Pritom vas molim da sledeći put kada ostanete tako sa pravom na repliku, budete u sali kad krenemo sednicu.

Ministre Mali, kada bih ja želeo da pričam o prošlosti, onda bih mogao da vam kažem da ste vi reprezent vlasti koja je 2000. godine ostavila sprženu zemlju. Između ostalog, plate od 40 evra, javni dug od 170% BDP-a, inflaciju od 112%, opustošen PIO fond, devizne rezerve od samo 387 miliona evra, dug za neisplaćene tri penzije i 24 dečja dodatka.

Kada bih hteo da budem ličan, mogao bih da vas podsetim da smo delili kancelariju, da nije pametno pljuvati u vis, jer na kraju to padne na vas, ali ja nisam takav.

Ovde smo danas da pričamo o vašem rebalansu budžeta, u kome ste nam izložili da ima para i za kupovinu aviona i za opremu za BIA i za stranačke uhljebe i za EKSPO, samo nema za prosvetne radnike, kojima ne samo da ne date zasluženo povećanje plata, nego ih i vređate kada kažete da imaju trenutno plate koje su veće od republičkog proseka, pošto u poslednjem dokumentu Republičkog zavoda za statistiku to jednostavno nije tačno. Prosečna plata u prosveti je 89.000 dinara, što je manje od republičkog proseka, koji je 95.000 dinara. Da bude jasno, ono što Stranka slobode i pravde zahteva je da osnovna plata za nastavnike, učitelje, vaspitače sa sedmim stepenom bude 120.000 dinara. To je minimum.

Zahvaljujem se.
Pravo da odgovori, prvi potpredsednik Vlade, ministar finansija, Siniša Mali.
Izvolite.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, uvaženi narodni poslaniče, malo ste vi pobrkali. Pljujte vi u vis koliko hoćete, ja 2000. godine nisam ni bio u zemlji, ako se ne varam, ni godinu dana pre toga, ni par godina pre toga, nego sam završavao studije u Americi. Tek sam se vratio 2001. godine, posle više godina u inostranstvu, tako da ste opet malo pobrkali lončiće.
Ono što je važno za građane Srbije je upravo vaša politika i rezultati vaše politike, kada je nastavno osoblje i kada su prosvetari u pitanju.
Drago mi je izuzetno da se vi borite i da vas interesuje životni standard ljudi u prosveti, a kako se desilo da za vreme vašeg mandata, i o tome sam govorio malopre, je prosečna zarada u prosveti bila samo 44.000 dinara? Kako se to desilo? Kako tada umesto da imate ljude koji su u vašoj stranci koji su zaradili stotine hiljada i stotine miliona evra i u svoje privatne džepove stavili toliko novca za vreme mandata vas na vlasti, pa kako tada niste razmišljali o prosvetnim radnicima nego sada ste se, eto, našli vi koji ste uništili Srbiju, vi koji ste pozatvarali fabrike, koji ste svaku perspektivu građanima Srbije uništili, vi se nalazite sada, ideolog i željan da pomogne prosvetnim radnicima. Treba da vas bude sramota.
Prosvetni radnici u vaše vreme 44.000 dinara prosek, sa povećanjem koje planiramo našim prosvetarima od 1. januara naredne godine, a biće 50% više nego što će dobiti drugi zaposleni u javnom sektoru, prosečna zarada prosvetnog radnika biće preko 97.000 dinara.
Ono što je posebno važno, još jedanput, da vas ispravim, junska plata prosečna u prosveti – 96.929 dinara, upišite cifru, prosečna u Srbiji – 95.804. dinara.
Još jedanput, upišite cifru, zapamtite, pa da znate.
Hvala puno.

Hvala, ministre.
Gospodine Nikeziću, nećemo u beskonačnost sa replikama. Mislim da ste se razjasnili vi i ministar finansija.
Poštovane kolege, ja sasvim dobro čujem šta ko govori.
Prema tome, moja odluka, uz izvinjenje gospođi Tomić za malopređašnju grešku.
Izvolite, ovlašćeni predstavnik Aleksandra Tomić.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Vlade, ministri, kolege poslanici, mislila sam da počnem od Predloga budžeta za 2024. godinu, koji je u stvari osnovni dokument na osnovu koga radimo rebalans, ali ću početi, pre svega, od pitanja koje se ovde otvaraju juče i danas, to je zašto se finansira EKSPO?

Mislim da građanima Srbije mora da se ponovi, pre svega, da je to jedno takmičenje i konkurs na kome je Srbija kao država učestvovala i pobedila jednu Španiju, jedne SAD i dobila mogućnost da organizuje ovu svetsku manifestaciju sa 84 glasa za. Kada se glasalo o tome da Beograd bude centar 2027. godine, kada je u pitanju EKSPO, i on ima svoju temu, ta tema se zove sport, kultura i zabavni sadržaj.

Prema tome, Srbija ima veliku čast da ugosti sve zemlje sveta na ovakvoj manifestaciji.

Ono što je Vlada Srbije i predsednik Vučić što su smatrali za potrebno, to je da ovakvu jednu manifestaciju, pored toga što ćemo finansirati, iskoriste kao jedan privredni i ekonomski zamajac za investicije koje će se odnositi na celu Srbiju, zato što mi imamo projekte koji su u toku, a ima ih 323 projekta vezano za Beograd, odnosno Srbiju 2027, gde su praktično sve oblasti pokrivene time.

Zbog toga govorimo o toj cifri investicionoj koja iznosi 17 milijardi, a ne govorimo o cifri koja će isključivo iznositi 1,5 milijardi koje se odnose isključivo samo na EKSPO i na centralnu manifestaciju.

To je ono što treba građanima uvek govoriti, jer negde se zaboravi. U tom ponavljanju i napadima o tome zašto EKSPO, mi smo protiv EKSPA, pa onda ste protiv međunarodnih manifestacija da se održavaju u Srbiji. To tako treba onda reći, a nemojte napadati Vladu zbog čega ulazi uopšte u ovakve projekte.

Druga stvar, kad su u pitanju „Rafali“, kupovina „Rafala“, mi nismo čuli ni od jedne opozicione stranke da li su oni za nove tehnologije kada je u pitanju odbrambena industrija, da li im smetaju možda „Rafali“ ili bi možda pre Suhoj 35 da kupimo ili možda neke druge avione, tipa F16, da li je u pitanju politička raspodela kada je u pitanju tehnološki razvoj i kupovina najsavremenije opreme kad je u pitanju avio industrija ili uopšte su protiv bilo kakve kupovine, uopšte su za demilitarizaciju kad je u pitanju naša odbrambena industrija. To moraju da se izjasne pred građanima. Građanima nekad nije jasno zaista koje poruke šalje ona strana koja napada SNS, Vladu Republike Srbije i predsednika države, jer se negde stiče utisak da su protiv svega, a to znači i zaustavljanje Srbije, to znači zaustavljanje i plata i penzija, zaustavljanje bilo kakvog tehnološkog razvoja koje je nemoguće zaustaviti.

Onoga trenutka kada mi posmatramo svoje ekonomske parametre, znači, makroekonomske faktore i kada ih analiziramo u odnosu na centralne zemlje EU, to znači da mi zaista idemo rame uz rame sa najrazvijenijim državama EU.

Do sada, ako ćete do 2012. godine da gledate rezultate, oni su se isključivo odnosili na poređenje zemalja u regionu. Sada kada Srbija ima obim stranih direktnih investicija 60% u odnosu na ceo region, mi zaista možemo da se poredimo sa razvijenim državama. To je ono što je ministar Mali pokušao da kaže da smo mi sada na osnovu rezultata u prvih šest meseci praktično druga zemlja po tim ekonomskim rezultatima kad je u pitanju rast, ali kad pogledate 2018. i 2023. godinu, mi smo u prvih šest zemalja EU. To je zaista jako dobar rezultat. Za jednu državu koja je bila bukvalno ispod bilo kakvih parametara kada je u pitanju posmatranje u odnosu na članice EU, mislim da Srbija zaista ide dobrim putem kad je u pitanju razvoj.

Zato mi danas razgovaramo o dobrim rezultatima, odnosno pozitivnim rezultatima koji su u iznosu od 132,5 milijardi dinara. To je znači onaj višak koji Srbija treba da podeli. Na kraju krajeva, dobre rezultate koje država obavlja i koje privreda generiše da podeli zajedno sa građanima Srbije.

Nije istina da ovako dobar rezultat neće imati bilo kakvih rezultata po građane Srbije, zato što smo juče imali priliku da čujemo da rast i razvoj mogu da se podele, pa ako Srbija napreduje sa 3,8% rasta, onda ne može da se razvija. Ne znam. To su neke nove ekonomske metodologije po kojima očito opozicioni poslanici posmatraju uopšte ekonomiju Srbije, ali u bilo kojoj ekonomiji, bilo koje države, rast, naravno, ide paralelno sa razvojem. Rast su brojke koje pokazuju onaj deo koji se odnosi na kvantitativne promene, a kvalitativne promene su razvoj. To su primene novih tehnologija, otvaranje novih delatnosti, otvaranje novih radnih mesta, zatim nova zanimanja koja se javljaju u proteklim godinama. To je ono zbog čega je jako bitno da se osvrnemo oko sebe i vidimo u poslednjih pet godina koliko se mnogo toga promenilo, kada je uopšte ekonomija u pitanju.

Ono što je za nas najinteresantnije to je da je taj spoljnotrgovinski promet zaista povećan, i to je ono što pokrivenost uvoza izvozom iznosi 76,6%, da je uopšte trgovina koja je obavljena u proteklom periodu na nivou od nekih 39 milijardi evra, s tim što je pokrivenost ta, rekla sam, 76,6%, ali ono što je najinteresantnije jeste da je industrija napredovala u svom rastu od 2,5%, a gde su one prerađivačke industrije čak veće za 3,6%.

To je ono što pokazuje da sve ono za šta smo se godinama borili, da budemo ne samo proizvođačka zemlja, kada je u pitanju određena vrsta proizvoda, uspemo da promenimo strukturu same privredne industrije, da su metali i metalska industrija zaista povećani, da je onaj deo koji se odnosi na fabrike koje su vezane za automobilske industrije, koji su najveći generatori razvoja, zaista učinile to da i ovo, kada isplaćujemo i plate i penzije, više ne moramo da dajemo iz budžeta, nego na osnovu ljudi koji zaista rade i firmi koje zaista prave profit, i porezi i doprinosi koji se slivaju u kasu zaista omogućuju održivost funkcionisanja javnih finansija.

Mi smo očuvali makroekonomsku stabilnost u uslovima koji su zaista kompleksni. Kada pogledate sva ratna dejstva i na Bliskom istoku, i u Ukrajini, i u delu kada govorimo o promenama, kada su u pitanju lanci snabdevanja, ali ono što je važno reći jeste da smo zaista kao država gledali da u svakom segmentu, gde treba, iz ovog rebalansa budžeta popunimo sve ono što je velika potreba, a tu jeste i poljoprivreda, tu jeste i deo koji se odnosi na podršku porodici, zdravstvo, pogotovo tačka 25.3, a to je lečenje retkih bolesti koje se leče u inostranstvu.

Onaj deo koji meni je u stvari svima nama jedan od najvažnijih, a to je ako nemate jaku ekonomiju, ne možete da branite na adekvatan način svoje srpske nacionalne interese. Iz ovog rebalansa budžeta 2.856.656.000 dinara je više dato Kancelariji za Kosovo i Metohiju, a upravo zbog toga da bi se sproveo plan područja socijalne zaštite koje je država Srbija opredelila za naše ljude koji žive na teritoriji Kosova i Metohije. Sada će po prvi puta ljudi koji nemaju posao dobiti određena finansijska sredstva. Time u stvari želimo da zaista pošaljemo jednu snažnu poruku i svetu, a danas će imati prilike i gospodin Vučić u 19.30 časova u UN upravo da otvori ovu temu, da pokaže koliki zulum i nasilje trpe Srbi i nealbansko stanovništvo od strane Kurtija i njegove vlasti iz Prištine.

Mislim da smo pokazali, pre svega, veliku odgovornost kao država prema svom narodu koji je zaista sada na velikom udaru. Mi smo sada svesni toga ti Srbi koji žive dole su u stvari topovsko meso za Kurtija koji želi jedan egzodus, praktično, da izvrši i potpuno aneksira teritoriju Kosova i Metohije i pretvori je u neku svoju državu, a mi se žestoko suprotstavljamo tome. Samo velikom i jakom diplomatijom u svetu možemo da jednostavno, odbranimo srpske nacionalne interese, ali bez jake ekonomije ne postoji odbrana srpskih nacionalnih interesa. Zato smatram da je ovakav rebalans zaista jako potreban i pokazuje jednu političku odgovornost svih onih učesnika koji se nalaze ovde u parlamentu.

Kada kažete da ste, recimo, za vraćanje vojske, a onda nećete da glasate za ovakav rebalans, onda mislim da se pokazuje jedna vrsta ili neznanja, ili licemerstva. Ne možete da budete za jedno, a da ne podržavate drugo. Deklarativno smo za vojsku i za odbranu nacionalnih interesa, a kada treba zaista da država izdvoji iz budžeta određena sredstva za uvođenje obaveznog vojnog roka, onda to ne želite da podržite. Mislim da je na svima nama velika odgovornost o tome kako ćemo se izjasniti za ovaj rebalans, a mislim da je i opoziciji sada prilika da pokaže koliko zaista želi da podrži nacionalnu politiku Republike Srbije i očuvanje svih nacionalnih interesa.

Ono što je za nas ovde šokantno to je da upravo u ovim danima, kada Kurti sprovodi najgore nasilje, mi ovde nemamo ni jednu reč praktično napada na zvaničnu Prištinu od strane opozicije, već samo skreću temu i pokušavaju da tu temu izopšte iz političkog polja.

Mislim da je za nas jako važno da, kada govorimo o rebalansu budžeta, ovo je danas život, realan, i za građane Republike Srbije, ali i za sve naše građane koji danas žive na teritoriji Republike Srbije, bez obzira što se nalaze pod okriljem ili UN ili pod okriljem EU koja je tu jedan od organizatora takvih pregovora Beograda i Prištine. Mislimo da je za nas veoma važno da i danas pošaljemo snažnu poruku podrške predsedniku Vučiću koji će sigurno o tome govoriti danas u Njujorku. Zato je sigurno za nas važno da mi podržimo ovakav rebalans budžeta u danu za glasanje i pokažemo, pre svega, koliko smo politički odgovorni prema svima. Hvala.

Hvala, gospođo Tomić.
Pošto su govorili svi ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima potpredsednik Narodne skupštine Edin Đerlek.
Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi predsedniče i članovi Vlade, ministri, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku jednu malu digresiju pre nego što se vratim na dnevni red.

Danas je u Novom Pazaru i u Raški dan žalosti i stoga želim da izrazim najdublje saučešće porodicama stradalih. Radi se o ocu i troje maloletne dece i još jednoj mladoj ženi, komšinici, koja je putovala sa njima i zaista je ovaj događaj potresao čitavu javnost, pre svega, opštinu Rašku i grad Novi Pazar. U trenucima te tuge i žalosti koja je zadesila naš grad, u nedelju popodne smo, nažalost, imali potpuno bespotrebno, bez imalo senzibiliteta i osećaja za okolnosti, nedopustive i veoma opasne provokacije na nacionalnoj osnovi i zato smatramo da svi nadležni organi, i tužilaštvo i policija, moraju da reaguju i da sankcionišu ove pojedince. Kao što znate, u Novom Pazaru, Srbi i Bošnjaci vekovima žive zajedno bez i jednog jedinog incidenta i ovakve stvari su apsolutno nepotrebne i nedopustive, pogotovo ako pričamo o miru i stabilnosti.

Juče je predsednik govorio da je mir naša nasušna potreba. Ako već govorimo o miru i ako već želimo mir, onda moramo da činimo korake koji vode ka tom miru, a ti koraci su kategorička osuda i sankcionisanje ovakvih pojedinaca.

Ja sam na jednoj od prethodnih sednica govorio o sveukupnom ambijentu i upozoravao sam na jednu pogubnost prenaglašene, nacionalističke i od određenih pojedinaca ratno huškačke retorike. Dovoljno je da pogledate televizije sa nacionalnom frekvencijom i ja mislim da svako od nas političara mora da ima odgovornost za izgovorenu reč i za to čemu vodi ta izgovorena reč. Meni je jako žao što sam napravio ovu digresiju ali smatram da je jako važno bilo da ovo spomenemo danas.

Vratiću se na dnevni red, jer kad je u pitanju rebalans budžeta, radi se o dobrom i pozitivnom rebalansu, budući da imamo 133 milijarde od planiranih. To je rezultat jedne odgovorne ekonomske politike ove države. Rekao bih i da je očekivano budući da imamo i privredni rast. Čuli smo juče ministra Malog koji je rekao da smo drugi u Evropi po rastu. Međutim, imamo i najveću stopu, rekordnu stopu zaposlenosti koja prelazi preko 10%, preko dva miliona ljudi plaća poreze i doprinose. Imamo priliv stranih direktnih investicija čak 12% više u odnosu na prethodnu godinu koja je bila rekordna i imamo najmanju stopu nezaposlenosti koja je tri puta manja u odnosu na period od pre 12 godina.

Ovo sve su egzaktni podaci koji govore o tome da država sprovodi jednu ozbiljnu i odgovornu ekonomsku politiku i da Srbija ide napred i ovo su podaci koje niko ne može osporiti. Upravo zbog toga imamo priliv od 133 milijardi veći od inicijalno planiranog koji sad možemo usmeriti prema prioritetima. Drago mi je što taj novac usmeravamo ka poljoprivredi, 18 milijardi više, što čini blizu 7%, budžeta, to su najveća budžetska izdvajanja za poljoprivredu.

Takođe mi je drago što izdvajamo za zdravstvo, za prosvetu. Prosvetni radnici zaista zaslužuju pristojna primanja, jer obnašaju najvažniju ulogu u našoj zemlji. Uz to, imamo ogromna ulaganja u infrastrukturu, brze saobraćajnice, autoputeve, pruge, škole, bolnice, sve ono što je predviđeno programom „Skok u budućnost 2027“. međutim, da bi taj skok bio zaista skok, on je nemoguć ukoliko Srbija hramlje na jednu nogu. Zašto to kažem, zato što „Skok u budućnost“ podrazumeva jednako ne samo Beograd i Vojvodinu, već i istok Srbije, zapad Srbije, jug Srbije, ali isto tako i Šumadiju, Sandžak, sandžačke opštine.

Nažalost i dalje u Sandžaku imamo duboko nerazvijene i devastirane opštine, i dalje imamo najveću stopu nezaposlenosti, i dalje imamo plate ispod republičkog proseka. Ono što najviše zabrinjava, mladi ljudi podjednako Srbi, Bošnjaci nam odlaze sa ovih prostora, oni najkvalitetniji, najobrazovaniji. Zato je neophodno da mnogo više ulažemo u Sandžak iako poslednjih godina imamo izvesna ulaganja, mnogo veća nego što su bila ranije, ali potrebna su veća ulaganja.

Takođe je potrebno ubrzati projekte koje smo definisali. Pre svega tu mislim na autoput preko Pešteri, na brzu saobraćajnicu Kraljevo-Novi Pazar, na prugu od Raške do Novog Pazara i na novu zaobilaznicu oko Novog Pazara, ne na ovu postojeću kako bi sprečili onaj kolaps u Pazaru i zagađenost vazduha i kako bi što je još važnije, privukli investitore, otvorili nova radna mesta, povećali životni standard i zadržali te mlade ljude u zemlji.

Zbog toga mi je jako drago što za ovaj rebalans ide takođe i zakon koji predviđa finansijsku podršku porodicama sa decom. Za prvo dete 500.000, za drugo 600.000, za treće preko dva miliona, za četvrto preko tri miliona, 15 puta veća sredstva u odnosu na period od pre 12 godina. To jasno pokazuje da država vodi računa o instituciji porodice koja predstavlja osnovnu ćeliju u jednom društvu, međutim, nisu dovoljne samo populacione mere. Pored ovih populacionih mera koje su sjajne potrebno je etablirati jedan drugačiji sistem vrednosti u čijem epicentru je porodica, porodične vrednosti, jaka i snažna porodica, jer samo to će predstavljati temelj opstanka i razvoja naše zemlje. Zato će narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja podržati ove zakone u danu za glasanje.

Hvala kolega.
Reč ima gospodin Dragan Jović.

Cenjeni građani Srbije, uvažene koleginice i kolege, ajde što budžet kritikujemo mi kako vi kažete, mrzitelji, nego vas kritikuje i vaš Fiskalni savet koji vam govori neprijatne istine pa gledate da im zapušite usta tako što smenjujete predsednika Pavla Petrovića.

Osvrnuću se na budžet za poljoprivredu koji je na nivou budžeta za prošlu godinu i na koji sam Fiskalni savet ima velike primedbe. U kom smislu? Rebalansom budžeta povećana su sredstva za direktne podsticaje, što znači za ulaganje po glavi stoke, po jedinici površine, po broju grla, ali problem je u tome što mere za ruralni razvoj trpe smanjenje i što su za ovu godinu smanjene tri i po puta u odnosu na količinu za 2023. godinu. Ruralni razvoj znači dame i gospodo ulaganje u sredstva za navodnjavanje, ulaganje u mehanizaciju, ulaganje u napredak. Svega toga u ovom budžetu ima, ali je skresano. Dakle, sredstva su rebalansom smanjena za tu namenu. To je veliki problem.

Dalje, želim da vas pitam – da li ste skoro razgovarali sa seljacima i da li znate šta misle posle četiri meseca suše i da li znate koliki je iznos direktnih gubitaka od suše, 130 milijardi dinara. Dakle, više od celokupnog budžeta predviđenog za poljoprivredu za ovu godinu. Nemojte da vas čudi što će seljaci ponovo da dolaze da traže pravdu traktorima ispred Vlade i ispred ministarstava.

Svaki 11 hektar u Srbiji se navodnjava. Imamo problem sa time. Koliko hektara može da se navodnjava sa 720 miliona evra predviđenih za nacionalni stadion? Da li možete da mi kažete? Da li Srbija ima strategiju za navodnjavanje, obzirom na klimatske promene i na pet talasa velikih vrućina koje smo imali ove godine? Ne vidim to nigde, niti vidim bilo kakvu nameru. Vidim samo nameru da se seljak, koliko god je moguće osiromaši. Za Vladu postoje seljaci prve i druge kategorije.

Podsticaja u poljoprivredi nikad više i nikad bolje, pa nije tako. Možda miljenici SNS se ne žale, ali odgajivači autohtonih rasa koji nisu po volji vlasti moraju da uzimaju kredite, jer u 2024. godini nije isplaćen ni dinar podsticaja, ni dinar za kvalitetna priplodna grla nije isplaćen dame i gospodo.

Na području Mačve želite da gradite rudnik tamo gde se može na 200 hektara zaposliti 3.000 ljudi od poljoprivrede. Razmislite o tome. Hvala.