Hvala.
Reč ima Aleksandar Mirković.

Hvala.

Poštovani predsedniče Vlade, poštovani ministri, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, naravno da nećemo prihvatiti ovaj amandman, ali da se ja ne ponavljam i one čuvene poslovice koju sam rekao pre neki dan, mislim da svakom diskusijom ovog narodnog poslanika ona dobija sve veću potvrdu. Da li je to činjenica ili nije, najbolje građani ocenjuju.

Kada već pričamo o tome ko je bio vlast ili nije, hajde malo samo da sagledamo činjenice onako realno kako stoje. Malopre smo čuli da on nikada nije trčao da bude deo vlasti, ali činjenice ga demantuju. Ovo pričam sve zato što moraju građani da znaju kome veruju i koga slušaju, jer kao što je sve istina što izgovori, istina je sasvim suprotna od onoga po papirima i dokazima.

Naime, ja sam vam već pročitao da je 2012. godine bio na listi Borisa Tadića, dakle, vlast, za bolji život, ili kako se već zvala tada ta lista. Nakon toga, prešao je u POKS, za koji je sam rekao malopre da je bio deo vlasti sa SNS. Dakle, opet ste bili vlast. Pa onda POKS dva, dakle, još malo vlasti. Od 12 godina vlasti SNS ili koliko se već bavite politikom, vi ste na ovaj ili onaj način 10 godina bili na vlasti i to je činjenica.

Kažete da ne trčite da budete vlast. Šta ste tražili na našoj listi koja je pobedila tada? Kako to? Pričate o nekakvoj lojalnosti, pričate ovde i držite moralne lekcije svima. Vaše ponašanje i vaše vaspitanje ne želim više da komentarišem, ali mi kažite koja je to lojalnost ako ste prodali SPO i POKS 1, POKS 2, drugu grupu građana ili stranku u kojoj ste pripadali.

Kažite mi sada - da li vam je malo neprijatno kada ste prodali Dragana Đilasa, sa kojim se apsolutno ne slažem, imamo dijametralno suprotno političke stavove i 12 godina imamo diskusije u gradskoj Skupštini, pa i ovde u Republičkoj? On vas je branio na televizijama različitim kada su vas se svi odrekli. On vas je stavio na listu. Zbog njega ste narodni poslanik. Kada je bilo potrebno da se glasa u onom vašem opozicionom, unutrašnjem ratu, da li se izlazi na izbore ili ne, vi ste ti prvi koji ste digli ruku protiv njega, a da na to sve dodamo i da ste već u ovom sazivu promenili tri poslanička kluba. Tako da o vašem moralu, težini vaših reči, najbolje govore vaša dela.

Ja se jako radujem što građani Srbije imaju prilike da vas vide, ali pre svega čuju, jer ste vi ono lice koje nikada ne sme da dođe u priliku da vodi jednu mesnu zajednicu, a kamoli grad i Srbiju. Hvala.

Po kom osnovu, gospodine Parandiloviću?
(Miloš Parandilović: Replika.)
Replika.
Tako bi mogli zaista ceo dan, pa tako svaki dan.
(Miloš Parandilović: Ja mogu.)
Ja znam da vi možete, možda vi nemate pametnije stvari koje ćete raditi, ali Skupština tome ne služi. Služi tome da služimo građanima, a ne za samopromociju. Izvređali ste čitav niz ljudi ovde. Dobili ste samo jedan odgovor, samo jedan odgovor ste dobili, a pritom vas niko nije pomenuo i vi sad hoćete da nastavite ovo.
Reč ima Miloš Vučević.
Izvolite, predsedniče.

Kratko ću, predsednice.
Ne treba službe, sami ste rekli da je vaša biografija javno dostupna. Kakve službe su potrebne da bi se videli svi vaši politički transferi. Pošto sam ja bio sa vama u koaliciji kada ste bili u SPO i POKS-u, ja vas znam. Kažem, sećam se vas, kako su vas promovisali i Vuk Drašković i posle, evo ga tu i ponovo ga kritikujem, Žika Gojković. Posle je Vlada Jelić video velikog talenta, onda ste shvatili da je Vlada Jelić bacio senku na Novo lice Srbije i otcepili ste se. Ja sam samo ukazao da ste vi izdali kralja i Vuka i Žiku i Vladu, a onda ste nam najavili i da ćete i veru da promenite samo nećete da promenite politiku, ali videli smo da ste sve vreme menjali politiku, tako da je prirodno da onda i veru promenite, pošto sve vreme imate transfer politike.
Bilo bi fer, kad već hoćete da budete ekspert za vojsku, da ste rekli neki broj o pripadnicima vojske, koliko je to oficira se skinulo, kako vi kažete, i vraća kredite, da vidimo koliko imamo danas oficira, koliko je juče bilo podooficira, koliko imamo vojnika, koliki je borbeni sastav Vojske Srbije i Ministarstvo odbrane.
Bilo bi fer da ste rekli da ste za vraćanje vojnog roka. Bilo bi fer da ste rekli nešto oko Kosova i Metohije, jer ćete naravno tu ući u koliziju sa ovima sa kojima potpisujete zahteve za vanredne sednice Skupštine Srbije, jer ćete vi da budete ova desna strana vaše priče, pa da podvodite tu tvrdu nacionalnu priču, narodnjačku priču. Valjda pokušavate da budete neki novi Velja Ilić, ali to ne možete to da ponovite, niti je isti ambijent, a i vi niste Velja Ilić. Ne stoji vam to što pokušavate da radite.
Bilo bi fer da ste rekli o ovim pitanjima o kojima sam ja pričao, a ne da kažete otišli su oficiri. Koji oficiri? Ne znamo, a onda bih vam ja pomogao da kažete i da pitate sada vaše koalicione partnere - što su dozvolili takvu akreditaciju Vojne akademije, da imaju danas oficir zvanja civilna, pa da može potporučnik i poručnik da se skine iz vojske, jer je dobio titulu ili funkciju, odnosno školsku spremu inženjera ili već čega?
To je taj proces demokratizacije uništavanja Vojske Srbije, demokratizacije pod znacima navoda. Ne mogu sa vama da diskutujem o tome, jer vi nikad niste ništa ni pročitali o tome, ni čuli o tome. Telefonirate, javljaju vam kako stojite u Priboju, ne baš najbolje. Malo da naučite nešto kad dosta diskutujete. Nije sporno, ja ću uvek sa vama rado da razgovaram, meni nije gubljenje vremena da razgovaram sa vama, jer sve se nadam, bili ste nekada na dobrom putu, bili ste sa nama, pa ste zalutali, neće nam se više putevi sresti, ali bar da ne lutate više i da se bavite nekim korisnim stvarima. Rekao je Aleksandar Marković oko kazana, Mirković, izvinjavam se, rekao je oko kazana - bili ste vi na to tom kazanu i te kako dugo, nego kad je nestalo čorbe i ostalih supstanci, odnosno niste bili zadovoljni koliko ima mesa, a da je više čorbe, onda ste rekli idemo mi dalje negde. Tako ste rekli kralju, tako ste rekli Vuku, tako ste rekli Žiki, tako ste rekli Vladi, a bogami najavili ste da ćete tako da uradite i veri za večeru. To je vaša politika. Hvala vam.
(Miloš Parandilović: Replika.)

Gospodine Parandiloviću, nemate ni jedan osnov za repliku. Odgovarali su vam na sve ono što ste vi pokrenuli, i to su vam pristojno odgovarali za…
(Miloš Parandilović: Dajte vi meni vreme.)
Nemate osnov.
(Miloš Parandilović: Kako nemam osnov? Pričao je čovek o meni.)
Odgovara na ono što ste vi rekli svim ovim ljudima na pristojan način, za razliku od vas, nije vas pomenuo, ne postoji osnov za repliku u Poslovniku.
Reč ima Života Starčević, pa da pređemo dalje na sledeći amandman.

Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani predsedniče Vlade Republike Srbije, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, vi ste me, gospodine Vučeviću, a bogami i kolega iz opozicije malo, kako bih rekao, nagnali da se javim za reč, a pri tome ću koristiti vreme poslaničke grupe, da znate.

Naime, Milan Kundera je napisao, početkom 80-ih godina, roman koji se zove „Nepodnošljiva lakoća postojanja“ i pominjem taj roman gde kaže da su ljudi koji trče samo za ličnim zadovoljstvima, koji ne podnose račune nikome, koji jednostavno smatraju da su apsolutno slobodni su inkarnacija lakoće, a lakoća je po prirodi sebična, bezobrazna i vrlo često nevaspitana. Težina po Kunderi se vezuje za bića i za principe i ona je moralna i nesebična.

Zašto ovo kažem? Mi smo ovde, ovih pet diskusije, mogli čuti, naravno, o rebalansu budžeta i o Zakonu o finansijskom pomoći porodici sa decom, diskusije koje su bile argumentovane, koje su bile pune analitičkih podataka i zaključaka. Naravno, bilo je i ostrašćenih govora, punih opštih i načelnih fraza, bilo je i neargumentovanih kritika, ali bilo je, kao što smo i sada imali priliku da vidimo, izliva ogoljene mržnje, pa i brojnih napada ad hominum, lično, i vi ste, predsednice, nažalost, bili meta takvih napada ovih dana, ali ne samo vi, već i mnogi drugi, sve do bacanja Ustava i psovanja.

Neko mi reče u hodniku, kaže, navikli smo na to. Ne, mi ne smemo nikada se naviknemo na to. Mi iz JS zaista nećemo nikada da se naviknemo da se šalje loša ili ružna slika iz našeg parlamenta i dok god su Dragan Marković Palma i JS, dok god smo tu trudićemo se da takvu sliku ne šaljemo.

Postoji navika da pojedini narodni poslanici politizuju ama baš sve i vi ste o tome maločas, gospodine Vučeviću, pričali. Politizuje se odlazak u vojsku, politizuje se roditeljstvo, porodica, hraniteljstvo. Postala je navika da pojedini poslanici manipulišu i onim najtananijim i najfinijim osećanjima građana Srbije, pa i maločas kada je bio amandman o tome da se ukine finansiranje vojnog roka, to me je prvo isprovociralo da se javim za reč, a onda i ova vaša konstruktivna diskusija.

Naime, ja imam dva sina koji će od sledeće godine ići u vojsku, Bogu hvala, jer su tako vaspitavani i tako treba i strašno me nervira diskusija poput tog poslanika koji hoće da ukine finansiranje vojnog roka ili recimo poslanika koji je pre neki dan rekao da građanima ovim rebalansom nudimo rat, rov i top. To je baš krajnje bezobrazno. Gde je pročitao to? U kom od ovih predloga zakona je mogao da nađe to? Naravno da je to neistina i prosto postavljam pitanje – dokle ćete da manipulišete najfinijim i najtananijim osećanjima građana Srbije? Dokle ćete da unosite paniku i strah kod građana Srbije? Šta će pomisliti kada čuju jednog narodnog poslanika koji kaže, nudite ovim rebalansom budžeta rat, rov i top?

Znači, to su te političke manipulacije koje zaista su neprimerene za ovaj dom, neprimerene za neke koji planiraju da budu ozbiljni ljudi i ozbiljni političari.

Kaže isti taj poslanik, glasaće za Zakon o finansijskoj podršci porodici, ali mu smeta kontekst. A, šta mu to smeta? Kaže – deca se ne rađaju za državu, već iz ljubavi, kaže. A, gde je to mogao da pročita da se deca rađaju za državu, gde je to mogao da pročita da se deca ne rađaju iz ljubavi? Lako je to reći, izgovoriti – al, sam rekao, ali zaista izgovarati neistine i ono što zaista ne stoji to nije ništa drugo nego politička manipulacija.

Opet, naravno, sve to zarad jeftinih političkih poena i ja se pitam dokle može da bude niska ta granica? Da li uopšte postoji dno, koje može da se dotakne u želji da se prosto ubere neki jeftini politički poen.

Znate, nije sporno biti opozicija vlasti, to je legitimno i to je dobro. Svaka vlast hoće dobru opoziciju, ali problem je kada vi zastranite u svom opozicionom delovanju i postanete opozicija građanima Srbije, jer unošenjem straha, panike, manipulacijom sa najfinijim i najtananijim osećanjima građana Srbije vi u stvari postajete vremenom opozicija samoj Srbiji. I onda ne čudi što su rezultati na izborima takvi kakvi jesu.

Ovih dana mnogo često i mnogo puta smo mogli čuti razne priče vezane za štrajk prosvetnih radnika 2. septembra. Ispričane su brojne priče koje nemaju nikakvu vezu sa istinom, da ne kažem gluposti. Pet dana se ponavlja kao neka mantra kako su tobože pravljeni neki spiskovi štrajkača, a ja zaista kao načelnik Školske uprave u Jagodini, neko ko operativno sprovodi obrazovnu politiku na terenu, tvrdim da nikakvih spiskova nije bilo, da jedino što se od podataka 2. septembra Ministarstvo prosvete slalo jeste broj škola koje su u delimičnoj ili potpunoj obustavi nastave, čak se nisu u tabelama navodila ni imena, odnosno nazivi škola.

Tako da, apsolutno ne stoji ta činjenica, ali bez obzira što je ministarka demantovala to, bez obzira što je premijer pričao o tome i demantovao, bez obzira na sve nastavlja se ta mantra, nastavljaju se te laži vezane za štrajk prosvetnih radnika, jer nema veze što nije istina, toliko je gore po samu istinu.

Jedna narodna poslanica, koja je pri tom profesor na fakultetu i naučni radnik, reče nam da su nam škole propale i da su u očajnom stanju. Taj zaključak izvela je na osnovu činjenice, odnosno na osnovu vesti da je u jednoj školi u jednoj učionici otpao plafon, obrušio se plafon.

Naravno da to što se desilo je nedopustivo i siguran sam da nadležni rade već po tom pitanju, ali ono što mene prosto zapanjilo jeste da takav katastrofičan zaključak izveden na osnovu jednog slučaja, a ta takav zaključak izvede naučni radnik, profesor na fakultetu. Zašto?

Zato što metoda kojom je koleginica izvela taj zaključak naziva se generalizacija ili uopštavanje. E, pa da vam kažem sada, generalizacija je logička operacija kojom se na osnovu posmatranja ograničenog broja članova neke klase dolazi do uopštene tvrdnje, pojma ili zaključka koji važi za sve pripadnike te klase, odnosno, treba koleginica da zna kao naučni radnik da ograničeni broj ne može nikada biti broj jedan. Jedna škola, jedna učionica.

Pritom, taj ograničeni broj nikako ne može biti jedan, ali i ono što je još strašnije za jednog naučnog radnika jeste da je generalizacija zamka u koju mnogi upadaju koliko god bili slobodoumni i radoznali. Kada uopštavamo ili generalizujemo opasno se približavamo predrasudama i stereotipima ili potpadamo pod njihov uticaj, a da se to ne bi desilo, odnosno treba shvatiti da generalizacija spada u tzv. kognitivne diverzije, odnosno greške u mišljenju koje pravimo kada neki opšti zaključak izvodimo na osnovu svog ograničenog iskustva, odnosno subjektivno.

To može da se desi nekom običnom čoveku, ali jednom naučnom radniku, pošto ovo što pričam spada u osnove naučne metodologije, metodologije naučnog istraživanja i logike naravno, tako da, u svemu tome treba, prosto je takva vrsta zaključivanja i delovanja ovde u Narodnoj skupštini, nedopustiva za jednog profesora i naučnog radnika i ne treba da se sramoti ako ni zbog kog drugog već zbog svojih studenata.

Ono kada sam pričao o nepodnošljivoj lakoći postojanja upravo važi za takve govornike u ovoj Narodnoj skupštini koji neargumentovano, koji bez analize izvode razne zaključke a samo zarad biranja jeftinih političkih poena.

No, ono što bih ja sada ovom prilikom jeste da se vratim na rebalans budžeta. Jedinstvena Srbija podržaće rebalans budžeta. Zašto? Vidite, mi, ova vlast, ministar Mali koji je tu ministar finansija već više mandata, već godinama unazad donosimo budžete, donosimo rebalanse budžeta. Koji su rezultati tih rebalansa i tih budžeta? Redovno izmirivanje svih obaveza, ekonomski rast naše zemlje kada gotovo nigde u Evropi nema ekonomskog rasta, pad stope zaduženosti, pad stope nezaposlenosti, sve veći iznos para u državnoj kasi, sve veće devizne rezerve, sve veće zlatne rezerve, sve vreme raste minimalna zarada, za vas u opoziciji, ako hoćete, i medijalna zarada raste. Rastu i socijalna davanja. I danas imamo jedan zakon koji ćemo u ponedeljak izglasati na tu temu.

Sve vreme, ono što je važnije, pored svega ovoga kroz taj budžet rastu investicije, kapitalne investicije, investicije u infrastrukturu i sve to nam donosi veliki rast BDP, da li u tom globalnom smislu, da li rast BDP po glavi stanovnika, o čemu sam pričao na početku ove rasprave.

Tako da, ne bih dalje ponavljao ono što sam pričao na početku ove rasprave. Prosto, na kraju, želim da pohvalim još jednom i istaknem ono što smo mi kao Jedinstvena Srbija istakli, a to je novih 18 milijardi dinara, dodatnih, u agrarnom budžetu. Tako da, Ministarstvo poljoprivrede sa 137 milijardi u budžetu i kako je ministar rekao sa 100,5 milijardi dinara za direktna agrarna plaćanja smo napravili iskorak.

Jedinstvena Srbija to zaista podržava i podržava svaki dalji napor u tom smislu da se ulaže u poljoprivrednu infrastrukturu, da se ulaže širenje područja koja su navodnjavanja, da se osavremenjava oprema za borbu protiv remenskih nepogoda, da budemo još bolji u odbrani protiv poplava, itd.

Znate, kako Dragan Marković Palma voli da kaže – gospodin poljoprivredni proizvođač prvo ujutru kada ustane on pogleda u nebo. Da bismo mu te njegove muke olakšali, mislim da je upravo ovo put da pomognemo poljoprivrednom proizvođaču da malo manje brine oko posla kojim se bavi.

Na kraju, hteo bih da kažem i ono što sam na kraju prethodnog izlaganja rekao, a to je, novac ne može kupiti ljubav, ali poboljšava vašu pregovaračku poziciju. Tako je i u životu, tako je i u politici, tako je i u međunarodnim odnosima. U tom smislu Jedinstvena Srbija podržava ovaj budžet i ekonomsko jačanje Srbije. Ali, Jedinstvena Srbija, i to moram ovom prilikom da kažem, podržava svaku reč koji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na Generalnoj skupštini ujedinjenih nacija u Njujorku prekjuče izgovorio. Hvala.

Hvala vam.
Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Marina Mijatović.
Izvolite.

Zeleno Levi front je podneo amandman koji se tiče projekta izgradnje komunalne infrastrukture. Mi smatramo da je neophodno dodati određena sredstva za ovaj projekat, s obzirom na to da imamo dovoljno sredstava na izgradnji nacionalnog fudbalskog stadiona, a posebno zbog toga što nam je potpuno neprihvatljivo da je Republika Srbija kao ekonomski tigar prihvatila, a mi ne možemo da prihvatimo da samo 63% domaćinstava u Republici Srbiji je priključeno na kanalizacionu mrežu, što je ukupno 65% od svih građanki i građana Republike Srbije.

Nešto malo bolja situacija je u velikim gradovima. Ako vidimo i prigradska naselja velikih gradova, mi ćemo videti da tu postoji velika razlika, a da ne pominjem koja razlika i koliko je velika ta razlika u ovoj infrastrukturi kada su u pitanju manji gradovi. Neophodno je da se ova sredstva sa nacionalnog stadiona prebace na ovaj projekat kako bi svi građani i građanke imali bolju infrastrukturu, odnosno da se ovaj ekonomski tigar ne bi pretvorio u jednu kišnu glistu i da ne dobiju građani sanitarnu zaštitu i ekološku zaštitu.

Posebno bih istakla ministru Martinoviću, da Zeleno Levi front ne reciklira ni jednu i nikakvu politiku, ni sada ni iz prethodnog perioda, već da ima svoju sopstvenu politiku koja se bavi jedino recikliranjem, dakle recikliranjem papira, plastike i drugih materijala.

Takođe, ljudi koji predstavljaju Zeleno Levi front su ljudi koji su se aktivirali zbog vaše politike iz 90-tih koja je ponovo stupila na scenu, a koja nas je 90-tih držala zatvorene pod sankcijama i u neimaštini. Ono što se sada pokazalo kao vaša politika, jeste da u toku svake godine iz Srbije trajno ode 26.000 ljudi, a kao što su vaši poslanici juče rekli jedino koliko se trajno vrati u Srbiju su tri porodice.

Mi ne recikliramo nikakvu politiku, niti smo deo bilo kakve reciklirane politike. Imamo svoju politiku i njome se ponosimo. Hvala.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Ninković.

Hvala.

Poštovani građani Srbije, kolege narodni poslanici, u članu 5. razdeo 22 – Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, program 702. Tu sada postoji opcija kada se prenamena sredstava sa pozicija projekta 5045 – izgradnja saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, u iznosu od tri milijarde dinara, prebaci na rehabilitaciju puteva i unapređenje bezbednosti saobraćaja.

Obzirom da nam pokazatelji za prošlu godinu govore da smo imali negde oko 33.000 saobraćajnih nezgoda, blizu 19.000 povređenih i čak 502 osobe koje su izgubile život u saobraćaju, svakako nam je neophodno da u bezbednost saobraćaja uložimo mnogo više sredstava. Ono što posebno zabrinjava jeste rast broja poginulih vozača bicikala za čak 22,2%.

Što se tiče rizika u javnom saobraćaju, na dnu smo lestvice Evrope, čak na 31 mestu, a svaki građanin Srbije ima 1,5 puta veću šansu da izgubi život u saobraćaju od žitelja u EU. Što se tiče sredstava za ovu poziciju, ona se nalaze na poziciji izgradnje saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica i ako uzmemo te tri milijarde apsolutno ništa nećemo uticati na taj projekat koji će se izgraditi i kada bi ove tri milijarde pretvorili u evre, to je negde taman onih 25 miliona evra koje ste vi fiktivno uvećali u zemljane radove i uzeli za stranku i stavili u vaše džepove. Pa vas molim, hajde vratite tih 25 miliona u budžet, vratite te pare što ste oteli od građana Srbije da spasimo nekom život. Hvala.