Po amandmanu, ako mi date reč po tom. Koristiću i vreme predsednika poslaničke grupe. Drago mi je da ste se vratili i nadam se da ste bolje.
Ja moram da odgovorim isto tako na ove obmane da mi odugovlačimo sednicu. Vi bi kao predsednica Narodne skupštine takođe morali da vodite računa o vremenu i redosledu zahteva koji su vam pristizali.
Dakle, mi smo zahtev za vanrednom sednicom podneli 10. septembra. Vlada je mogla da usvoji i usvojila je rebalans tek 19. septembra, tek tada je to stiglo u ovaj parlament. Dakle, vi niste mogli nikako da to sazovete pre sednice koju smo mi tražili.
Dakle, kada pričate o odugovlačenju i kada spominjete neverovatnih 146 amandmana, ja sam kratko poslanica, ali mislim da je na svakoj sednici bilo više amandmana od tog broja, tako da prosto nemojmo ovde da obmanjujemo građane da ovde neko odugovlači.
Takođe, ja ne verujem da ću ovo sada da izgovorim, ali da podsetim isto tako građane da je prošle godine, nakon dva masakra, kada je opozicija tražila sednicu povodom bezbednosne situacije u zemlji i tražila izveštaje i REM-a i MUP-a i smenu ministra Gašića itd, vaš prethodnih, Vladimir Orlić, je sazvao sednicu u toku redovnog zasedanja, pa to možete i vi. Ja sam šokirana da ću sada zapravo da vas pozovem da pratite praksu Vladimira Orlića, pošto ste do sada bili nešto bolji od njega, ali prosto i to da se dogodi.
Molim vas da prekinemo ovu farsu da mi nešto odugovlačimo, jer nije tako. Imate načina, ukoliko nećete i dalje da bežite od te sednice, kao što bežite već dve i po godine.
Sad po amandmanu koji sam podnela. Ja sam ovde predložila, iza toga stoji čitav Zeleno-levi front, da se uvećaju prihodi od poreza na dobit pravnih lica, konkretno sa povećanjem poreza na dobit pravnih lica koji ostvaruju priređivači igara na sreću. Dakle, umesto redovnog poreza od 15%, da se taj porez za priređivače igara na sreću poveća na 50%.
To je posebno važno zato što, ako se uzme u obzir činjenica da je ostvarivanje te dobiti direktno vezano sa izuzetno štetnim posledicama bolesti zavisnosti od kojih trpe ne samo oni građani koji su žrtve bolesti zavisnosti od kocke, nego i društvo u celini… Dakle, postoje neki troškovi tih bolesti zavisnosti, postoje neki troškovi, a ne samo prihodi u budžetu od ovakvih priređivača igara na sreću, ali ti troškovi se privatizuju, onda ih plaćaju pojedinci i porodice koje stradaju, a trebalo bi društvo da reguliše nešto što je štetno.
Dakle, to je jedna od mera. Mi imamo niz mera. Mi smo kao Zeleno-levi front predložili čitavu novu politiku u vezi sa igrama na sreću. Oporezivanje i poreska politika je jedna od mera. Dakle, da se predvidi uvođenje posebne stope poreza na dobit pravnih lica koja bi se primenjivala samo na ta privredna društva koja se bave priređivanjem igara na sreću.
Primera radi, Poljska je jedna država sa najstrožijim propisima o igrama na sreću. Pored opšteg poreza na dobit pravnih lica koja plaćaju sva društva, bez obzira na delatnost, društva koja se bave organizovanjem igara na sreću podležu posebnom porezu na igre na sreću, čije se stope kreću od 2,5 do 50%, a primenjuju se po pravilu na ukupan prihod od pojedinačne igre. Dakle, još strožije nego ovo što mi predlažemo. Novac koji bi se ovako prihodovao išao bi na lečenje od bolesti zavisnosti.
Podsetila bih da je patološko kockanje jedna od najzastupljenijih nehemijskih zavisnosti. Hemijske zavisnosti su one od alkohola i narkotika. Često ljudi potcenjuju nehemijske zavisnosti. Patološko kockanje ima sve karakteristike kao hemijska zavisnost, gubitak kontrole ponašanja, preokupiranost kockanjem, nemogućnost prestanka i rizikovanje odnosa sa bliskim ljudima, ulasci u dugove. Ponavljam, od toga stradaju čitave porodice i onda one moraju da plaćaju dugove kockara. To vrlo često pogađa i osobe koje su inače socijalno ugrožene, ekonomski ugrožene.
Ne možemo se praviti da činjenica da ste vi u ovom društvu promovisali kockanje kao dobar način života, pogotovo poreskom politikom, odnosno odsustvom iste kada je reč o ovoj delatnosti, svalili odgovornost na pojedince za nešto što je odgovornost društva i odgovornost politike i nas ovde je da promenimo.
Umesto promovisanja kao poželjnog životnog izbora od koga dobiti imaju samo kockarnice i kladionice jer znamo kuća uvek dobija, moramo to pitanje regulisati.
Najzad, pošto mi o ovome pričamo neko vreme, često čujem argument i to je tačno, mi smo to predvideli u našoj novoj politici u vezi sa regulisanjem igara na sreću, da su konkretno domaći priređivači diskriminisani na neki način u odnosu na strane priređivače igara na sreću, zato što ako vi na neki način kaznite one koji se kockaju ovde u domaćim kockarnicama, oni imaju mogućnost da se kockaju onlajn.
Mi imamo i tu neke predloge kako bi to moglo da se reguliše, da se poskupi isto za 50% kockanje kod stranih priređivača igara na sreću i na taj način da dovedemo u istu ravan domaće i strane, a da regulišemo delatnost koja je štetna. To je jedno tehničko rešenje. Ja ću pokušati da ga predstavim što je kraće moguće.
Posebnim zakonom moralo bi da se uvede porez na uplate inostranim priređivačima igara na sreću od strane srpskih igrača koji bi se obračunavao na ukupan iznos uplate u određenom procentu, a gde bi komercijalna banka preko koje bi se vršio prenos morala da prilikom prenosa obustavi, obračuna i uplati u ime i za račun stranog priređivača igara na sreću dugovani iznos poreza. Uprava na igre na sreću bi imala obavezu dostavljanja spiska inostranih priređivača igara na sreću na koje bi se ove odredbe primenjivale.
Da bi ovaj poreski oblik bio delotvoran bilo bi važno da se on ne može prepoznati kao neki oblik poreza na dobit ili poreza na dobit po odbitku iz člana 40. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, pošto bi se u tom slučaju pojavila mogućnost njegovog ne plaćanja po osnovu primene odredaba nekog od ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.
Ovakav rezultat bi se mogao ostvariti predviđanjem da je osnovica za obračun navedenog poreza promet koji strani obveznik ostvari od srpskih korisnika uređenjem novog poreskog oblika u vidu posrednog poreza na koje se ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja na primenjuju. Da završimo sa tom pričom, pošto smo više puta čuli da eto to je sada neki problem zbog čega ovo ne može da se reguliše.
Podsetiću da je Zeleno-levi front predao Predlog izmena i dopuna Zakona o oglašavanju kojim predlažemo da se zabrani reklamiranje kladionica i kockarnica.
Iskoristiću samo još malo vremena da podržim koleginu Slavicu Radovanović koja je predstavila zahtev Autonomnog ženskog centra za dodeljivanje dečijeg dodatka za decu čija je majka ubijena od strane svog sadašnjeg ili bivšeg supruga, vanbračnog supruga ili partnera ili drugog člana porodice, dakle žrtve femicida. Od 2014. do 2023. godine bez majke je na ovakav način ostalo 129 maloletne dece. O njima su brigu preuzimali ili njihovi biološki očevi koji nisu izvršioci femicida ili srodnici.
Često su te porodice primorane na neki način da biraju između svoje egzistencije i toga da prime ovu decu, kojima bi svakako najbolje bilo da budu u tim porodicama. Smatramo da ona ne treba da budu diskriminisana kao beneficijari prava na dečiji dodatak. Nisu to neke velike brojke, nema razloga u tom smislu nekakvi izdaci u budžetu, nema razloga da tako nešto ne prihvatite.
Najzad jedno pitanje za ministarku za brigu o porodici. Volela bih za ministarku pravde, ali nije ovde. Šta vi radite povodom prijava o dečijoj pornografiji na „Telegram“ grupama koje se deli masovno u ovoj zemlji? Znamo da su vam grupe prijavljivale nedavno podneli jednu takvu prijavu. Od njih čujemo da se niste uopšte oglasili. Ako brinete o porodici, ovo je urgentno pitanje. Hvala.