova zemlja danas nije bezbednija nego što je bila na početku mandata prethodne Vlade. Oni se manifestuju, ti razlozi, kroz ozbiljno narušavanje odnosa u regionu. Naravno da Srbija nije jedan i jedini krivac za to. Slaba je uteha što deo odgovornosti leži na drugima, ako ne i veći. Neki od njih su svoju bezbednost rešili na drugi način, na način koji Srbija sebi ne može da priušti, posle svega što je preživela u prethodnih 20 ili 30 godina.

Zatezanje odnosa sa gotovo svima u regionu nije dobro za Srbiju, to prvenstveno nije dobro za naše sunarodnike koji žive u tim zemljama, to nije dobro za naše ekonomske interese, to nije dobro za naše ambicije na putu evropskih integracija i, konačno, to nije dobro za našu bezbednost. Ne aludiram da imamo imanentno ugrožavanje naše bezbednosti, vojno, govorim da usložnjavanje situacije stimuliše veća vojna izdvajanja koja idu na uštrb nekih drugih važnih potreba ovog društva, a to se dosta dobro videlo i iz današnjeg ekspozea budućeg premijera.

Još kada se uzme u obzir kako se donose odluke o skupim vojnim nabavkama, operisane od uticaja struke, dugoročnog promišljanja, koliko je to zavisno od trenutnih hirova vrhovnog vođe, koliko je to pod uticajem raznih interesnih finansijskih i trgovačkih grupa, onda stvari izgledaju još gore.

Kada govorimo o narušenim odnosima sa susedima, da ostavim po strani one za koje je tradicionalno zadužen gospodin Vulin, pomenuću samo Rumuniju, suseda sa kojim nikad nismo imali ovako nepostojeće odnose. To je zemlja sa kojom je Vučić ugasio saradnju. A Rumunija je, da vas podsetim, naš najmoćniji i najmnogoljudniji sused. Šta je ovoj vlasti problem sa Rumunijom? Da nije Laura Koveši?

Još par komentara o funkcionisanju sektora bezbednosti u prethodnom periodu. Možete li da se postarate za red u sali, molim vas? Hvala.

Iako se u javnosti naglašavalo da je očuvana unutrašnja stabilnost i bezbednost Republike Srbije i njenih građana, prošlogodišnja majska masovna ubistva dece i čuvara u školi „Vladislav Ribnikar“, a i mladih ljudi u selima Dubona i Malo Orašje, iz temelja su uzdrmala naše društvo, zavela celu naciju u crno, izazvala opštu traumu, ali i pokazala jasnu reakciju građana da su rešeni da se suprotstave nasilju. Ovi strašni događaji su pokazali sve slabosti funkcionisanja državnih subjekata, nadležnih za stvaranje i održavanje bezbednog ambijenta za naše građane, a što je plaćeno dragocenim mladim životima. Umesto da se prihvati odgovornosti za sve što se desilo, činjenjem ili nečinjenjem, vlast se branila izjavama da sistem nije zakazao. Izgleda da je ta konstatacija i dalje na snazi, nažalost. I dalje se malo šta radi ili bar je malo onoga što može da se vidi.

Da rezimiram, koje god bezbednosti se dotaknemo u Srbiji, stanje ne valja. O spoljnoj i vojnoj bezbednosti države upravo sam govorio. Profesionalna reputacija i srednja BIA sa srodnim agencijama drugih država je drastično urušena za vreme mandata Aleksandra Vulina. Agencija je i dalje u v.d. stanju. Bezbednost građana i njihove imovine u gorem je stanju nego bezbednost države. Tome doprinosi pravna nesigurnost, stanje u pravosuđu i sveprisutna korupcija. Policija već dve godine nema direktora. Partijska politička struktura se igra sa policijskim aparatom. Zato je i bilo moguće da MUP bude direktno involviran u izbornu krađu. Zato je moguće da se dešavaju brutalna ubistva u zatvorima i tokom policijskog isleđivanja. Zato su školska dvorišta, igrališta i parkovi mesta na kojima dileri vode igru. Zato građani ove zemlje imaju utisak da je zadatak policije da štiti kriminalce od zakona, a vlast od naroda.

Da namestim kravatu? Hvala. Ministar Gašić je vrlo pedantan što se tiče kravate. Kad je bio tako pedantan što se tiče policije, svaka čast.

Zato građani ove zemlje, kao što rekoh, imaju utisak da policija radi neki drugi posao, i ne varaju se. Naravno, ne radi se o svoj policiji i to časne policajce tera da se ne osećaju prijatno i da napuštaju tu službu.

Građani ove zemlje su nebezbedni u svakom pogledu, kad krenu na posao ili u školu ne znaju da li će autobus da im se zapali i da li će da ih ubije otpao točak sa autobusa i da li će da se zateknu usred ulične pucnjave. Da ne pominjem bezbednost novinara, posebno nakon presude za slučaj Ćuruvija. Da ne pominjem informacionu bezbednost nakon drame sa informacionim sistemom katastra. O energetskoj bezbednosti sam već govorio, a o sigurnosti hrane građani Srbije imaju razloga da budu i te kako zabrinuti. Ispada da malo-malo što izvozimo iz ove zemlje od hrane, da nam se vrati jer je neispravno. Jedino na našem tržištu je sve ispravno. Malo je neobično. Da li sve ono što ne valja izvozimo, a mi jedemo samo zdravo ili je nešto drugo po sredi?

Na temu Kosova i Metohije, nabrojane su bile mere koje su prethodno bile urađene na nivou aspirina, ništa nije planirano u programu koji ste vi izložili, gospođo Brnabić, a bolje bi bilo da u skladu sa programom ništa nije ni rađeno, jer ono što je rađeno prethodne dve godine je najgore i najtraumatičnije što je ova nacija i ova zemlja doživela po pitanju Kosova. Da ne navodim šta je to bilo konkretno, svima je jasno. Mi u stvari imamo potpuni debakl na spoljnopolitičkom planu u prethodnom periodu. Povampirenjem politike koja nas je gurnula u stradanja 90-ih godina rizikujemo mnogo veće poraze. Ne bi me čudilo da se tema Republike Srpske otvori kao naše novo Kosovo. Sada svedočimo i skandaloznom pokušaju predsednika Vučića da završnu fazu svoje predaje Kosova zamota u ambalažu antisrpske histerije celog sveta.

Na temu očuvanja nezavisnosti i samostalnog odlučivanja Srbije, zanimljivo je da se pod ovim naslovom pominje zaglavljeni proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Ako je to bila mera očuvanja nezavisnosti i samostalnog odlučivanja Srbije, onda je ta stvar uspešno završena, potpuno smo zaglavljeni, nova Vlada na tu temu ne mora više ništa da radi, uvezali smo sve u Poglavlje 35.

Sledeći podnaslov je bio društveni dijalog i mediji. Videli smo kako to funkcioniše na jednoj važnoj temi pre neki dan, kada su se konačno pojavila ta mitska bića iz RTS-a ovde u Narodnoj skupštini, kakav dijalog je bio moguć.

Na temu socijalne i populacione politike, rezultat uspešne politike je da se sirotinja brzo seli najčešće u Beograd turistički, sa promenom prebivališta uz minimalnu naknadu od 2.000 dinara.

Piše i ravnomerni i regionalni razvoj. Tu je verovatno opravdano što ništa nije urađeno, jer nije mi jasno šta se htelo, pa se nije ni započinjalo.

Par reči na temu kadrova ove Vlade. Ministri iz prethodne Vlade su napustili svoje kabinete, a da neki nisu poznatiji danas nego što su bili tada, a neki od tih ministara su i u sastavu nove Vlade. Nema drugog objašnjenja nego da su se trudili, ali im nije išlo pa su dobili novu priliku.

Pažljivo sam pročitao biografije kandidata za ministarske funkcije i par njih je veoma impresivno. Naravno, ima mnogo onih koji u tim biografijama uglavnom imaju partijske funkcije. U politiku su ušli gotovo iz obdaništa.

Impresivna je tako biografija buduće ministarke Đurđević Stamenkovski. Izuzetno je sažeta. Stala je u sedam rečenica. Nema više šta da se napiše - rođena, završila školu i kandidovala se za predsednika. To je to.

Nedostaje ta jedna rečenica da je u decembru bila opozicija, a danas je ministarka.

Među ministrima je pet ministara bez portfelja. To su ministri za promaju, čist trošak. Možda jedino iz te konstatacije zaslužuje da se izuzmu ministri budući koji su predstavnici nacionalnih manjina. Za to postoje dosta važni politički razlozi koje treba uvažiti.

Poseban slučaj među tim koji su bez portfelja je potpredsednik Vlade gospodin Aleksandar Vulin. Njegova biografija je još impresivnija. To što je radio stalo je u par rečenica. Sve ostalo se odnosi na nagrade, priznanja i odlikovanja.

Jasno je zašto njemu nije verovatno smeo da se da nijedan resor, ali sam potpuno uveren da će on imati nadležnost, jer se njegovo odsustvo iz prethodne Vlade i te kako osetilo. Potpuno je jasno da on treba da posluži da je ovo proruska Vlada. To je važno. Ta fasadna priča treba glasačima SNS.

Gospodin Vulin će verovatno biti potpredsednik za srpski svet. To je, u stvari, da se ne lažemo, projekat srpskog kalifata. To je jedan neomeđeni prostor kojim će vladati kalif, projekat koji bi, kad bi uspeo, ugasio Srbiju.

Važno je tvorcu ove Vlade i da kod nekih na zapadu pojedinim kadrovskim rešenjima stvori percepciju da je ovo prozapadna Vlada. Tu služe oni ministri koji nisu smeli da kažu da je ono što se desilo 1999. godine bila agresija, a ovo će, u stvari, ipak biti ta Vlada kontinuiteta, Vlada koja će nastaviti da prodaje i predaje Kosovo, da isporučuje municiju Ukrajini, da poklanja zgrade Generalštaba Kušneru i Grenelu, da čeprka litijum po Srbiji, da pere pare u „Beogradu na vodi“, da se bavi narko biznisom, da bude pokrovitelj investitorskog urbanizma i da Srbiju čvrsto drži podalje od evropskog puta.

Primetili ste da o novom predsedniku Vlade nisam ništa rekao. Prilično sam uveren da će za gospodina Vučevića i vaše cipele gospođo Brnabić biti dosta velike.