Ja vas potpuno razumem. Zaista vas razumem. Ne znam više da li smem da dam reč ministru, ali po Poslovniku moram.
Izvolite ministre, molim vas, da ne idemo dublje u ovo.

Kako, kako, kako ženi odgovoriti sa – da ili ne? Pa to je nemoguće. Pa tražite previše od mene. Da ili ne? Zar sve to što se oseća ovde u vazduhu svesti na – da ili ne. Nemoguće. Nemoguće.

Da vam kažem, ljudi, makar umesto sve nervoze i ljutnje i malo ljubavi među nama i to treba proslaviti. Zajedno se smejemo. To je lepo.
Ajte sada da se uozbiljimo.
Poslovnik? Stvarno?

Reklamiram član 106. član 107.

Dakle, Dame i gospodo narodni poslanici, vi se sigurno sećate na nekim prethodnim sednicama gospođe i mene i koliko ja vidim, ja sam slobodan. Free.

Dobro.
Gospodine Lutovac, izvolite.

Član 107, stav 1. i stav 2.

Ovde je malo to prešlo kao lično obraćanje, što nije dozvoljeno po Poslovniku.

S druge strane, ova vrsta kursadžijskog humora možda je zanimljiva neko vreme, ali da vam kažem, ovo nije stvar između dve osobe u ovoj Skupštini, ovo je stvar koja je malo šira. Ovde nas gleda cela Srbija. Ovo je stvar o kojoj moramo voditi računa. Ovo je stvar u obraćanju, gde sam već imao jednu intervenciju. Molim vas nemojte na ovaj način da tretirate žene, jer to nije u redu. Nemojte to da radite. To je loša poruka svim građanima. Ako se to radi u Skupštini, onda će se to raditi i u društvu. Molim vas, ne šaljite pogrešne poruke. Hvala vam.

Bio je član 107. već kod narodnog poslanika Rističevića, ali nisam htela da vas prekidam.
Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Milošević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Gospođo Brnabić, mi u sali imamo dva Vulina, jednog koji je vređao Draganu Rakić i drugi, koji ovde pada u nesvest kada priča o ženskoj lepoti. Ako nastavimo da radimo, bojim se koliko ćemo ih još videti. Nego, da se vratim na amandman.

Aleksinac, Babušnica, Bela Palanka, Blace, Bojnik, Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han, Vlasotince, Gadžin Han, Dimitrovgrad, Boljevac, Žitorađa, Kuršumlija, Lebane, Medveđa, Merošina, Preševo, Ražanj, Svrljig, Surdulica, Trgovište, Crna Trava, ovo su, gospodo, ako niste znali, nerazvijene, odnosno devastirane opštine samo nas jugu Srbije. Od 44 ukupno, 23 su na jugu, više od pola.

Da građani razumeju, nerazvijena, odnosno devastirana opština je ona koja ima neki prosek razvoja koji je 50 odnosno 60% niži od republičkog. To znači ako je republički prosek kuća, ispod republički odnosno nerazvijene opštine imaju samo temelj i po neki zid. Nemaju krov, nemaju nameštaj, nemaju prozore i vrata. A i šta će im? Na jugu Srbije je toplo. A imaju otprilike i toliko niže plate od prosečne.

Tamo su ljudi čuli da postoje neke prosečne plate od 100 hiljada i prosečne penzije od 45 hiljada, ali ih nisu videli. Tamo žive ljudi koji su se pretežno bavili poljoprivredom, čija penzija iznosi 12 hiljada, a ogroman broj njih, uglavnom žena, nema apsolutno nikakve prihode.

Za te ljude ste preko Ministarstva za razvoj nerazvijenih opština izdvojili 380 miliona aktivnog budžeta. Dakle, bez troškova održavanja Ministarstva. Na 44 opštine, 380 miliona i 10 miliona po opštini.

Volela bih da prvi ekonomista Srbije, Siniša Mali, ode do Žitorađe pa da proba da razvije Žitorađu sa 10 miliona, čisto da potvrdimo koliki je ekspert.

Sa druge strane, za Novaka Nedića, generalnog sekretara Vlade, opredeljeno je 15 milijarde. Što će reći da je Novak Nedić važniji nego četvrtina Srbije.

Moji južnjaci bi vas sad pitali - Lele, dal` ste, bre, normalni? Ja neću. Vidim i sama. Hvala.

Hvala.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Đorđić.
Da li želite reč? (Ne)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Radomir Lazović.
Idemo dalje.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Miloš Jovanović, Vojislav Mihailović, Predrag Marsenić, mr Vladimir Jelić, Dejan Šulkić, Vladimir Đorđević, Zoran Sandić, Ljubinko Đurković, Zoran Stojanović, Dušan Radosavljević, Slađana Miletić, mr Nenad Tomašević, Slađana Radisavljević.
Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, uvaženi ministri, mi ovim predloženim amandmanom pokušavamo da član 5. rebalansa popravimo u smislu da pokušamo da uzmemo nešto para od gospodina Siniše Malog, odnosno Ministarstva finansija, što znamo da je nemoguća misija i da prebacimo na neke pozicije koje su, po nama, odnosno po prioritetu koji ima naša stranka i naša koalicija, a to su obrazovanje, zdravstvo, kultura, odnosno da dobar deo sredstava, preko 70 milijardi lociramo na onaj deo koji se zove opremanje bolnica, izgradnja ovih objekata za prečišćavanje vode, izgradnja objekata u oblasti zdravstva, bolnica, škola, sportske infrastrukture.

Žao mi je što gospođa Slavica Đukić Dejanović nije tu, ali mi je drago da su tu i predsednik Vlade i gospodin Mali, u Kragujevcu postoji jedan fakultet koji gotovo četvrt veka, 25 godina, nema svoj objekat, nego funkcioniše na nekih pet do 10 mesta, zavisi od godine do godine. Vi sami znate da kad ste dve godine podstanar je problem, a za 25 godina to je stvarno…

Ne zameram, ali vas molim da imate u vidu da to jednog trenutka mora da se reši. Nije u rebalansu, ali predvidite to za budžet za sledeću godinu. Vrlo brzo će biti i budžet.

Što se samog Zakona o rebalansu tiče, mislim da ima i dobrih i loših stvari. Mislim da je budžet dobro projektovan, da nije bilo lutanja i maštanja, da je izvršenje, znači, više od planiranog, 133 milijardi nije malo, deficit jeste veći. Po meni, deficit i ne bi bio toliki problem da mi imamo ulaganja u objekte odnosno da imamo investicije u nešto što će vrlo brzo da nam se vrati, što će dugoročno donositi prihode i vrlo brzo da se vrati.

Meni smeta, a ja sam to pričala i pre, na prethodnoj Skupštini, da imamo ulaganja u stadion. Ja nisam protiv sporta, meni smeta ulaganje u stadione, ne samo ovaj nacionalni sa infrastrukturom, nego uopšte stadione po Srbiji. Mislim da u ovom trenutku kao država imamo mnogo bitnijih stvari od stadiona.

Gospodine Mali, rekli ste da je sport biznis. Ako je sport biznis, hajde da ga prepustimo biznismenima. Hajde da privatizujemo klubove. Ako neko misli da će kontrolom navijača da nešto iskontroliše, verujte mi da neće. Kontrola navijača sportskih klubova je kontrola džaka punog buva koji je izbušen na sve strane. I vama će se to vratiti, odnosno obiće se to vama o glavu. Ali, o tome vi razmišljajte.

Ima i dobrih stvari. Mi ćemo to podržati. Znači, mi smo za povećanje penzija. Ono što ja negde možda idealistički promišljam je da u jednom trenutku moramo zaustaviti to linearno povećanje. Ako je sad neka minimalna penzija oko 30 hiljada, pričam otprilike, a maksimalna 200, sa linearnim povećanjem od 10, znam da to nije povećanje od 10 od 1. decembra nego da je veće, mi pravimo razliku.

Recimo, onaj ko ima 30.000 dobija 33.000, onaj ko ima 200.000, on dobija 220.000 hiljada. Inicijalna razlika je 170.000, ali posle prvog povećanja mi već pravimo razliku i ide na 187.000 hiljada. Sledećim povećanjem, odnosno na deset, na deset, mi pravimo razliku od 205.000 hiljada.

Mislim da u jednom trenutku moramo raditi izmene da se povećava minimalna, a da se drže pod kontrolom najveće penzije, da to u jednom trenutku dođe u neki razuman odnos, srazmeru.

Jesam za povećanje subvencija u poljoprivredi. Dobro je što ste to uradili za 18 milijardi. Jesam za izdvajanje u vojsku, nisam samo sigurna oko vojnog roka. Bitno je da imate dobru nameru. Možda ove godine nema sredstava, ali pratićemo zbivanje pa će za neki period biti veći broj. Znajući ove sadašnje generacije, 75 dana, daj Bože da ih naučimo da vežu pertle.

Nemam neki stav kada su u pitanju „Rafali“ i nabavka, nisam stručnjak za to. Jesam da zemlja bude dobro pripremljena, naoružanja, ali nisam sigurna da je ovo pravi trenutak. Jesmo za povećanje, zato ćemo i glasati kada su u pitanju ova povećanja za drugo, treće i četvrto dete, ali pričaću o tome kasnije. Hvala.