Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, da se osvrnemo malo na RTS i na odnose sa Šolakovom imperijom.

(Aleksandar Jovanović: Hajde.)

Vi, gospodine sa Ćuskijinog bazena, da ćutite.

Radio televizija Srbije je više puta, po pitanju prenosa reprezentacije fudbalske i košarkaške, prepuštala prenose Šolakovim medijima sa kojima je blizak i ovaj vođa opozicije, da ne kažem crvenokosi, jer će mi to onda zameriti.

Dakle, ja sam postavio pitanje RTS-u o odnosu između „Dajrekt medije“ i RTS-a u odnosu na sportske prenose koji su bili emitovani na Šolakovim medijima, a da je to bilo suprotno tada članu 64. Zakona o medijima, gde takve najvažnije događaje od interesa za sve građane Republike Srbije mogu da prenose, pod jedan, mediji koji pokrivaju celu teritoriju Republike Srbije i koji emituju program, ne reemituju, nego emituju program, reemitovanje je sasvim drugi pojam. To se nije događalo i RTS je prepuštao te najvažnije sportske prenose koji su bili krcati skupim reklamama itd. i tako su Šolak i ovaj vođa opozicije prihodovali. Moj interes je bio – zašto RTS prepušta te prenose i da mi kažu da li postoji neki ugovor između „Dajrekt medije“ i RTS?

Dobio sam odgovor žutog Bujketa koji je otprilike napisao ovako – da, tačno je da su prenosili i da imaju ugovor, danas vođom opozicije itd, odnose sa „Dajrekt medijom“, ali da je ugovor, „vaše pravo da znate sve“, kako beše ono RTS govorio, poslovna tajna. Dakle, nešto što je od interesa za javnost itd, nešto je javni servis, oni su sebi dali za pravo da, recimo, u odnosu sa „Dajrekt medijom“ imaju ugovor koji je toliko poverljiv da se o sadržini ugovora ne može ni diskutovati.

Nadalje, RTS, taj isti RTS, je dopustio da programi koji reemituju program, i to bez emitovanja, navodno reemituju program, uzme deo reklamnog tržišta. Naime, članom 27. Zakona o oglašavanju, mediji koji reemituju program nemaju pravo na domaće reklame, odnosno mogu da emituju samo izvorne luksemburške reklame i upravo zbog toga što ne koriste marketinško tržište Republike Srbije ne plaćaju Srbiji ništa, dok ovi domaći mediji, uključujući RTS, koji to daleko manje plaća, moraju da plaćaju REM-u, Ratelu poreze itd. Ovi programi koji reemituju program to ne plaćaju, ali nemaju pravo ni da deluju na marketinškom tržištu Republike Srbije, odnosno da emituju domaće reklame, ali gle čuda – oni svi, ti mediji, 30-ak kanala Šolakovih, imaju domaće reklame. Dakle, to nisu reklame iz izvornog programa iz Luksemburga. Ukupno emituju 33 kanala 200.000 sekundi dnevno, ubacuju domaće reklame, nezakonito i suprotno članu 27. Ako uzmemo samo po tri evra, to je 600.000 evra. Ako to pomnožite sa 365 dana, onda znate kolika je pljačka od strane Šolaka i ovog njegovog pomagača od danas vođe ovih opozicionih poslanika. Hvala.

Reč ima gospodin Aleksandar Jovanović, po amandmanu.
Izvolite.

Imam pitanje za gospođu Đedović i gospođicu Vujović. Jel jedete vas dve čvarke? Pitam to zbog sledeće činjenice. Ima veze sa litijumom i cenom litijuma na tržištu. Ako ne jedete čvarke, a možda i jedete, treba da znate koliko oni koštaju, koliko košta tona čvaraka, koliko košta tona litijuma. Tona čvaraka košta 23.150 evra, tona čvaraka. Tona litijuma 13.200. Umesto da uložite u poljoprivredu, vi nam prosipate priču o nekakvom litijuma. Ako jedete čvarke, treba da znate da oni mnogo više vrede, nego taj litijum za koji ćete prodati dolinu Jadra. Hvala.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik, gospođa Nevena Đurić.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Milivojević i dr Dragana Rakić.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za kulturu i informisanje, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Reč ima dr Dragana Rakić.
Izvolite.

Poštovane građanke i građani Srbije, ovim amandmanom smo, moj kolega narodni poslanik Srđan Milivojević i ja, želeli da pomognemo RTS-u da RTS pomogne Aleksandru Vučiću da konačno održi bar jedno od svojih prethodnih obećanja koja je dao građanima Srbije, da će se pretplata odnosno taksa za RTS ukinuti. Tako da mi predlažemo da ovaj zakon, odnosno ove izmene zakona, krenu da se primenjuju 15 dana od dana objavljivanja. Ovo produženje roka sa osam na 15 dana je adekvatno vreme upravi RTS-a da se pripremi za ukidanje ovakvog načina finansiranja.

Dakle, pomažemo da naprednjaci ispune bar jedno od svojih obećanja. Kao što znate, Aleksandar Vučić i njegov raniji predsednik, Tomislav Nikolić, o kome danas ne znamo ništa, ni gde je taj čovek i da li je uopšte živ, oni su predlagali, osim smanjenja i ukidanja pretplate RTS-a, predlagali su da se smanji broj poslanika sa 250 na 120, čini mi se, da se smanji broj ministarstava na 15. Kao što vidite, to se povećalo, kao i pretplata za RTS. Danas imamo 31 ministra.

Obećavali su da penzije neće smanjivati i, gle čuda, baš su to uradili. Obećavali su da će smanjiti broj službenih automobila. Gle čuda, danas se procenjuje da ih je preko 30 hiljada u Srbiji. Obećavali su borbu protiv korupcije i kriminala. Zamislite, Srbija je lider po korupciji i kriminalu u Evropi i u svetu.

Takođe, ne smemo zaboraviti ni ono čuveno obećanje o kanalu Dunav-Morava-Vardar-Egejsko more. To je trebalo da donese oko 100 milijardi evra stranih investicija. Ja se pitam šta bi sa tim kanalom? Kanala nema, kao što nema ni ispunjenih obećanja. Nema, nažalost, ni odgovornosti.

Ono što smatramo da je važno za građane, važno je da imaju RTS koji ih pravovremeno, istinito informiše, ali ovakav RTS je sve drugo samo ne javni servis građana. Nažalost, mi imamo RTS koji nekažnjeno krši pravo građana na istinito, potpuno i pravovremeno informisanje koje je građanima garantovano po Ustavu.

Građani nisu u obavezi da plaćaju propagandu s kojom ih zasipa informativni program RTS-a.

Takođe sam ostala dužna građanima objašnjenje zašto smo Milivojević i ja predložili da taksa za RTS bude 40 dinara. To je zbog toga što je kvalitet informativnog programa RTS-a baš takav. Oni su sami sebe srozali na kvalitet informisanja jednog tabloida u Srbiji i to je prava mera njihovog programa. Znači, informativni program RTS-a je program koji obmanjuje građane, koji građane ne informiše nego ih dezinformiše, upravo onakav kakav nas zasipa propagandni materijal sa naslovnih strana tabloida u Srbiji. Hvala.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Zoran Lutovac, Filip Tatalović, dr Nenad Mitrović, Dragana Rašić, dr Ksenija Marković i Nebojša Novaković.
Primili ste Izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za kulturu i informisanje, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Reč ima dr Zoran Lutovac.
Izvolite.

Hvala.

Ovde smo mogli da čujemo kako je Vlada nezadovoljna izveštavanjem javnog servisa, kako su nezadovoljni pripadnici SNS, a pri tome su rekli da je zastupljenost opozicije čak veća nego što je zastupljenost vladajuće stranke.

Samo da kažemo metodološki - mi živimo u državi gde su partija i država jedno te isto, gde je to uzurpirano na osnovu činjenice da je partija uzurpirala protivustavno vlast. Na osnovu toga se metodološki ne može razdvojiti kada neko ko je iz političke stranke na vlasti govori u ime Vlade ili kada govori u ime stranke, jer je to postalo sve jedno te isto.

Takođe, što se tiče primedbe da, eto, nesrazmerno prisustvo Aleksandra Vučića, predsednika države, je prirodno zato što je on mnogo aktivan, pa kaže - čovek stalno nešto radi, svuda ga ima, prirodno je da ga ima u medijima toliko. Nije prirodno, prirodno je da ga bude na tapetu Ustavnog suda, jer ta njegova aktivnost nije zasnovana na Ustavu, ta njegova aktivnost je protivustavna. Prema tome, ne treba da bude na RTS-u, nego na Ustavnom sudu.

Najzad, kad ste govorili da su urednici iz vašeg doba, šta god to značilo, ti urednici u tom nekom drugom dobu su mogli da budu nezavisni i da uređuju program bez uticaja. Sada su podobni, upravo zato što rade ono što im se kaže. Isto tako biste mogli da kažete - evo, i Vesić je iz vašeg doba, pa smo ga zadržali. To vam je isti princip analogije. Hvala.

Gospodine Lutovac, pre nego što po Poslovniku dam reč, vaš amandman glasi: "U članu 3. reči - osmog dana zamenjuju se rečima - desetog".
Ovo sam sa namerom rekla zato što sve vreme ovih dana svi vi insistirate na dnevnom redu. Meni je namera, mi nismo odmakli od 3. člana prvog zakona, da radimo samo po dnevnom redu. Zamerate svima što ne govore po amandmanima. Evo ja sam sad pročitala kako glasi vaš amandman. Znate i sami šta ste rekli.
Milenko Jovanov po Poslovniku.

Poslovnik. Član 106. stav 1. govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Vi ste upravo pročitali kako glasi amandman gospodina Lutovca. Imali ste prilike samo da slušate dva minuta šta on priča i da to nikakve veze nema sa amandmanom. Nijednog trenutka ga niste vratili na tačku dnevnog reda, pa vas molim da ubuduće reagujete.

Ako već hoće da rade po dnevnom redu, neka to sami krenu, a vi kao predsedavajuća imate obavezu da ih u tom pravcu usmeravate. Znači, ne da ih saslušate dva minuta da oni završe sve ono što su imali i pripremili ne znam ni ja gde i napisali da izdeklamuju, nego lepo kada vidite da govore van dnevnog reda da ih vratite na tačku dnevnog reda pa da o tome pričaju. Da nam objasne zašto treba da stupi 10 dana, a ne osam dana kako je predloženo i kako već piše.

Znači, to je trebalo da uradi, a ne da nam priča zbrda zdola sve što mu palo na pamet da istroši dva minuta.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radomir Lazović, docent dr Biljana Đorđević, Robert Kozma, prof. dr Đorđe Pavićević, Natalija Stojmenović, docent dr Rastislav Dinić, Marina Mijatović i Bogdan Radovanović.
Primili ste Izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za kulturu i informisanje, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Reč ima Bogdan Radovanović.
Izvolite.