Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Milica Nikolić.
Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovane predsedniče Vlade, članovi Vlade, narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, na Devetoj sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatrali smo predloge zakona koji su danas na dnevnom redu i ocenili da su svi predloženi zakoni u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Zacrtali smo ciljeve planom „Skok u budućnost - Srbija 2027“ i može se reći da su ovo koraci zapravo koji nas vode do, između ostalog, prosečne plate od 1.400 evra i prosečne penzije od 650 evra.

Dobrom i odgovornom politikom, dobrim i odgovornim rukovođenjem državom, javnim finansijama, mi imamo prihode veće nego što su zapravo bili i planirani za čak 133 milijarde dinara i mi zapravo sada raspoređujemo ovaj iznos na ono što je u ovom trenutku najznačajnije i to je svakako natalitet, ali naravno i zdravstvo i poljoprivreda i prosveta, ali, naravno, i sektor odbrane.

Još na predstavljanju plana „Srbija 2027“ na početku godine, ako se sećate, predsednik Vučić je govorio da u toku ove godine mora doći do znatnog povećanja iznosa za roditeljski dodatak za novorođenu decu i da to zapravo jeste prioritet. Dakle, ono što je bila njegova ideja i ono što je on obećao građanima Srbije, mi u ovoj godini evo i realizujemo.

Naravno, značajno su jako sredstva koja se izdvajaju za zdravstvo, za lečenje od retkih bolesti, naravno, za planiranje infrastrukturu, za vraćanje obaveznog vojnog roka, za plate u prosveti, ali važan je i iznos koji se odvaja za kapitalne investicije.

Nažalost, predstavnici opozicije na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo nisu podržali nijedan od ovih zakona. Nisu ništa od ovog navedenog podržali. Tačnije, nisu smatrali da su predloženi zakoni u skladu sa pozitivnim normama naše države, ali sam sigurna da će takva situacija biti i ovde i da ništa zapravo drugačije neće biti kada je glasanje u pitanju.

Zašto je to tako? Pa, zato što ih, prosto, ne zanima ono od čega će građani Srbije živeti bolje, zato što ih, prosto, ne zanima ono od čega će naša država biti jača. Tako je bilo i dok su bili na vlasti, zanimalo ih je samo i isključivo ono od čega će oni živeti bolje i zanimalo ih je kako će 550 hiljada građana Srbije ostaviti na ulici, bez kore hleba.

Danas ih nešto drugo zanima. Danas ih zanimaju politički poeni koji misle da pobede predsednika Vučića. Zanima ih svaka tragedija koju mogu zloupotrebiti kako bi stekli neki jeftin politički poen. Zanima ih kako da zabrane ono od čega je zapravo Srbija oduvek i živela, a to je rudarstvo, a imamo i onaj mučeni zakon koji su predložili, a u kojem ne znaju ni oni sami šta su napisali.

Dakle, samo i isključivo politički poen kojima misle da pobeda predsednika Vučića i za njih je očigledno velika i bruka i sramota. Iza njega su rad i rezultati, a sve dok se narod bude pitao sigurana sam da ga neće pobediti.

Hvala.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu je na svojoj sednici je podržao rebalans budžeta i preporučuje narodnim poslanicima da iz razloga poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, razdeo 24, ovoj rebalans podrže.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada sam se vratio u ovu Skupštinu 2012. godine, sredstva za podsticaja su ukupno iznosila u poljoprivredi 19 milijardi. Danas je agrarni budžet razdeo 24, zajedno sa akcizom, negde oko 132 milijarde. To je više od 1,1 milijardu evra. Suvi podsticaji za poljoprivredu su negde oko 115 milijardi ili negde oko milijardu evra.

To je bio san nas poljoprivrednika, da doguramo do budžeta od milijardu i samo da vam kažem da je to šest puta više nego što je bilo 2012. godine, kada je kurs evra takođe bio oko 117 dinara za jedan evro.

Upotrebu ovih sredstava Ministarstvo poljoprivrede je dogovorilo sa udruženjima poljoprivrednika u pregovorima i razgovorima koji su obavljeni u toku ove, a bogami i prethodne godine.

Odbor je pored podržavanja ovog agrarnog budžeta, s obzirom da se piše Strategija za 2025. do 2034. godine, imao nekoliko preporuka.

Preporuka u skladu sa ekspozeom premijera je, a premijer je rekao da 70% naše poljoprivrede je sirovina za stranu prerađivačku industriju, da cilj strategije u sledećoj godini, prvi veliki cilj bude obnova prehrambenog suvereniteta Republike Srbije i prehrambene sigurnosti njenog stanovništva.

S obzirom da do 2000. godine naša kola u poljoprivredi klize nizbrdo, potrebno je uložili napor i vratiti se na obnovu prehrambenog suvereniteta, odnosno da naša biljna proizvodnja bude uvezana sa našim imputima, što je više moguće, odnosno da bude uvezana sa našom prerađivačkom industrijom, našim stočarstvom, s obzirom da u ovom trenutku koristimo impute koji su strana semena, u većini slučajeva preprati za zaštitu bilja, strana mehanizacija, a biljna proizvodnja je uvezana sa stranim stočarstvom i stranom prerađivačkom industrijom i to treba okrenuti u korist naše prerađivačke industrije.

Ta biljna proizvodnja koja se obavlja od prilike bez stočarstva raubuje poljoprivredno zemljište bez stajskih đubriva. Teško je obnoviti kvalitet poljoprivrednog zemljišta, a zbog toga što smo orijentisani na biljnu proizvodnju ugovori o slobodnoj trgovini ne daju odgovarajuće rezultate zato što na određeni način postajemo sve više uvoznici mesa i mleka i Odbor je smatrao da u Strategiji poljoprivrede u 2024. godini prvi cilj treba da bude ono što je u skladu sa ekspozeom predsednika Vlade, a to je obnova prehrambenog suvereniteta Republike Srbije i prehrambena sigurnost njenog stanovništva.

Takođe, Odbor je preporučio da sledeće godine ovi podsticaji budu veći, da agrarni budžet bude uvećan, ali da se mnogo pažnje namerni ruralnom razvoju, s obzirom da sredstva u ruralnom razvoju u Evropi iznose 25%, a da kod nas to više nego upola manje, jer u ruralnom razvoju su sredstva za investicije, za nabavku novih grla kvalitetnih, za voćarstvo, za podizanje voćnjaka, za objekte.

Takođe, Odbor preporučuje da se određeni iznos u sledećem nekom budžetu odredi za sezonske intervencije da bi u teškim uslovima, odnosno kada cene na tržištu budu daleko manje, pomoću sezonskih intervencija, recimo, u proizvodnji voća, proizvodnje mleka, da u situacijama kada to na mesec, dva dana pada, da se tim sredstvima interveniše i da se tako čuva dohodovna sigurnost poljoprivrednih gazdinstava.

U svakom slučaju, Odbor preporučuje da se izdašni podsticaji izdvajaju za svaki hektar koji je prekriven uslovnim grlima, pokriven voćnjakom i povrćem i da tako naša proizvodnja raste, jer ona je moguće da dostigne umesto sadašnjih 1500 do 2000 evra. Na takav način može da raste od pet, šest i deset hiljada evra.

Zato vas pozivam da s obzirom da je agrarni budžet više nego izdašan, da ovog puta, bez obzira na stranačke razlike, podržite budžet iz razloga što je on u agrarnom delu 24 daleko veći, šest puta veći nego što je bio 2012. godine. Hvala vam.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Hadži Milorad Stošić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi članovi Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imajući u vidu da ovaj Ppredlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom nosi posebnu težinu. Čuli smo izlaganje ministarke, koje je bilo sveobuhvatno i detaljno. Ovaj zakon je na 3. sednici Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva razmatran i Odbor je odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je podnela Vlada, u celini.

Predlog zakona je bitan za svako dete, svakog roditelja, porodicu i naše društvo u celini. To je naš ulog za budućnost, naše nasleđe, podrška za našu decu.

Republika Srbija je uvek težila da dodatno poboljša materijalni položaj porodica sa decom, da dodatno unapredi prava i dužnosti roditelja da podižu i vaspitavaju decu, kao i da naša deca imaju još bolje uslove života koji bi im omogućili pravilan razvoj, a sve u cilju da se podrži dobrobit porodice deteta i budućih generacija.

Zato su pred nama zakonske odredbe koje predstavljaju deo ukupne društvene brige o deci i doprinose poboljšanju uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece, daju poseban podsticaj za rađanje dece i pružaju podršku materijalno ugroženim porodicama, porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju i decom sa invaliditetom, kao i deci bez roditelja staranja. Ovim naša država pokazuje spremnost i opredeljenost u oblasti populacione politike, ne zanemarujući pri tome i demografske potrebe.

Predložena zakonska rešenja prvenstveno imaju za cilj da značajnim uvećanjem iznosa roditeljskog dodatka, posebno za prvo i drugo dete, poboljšaju se materijalni uslovi za porodice i smanji se time pritisak na porodicu u delu obezbeđivanja sredstava za rađanje i podizanje dece. Takođe, povećanjem iznosa roditeljskog dodatka i načina isplate za drugo, a posebno za treće i četvrto dete, država preuzima na sebe deo troškova rađanja, izdržavanja i školovanja dece u periodu i do 10 godina nakon rođenja deteta.

Ide se u dobrom pravcu da se izjednači materijalni položaj preduzetnica i drugih radno angažovanih porodilja po osnovu fleksibilnosti oblika rada sa zaposlenim ženama kod poslodavaca.

Naime, način utvrđivanja visine ostalih naknada po osnovu rođenja i nege deteta ne treba da se razlikuje od načina utvrđivanja visine naknade zarada za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta u pogledu perioda u kome se posmatraju osnovice na koju su plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Predložene zakonske izmene i dopune imaju za cilj povećanje stope ukupnog fertiliteta, odnosno plodnosti sa trenutnih 1,67% na 1,71% do 2030. godine, kroz implementaciju mera finansijske podrške porodicama, uključujući povećanja roditeljskog dodatka i paušala za opremu. Ovim merama se podstiče rađanje, smanjuje se ekonomski teret roditeljima i unapređuje demografska slika naše zemlje kroz dugoročne stimulacije nataliteta.

Verujem da će donošenje ovog zakona biti od izuzetnog značaja, jer između ostalog, odražava čvrsto opredeljenje države da rađanje dece ne bi smelo da pogoršava ekonomski i društveni položaj porodice sa decom, već da država time preuzima na sebe deo troškova rađanja dece i njihovog izdržavanja i školovanja, sa posebnim osvrtom da se podstakne rađanje prvog i drugog deteta, jer obično se i kaže ako nema prvog, teško da će biti i drugog i trećeg.

Pozivam narodne poslanike da u danu za glasanje podrže donošenje ovog zakona i pokažu da je danas podrška porodicama sa decom ponovo na mestu koje mu pripada, u vrhu prioriteta ove Vlade, Narodne skupštine i predsednika Republike. Zato upućujem apel svim kolegama narodnim poslanicima da u danu za glasanje glasamo za ovaj zakon. Zahvaljujem se na pažnji.

Hvala.
Da li sada predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovanović.

Dobar dan svima. Zdravo živo.

Hoću da se obratim Milici Đurđević Stamenkovski, koja je jedna od predlagača ovog zakona.

Slušajte me sad dobro, gospođo Đurđević Stamenkovski, citiram vas. datum je 18. mart 2023. godine, miting ispred Hrama Svetog Save. Evo šta ste vi izjavili pred hiljadama ljudi: „Ne damo Srbiju, ne damo vam Trepču za Rio Tinto, ni oltare za „Beograd na vodi“, ni Gračanicu za fabriku „Mercedesa“. Mi ne prodajemo Srbiju za lažna obećanja vaših gazda iz Brisala.“ Nije se tu zaustavila. Kaže - od obećanja neće odustati i od svoje borbe. „Hoću da kažem, predugo je ovaj narod lagan. Došli smo da vas pozovemo na žilavost, na junaštvo i na dugu borbu. Vi ste čuvari kosovskog zaveta. Ova straža će biti budna. Aleksandre Vučiću, 24 sata kada budeš bio u Briselu i Ohridu, kad budeš bio u Vašingtonu, ovde se srpski narod pita“. Govorila je gospođa Đurđević Stamenkovski.

Vama se obraćam, gospođo Stamenkovski. Znate li šta ste vi?

Izvinite, narodni poslaniče, samo dve stvari da vam kažem.
Po Poslovniku, narodni poslaniče, dakle, član 107. ne možete da se obraćate direktno nikome drugom osim meni.
Što se tiče člana 106, molim vas da se vratite na dnevni red. Uvek vam u principu dajemo o čemu god želite da govorite, mi vam damo da govorite, ali hajde ovaj put zaista, važne su teme na dnevnom redu, držite se dnevnog reda i obraćajte se meni. Kršite Poslovnik, član 107. morala sam da vas upozorim.
Izvolite.

Gospođo Brnabić, ja znam da ste vi rob Poslovnika i zakona svih mogućih u ovoj zemlji, počev od Ustava. Vi to negujete kao jevanđelje svaki dan.

Nemojte me prekidati, ja vas molim. Ja nisam došao ovde da vas slušam, nego da govorim.

Sad ću da vam kažem nešto u vezi vašeg budžeta. Prethodno ću da se obratim gospodinu koji se juče nama svima obratio iz Njujorka, to je predsednik ove države, koji sebe predstavlja kao izvesnog Pantu. Čovek je rekao juče da će da dođe u ovu Skupštinu i da će da razbuca opoziciju kao Panta pitu. E, pa ja tom Panti sad poručujem da dođe ovde u Skupštinu, pa da uradi ono što najbolje zna, a to je razbucavanje svega kao pitu, počev od ove države koju je razbucao kao pitu, počev od Kosova i Metohije, koje je razbucao kao pitu, zajedno sa institucijama ove zemlje koje je razbucao kao pitu, nek dođe da nas razbuca kao pitu, jedva čekam da nastavi tako kao što je i počeo.

Znači, on je sve što je rekao slagao. Na redu su Gornje Nedeljice, za koje je takođe namenjena sudbina te pite koju će da razbuca. Slobodno dođi, Panto, ovde, pa da se pogledamo u oči, da vidimo koga si ti to lagao 12 godina, počev od Srba na Kosovu, gospođo Đurđević Stamenkovski, koje ste ostavili na cedilu.

Ja sam vas na prošlom Kolegijumu, gospođo Brnabić pitao zašto bežite od sednice na kojoj će se raspravljati o tome šta se trenutno dešava na Kosovu i Metohiji. Vi ste rekli – pa, čekamo opoziciju da skupi potpise. Pa, što vi čekate opoziciju? Što vi ne skupite sami potpise? Vi ste ovde suverena većina. Što bežite od onoga što se dešava na Kosovu i Metohiji. Dvanaest godina ste lagali ljude i sad ste ih ostavili na cedilu. To oni nisu zaslužili. To je vaša politika. To je sudbina i ljudi iz Gornjih Nedeljica, nestanak, kao što piše u projektu Jadar.

Sad da se vratim na temu dnevnog reda, da me više ne bi prozivali. Jedna od glavnih stavki u ovom budžetu, pored rafala, što ukupno čini 52% ovog budžeta, jeste EKSPO. Da li je tu gospodin Siniša Mali? Da li ste tu, gospodine Mali, nešto vas ne vidim? Dobro, nema veze.