Uvaženi kolega Radosavljeviću, pred nama je kompleksan dnevni red, a ovo što ste vi probali da uradite je za primenu člana koji bi vam oduzeo vreme poslaničke grupe.
Ljubazno vas molim da dozvolite da nastavimo sa radom. Hvala vam.
Sada pitam da li predlagači, odnosno predstavnici predlagača žele reč?
Izvolite.
Reč ima predsednik Vlade, gospodin Miloš Vučević.

Poštovana predsedavajuća, poštovani poslanici, poštovani građani Republike Srbije, svojom uvodnom rečju želim da vam se svima obratim i zamolim za jednodušnu i iskrenu podršku ne ovom Vladinom predlogu, nego našem nacionalnom programu.
Današnji tekst deklaracije koji se nalazi pred vama predstavlja temelj naše nacionalne politike, program nepartijski nego narodni program. Svi ključni činioci i stubovi našeg društva bili su uključeni u njegovo kreiranje i izradu.
Ova deklaracija nije plod ničijih želja i diktat ničije volje. Ovo je program za naš spas, deklaracija za naš opstanak. Ovo je platforma kišobran pod koji treba svi da stanemo i saberemo se u vreme i u vremenima koja dolaze.
Ova deklaracija nije prkos i inat, nije nerazumno insistiranje na nebitnim činjenicama nego suštinska potreba našeg narodnog bića i ne samo to. Naša je potreba da ovaj nacionalni program u svojoj punoći i pravom značenju predstavimo međunarodnoj javnosti otvoreno i jednodušno kao vrhunski akt prijateljstva i miroljubivosti prema svima. Svaka reč ovde izgovorena je čestito i pošteno u bratskoj veri prema svim ljudima i svima narodima.
Takođe, ova deklaracija u potpunost je zasnovana na međunarodnom javnom pravu i međunarodnom javnom poretku. Ne postoji nijedna rečenica, reč, slovo koje se ovde nalazi a da nije u skladu sa međunarodnim pravom. Mnogi su u prošlosti smatrali da naše nacionalno pitanje je rešeno velikim pobedama u brojnim ustancima, balkanskim ratovima, kao i u Prvom i Drugom svetskom ratu.
U davno minulim vekovima srpski narod okupljen oko barjaka Svetog Save našao je životne snage da preživi silne udare velikih imperija. Bez svoje države i elite pod vlašću drugih naroda srpski narod je uspeo da očuva svoju veru, tradiciju i jezik i time pokaže sjaj i veličinu svoje nacionalne kulture.
U 19. veku naši nacionalni prvaci kreiraju planove koji su uvek pored srpskog pitanja uključivali pitanja slobode ostalih naroda. Krfska deklaracija, a kasnije i AVNOJ-evske koncepcije najbolje svedoče o širokogrudnosti srpskog naroda i njegove spremnosti za žrtve za opšte dobro.
Ideje o političkom jedinstvu Južnih Slovena poslužile su kao vešta varka za krnjenje, blaćenje i ponižavanje srpskog naroda. Kada se ta ideološka zabluda završila i magle razišle bili smo suočeni sa turobnom stvarnošću i tragičnom činjenicom neostvarivosti tih koncepcija. Rezultat tih zabluda je da je naš narod tokom 20. veka nestao sa ogromnog prostora Balkana, a da je naša kultura nemilosrdno pljačkana, otimana i uništavana.
Strašni udari koje smo primili u dva svetska rata rodili su duh letargije, samonegacije, a sa njim su stasale generacije koje su zaboravile ishodište svoje kulture i značaj srpskog naroda u evropskoj istoriji.
Naročito u periodu komunističke i socijalističke Jugoslavije partija je rodila klasnu anacionalnu, koja je prezirala naš narodni koren i koja je držala monopol vlasti i uticaja na sve društvene tokove. Narod većinski, običan narod, narod srpski ipak nije zaboravio ko je i šta je. U teškim mukama pucali su i padali lanci ideološkog ropstva, dok se slobodna i nezavisna Srbija ponovo rađala.
Zato od 2012. godine nemamo više Srbiju zatvorenih fabrika, nezaposlenih građana, zatvorenih muzeja i zapuštenih puteva, jer sada nove generacije, nošene duhom ljubavi prema svojoj otadžbini i rodu, grade mostove, škole, pruge, bolnice. Stvarajući bolje društvo za sve građane Srbije, Srbija je digla glavu.
I danas, oslobođena zabluda i svesna da samo svojim radom i mudrošću može da preživi izazove današnjice, ona gradi svoj put, srpski put, put opstanka i očuvanja našeg identiteta. Danas možemo svi da svedočimo da je, u uskovitlanom moru međunarodnih odnosa i borbi, došlo vreme da kao narod položimo važan ispit zrelosti i kažemo da je vreme rasipanja i nemara za nama i da je sabornost osnovni uslov za opstanak srpskog naroda, koja će nas voditi ka boljem sutra. Brojni izazovi današnjeg vremena traže jasno definisanu i prilagođenu vremenu nacionalnu politiku. Očuvanje i jačanje našeg nacionalnog identiteta, kulture i suvereniteta jeste prioritet ove Vlade i od toga nikada nećemo odustati.
U tom kontekstu, predstavljam vam Program opstanka i napretka, nastao pre svega radom i zalaganjem predsednika Vučića i predsednika Dodika, program koji je 2. jula ove godine usvojila i Narodna skupština Republike Srpske i koji je dobio blagoslov Njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Porfirija.
Nakon rasprave o predloženom ovom aktu mi treba da se izjasnimo o 49 tačaka ovog programa, koji jasno, glasno, prijateljski, dobronamerno, uz uvažavanje svega i svih, proklamuje našu narodnu sabornost i jedinstvo.
Svesrpski sabor naroda u dobroj veri, u cilju očuvanja mira, stabilnosti, nacionalnog, kulturnog i verskog identiteta, kao i u cilju intenziviranja saradnje i međusobne zaštite, donosi zaključke, stavove i ciljeve između kojih naročito ističem sledeće:
- da Svesrpski sabor čine predstavnici Srba izabrani u zakonodavne i izvršne organe vlasti, članovi Srpske akademije nauka i umetnosti, članovi Sabora Srpske pravoslavne crkve i drugi eminentni predstavnici;
- da se konstituiše Nacionalni savet srpskog naroda, kao operativno telo za koordinaciju, praćenje i izvršavanje akata Svesrpskog sabora, koji pored državnog rukovodstva Srbije i Republike Srpske čine i predsednici Akademije nauka, predsednik Matice srpske, predstavnici srpskog naroda iz regiona i iz dijaspore, kao i istaknuti naučnici, umetnici, sportisti, preduzetnici i nacionalni radnici;
- da srpski narod predstavlja jedinstvenu celinu;
- da je naziv „narod“ jedan i da se odbacuje prefiks ispred imenice Srbi;
- da postoji neophodnost svesrpskog nacionalnog okupljanja na Svesrpskom saboru jednom u dve godine;
- da ćemo realizovati proces nacionalnog pomirenja;
- da se preporučuje institucijama Republike Srbije i Republike Srpske da deluju jedinstveno i koordinisano da bi se zaustavila asimilacija Srba u državama regiona, ali i u svetu;
- da poštujemo sve veroispovesti, kao i da prepoznamo značaj pripadnika srpskog naroda drugih veroispovesti, osim pravoslavne;
- da odajemo zahvalnost Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koja je sačuvala srpski narod u najtežim vremenima;
- da ćemo čuvati instituciju braka i porodice, kao i da su porodične vrednosti temelj našeg opstanka;
- da je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Republike Srbije i da ćemo čuvati teritorijalni integritet i suverenitet koji je garantovan međunarodnim pravom i Rezolucijom 1244;
- da se moraju zaštititi Srbi na Kosovu i Metohiji i svi drugi građani lojalni svojoj Republici Srbiji, kao i manastiri, crkve, srednjovekovna utvrđenja, privatna imovina, groblja i drugi ugroženi objekti;
- da Republika Srbija osuđuje namerno stvaranje nepodnošljivih uslova za život Srba na Kosovu i Metohiji;
- da Svesrpski sabor izražava pijetet prema svim žrtvama stradalim tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije;
- da ne podržavamo Rezoluciju o Srebrenici, jer je to pokušaj okrivljavanja celokupnog srpskog naroda;
- da pozivamo sve aktere na poštovanje slova Dejtonskog mirovnog sporazuma;
- da je Republika Srpska jedinstveni i nedeljivi ustavnopravni subjekat koji samostalno obavlja svoje zakonodavne, izvršne i sudske funkcije, u skladu sa Ustavom Bosne i Hercegovine, Aneksom 4 Dejtonskog mirovnog sporazuma, i čija teritorija ne može biti otuđena mimo Ustava i zakona Republike Srpske;
- da Republika Srbija i Republika Srpska smatraju integraciju prema Evropskoj uniji kao strateški cilj;
- da smo dosledni u politici vojne neutralnosti, da ćemo čuvati i poštovati stara i da ćemo praviti nova savezništva;
- da su naše svetinje i obeležja naša svesrpska himna „Bože pravde“ i naš dvoglavi beli orao Nemanjića;
- da ćemo da štitimo i negujemo srpski jezik i ćiriličko pismo;
- da ćemo ujedinjeno da negujemo istorijsko pamćenje i čuvanje uspomena na srpske žrtve pale za slobodu u svim ratovima, a posebno ćemo se sećati žrtava palih u Prvom svetskom ratu, žrtava genocida koji je nad našim narodom načinjen u Drugom svetskom ratu, prvenstveno se misli na genocid koji je u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj počinjen nad Srbima i da ćemo zajedno graditi monumentalna spomen-zdanja kako bi negovali kulturu sećanja;
- da ćemo preduzeti energične podsticajne mere u cilju povećanja nataliteta;
- da ćemo kontinuirano da pomažemo srpski narod u regionu i dijaspori;
- da ćemo sačiniti zajednički plan infrastrukturnih projekata Republike Srbije i Republike Srpske, pogotovo da ćemo realizovati izgradnju auto-puta Banjaluka-Beograd, zatim gasovod kroz Republiku Srpsku i aerodrom u Trebinju, kao i izgradnju zajedničke hidroelektrane.
Na kraju, ili na početku, da Svesrpski sabor smatra da državni organi Srbije i Srpske treba da ponude narodima u okruženju sporazum o istorijskom pomirenju, trajnom miru i razvoju, da razvijemo ekonomske veze kroz Berlinski proces, Otvoreni Balkan i kroz proces evropskih integracija.
Na ovom tekstu i na ovom glasanju vi, poštovani narodni poslanici, podsetiću vas, glasate za tekst u celini. Svojim glasanjem kreirate budućnost našeg naroda i svi zajedno upisujemo se u istoriju kao neko ko je ovo prihvatio ili odbio, ponavljam, u celini.
Na današnji dan treba svima, pa i našim građanima, na prvom mestu da pojasnimo i stvari učinimo kristalno jasnim, danas to treba da kažemo i da stojimo iza svoje reči. Verujem, i pored političkih razlika, političkog pluralizma, konkurencije ideja, različitih stavova, da po ovom pitanju bi morali pokazati i narodno i nacionalno i državno sabranje, odnosno sabornost, da postoje teme i pitanja koja nisu stvar dnevnih političkih podela i to ne umanjuje i ne sprečava, ne limitira rasprave po svim drugim temama i drugim oblastima. Ova deklaracija donosi ono što nam je trebalo ili što nam je nedostajalo ne samo godinama, nego decenijama unazad. Pre svega nam treba sabornost i jedinstvo, ne pro forme, nego radi opstanka i očuvanja našeg identiteta i naše države.
Živelo Kosovo i Metohija, živela Republika Srpska i živela Srbija!
Hvala mnogo.

Hvala vam.
Pre nego što pređemo dalje na dnevni red, želim odmah da izreknem opomenu narodnom poslaniku Aleksandru Jovanoviću.
(Aleksandar Jovanović: Zašto?)
Zbog sramotnog dobacivanja tokom obraćanja predsednika Vlade, a posebno po tački koja se tiče deklaracije o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničke budućnosti srpskog naroda.
(Aleksandar Jovanović: Sram vas bilo, izdajnici.)
„Izdajnici“ vi govorite nekom drugom, možete sebe da pogledate u ogledalo, pa to da pričate, to imate pravo, ništa drugo nemate pravo. Tako da imate opomenu. Hvala vam, sedite.
Idemo dalje.
Da li predlagači, odnosno predstavnici predlagača žele reč? Ne.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Izvolite, reč ima Milica Nikolić.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani predsedniče Vlade, članovi Vlade, članovi nadležnih institucija, poštovani narodni poslanici i građani Republike Srbije, na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, razmatrali smo predloge koji se nalaze na dnevnom redu i ocenili da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Verujem da ćemo danas i od predstavnika Vlade čuti detaljno o ovim predlozima, verujem da ćemo i od narodnih poslanika čuti različita mišljenja, ja se iskreno nadam u skladu sa dnevnim redom.

Nema sumnje da će usvajanje predloga koji su na dnevnom redu uticati na to da život građana Srbije bude bolji, ali uticati i na to da nastavimo izgradnju naše Srbije. U tom smislu izdvojila bih one predloge koji se odnose na obezbeđivanje novčanih sredstava za izgradnju auto-puta i brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica za izgradnju obilaznice oko Kragujevca, zatim urbanističke infrastrukture i nacionalnog stadiona sa pristupnim saobraćajnicama. Ovo izdvajam, jer je upravo ovo dokaz da nastavljamo sa svim onim što smo uradili u prethodnih 12 godina, jer rezultati su očigledni vidljivi i postoje u svim oblastima, ali pogotovo kada je u pitanju put i železnička infrastruktura.

Čujemo od predstavnika bivšeg režima, a to je bila tema i na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, čuvenu priču o zaduživanju. Mislim zaista da je važno zbog građana Srbije da podsetim da su se i oni zaduživali, ali da napomenem da je to bilo podaleko većim kamatnim stopama i sigurna sam da niko ovde od nas, a verujem ni građana Srbije, ne može da se seti apsolutno nijednog značajnog, kapitalnog infrastrukturnog projekta koji je urađen do 2012. godine, ali je važno i da napomenem da je posle njihove vlasti 2014. godine stopa javnog duga iznosila 78% u odnosu na BDP.

Dakle, nijedan infrastrukturni značajni i kapitalan projekat, a toliki javni dug i onda nam oni danas govore o zaduživanju.

Na kraju, prosto i logično pitanje postavlja se, a ko se to danas na svetu ne zadužuje i čija to ekonomija može da izdrži, ali to vam je isto kao priča o litijumu?

Dakle, nije važno šta je istina, apsolutno nije važno šta je istina, važno je samo da kažu nešto što će njima možda doneti neki politički poen ili da to bude neka prilika koja će ih možda dovesti na vlast, a što je uglavnom i u svakom slučaju na štetu srpske države.

Zbog toga ja ću svoje izlaganje završiti rečima predsednika Aleksandra Vučića, pobednička, ekonomski snažna, suverena, nezavisna i slobodna Srbija je ona Srbija za koju dišemo, za koju živimo i koju volimo više od svega. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo Brnabić.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi premijeru, uvaženi članovi Vlade, uvažena guvernerko, pa među brojnim i važnim, da kažem tačkama dnevnog reda današnje sednice imamo i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i EU o učešću Republike Srbije u programu EU – Građani, jednakost, prava i vrednosti.

Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova na današnjoj sednici je razmatrao ovaj predlog zakona i doneo odluku da predloži da Narodna skupština prihvati ovaj predlog zakona.

Interes naše zemlje za pristupanje ovom programu je višestruk, a naročito imajući u vidu naše čvrsto i trajno opredeljenje i jasno trasiran put ka članstvu EU. Reč je do sada o najvećem programu EU namenjeno je zaštiti vrednosti na kojima se Unija zasniva, a sam program je uspostavljen uredbom Evropskog parlamenta i Saveta Evrope, odnosno Saveta EU, koja je usvojena 28. aprila 2001. godine.

Krajnji cilj je podsticanje i održavanje ravnopravnog, otvorenog pluralističkog, uključivog i demokratskog društva utemeljenog na pravima. Program će naročito pružiti podršku organizacijama civilnog društva i drugim akterima na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i transnacionalnom nivou u realizaciji njihovih aktivnosti usmerenih na tematske oblasti programa.

Kada govorimo o finansijskim aspektima, a svakako da je to pitanje od najvećeg značaja kada je reč o realizaciji programa i projekata, u finansijskom razdoblju 2021. – 2027. godina predviđeni proračun ovog programa EU je čak jedna i po milijarda evra. Srbija će svojstveno tome imati i finansijsko učešće u programu za 2024. godinu u iznosu od 14 miliona dinara i ta sredstva su već obezbeđena budžetom za 2024. godinu.

Sam sporazum i aneksi zaključeni uz sporazum predviđaju jasna pravila koja će omogućiti dobro finansijsko upravljanje, kontrole i revizije ovih sredstava od strane svakog subjekta koji ova sredstva dobijaju.

Nešto konkretnije u okviru tematskih oblasti u kojima će Srbija učestvovati programi i projekti koji će se realizovati pored ostalog usmereni su na sprečavanje i borbu protiv nejednakosti i diskriminacije, promovisanje punog uživanja prava žena, rodne ravnopravnosti, promovisanje prava deteta, podizanja svesti o pravima deteta u sudskim postupcima, izgradnju kapaciteta sistema zaštite dece, zaštitu i promovisanje prava osoba sa invaliditetom, sprečavanje rodno zasnovanog nasilja nad ženama i devojčicama i nasilje u porodici, zaštiti žrtava takvog nasilja uključujući decu koja su ostala siročad zbog krivičnih dela u porodici i podržavanje i obezbeđivanje istog nivoa zaštite u celoj Uniji za žrtve rodno zasnovanog nasilja.

Kada je reč o tematskim oblastima program je usmeren na jačanje projekata koji su usmereni na promovisanje i angažovanje i učešće građana u demokratskom životu, razmenu između građana različitih država članica i podizanje svesti o zajedničkoj evropskoj istoriji, kulturi i zajedničkim vrednostima.

Na kraju bih istakao da je za naš evropski put veoma važno da se našim građanima približe vrednosti EU. Svakako da će ovaj program kroz projekte u kojima će učestvovati i naši građani, dakle, naše organizacije civilnog društva i udruženja građana, kroz projekte bratimljenja gradova i druge oblike saradnje i učešća građana doprineti ostvarenju tog cilja.

Odbor za ljudska i manjinska prava je veoma zainteresovan da se Republika Srbija uključi u sve programe koje imaju za cilj jačanje ljudskih prava i verujem da ćemo koristeći, da kažem i našu kontrolnu funkciju Narodne skupštine i nakon usvajanja ovog predloga zakona biti u mogućnosti da pratimo njegovu primenu i pozivam vas da u danu za glasanje usvojimo ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Sada reč ima izvestilac, narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava raspravljao je o međunarodnim sporazumima koji je zaključila Vlada Republike Srbije i preporučio Narodnoj skupštini da usvoji predložene zakone.

Naravno na sednici Odbora vodila se jako duga debata oko toga da li su takva zaduženja potrebna Republici Srbiji. Odbor je zauzeo stav da Srbija treba da nastavi da se izgrađuje, da Srbija treba da uvećava svoju imovinu kroz infrastrukturu, da poboljšava kvalitet života svih građana na teritoriji Republike Srbije i povećava konkurentnost domaće privrede i samim tim povećava i uposlenost i povećanje zarada svih građana Republike Srbije.

Najveći kritičari su bili oni koji su, moram to da kažem, da nijedan od ovih kredita ne ide za tekuću potrošnju, a najveći kritičari svih ovih zakona bili su pripadnici bivšeg režima koji su apsolutno svaki dinar zaduženja za vreme njihove vlasti gurali u tekuću potrošnju. Kada pričamo o stepenu javnog duga, mogu da vam kažem da je on bio 17,5 milijardi evra na kraju 2012. godine i pitam svoje kolege iz bivšeg režima, a šta je to Srbija dobila za tih 17,5 milijardi evra koliko ste zadužili Srbiju?

To je taman onoliko i za vreme SNS za 12 godina umesto za vaših četiri ili pet zadužena Srbija, ali imamo preko 400 kilometra autoputeva, imamo nove bolnice, imamo nove škole, još 300 kilometara autoputeva se gradi, modernizuju se pruge, imamo i brze pruge. Postavljam pitanje šta su kolege iz bivšeg režima uradile, izgradile, stvorile sa prvih 17,5 milijardi njihovog javnog duga.

Očigledno da odgovor nemaju čim dobacuju, čim se toliko ljute, ali doći ćemo i na te vaše razloge za ljutnju, pošto je i toga bilo na sednici Odbora, ali onda je očigledno da nekima smeta što Srbija danas ne mora da podiže kredite kao za vreme bivše vlasti za plate, za penzije, hoćete da kažete da nije bilo tako, zato što nismo tada ni imali privredu.

Očigledno je da u nedostatku ekonomskih i bilo kakvih argumenata koje biste koristili vama preostaje samo da kod ljudi koji ne znaju određenu problematiku pokušavate da steknete političke poene širenjem straha i panike.

Kao kad neko kaže – nema veze, mi sada duplo dugujemo, pa neka me neko ubedi da je tačno ako jedan građanin ima platu 40.000 dinara i rata kredita mu je 20.000 dinara, isto živi kao onaj koji ima platu 100.000 dinara, rata kredita mu je opet 20.000. E, kada njih budete ubedili ove sa 40.000 plate, dođite da pričate tu priču.

Drugo, širenje straha, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam rođen pored jednog rudnika, proverio sam život pored dva, za razliku od vas koji ni o jednom rudniku ne znate ništa i koji širite apsolutnu paniku, bez ikakvog jednog jedinog argumenta, nekima su motivi donacije koje dobijaju od raznih stranih donacija, da ne spominjemo sada koje su, a neke su da eto možda na toj političkoj priči, koju oni prave, pokušaju da se domognu vlasti. Samo da vam kažem još jednom, rudnik u životu niste videli, niste živeli, niste nijednu posledicu osetili, ja sam ceo život proveo pored rudnika u Majdanpeku, i pored tri rudnika u Požarevcu. Ja imam pravo o tome da pričam, i ne plašim se rudnika za razliku od vas, koji svojim neznanjem plašite sve građane Srbije.

Hvala vam.
Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Narodni poslanik Aleksandar Jovanović, izvolite.

Dobar dan i zdravo živo, izdajnička vlado Olafa Šolca.

Ko me finansira? Mene niko, za razliku od tvog šefa Aleksandra Vučića, a on se zove Gerhard Šreder, a može i Bil Klinton.

Nego, da mi pređemo na stvar, gospodo prodavci tuđe zemlje, tj. svoje zemlje, gospodo koji radite za Rio Tinto.

Kada krene ovako, ja molim reditelja, jel se vidi, Bil Klinton, onaj koji nas je bombardovao, ova ruka na ramenu Aleksandra Vučića, kako je krenulo, sledeće je normalno, jel tu gospođa Milica Stamenkovski, nije tu. Okej.

Sledeća je zakletva Aljbinu Kurtiju, na koju ste se zakleli vi i pola vas koji sedite tu, prodali ste Kosovo, i kada to tako krene, prvo Klinton, pa onda zakletva Aljbinu Kurtiju, na nezavisnu državu Kosovo, onda se završi potpisivanjem smrtne kazne za ljude koji nas hrane u Gornjim Nedeljicama, a to je sporazum koji ste potpisali sa Šolcom.

Poruka građana Srbije, juče iz Valjeva, na ovaj dokument na smrtnu kaznu, čarobnoj dolini koja nas hrani je ovo (narodni poslanik cepa papir), to je poruka vama i vašem Šolcu, jadna i bedna, šta se smeješ Jovanov, šta je smešno? Jadna i bedna je država, gospođo Brnabić, je u tome da li će se kopati nekakav litijum ili ne, odlučuje Olaf Šolc.

Da li mi dozvoljavate da pustim nešto šta ste rekli pre dve godine, da li smete?