Izvinite, poslaniče, samo sekund, ako niste primetili narodni poslanik govori o deklaraciji koja je od nacionalnog interesa. Ja mogu da razumem da to nekoga ne zanima, ali dopustite narodnom poslaniku makar da govori. Nastavite.

Znači, da bi se deklaracija razumela, potrebno je da se prisetimo šta joj je prethodilo. Prethodila joj je politička kampanja satanizacije srpskog naroda čija je kruna bila usvajanje sramne rezolucije o navodnom genocidu u Srebrenici. I zato ću nešto pre nego što se ponovo vratim na deklaraciju reći o Gebelsovskoj laži da je u Srebrenici počinjen genocid.

Po definiciji, po međunardonom pravu kada neko hoće da počini genocid, on uništava jednu etničku grupu ili pokušava da je uništava. Kada neko hoće da uništi određenu etničku grupu, on prvo po logici stvari uništava njen najvitalniji i reproduktivni deo, žene i decu.

U Srebrenici u julu 1995. godine, među žrtvama nije bilo žene i dece. Bilo je na žalost nekoliko starijih maloletnika, ali je na osnovu dokumenata BiH, tzv. armije BiH, utvrđeno da su ta lica bili pripadnici te oružane formacije. Vojnici vojske Republike Srpske, po presudama Haškog tribunala, ne samo što nisu ubijali žene i decu u Srebrenici, nego su više od 20 hiljada žena i dece, autobusima i kamionima organizovano prevezli u pravcu Kladnja i Tuzle, na teritoriji kontrole Vlade u Sarajevu, da bi ih na taj način spasili od logične očekivane osvete srpskog stanovništva koje je pre toga preživelo veliki teror od strane tzv. Armije BiH.

Podsećam da su pre toga jedinica armije BiH, počinile strašne pokolje u Kravici, Zalazju, u Bjelovcu, Sikirićima, Lozničkoj rjeci, Podravanju i drugim selima u Podrinju i oko Srebrenice i Bratunca.

Navešću samo još jedan primer kao dokaz da u Srebrenici nije bilo nikakvog genocida u Srebrenici i Podrinju. Naime tih dana u ruke vojske Republike Srpske, palo je oko hiljadu pripadnika armije BiH, u susednoj Žepi. I nikom od njih nije falila dlaka sa glave, svi su živi i zdravi došli svojim porodicama. Zašto?

Zato što su se predali. Vojska Republike Srpske je poštovala međunarodno pravo i njih je tretirala kao ratne zarobljenike.

Na žalost vojska u Srebrenici je dobila naređenje da se ne sme predati, da se mora probiti do Tuzle i Kladnja i nastaviti operativna dejstva protiv vojske Republike Srpske i oni se probijali po dubini, po teritoriji koja ima dubinu 80 km, i tu je došlo do teških bitaka sa vojskom Republike Srpske, obe vojske su žestoko stradale, i na žalost na muslimanskoj strani je poginulo nekoliko hiljada vojnika.

Zašto ovo pričam? Zato što se svi oni danas nalaze na spiskovima žrtava navodnog genocida. Usvajanje Deklaracije, prvo na Svesrpskom saboru, pa zatim od strane parlamenta Republike Srspke, političko Sarajevo i mediji u Sarajevu su iskoristili da ponove optužbe kako republika Srbija i republika Srpska ruše ustavni poredak BiH, i kako ruše Dejtonski sporazum.

U pitanju je laž, klasična zamena teza. Naime, u deklaraciji o kojoj mi danas raspravljamo ima tačno deset tačaka koje govore o Dejtonskom sporazumu i u svakoj se izričito potencira neophodnost poštovanja Dejtonskog sporazuma i poštovanja Ustava BiH.

S druge strane, upravo Sarajevo i njegovi politički mentori preko raznih visokih predstavnika a pomenuću samo Karlosa Vestendorfa i onu englesku pijanduru Pedija Eždauna, su Republici Srpskoj oteli 83 nadležnosti koje su joj pripadale po mirovnom sporazumu koji je postignut u Dejtonu, a poptisan u Parizu.

Ja ću zbog tih stalnih laži i zbog toga što smo mi zaboravan narod, podsetiti na samo nekoliko najvažnijih nadležnosti koje su otete Republici Srpskoj i srpskom narodu u BiH. Po Dejtonskom sporazumu, Republika Srpska je imala pravo na svoje Ministarstvo odbrane i na svoju vojsku i ona je to posle rata imala i to je oteto.

Po Dejtonskom sporazumu, kontrola granica i rad graničnih službi bili su u izričitoj nadležnosti entiteta, odnosno Republike Srpske, sada granične prelaze kontroliše Sarajevo. Ministarstvo finasnija i trezora BiH, su protivustavna i protiv Dejtonska kategorija, jer po mirovnom sporazumu po dogovoru na osnovu koje je uspostavljena BiH, vođenja fisklane politike je u nadležnosti zvanične Banja Luke, takođe grubim kršenjem Dejtonskog sporazuma, Srbima u BiH, nametnuta je SIPA, zajednička obaveštajna bezbedonosna agencija i zadnji slučaj koji ću pomenuti, zadnja nadležnost, Srpskoj je praktično otet pravosudni sistem bez ikakvog pravnog osnova, ukinuti su VSS i VTS Republike Srpske, a nametnuti sud i tužilaštvo BiH.

O čemu se ovde radi? Radi se o tome da je u Dejtonu dogovorena Bosna i Hercegovina, tri konstitutivna naroda, država koja ima status labave konfederacije, a oni hoće da stvore unitarnu Bosnu i Hercegovinu u kojoj će Srbi, a kasnije i Hrvati postati nacionalna manjina. Zbog toga je izuzetno važno što se ovom deklaracijom potencira da se predstavnici Republike Srbije i Republike Srpske bore da se Republici Srpskoj vrate dejtonske nadležnosti. Dakle, da Bosna i Hercegovina bude onakva kakva je dogovorena kada smo se dogovorili, pametno se dogovorili, da prestanemo da ratujemo, da se ubijamo, već da živimo u miru kao dobre komšije.

Smatram da je to uslov da bi Bosna i Hercegovina ostala i funkcionisala kao jedinstvena država, dva entiteta i tri ravnopravna naroda.

Naravno, na kraju ću vas pozvati da glasate za deklaraciju. Zaista smatram da je u pitanju istorijski dokument. Treba je podržati, kao što treba podržati i Aleksandra Vučića u njegovoj borbi da zajedno sa predsednikom Dodikom uspostavi što čvršće jedinstvo između Republike Srbije i Republike Srpske, što čvršće jedinstvo između srpskog naroda bez obzira gde on živi. Hvala.

Hvala.
Gospodine Škrijelj, o čemu se radi?
(Ahmedin Škrijelj: Povreda Poslovnika.)
Po Poslovniku, narodni poslanik Ahmedin Škrijelj.
Izvolite.

Reklamiram član 109. stav 1. tačka 6).

Bio je taj član.

Ali nisam ga ja reklamirao. Odnosi se na izlaganje prethodnika.

Vrlo ću kratko. Ponovo danas imamo jednu spiralu negiranja genocida i izvrtanja činjenica koje su utvrđene u presudama relevantnih sudova… (Isključen mikrofon.)

Hvala vam mnogo.
Dakle, nikakve to veze nema sa povredom Poslovnika, tako da idemo dalje.
Nećete ovde ljudima uskraćivati slobodu govora. Ni vama nismo uskraćivali slobodu govora i mišljenja.
Reč ima Bogdan Radovanović.
Izvolite.

Poštovane građanke i građani Srbije, uvažena zapadna Srbijo, dnevni red. Deklaracija čije usvajanje razmatramo predstavlja ništa drugo do jedan isprazan populistički pamflet bez ikakve suštine.

Evo, kaže se u tački 5 - pripadnici srpskog naroda imaju pravo da se nazivaju Srbima, ma gde trenutno živeli. Iskreno, ja nisam znao da nam je to pravo do sada bilo uskraćeno dok mi SNS ovom deklaracijom nije otvorio oči.

Potpuno je očigledno da se ovim dokumentom pokušavaju zamaskirati mnoge brljotine ove vlasti. Dok mi razmatramo jedan takav kič nacionalistički dokument i tekst, i Srbija i Republike Srpska imaju isti problem, a taj problem se zove ozbiljna pretnja po zdravlje i po životnu sredinu.

Evo, gospodine ministre Martinoviću, ako nije problem, ja mogu da kažem, kao i moj sugrađanin Ivan Gelić, kao i moj sugrađanin Dragan Simović, ostavite više te ljude na miru.

I ja sam Srbin, veoma ponosan na tu činjenicu, kao i na našu kulturu, tradiciju, na dobar deo istorije našeg naroda i to je meni sve bitno kao Srbinu i ja svoju decu učim da budu ponosni na to što jesu. Međutim, za razliku od kreatora ove deklaracije, ja mogu da kažem da za mene integralni patriotizam podrazumeva nešto drugo. On podrazumeva konkretnu brigu o svojoj zemlji, o ljudima koji u njoj žive, o njihovom zdravlju, o tome da se osećaju dobro i da vide svoju i budućnost svoje dece u Srbiji.

I, upravo u skladu sa onim što je jedan časni Srbin Marko Miljanov često isticao – čovek vredi samo dotle dok sme svakome reći istinu u oči, zato ja želim sada da vam poručim odavde sa ovog mesta da prestanete već jednom da nas zamajavate jeftinim populizmom, dok u praksi žrtvujete moju i našu zapadnu Srbiju. Žrtvujete Loznicu, žrtvujete moju Požegu, žrtvujete Čačak, Kosjerić, žrtvujete Užice. Nemojte više to da radite.

Za sve nas koji živimo i radimo u zapadnoj Srbiji prirodna dobra i zaštita životne sredine su od vitalnog značaja i to je za nas jako važno jer se radi o veoma uspešnoj poljoprivrednoj regiji i delu Srbije koji ima izuzetan turistički potencijal.

Mogu da vam kažem da mi imamo mnogo toga da izgubimo ako se nastavi sa zagađenjem i to ne samo kada je zdravlje u pitanju, a to jeste najvažnije, nego kad su u pitanju i poslovi i egzistencija, jer džaba meni uspešan rod maline ukoliko je otrovan, džaba meni lepota reka, mog Skrapeža, Rzava, Moravice, Đetinje, Kamenice ukoliko niko ne bude želeo da dođe na odmor i na uživanje u jednu prašnjavu trovačnicu.

Dalje kaže deklaracija u tački 46 – preporuka Svesrpskog sabora da Srbija i Republika srpska objedine, ponude usluge, investicije i resurse u oblastima energetike, turizma, poljoprivrede i rudarstva. Za to vreme Skupština Republike Srpske nije usvojila Predlog deklaracije o protivljenju otvaranja rudnika litijuma i bora na teritoriji opštine Lopare, a šta se dešava kod nas u Srbiji? Kod nas u Srbiji Narodna inicijativa za zabranu iskopavanja litijuma i bora, koja je predata na Pisarnicu ove Narodne skupštine maja meseca 2022. godine i koju je potpisalo više od 38.000 građana, sakrivena od narodnih poslanika koji bi trebalo da se izjasne o njoj.

Mislim da znate o čemu pričamo. Više puta je to ponovljeno.

Još jednom da ponovim, mi se ne mirimo da zapadna Srbija bude žrtvovana. Apsolutno se ne mirimo sa tim, iako je jasno da se to u ovom trenutku dešava. Iskopavanje litijuma na području Loznice definitivno jeste najštetniji, potencijalno najopasniji projekat, ali mi se borimo i protiv slične ideje u Dobrinjskom basenu kod mene u Požegi. Borimo se i protiv divlje urbanizacije Divčibara. Borimo se protiv otvaranja kamenoloma ljudima u Kosjeriću, Podgranini, tik uz kuće, ali se borimo isto tako i protiv zastrašujuće nebrige kakva se dešavala u Užicu kada je deponija Duboko nedeljama gorela i trovala okolinu, a nas su ovde ministri, na primer Irena Vujović, evo, i premijer Vučević, ubeđivali da je sve u redu i da sistem nije zakazao.

Da završim. Svi ovi primeri definitivno govore da zapadna Srbija jeste ugrožena, a otvaranje rudnika Litijuma, koji su najavljeni, bili bi katastrofalni po meštane zapadne Srbije i zato ih apsolutno moramo štititi.

Hvala.

Reč ima Duško Pejović.
Izvolite.

Uvažena predsednice Skupštine, poštovani predsedniče Vlade, poštovani narodni poslanici, ministri u Vladi, javljam se za reč zato što je pre dva dana, a skoro je ponovljeno to pitanje koje govori o 674 eksploataciona polja i poziva se na Izveštaj državnog revizora.
Tačno je da smo mi imali revizorski izveštaj, odnosno izvršili smo reviziju pod nazivom „Upravljanje opasnim otpadom“ i to je bila revizija svrsishodnosti poslovanja, jer je to jedan od sistemskih problema koji smo uočili i koji je bio tema našeg rada i koji smo završili u 2022. godini i 21. decembra 2022. godine smo objavili taj izveštaj, a onda smo, kada smo dobili odazivni izveštaj, prihvatili taj odazivni izveštaj, ocenili ga da je istinit i verodostojan i onda smo izdali tzv. poslerevizioni izveštaj, tako da imamo dva izveštaja po ovom pitanju. Poslerevizioni izveštaj je izdat 18. aprila 2023. godine.
Naime, zašto sam se javio za reč? Zato što je pre dva dana poslanica Pavlović, ako sam dobro upamtio, kazala sledeće: Trenutno se vrši 674 istražna polja.
Međutim, u izveštaju piše sledeće, na strani 29, automatski, pošto je sve na sajtu, proverljivo je - u katastru eksploatacionih polja koja se vode u Ministarstvu rudarstva i energetike, vode se od 1960. godine, i tada je evidentirano, do sada, 674 odobrena eksploataciona polja, na kojima se vrši eksploatacija svih vrsta mineralnih sirovina. Prema evidenciji Ministarstva, rešenjem je ukinuto, dakle, od početka do izvršenja revizija, 112 eksploatacionih polja, tako da je ukupan broj eksploatacionih polja u Republici Srbiji bez pokrajine 536. Prema evidenciji pokrajinskog Sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, na teritoriji pokrajine Vojvodine odobreno je 138 eksploatacionih polja, pa je ukupan broj odobrenih eksploatacionih polja u Republici Srbiji 674.
Mi smo napisali dalje da se ne vrši kontrola prijavljenih količina po datim obrascima i nije uspostavljeno praćenje i kontrola količine otkopanih i deponovanih masa svih produkata eksploatacije. Od 674 odobrena polja, nadležnim organima su dostavljeni podaci o generisanim količinama rudarskog otpada sa 193 eksploataciona polja, što stvara rizik od toga da podaci o ukupnoj količini rudarskog otpada nisu sveobuhvatni.
Kad se pogleda na strani 30, ima tabela u kojoj je tačno navedeno koliko je odobreno polja, 674, a sa koliko polja je dostavljeno izveštaja. Godine 2020. dostavljeno je 188, a 2021. godine 193.
Da napomenem da smo u poslerevizionom izveštaju naveli da je u odazivnom izveštaju subjekt revizije ministarstvo navelo da će do kraja 2025. godine biti ažuriran registar aktivnih odobrenja za eksploataciju mineralnih sirovina, kao i formiran registar eksploatacionih polja koja nisu aktivna ili na kojima postoji ili ne postoji nosilac odobrenja za eksploataciju. Nakon isteka datog roka po tim prioritetima dostaviće dokaz koji ćemo mi oceniti da li je navedena nepravilnost otklonjena.
Dakle, kada smo naveli - odobreno, nismo kazali da se i eksploatiše i da to nije u zadnje vreme, nego evidencija od 1960. godine do sada. Dakle, samo da budemo precizni. I jedan i drugi izveštaj su na sajtu i istovremeno imate mogućnost da isproveravate ovo što sam iščitao sa izveštaja. Hvala.