Hvala.
Gospodine Ponoš, hoćete li još nešto?
Čekajte, nije vas spomenuo. Replika je na onu vašu repliku, tako da ne možemo ovako ceo dan.
Evo, neka se završi kod vas. Izvolite.

Niste čuli ovo dobacivanje?

Niste čuli ovo dobacivanje sada?

Zaista nisam čula.
Nisam čula, vi ste nešto rekli u mikrofon da čuju svi građani Srbije, ovo nisam čula.
Nastavite, molim vas.

Mislim da imate selektivan sluh. Molim vas da obratite pažnje na ovaj deo sale, bilo bi lepo.

Tačno je da pet nepriznavača do sada nije priznalo Kosovo, ali je priznao neko, što je mnogo bolnije nego svih ovih pet zajedno, priznala je ova vlast. Sram vas bilo.

Neka građani čuju, neka čuju.
Ovde više mi nemamo, mi ovde u parlamentu više nemamo ni skrivene laži.
Kad smo kod selektivnog sluha, da sam čula sve što vaš kolega ovde iz opozicije, narodni poslanik Jovanović, priča i šta radi, kako divlja ceo dan, ne bi bio u ovoj sali. Vaš kolega iz opozicije, i moj jeste, narodni poslanik. Tako su građani odlučili i ja to poštujem, ali je pre svega vaš. Nego, taj selektivni sluh mi pomaže, i svima nama, bogami, da preživimo ovde sve te bisere.
Reč ima Ivica Dačić.

Poštovana predsednice, poštovani poslanici Narodne skupštine, članovi Vlade, dozvolite da kažem nekoliko reči vezano za ovu temu.
Pre svega, ovo je tema o kojoj bi zaista veoma ozbiljno trebalo da razgovaramo, ali vidim da ta tema nije mnogo interesantna, a to znači da je retko ko danas spominjao uopšte pitanje nacionalnih i državnih interesa i državne i nacionalne politike, barem oni koji su do sada došli na red.
To da li je ozbiljno ili nije ozbiljno, znate šta, ja sam u ovoj sali od 1992. godine, nešto vas nisam viđao do sada. Nisam vas viđao kad je reč o tim državnim i nacionalnim temama. O čemu vi govorite?
Niko danas ovde nije spomenuo Republiku Srpsku. Niko ovde danas nije spomenuo pitanja državnih i nacionalnih interesa. Srbiju danas napadaju da smo mi nosioci velikosrpske politike, a vi ovde govorite da smo mi izdali nacionalni i državni interes. Danas kada policajci treba u turističkoj sezoni da idu u BiH, ispada da je to velikosrpska agresija.
Tako da, ne razumem da to pitanje ne zaslužuje da bude na agendi ozbiljnog političkog razmatranja, osim strančarenja.
Kad je reč o ovom drugom pitanju, pitanju jadarita, prosto gledam po sali ovde, ne mogu da vidim nikoga iz tog perioda, osim možda Nikezića. Da vidim da li ima još neko. Miloš Jovanović i njegova stranka iz tog vremena.
Ja kad sam počeo ovom temom da se zanimam, silom prilika, 2001. godine je došao Rio Tinto u Srbiju. Kako, ko je tada bio? Mi sigurno nismo. Bili su vaši prethodnici ili osnivači. Pomenuo sam Nikezića i DSS zbog toga što na svim sastancima na kojima sam bio prisutan, a Nikezić ne on, nego kao savetnik, čini mi se, ili šta je bio Mirka Cvetkovića u to vreme, to je bila tema o kojoj se govorilo na svakom sastanku, jadarit, jadarit, jadarit.
Da vas podsetim zašto se zove jadarit, zato što je pronađen u Jadru. Zašto mu je dato ime? Tada ste pisali, molim vas, naučite nešto, pa onda pričajte. Govorilo se o tome, jel se sećate tih naslova, Supermen će zaobilaziti Loznicu zato što je pronađen Jadarit koji je kao kriptonit kome Supermen ne može ništa. Govorilo se o razvojnoj šansi. Pa, jel tako bilo? Nemojte da pričate da nije. Vladala je ćutnja od 2001. i 2004. godine do 2020. godine o toj temi. Ja prosto ne znam gde ste bili do sad? Pa, jel ste se bavili ekologijom? Jel ste se bavili zaštitom životne sredine? Pa, šta ste čekali do tada da podignete revoluciju? Gde su vam bile debate o kojima danas tražite? Što niste debate pravili 2008, 2007, 2006, 2005. i 2004. godine na tu temu?
Vi sad napadate Vidoja u Loznici da on nešto radi. Pa, on je isto potpisao 2011. godine dok je bio kod vas, isto sa Rio Tintom sporazum. O čemu vi pričate tu? Nemojte vi sada da govorite.
Uostalom, Bogićević, koji je vaš član, što on ne zatvori rudnik u Lecu? Što u ime zaštite životne sredine ne zatvori rudnike, a to su vaši bogataši, vaši profiteri, oni mogu da zagađuju životnu sredinu. Ne bi ni vama danas smetao „Rio Tinto“ da ste vi na vlasti i u tome je razlika. Što se mene tiče, niti me zanima ta tema, niti sam uopšte zainteresovan za tu temu. Hoću ekonomski razvoj Srbije, a neka stručnjaci kažu da li je ekološki ili nije. Valjda ste imali dovoljno od 2004. godine. Ako niste do sada proučili da li je to zdravo ili… Znači, bilo je zdravo kada ste vi bili na vlasti, a sada je štetno kada se promenila vlast.
To isto važi i za DSS. Šta vi glumite ovde? Jel Aleksandar Popović bio ministar za rudarstvo i energetiku kada je ta tema bila zapodenuta? O čemu mi sada ovde pričamo?
To je prva tema o kojoj sam ja govorio. Što se toga tiče, mislim da nam treba mnogo veća i jača i čvršća deklaracija o nacionalnim i državnim interesima, jer je to suština. U tome se vi nećete nikada složiti, jer pola vas ovde zaista se zalaže za ono što… Ponoš je rekao da se prizna Kosovo, a pola bi htelo i do skoro imalo u svom programu, kao DSS, zalaganje za veliku Srbiju. Do skoro je bilo u vašem programu, do skoro, dok nije Miloš Jovanović došao, pa ste ukinuli veliku Srbiju. Jel tako bilo u programu DSS - velika Srbija?
Sada da vam kažem još jednu stvar. Ja Dejana Bulatovića ne poznajem, ali tog čoveka je naša milicija tukla, zbog vas, zato što je nosio Miloševićevu masku, šta je sve bilo. On je emigrirao i pobegao iz zemlje i vi se sada njemu smejete. Znate šta ste vi za njega, vi ste kukavice. On se sukobio sa policijom i sa Miloševićem dok je bio živ, a vi sada kada je mrtav, lako je da šutnete mrtvog čoveka. Prema tome, ja ga poštujem, da li je on ispravan ili ne, što ste ga primali, do skoro je bio potpredsednik vaše stranke.
Kada je reč o Gabonu, Sao Tome i Prinsipe itd, razumeo bih ja do kaže neko drugi, ali Ponoš je bio prvi saradnik Vuka Jeremića koji je obišao ceo svet, obilazeći upravo Gabon, Sao Tome i Prinsipe, Esvatini, Fidži i sve ostale da bi dobio glasove da bude predsednik Generalne skupštine UN. Kako su vam tada oni bili dobri, a sada vam ne valjaju? Kaže - trebalo je da se navuče neki glas. Tačno. Trebalo je i treba, i to je nacionalni i državni interes svakoga od nas, da imamo što više glasova za odbranu Srbije i time treba da se hvalimo, a ne da nekoga napadate. To je zaista sramotno što ste rekli, ali imate pravo na svoje mišljenje. Ja ga samo karakterišem da nije ispravno na takav način, kao kada bi sada rekli da Amerika ima vitalni interes da sklapa sporazum koji ste vi iz DOS-a potpisali sa Amerikom. Boris Tadić je potpisao Sporazum sa američkim državnim sekretarom o imunitetu njihovih trupa kada prolaze kroz Srbiju. Šta je to sada toliko bitno? Znate šta, mi smo za Ameriku ko Sao Tome i Prinsipe za nas, a vi ste ga potpisali. Što ste ga potpisali tada? Trebalo vam je da budu na vašoj strani.
Hoću da oko ovoga kažem i pošto je gospodin Jovanović pričao o tome, on stalo pati od toga da će neko da ga, odnosno želeo bi da ga neko tuče, ali nema razloga za tako nešto. Ja samo ponavljam ono što sam naučio, ja sam staroga kova. Mene je Boris Tadić učio - nema blokada međunarodnih puteva i pruga. To sam naučio, znam to napamet. O čemu vi pričate to? Bio sam ministar policije u vaše vreme, u vaše vreme! Istina i u sadašnje vreme sam, a daće bog biću i ubuduće.
Prema tome, dajte da vratimo priču u normalu. Javna rasprava, apsolutno sam za. Što se tiče SPS, ne mogu više, 20 godina pričate o jadaritu, litijum niko nije ni spominjao, pričalo se da je to jedinstvena ruda na svetu. Ušlo je upisano u listu minerala kao jadarit, po Jadru. Velika razvojna šansa, pa čitajte govore vaših ljudi iz onog prethodnog perioda. Uostalom, tu je i Lutovac. Ja sam bio njegov predsednik Vlade. Tada je on bio do 2013. godine ambasador u Crnoj Gori. U svakom slučaju, ne, dve godine sam bio opozicija, to priznajem, i valjda ste i vi videli da to ne valja, stvarno.
Da završim oko ovoga, mislim da je veoma bitno da pitanje nacionalnih i državnih interesa bude prioritetno pitanje za sve nas, jer Republika Srpska, pitanje Srba koji žive u Republici Srpskoj, pa je pitanje srpskog naroda koji živi u regionu, je mnogo starije, dublje i teže nego što mi mislimo da su naši odnosi između naših političkih stranaka, kao i naše međunarodno pozicioniranje.
Lako je govoriti o tome da li ćemo mi uvesti sankcije ili nećemo uvesti sankcije nekoj zemlji. Ovde niko ne priča o tome da li neko voli manje ili više Rusiju, Kinu, Ameriku ili bilo koju drugu, ili Ukrajinu. Ovde je reč da li mi volimo Srbiju ili ne volimo Srbiju, da li mi i šta dobijamo uvođenjem ili ne uvođenjem sankcija. Kada bih video da nešto dobijamo uvođenjem sankcija, možda bi mogao neko i da razgovara o tome, ali ako vi imate situaciju da, pored svega što vi kažete, se mi oslanjamo na Rusiju i Kinu u Savetu bezbednosti UN, pa politički bi bio samoubilački potez da mi uvedemo sankcije tim prijateljskim zemljama, i to je suština, ne zbog Rusije ili Kine, nego zbog Srbije.
Uostalom, ja bih voleo da svako ko ima drugačije argumente o tome razgovara na takav način - šta mi dobijamo, imamo li mi alternativu u tom pogledu ili mi smatramo da EU nema alternativu. Ako i ima alternativu, nemojmo da se zanosimo nekim nerealnim stvarima koje zaista nisu moguće, kao što je pitanje Evroazijske unije itd. Moramo da budemo realni. Taj realni i zdravi patriotizam je nešto što treba da nas vodi u narednom periodu.
Isto tako, važna je politička stabilnost i jedinstvo. Tako da ove pretnje o tome da će biti nekih blokada i sve ostalo, dajte da to vratimo u neke normalne tokove. Svako ima pravo da izražava svoja politička mišljenja, ali sve mora da bude u skladu sa zakonom. Hvala vam puno.

Hvala vam.
Po Poslovniku reč ima gospodin Jovanović.
Izvolite.

Gospođo Brnabić, član 107. Malopre mi se govornik upravo neposredno obratio. Da citiram, kaže, „ja bih da me on hapsi“. Neposredno mi se obratio, a ja ću sada neposredno da se obratim gospodinu večitom ministru policije. Trideset godina ste se nakačili na grbaču ovog naroda. Gledam vas 30 godina. Vi se kunete u vašu ideologiju. Vi ste SPS, jel tako? Što izgradiste spomenik Draži Mihajloviću? Prevrće vam se Slobodan Milošević u grobu, samo da znate. Toliko o vašoj doslednosti. Draži Mihajloviću dižete spomenik. Evo ga, Braunović, ovaj što se zalaže za litijum, a sada se pravi da se ne zalaže, to je on izgovorio.

Pazite šta ste vi uradili. Evo ga tu unuk Slobodana Miloševića. Jel znaš ti dečko da su ovi tvoji izgradili spomenik Draži Mihajloviću, čoveče, socijalisti, bre, ej? To je primer čiste političke travestije. To ste vi, gospodine Dačiću. Nikakav vama nije problem sutra sve najgore da govorite o Vučiću i svima vama, kao što ste i do sad govorili. Evo ga Jovanov prvi. Bravo, svaka vam čast. Hvala.

Hvala vama.
Pošto ovo nije bilo o povredi Poslovnika, oduzimam ovo vreme od vaše poslaničke grupe.
Reč ima Aleksandar Vulin.
Ići će replike, samo da završe svi.

Poštovani, meni je zaista drago što smo konačno došli do toga da možemo da vidimo da su maske pale.
Rezolucija Svesrpskog sabora je izazvala ove da kažu voleli biste da priznamo Kosovo, voleli biste da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji, voleli biste da uđemo u NATO pakt, voleli biste da Republike Srpske nema, ali u moje reči vi možete da sumnjate i ne sumnjate. Zna se šta je vaš vrhovni autoritet, šta je vaše božanstvo – američki ambasador. Znate ono kad se postrojite na onom zelenom travnjaku pa strpljivo čekate da vas puste unutra, pa kad vam oni nešto kažu onda je to sve.
E, sad da vam kažem, da govorim njihovim rečima moje ne verujete ali evo građani Srbije da vidimo kako Amerikanci govore o gospodinu Ponošu i ostalima.
Dakle, Vikiliks, ne srpska služba, ne srpske novine, Vikiliks kaže – depeša 0,6 Belgrejd 880 - general Ponoš je nedvosmislen oko strateške opredeljenosti srpskih oružanih snaga ka ulasku u partnerstvo za mir i konačnom učlanjenju u NATO. Ponoš je da bi taj cilj bio ostvaren naveo izazove dok razgovara sa Amerikancima, dok im se nudi za načelnika Generalštaba, kaže – pred njim je izazov da se Vojska Srbije samoukine. Smanjenje ljudstva na 27 hiljada, umesto postojećih 62 hiljade. Velika redukcija i zatvaranje vojnih baza i usvajanje moderne strukture vojnih snaga, a kao najvažnije Ponoš je rekao da promena stanja svesti oružanih snaga, a naročito oficira predstavlja izazov.
E pa to je ono kada najbolje među nama pošaljete u Hag. To je ta promena stanja svesti, ali onda Vikiliks dalje kaže, slična depeša, broj 842 – reforma srpske odbrane obezbeđuje vojnu orijentaciju i stav koji će biti u našem američkom interesu i dodaje – u srcu reforme sistema odbrane je zamenik načelnika Generalštaba, general major Zdravko Ponoš.
Dakle, znaju oni odlično, znaju ko je taj koji će učiniti ono što će ih obradovati, a našu vojsku sasvim sigurno neće. Zato i slušate ovo, ovaj besmisleni glupi pokušaj da nas posvađate sa Republikom Srpskom i sa Ruskom Federacijom, ali govoriću i o tome.
Majkl Polt se obraća u depeši pod brojem 1382 gospodinu Koštunici i kaže, traži od njega brzo - zahtevam razrešenje pitanja komandovanja vojskom, uključujući imenovanje Ponoša za načelnika Generalštaba. Koštunica primećuje da je čudno što SAD izgleda znaju više o Ponošu od njega, a Polt zaključuje u sledećem dokumentu – Koštunica izgleda blokira Tadićeve pokušaje da imenuje politički lojalnog i reformistički nastrojenog Ponoša.
Američki diplomata se pominje u depeši 1959. Polt i kaže – Tadiću je ukazao da će svoje javno i jasno obavezivanje na evroatlantske integracije i posvećenost saradnje sa NATO-om najbolje dokazati tako što će potvrditi imenovanja Ponoša kao načelnika Generalštaba.
E to vam je najviše unapređeni i najbrže unapređeni oficir u istoriji srpske vojske. Živojin Mišić je za njega jedan sporać. Sporo je prolazio kroz Vojnu akademiju i sve ostale ratove. Nije stigao tako brzo da postane načelnik Generalštaba, kao što je gospodin Ponoš postao. Znate, vidite šta su zasluge?
Da pričamo jezikom brojeva. Dakle, mislim da se ne može raspravljati sa vrhovnim božanstvom, Američkom ambasadom i američkim spoljnim poslovima, jel tako? Ovo je dakle nesporno. Ovo smo objasnili.
Sad da objasnimo samo još nekoliko stvari - 2006. godine Vojska Srbije je raspolagala sa 700 tenkova, 90 helikoptera, 850 oklopnih transportera, 140 hiljada komada različitog pešadijskog naoružanja i 1.800 raketno artiljerijskih sistema. Godine 2008. nakon smene gospodina Ponoša 220 tenkova, 45 helikoptera, 500 transportera, 700 hiljada komada pešadijskog naoružanja i 290 komada artiljerijsko raketnih oruđa. Za dve godine uništeno je više naoružanja nego što je NATO pakt uspeo da nam uništi, za samo dve godine i to daleko više puta.
Odmah da vam kažem, nije ovo stvar, reći će – zastarelo naoružanje, i to zastareno naoružanje se i te kako koristi, kao što vidite iskustva iz svih ratova, koriste se tenkovi T55, odlično funkcionišu i Siriji i u Ukrajini, a mi smo ih sekli i uništavali, mi smo valjda savremeniji i jači od Rusije i Ukrajine pa ćemo mi da pokažemo šta treba da uradimo, odnosno mi ćemo da se umilimo ovima koji kažu za gospodina Ponoša da je pred njim izazov za samoukidanje vojske.
Onda slušamo ovde da nas takav čovek naziva izdajnicima. Da završim, imao bih mnogo mnogo šta da govorim, posebno o Svesrpskog deklaraciji koja jeste istorijska. Nikada u istoriji srpskog naroda nisu dva najviša zakonodavna organa srpskih država donela zajedničku deklaraciju. Uvek su to pisali neki pisci, ministri, pojedinci. Ovo je prvi put da ceo narod nešto govori i sada vidite koliku mržnju dobijamo ovde.
Molim vas, moram da završim, jer i ostali ministri sigurno čekaju i žele da kažu nešto. Po pitanju trgovine naoružanjem, srpska odbrambena industrija nije prodala nijedan jedini metak na ukrajinsko ratište i ne samo to, nego smo čak uveli i dodatno osiguranje koje nikada do sada nije bilo.
Znate, uvek postoji, to se zove „en juzer“. To znači kada prodajete nekome oružje ili municiju mora neko da na kraju kažu – ovo oružje ili municija garantujem da ide tamo gde ste se dogovorili. To se inače reguliše. Nekoliko ministarstava mora da potpiše i evo ti zapadnjaci, obožavani zapadnjaci koji sve znaju i čije reči ne možemo i ne smemo da sumnjamo, inače smatraju zvanično da je država Srbija druga po transparentnosti prodaje naoružanja na svetu. Druga, ali dobro.
Da biste prodali jedan jedini metak potrebno je da dobijete potpis ministra policije, ministra odbrane, Ministarstva za trgovinu i BIA, četiri potpisa. I spoljnih poslova. Peti potpis morate da imate i na sve to i UN imaju mogućnost da izvrše bilo kakvu proveru i morate da uporedite da li je slučajno neko pod sankcijama, nije, da li smete ili ne smete nekome da prodate.
Kada sve to uradite, kada dobijete i „en juzer“ i kada se sve to završi, mi smo sada uveli još jedno pravilo po kome mora još jedan potpis u kome kupac mora da garantuje da se ništa od tehnike, opreme, oružja, municije ne sme ustupiti trećoj strani bez neposredne pismene saglasnosti države Srbije, odnosno onoga ko je proizvođač i ko je prodavac.
To nema niko na svetu. Može nas neka Amerika da slaže. Nemoguće da nas laže Amerika, znam da vas to vređa, nemojte me kazniti zbog ovog predsednice, molim vas, Amerika sigurno ne laže, izvinite. Moguće da neko prevari Srbiju, to nije naravno Amerika i EU i ti za koje biste jako voleli da ovde vladaju kao od 2000. do 2012. godine, ali nije moguće da Srbija proda bilo kome na ratištu nijedan jedini metak.
Ako već treba o tome da govorimo, ja sam ponosan. Mene je odlikovao predsednik Putin. Nije me odlikovao zato što sam deo Vlade koja prodaje oružje Ukrajini, već zato što nisam i zato što nismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji i možete da se radujete tome koliko hoćete i zato što se nećemo posvađati ni sa Rusima, ni sa Kinezima, a Republika Srpska je deo nas. Ne možemo se svađati sami sa sobom. Hvala vam.