Poštovana predsedavajuća, poštovani poslanici, poštovani građani Republike Srbije, svojom uvodnom rečju želim da vam se svima obratim i zamolim za jednodušnu i iskrenu podršku ne ovom Vladinom predlogu, nego našem nacionalnom programu.
Današnji tekst deklaracije koji se nalazi pred vama predstavlja temelj naše nacionalne politike, program nepartijski nego narodni program. Svi ključni činioci i stubovi našeg društva bili su uključeni u njegovo kreiranje i izradu.
Ova deklaracija nije plod ničijih želja i diktat ničije volje. Ovo je program za naš spas, deklaracija za naš opstanak. Ovo je platforma kišobran pod koji treba svi da stanemo i saberemo se u vreme i u vremenima koja dolaze.
Ova deklaracija nije prkos i inat, nije nerazumno insistiranje na nebitnim činjenicama nego suštinska potreba našeg narodnog bića i ne samo to. Naša je potreba da ovaj nacionalni program u svojoj punoći i pravom značenju predstavimo međunarodnoj javnosti otvoreno i jednodušno kao vrhunski akt prijateljstva i miroljubivosti prema svima. Svaka reč ovde izgovorena je čestito i pošteno u bratskoj veri prema svim ljudima i svima narodima.
Takođe, ova deklaracija u potpunost je zasnovana na međunarodnom javnom pravu i međunarodnom javnom poretku. Ne postoji nijedna rečenica, reč, slovo koje se ovde nalazi a da nije u skladu sa međunarodnim pravom. Mnogi su u prošlosti smatrali da naše nacionalno pitanje je rešeno velikim pobedama u brojnim ustancima, balkanskim ratovima, kao i u Prvom i Drugom svetskom ratu.
U davno minulim vekovima srpski narod okupljen oko barjaka Svetog Save našao je životne snage da preživi silne udare velikih imperija. Bez svoje države i elite pod vlašću drugih naroda srpski narod je uspeo da očuva svoju veru, tradiciju i jezik i time pokaže sjaj i veličinu svoje nacionalne kulture.
U 19. veku naši nacionalni prvaci kreiraju planove koji su uvek pored srpskog pitanja uključivali pitanja slobode ostalih naroda. Krfska deklaracija, a kasnije i AVNOJ-evske koncepcije najbolje svedoče o širokogrudnosti srpskog naroda i njegove spremnosti za žrtve za opšte dobro.
Ideje o političkom jedinstvu Južnih Slovena poslužile su kao vešta varka za krnjenje, blaćenje i ponižavanje srpskog naroda. Kada se ta ideološka zabluda završila i magle razišle bili smo suočeni sa turobnom stvarnošću i tragičnom činjenicom neostvarivosti tih koncepcija. Rezultat tih zabluda je da je naš narod tokom 20. veka nestao sa ogromnog prostora Balkana, a da je naša kultura nemilosrdno pljačkana, otimana i uništavana.
Strašni udari koje smo primili u dva svetska rata rodili su duh letargije, samonegacije, a sa njim su stasale generacije koje su zaboravile ishodište svoje kulture i značaj srpskog naroda u evropskoj istoriji.
Naročito u periodu komunističke i socijalističke Jugoslavije partija je rodila klasnu anacionalnu, koja je prezirala naš narodni koren i koja je držala monopol vlasti i uticaja na sve društvene tokove. Narod većinski, običan narod, narod srpski ipak nije zaboravio ko je i šta je. U teškim mukama pucali su i padali lanci ideološkog ropstva, dok se slobodna i nezavisna Srbija ponovo rađala.
Zato od 2012. godine nemamo više Srbiju zatvorenih fabrika, nezaposlenih građana, zatvorenih muzeja i zapuštenih puteva, jer sada nove generacije, nošene duhom ljubavi prema svojoj otadžbini i rodu, grade mostove, škole, pruge, bolnice. Stvarajući bolje društvo za sve građane Srbije, Srbija je digla glavu.
I danas, oslobođena zabluda i svesna da samo svojim radom i mudrošću može da preživi izazove današnjice, ona gradi svoj put, srpski put, put opstanka i očuvanja našeg identiteta. Danas možemo svi da svedočimo da je, u uskovitlanom moru međunarodnih odnosa i borbi, došlo vreme da kao narod položimo važan ispit zrelosti i kažemo da je vreme rasipanja i nemara za nama i da je sabornost osnovni uslov za opstanak srpskog naroda, koja će nas voditi ka boljem sutra. Brojni izazovi današnjeg vremena traže jasno definisanu i prilagođenu vremenu nacionalnu politiku. Očuvanje i jačanje našeg nacionalnog identiteta, kulture i suvereniteta jeste prioritet ove Vlade i od toga nikada nećemo odustati.
U tom kontekstu, predstavljam vam Program opstanka i napretka, nastao pre svega radom i zalaganjem predsednika Vučića i predsednika Dodika, program koji je 2. jula ove godine usvojila i Narodna skupština Republike Srpske i koji je dobio blagoslov Njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Porfirija.
Nakon rasprave o predloženom ovom aktu mi treba da se izjasnimo o 49 tačaka ovog programa, koji jasno, glasno, prijateljski, dobronamerno, uz uvažavanje svega i svih, proklamuje našu narodnu sabornost i jedinstvo.
Svesrpski sabor naroda u dobroj veri, u cilju očuvanja mira, stabilnosti, nacionalnog, kulturnog i verskog identiteta, kao i u cilju intenziviranja saradnje i međusobne zaštite, donosi zaključke, stavove i ciljeve između kojih naročito ističem sledeće:
- da Svesrpski sabor čine predstavnici Srba izabrani u zakonodavne i izvršne organe vlasti, članovi Srpske akademije nauka i umetnosti, članovi Sabora Srpske pravoslavne crkve i drugi eminentni predstavnici;
- da se konstituiše Nacionalni savet srpskog naroda, kao operativno telo za koordinaciju, praćenje i izvršavanje akata Svesrpskog sabora, koji pored državnog rukovodstva Srbije i Republike Srpske čine i predsednici Akademije nauka, predsednik Matice srpske, predstavnici srpskog naroda iz regiona i iz dijaspore, kao i istaknuti naučnici, umetnici, sportisti, preduzetnici i nacionalni radnici;
- da srpski narod predstavlja jedinstvenu celinu;
- da je naziv „narod“ jedan i da se odbacuje prefiks ispred imenice Srbi;
- da postoji neophodnost svesrpskog nacionalnog okupljanja na Svesrpskom saboru jednom u dve godine;
- da ćemo realizovati proces nacionalnog pomirenja;
- da se preporučuje institucijama Republike Srbije i Republike Srpske da deluju jedinstveno i koordinisano da bi se zaustavila asimilacija Srba u državama regiona, ali i u svetu;
- da poštujemo sve veroispovesti, kao i da prepoznamo značaj pripadnika srpskog naroda drugih veroispovesti, osim pravoslavne;
- da odajemo zahvalnost Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koja je sačuvala srpski narod u najtežim vremenima;
- da ćemo čuvati instituciju braka i porodice, kao i da su porodične vrednosti temelj našeg opstanka;
- da je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Republike Srbije i da ćemo čuvati teritorijalni integritet i suverenitet koji je garantovan međunarodnim pravom i Rezolucijom 1244;
- da se moraju zaštititi Srbi na Kosovu i Metohiji i svi drugi građani lojalni svojoj Republici Srbiji, kao i manastiri, crkve, srednjovekovna utvrđenja, privatna imovina, groblja i drugi ugroženi objekti;
- da Republika Srbija osuđuje namerno stvaranje nepodnošljivih uslova za život Srba na Kosovu i Metohiji;
- da Svesrpski sabor izražava pijetet prema svim žrtvama stradalim tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije;
- da ne podržavamo Rezoluciju o Srebrenici, jer je to pokušaj okrivljavanja celokupnog srpskog naroda;
- da pozivamo sve aktere na poštovanje slova Dejtonskog mirovnog sporazuma;
- da je Republika Srpska jedinstveni i nedeljivi ustavnopravni subjekat koji samostalno obavlja svoje zakonodavne, izvršne i sudske funkcije, u skladu sa Ustavom Bosne i Hercegovine, Aneksom 4 Dejtonskog mirovnog sporazuma, i čija teritorija ne može biti otuđena mimo Ustava i zakona Republike Srpske;
- da Republika Srbija i Republika Srpska smatraju integraciju prema Evropskoj uniji kao strateški cilj;
- da smo dosledni u politici vojne neutralnosti, da ćemo čuvati i poštovati stara i da ćemo praviti nova savezništva;
- da su naše svetinje i obeležja naša svesrpska himna „Bože pravde“ i naš dvoglavi beli orao Nemanjića;
- da ćemo da štitimo i negujemo srpski jezik i ćiriličko pismo;
- da ćemo ujedinjeno da negujemo istorijsko pamćenje i čuvanje uspomena na srpske žrtve pale za slobodu u svim ratovima, a posebno ćemo se sećati žrtava palih u Prvom svetskom ratu, žrtava genocida koji je nad našim narodom načinjen u Drugom svetskom ratu, prvenstveno se misli na genocid koji je u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj počinjen nad Srbima i da ćemo zajedno graditi monumentalna spomen-zdanja kako bi negovali kulturu sećanja;
- da ćemo preduzeti energične podsticajne mere u cilju povećanja nataliteta;
- da ćemo kontinuirano da pomažemo srpski narod u regionu i dijaspori;
- da ćemo sačiniti zajednički plan infrastrukturnih projekata Republike Srbije i Republike Srpske, pogotovo da ćemo realizovati izgradnju auto-puta Banjaluka-Beograd, zatim gasovod kroz Republiku Srpsku i aerodrom u Trebinju, kao i izgradnju zajedničke hidroelektrane.
Na kraju, ili na početku, da Svesrpski sabor smatra da državni organi Srbije i Srpske treba da ponude narodima u okruženju sporazum o istorijskom pomirenju, trajnom miru i razvoju, da razvijemo ekonomske veze kroz Berlinski proces, Otvoreni Balkan i kroz proces evropskih integracija.
Na ovom tekstu i na ovom glasanju vi, poštovani narodni poslanici, podsetiću vas, glasate za tekst u celini. Svojim glasanjem kreirate budućnost našeg naroda i svi zajedno upisujemo se u istoriju kao neko ko je ovo prihvatio ili odbio, ponavljam, u celini.
Na današnji dan treba svima, pa i našim građanima, na prvom mestu da pojasnimo i stvari učinimo kristalno jasnim, danas to treba da kažemo i da stojimo iza svoje reči. Verujem, i pored političkih razlika, političkog pluralizma, konkurencije ideja, različitih stavova, da po ovom pitanju bi morali pokazati i narodno i nacionalno i državno sabranje, odnosno sabornost, da postoje teme i pitanja koja nisu stvar dnevnih političkih podela i to ne umanjuje i ne sprečava, ne limitira rasprave po svim drugim temama i drugim oblastima. Ova deklaracija donosi ono što nam je trebalo ili što nam je nedostajalo ne samo godinama, nego decenijama unazad. Pre svega nam treba sabornost i jedinstvo, ne pro forme, nego radi opstanka i očuvanja našeg identiteta i naše države.
Živelo Kosovo i Metohija, živela Republika Srpska i živela Srbija!
Hvala mnogo.