Koristiću vreme predsednika grupe.
Gospodin Rističević - i lije petrolejska lampa svetlost ljubičasto-žutu na debelo blato kraj staroga puta i dve-tri cigle na putu. Dosadni ste, bre! Do zla boga ste dosadni!
Jel smešno? Jel vam se sviđa, gospođo Elvira, ovo što pričam? Vidim da se radujete.
Da pozdravim mog brata i prijatelja Ratka Ristića, profesora, koji je okupio narod koji je uz njega, juče, u Aranđelovcu, u Šapcu, biće i u Beogradu. To je čovek koji voli svoju zemlju, čovek koji je priznat svuda u svetu, samo ga vi ovde nazivate barabom. Malo pre slušam ovoga što ima dva stana, penthause, Đuku. Kaže - baraba. Ratko Ristić baraba. Aj, ponovi još jednom, Đuka, što si meni rekao. Baraba Ratko Ristić. Jadno je to. Ej, ljudi, takve ljude da nazivate barabama i lopovima! Profesor univerziteta.
Što se tiče rasprave o "Rio Tintu", ona je već bila, ako se ne sećate, podsetiću vas, pre dve godine. Srpska akademija nauka i umetnosti se odredila po pitanju tog projekta. Akademici Kostić, Šolaja, pokojni Stevanović, jel su i oni barabe? Za vas su akademici i profesori barabe. To je tragedija ovoga što se zove srpsko društvo koje vi vodite. Takvo društvo nema nikakvu perspektivu. Ono je osuđeno na propast, ono je osuđeno da nestane, jer ste za šaku litijuma prodali srpskog seljaka.
Zato poziv još jednom svima da u subotu, 10-og, kada vam ističe rok da povučete ovaj ludački dokument koji ste potpisali, odustanite od toga, ljudi, ja vas molim. Nemojte to da radite svojim ljudima, svojoj zemlji, svom narodu. Odustanite od tog projekta, to narod neće. Morate da slušate narod.
Možete da pričate do sutra ovde vaše projekcije o nekakvim milijardama, o zlatnom dobu. Od toga neće biti ništa. Srpskog seljaka nećete terati sa njegove njive. To mora da vam bude jasno. Hvala.