Hvala, ministri.
Idemo dalje po listi.
Sledeća je narodna poslanica Dubravka Kralj.
Izvolite.

Hvala vam uvažena predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, dugo nisam diskutovala u parlamentu. Tek nedavno sam se posle više od godinu dana vratila i onda, negde mislim kada se vraćate, treba da se setite odakle ste počeli. Ne treba u stvari nikada ni da zaboravite.

Za nas, socijaliste sve počinje od našeg programa, od prava na besplatno, svima dostupno obrazovanje. Od ovoga sam se odvikla, od ovih dobacivanja i tenzija. Ali, hoću da kažem, za nas su prioriteti - pravo na besplatno obrazovanje, tema koja je u prethodnom periodu bila aktuelnija, nego nikada. Na državne fakultete zbog blokada nije moglo, ni da se uđe, pa su svi pohitali na privatne, kojima se baš nešto i nismo divili u prethodnim godinama, gde su školarine i te kako veće nego na državnim fakultetima, pa ako se ovakva negativna atmosfera na državnom univerzitetu nastavi opet ćemo doći do toga da mogu da se školuju samo bogati.

Pravo na zdravstvenu zaštitu - oblast koja se uvek može i mora unapređivati. Stalno i sigurno zaposlenje - mlađim generacijama ne toliko atraktivno, ali i dalje smatram da je to forma radnog odnosa koja najbolje štiti zaposlenog. Dostojanstvena starost. Na kraju - siguran krov nad glavom. Tema na kojoj se poslednjih meseci najviše radilo i gde su postignuti značajni rezultati.

Pred ovim domom 15. decembra 2021. godine ja sam postavila pitanje - kako mlad čovek da stekne stan, ako ga ne nasledi kada sa pozicije privremeno zaposlenog o stambenom kreditu može samo da mašta?

Ja sam na ovaj govor ponosna, a danas sam srećna što imamo odgovor na to pitanje - kroz program kredita za mlade, jer zaista znam da je mnogo mladih ljudi na taj način rešilo svoje stambeno pitanje.

U tom maniru i sa tim ciljem je i danas na dnevnom redu Predlog zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnosti. Jedan ambiciozan zakon koji je doneo potpuno novu motivaciju, koji je postao glavna tema i to u meri da stičem utisak kao da svi imaju po neki nelegalan objekat, jer zaista nema ko me nije pitao poslednjih dana o tome. Verujem da ovaj zakonski predlog ima potencijal da reši brojne probleme, kojima se građani suočavaju.

Daću primer, zastupala sam ženu, ona je htela da se razvede. Međutim, htela je da to bude sporazumno, bez obraćanja sudu, uložili smo ogroman napor da postignemo dogovor sa njenim, sada bivšim suprugom. Međutim, deo tog odgovora morao je da bude sporazum o deobi imovine koji pred nadležnim notarom nije mogao da bude overen zato što porodična kuća, koja je trebala da pripadne njoj, gde je trebala da nastavi da živi, sa svoje dvoje male dece, nije upisana u Katastar nepokretnosti, odnosno nije legalizovana.

Dakle, ona svoje pitanje nije na taj način uspela da reši. Mi smo podneli zahtev za legalizaciju. To je bilo pre nekih godinu i po dana. Čini mi se, o tom zahtevu do danas nije rešeno. Znači, zaista mislim da je sramota da imamo postupke legalizacije koji tako dugo traju. Podaci koji su navedeni u Predlogu zakona, dakle zvanični podaci gore o tome da postupci traju između tri i sedam godina. Mislim da je takva sporost nedopustiva, da je jako opasna. Em je štetna sama po sebi, em otvara ogroman prostor za zloupotrebe. Mi stvarno neretko čujemo kako se traže veze da se postupak ubrza, što je meni i razumljivo sa aspekta ljudi kojima je hitno da reše neki svoj problem – hoće hitno da prodaju nepokretnost, stave hipoteku da bi dobili kredit ili kao ova žena kojoj je urgentno da osigura krov nad glavom za sebe i svoju decu.

Međutim, ne smemo dopustiti drugoj strani, onima nadležnima za sprovođenje postupka legalizacije da te delikatne situacije zloupotrebljavaju tako što ćemo ih jasno obavezati na prontno postupanje u svako slučaju. Verujem da je to intencija ovog zakonskog predloga.

U tom smislu pred Agencijom za prostorno planiranje i urbanizam, koja će snositi najveći teret ovog novog zakonskog rešenja, je zaista težak zadatak. Ja im želim puno sreće u radu. Rada će nesporno biti mnogo, s obzirom na ogromno interesovanje i s obzirom na kratak rok u kome građani to interesovanje mogu da iskažu podnošenjem prijave.

Ali, njihov najvažniji zadatak i svih nas i svih nadležnih i svih koji imaju poslove u sprovođenju ovog novog rešenja jeste da ovaj zakon ne bude razočarenje, već da zaista ispuni očekivanja i da ostvari benefite koje legalizacija objekta ima za građane, da taj postupak bude daleko brži, jeftiniji, transparentniji i da građani budu svoj na svome, da imaju svoj pravno čist krov nad glavom.

Kada je reč o krovu nad glavom njega osiguravaju i dopune Zakona o izvršenje i obezbeđenju. Dakle, sada imamo eksplicitnu garanciju da niko zbog neplaćenog računa za struju ne može da izgubi svoju kuću. Mislim da je takva garancija i te kako korisna i naravno da je podržavamo.

Dakle, reč je o zakonima koji su utemeljeni, u skladu su sa našim programom, onim koji nas izdvaja iz kataloga pretežno bezidejnih političkih opcija.

O drugim zakonskim predlozima pričaće moja koleginica Dijana Radović, a ja bih za kraj uputila još jednu poruku. Naime, jedna od mojih najboljih drugarica je, neću da kažem, blokaderka, ali ide na proteste, ali je isto tako i aplicirala za kredit za mlade i isto tako njeni roditelji imaju vikendicu koju će sada moći da legalizuju za 100 evra. Hoću da kažem, imaju vikendicu, moći će da je legalizuju i zvala me je da me pita da joj dam objašnjenje. Kaže – Dubravka, kakva su to nova rešenja, šta je to novo i ja sam joj zaista sa zadovoljstvom sve objasnila, sa zadovoljstvom ću svakome pomoći i sa svakim ću se i družiti i popiti kafu i izbegavati ono o čemu se ne slažemo dokle god postoje teme o kojima se slažemo.

Moramo da se složimo da je ovo dobra šansa za Srbiju, da je prilika za korenite promene u oblasti koja jeste ranjiva. Svi koji vole ovu zemlju, mislili o nekim temama na ovaj ili na onaj način treba da imaju iskrenu želju da imamo odlučniju borbu protiv divlje gradnje i postupak koji će se približiti građanima. Ove zakonske izmene to donose. Ostavljam vreme svojim kolegama koji pričaju posle mene, a od mene poruka – da se ne udaljavamo jedni od drugih zbog toga što različito mislimo, jer pre politike smo svi ljudi i treba, bre, da budemo drugovi i kada se ne slažemo. Hvala vam.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Robert Kozma.
Izvolite.

Poštovani građani, izmene Zakona o EKSPU jesu opasno igranje sa bezbednošću građana Srbije. Umesto da nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu idemo ka podizanju standarda gradnje, kako više niko ne bi stradao zbog režimske korupcije, vlast ne odustaje od namere da svi objekti i svi infrastrukturni objekti koji su u službi Međunarodne izložbe EKSPO, koji se nalaze na teritoriji prostornog plana ili se nalaze i van teritorije prostornog plana mogu da se koriste bez upotrebne dozvole do dve godine. Po njima biće dovoljno samo pozitivno mišljenje Komisije za tehnički pregled koja je inače po Zakonu o planiranju i izgradnji samo jedan od mnogih dokumenata koji su potrebni da bi se neki objekat mogao smatrati sigurnim, da ima žig da je bezbedno.

O kojim se objektima ovde radi koji će moći da se koriste bez upotrebne dozvole? Nije to samo Sajam i paviljoni, kao što je rekao ministar Mali, radi se i o nacionalnom stadionu i o smeštajnim objektima, hotelima i apartmani, o poslovno-stambenim objektima, o bazenima i drugim objektima za vodene sportove, o pristaništu za čamce, o železničkoj pruzi do Surčina i do nacionalnog stadiona, kao i mnogi drugi objekti koji se planiraju graditi novcem građana Srbije na teritoriji prostornog plana, koji se inače prostire od Surčina do Ostružnice. Ali, ni ovo im nije dovoljno, takođe planiraju i po zakonu i po planu da omoguće da se i objekti koji se grade van prostornog plana ukoliko su neophodna infrastruktura ili kažu da je u službi EKSPO da i ti objekti mogu da se koriste bez upotrebne dozvole, a šta će to biti to ćemo tek saznati.

Suština je da će svi ti objekti biti nebezbedni po građane Srbije jer neće imati upotrebnu dozvolu, a ministar Mali se hvali da će kroz te objekte da prodefiluje tri do četiri miliona građana. Tri do četiri miliona građana ulaziće u objekte neznajući jesu li oni sigurni i bezbedni. Dakle, EKSPO je tipičan primer naprednjačke ugradnje koja nas i skupo košta, a na kraju i bezbednosno ugrožava.

Obrazlažući zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima nadležna ministarka čas to predstavlja kao legalizaciju, pa onda kaže ipak ozakonjenje, pa onda kaže – ne, ne, ipak se samo evidentira svojina ali će vlasništvo da bude upisano sa zvezdicom. Ni sama ne zna da li je odgovorna za sadašnje stanje stvari gde svaki drugi izgrađeni objekat u Srbiji nije upisan u katastar nepokretnosti.

Dragi građani, oprostite, ipak je ona samo 22 godine u Ministarstvu. Od toga se poslednjih 10 godina bavila sprovođenjem Zakona o ozakonjenju objekata.

Šta je suština? Zašto su ovako nejasni? Jer pokušavaju da sakriju pravu motivaciju za donošenje ovog zakona, a to je da on služi za legalizaciju divlje gradnje njihovih kriminalnih investitora kojima će omogućiti da nelegalno izgrađene objekte, zgrade i stanove prodaju i da enormno zarade, daleko više nego što bi zaradili da su radili i gradili legalno.

U proteklih 10 godina, dok je nadležna ministarka bila zadužena za sprovođenje Zakona o ozakonjenju, tada državna sekretarka, bujala je divlja gradnja i korupcija. Dozvoljavali su i podsticali su kršenje Zakona o ozakonjenju, omogućili legalizaciju stanova i zgrada koji nikako nisu imali pravni osnov da budu legalizovani jer je gradnja bila započeta nakon 2015. godine, godine koju je ova ministarka pompezno najavila da posle 2015. godine neće biti divlje gradnje. Ali, ne može da objasni kako smo onda došli u situaciju da tada kada je bilo 1,6 miliona nelegalno izgrađenih objekta danas završavamo sa 2,1 milion objekata koji su nelegalni, građeni bez ikakve građevinske dozvole, ikakve kontrole, niko nije proveravao statiku i konstrukciju tih zgrada i kuća. Pored toga imamo 2,7 miliona objekata koji nemaju upotrebnu dozvolu ili su nadograđeni bez građevinske dozvole, prijavili jedan građevinski projekat a sazidali sasvim nešto drugo. Ko je odgovoran za ovo? Nadležna ministarka i naprednjački kriminalni režim.

Kad smo kod kriminala i korupcije da podsetimo građane šta se dešavalo u proteklih 10 godina. Naprednjački sekretar za ozakonjenje u Beogradu Nemanja Stajić ozakonio je preko 300 objekata u vrednosti od preko milijardu evra iako nije bilo zakonskog osnova, opet građenih posle 2015. godine. I gle čuda, jedna takva zgrada od 3.300 metara kvadratnih bila je upisana u vlasništvo brata koji je bio zadužen za ozakonjenje. Hoćete li još primera?

Da li vas trebam podsetiti na bivšeg predsednika opštine Palilula, naprednjačkog predsednika Aleksandra Jovičića koji je zajedno sa građevinskim inspektorima legalizovao zgrade investitora koji su kršili zakon, koje nisu mogle da budu legalizovane. Građene su posle 2015. godine. Pri hapšenju pronašli su 300.000 evra, 11 miliona dinara, skupocene satove. Njive, voćnjake, kuće ima upisane u svoju svojinu.

Sad bi trebali da pomislimo da su oni jedini među vama koji su se ovako ponašali? Stvarno teško. Stvarno teško možemo da poverujemo u to. Pre će biti da su oni stali na žulj nekome mnogo većem među vama.

Takođe, sada će svim ovim investitorima, vašim investitorima biti funkcionalnije i jednostavnije. Nema više potrebe za mitom i korupcijom, sad će legalno moći da ozakone nešto što je nelegalno građeno. To je vaša osnovna motivacija za ovaj zakon.

Kada kažete – svoj na svome, kako reklamirate ovaj zakon, prećutite da će neko biti svoj na svome u trospratnoj vili, pri prodaji i zgrada i stanova, a neko će ipak biti svoj na svome u maloj porodičnoj kući, a to običnog građanina koristite da reklamirate zapravo poklon koji radite vašim investitorima.

Pritom, nadležna ministarka i država hoće sebe da liše odgovornosti. Kažu – mi nećemo proveravati da li su ovi objekti sigurni i bezbedni. Pa, bolje da ste rekli –evo, mi vam ukidamo državu. To je iskrenije. Neće više postojati država, mi nećemo da se bavimo bezbednošću građana. Ako se nešto sruši, po vama, krivi su građani. Svoj na svome dok plafon ne padne na glavu.

Ono što prećutkujete jeste da se ovde radi i objektima firmi. To su sale za venčanje, sportske hale, fabrička postrojenja. Neki od tih objekata su takođe građeni nelegalno i sad niko neće proveriti da li su oni sigurni i bezbedni. Ko će biti odgovoran ako se oni sruše?

Kako tek ovim zakonom tretirate građane koji su proteklih 10 godina išli da ozakone svoje objekte, platili su projektanta, platili geodeta, platili da stručno lice proveri gradnju, zatim podneli zahtev sa svom dokumentacijom, platili takse a njihovi predmeti tri do četiri godine, zbog vašeg javašluka, nisu rešeni? Razmislite kako njih tretirate, njima poručujete i kažete puj pike, ne važi, hajde sada ponovo, svoj na svome, ali zamalo. Tek da se osvrnemo na one građane koji su sve radili legalno. Šta tek njima poručujete?

Za kraj, u Srbiji ćemo biti svoj na svome kada srušimo ovaj kriminalni režim.

Hvala.
Reč ima Milenko Jovanov.

Siromah Fridrih Merc šta sve mora da čita. Iskreno rečeno žao mi je tog čoveka, ako ga ovakvim glupostima bombarduju. Od svog svog posla ako stigne da pogleda i ove njihove mejlove koje mu šalju, onda zaista verujem da taj čovek može stvarno lepu sliku da stekne o našoj opoziciji, parlamentarnoj i verovatno će im pomoći.

Ima jedna druga stvar. Uvek me je interesovalo da li je moguće da su postojali oni ljudi za koje su pričali da postoje, po jedni istoričari kažu da jesu, jedni kažu da je izmišljeno, koji su dojavljivali Gestapou toliko da je Gestapo okačio obaveštenje i objavio da ko ubuduće bude dostavljao lažne objave će biti posebno kažnjavan zato što nemaju dovoljno ljudi da postupaju po međusobnim optužbama koje Srbi podnose jedni protiv drugih u sred Beograda tokom okupacije.

Sada vidimo da takvi ljudi postoje, samo što ovi ne pišu lokalcima, ovi pišu direktno u Berlin da se žale na svoju državu, da se žale na predsednika sopstvene zemlje, na vlast u svojoj zemlji itd.

Kaže – naprednjačka gradnja, da naprednjačka gradnja su autoputevi, pruge, škole, bolnice, sve ono što smo napravili za prethodnih 13 godina i sve ono što nećete biti u stanju da okrečite kada jednog dana dođe do promene vlasti, mada ćete vi tu promenu vlasti gledati samo na televiziji, jer vi u tome učestvovati nećete.

Vi ste bivši, vi ne postojite. Vi ne predstavljate nikoga. To je istina koju ste shvatili, ja vam govorio u januaru. Niste hteli da me slušate, smejali ste se, vikali, svašta ste radili. U januaru sam vam rekao – parlamentarna opozicija ne predstavlja više nikoga, zamenjeni su ovom blokaderskom listom i svim ostalim. Sada vam je to došlo, zakucalo na vrata pa ste se setili, pa se sada svađate sa njima preko medija. Vi ćete, ako do te promene vlasti dođe, a neće doći na ovim izborima, kao što se nadate, gledati to na televiziji, iz prikrajka i od nekud drugde. Ovi ako vas pozovu negde, možda se negde pojavite i to je vaša uloga. Što se tiče na kraju ovih ljudi, lepo je što daju primer kako funkcioniše pravna država u Srbiji.

Kaže - onaj vaš predsednik opštine, onaj vaš sekretar. Uhapšeni su obojica. Kako to? Pa zar ih ne bismo zaštitili da je to stvarno tako naše? Ali ne, oni znaju unapred, oni treba da budu i osuđeni. Jer, to je ta demokratija koju nam oni nude, da istovremeno oni, ne tužilaštvo, ne sudovi, oni podignu optužnicu, osude i izvrše kaznu, ako je moguće. Sve po kratkom postupku. Taj Hamas scenario nećete da gledate u Srbiji. Hvala.

Hvala.
Reč ima prvi potpredsednik Vlade, ministar finansija, Siniša Mali.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, moram ponovo da se javim, s obzirom na to da pojedini narodni poslanici plaćaju danak svom neznanju.
Dakle, treba napraviti razliku, voleo bih da napravite razliku između tehničkog prijema i upotrebne dozvole. Upotrebna dozvola, poštovani narodni poslaniče, je pravni dokument, a tehnički prijem je inženjerski tehnički dokument koji garantuje bezbednost svakog objekta. Nama je bezbednost i sigurnost apsolutni prioritet i zato sam i rekao malo pre u svom prethodnom izlaganju da je dokument, tehnički prijem koji se zove, nakon njega izdaje se, odnosno omogućava se korišćenje objekta, kada je EHPO u pitanju i ponovio sam zašto to tako radimo, a radimo upravo zbog specifičnosti same manifestacije, ni na koji način ne ugrožavajući bezbednost građana, bezbednost posetilaca i svih ostalih koji će tamo doći.
Molim vas, još jedanput - upotrebna dozvola je pravni dokument, tehnički prijem je tehnički inženjerski dokument koji garantuje bezbednost. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsednice Skupštine.

Uvaženi potpredsednici Vlade, uvaženi ministri, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače sam izabran sa liste "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane", a u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Ja ću kao čovek koji živi u jednom malom mestu, u Svrljigu, govoriti iz delokruga onog što će tamo raditi i kako će raditi naša lokalna samouprava i ostale male lokalne samouprave, vezano konkretno za ovaj zakon kojim se daje mogućnost da se legalizuju svi objekti koji do sada nisu odrađeni. Velika je potreba da se to odradi, ali će veliki problem biti da to odradimo u seoskim područjima, baš zbog toga što naša seoska područja, naša sela, tu nisu rešili puno tih pravno-imovinskih odnosa, gde se još kuće i zemljište vode na jednog, a kuća na drugog, a u tim našim selima nije odrađen ni PGR. To je nešto na čemu moramo zajedno da nađemo rešenje.

Velika stvar u svemu tome jeste što će veliki broj tih predmeta u tim našim lokalnim samoupravama preuzeti da rade ljudi koji rade u tim našim opštinama. Verujte mi, biće to veoma teško, baš zbog toga što ima velikih problema, što je veliki broj naših ljudi, tih zahteva će biti još više i pretpostavljam, a siguran sam, i da ćemo imati mogućnost da se određeni broj ljudi zaposli koji će moći ovaj posao da završe na najbolji način, s tim što je bitno da se obezbede sredstva za plaćanje tih ljudi, da to ne bude u okviru postojeće mase za plate, već da to budu neka dodatna sredstva kojim će moći da se prihvate svi zahtevi, da se urade sve potrebne stvari, da se uđe u postupak legalizacije i da se legalizacija završi.

Još jednom pominjem, u tim našim seoskim područjima još negde nije urađen PGR, a to mora da se odradi, da se odrade urbanistički projekti, a to sve iziskuje i vreme i ljude a sve to će se reflektovati na to da se posao ne obavi odmah nego će biti potrebno vreme.

Siguran sam, a to je još jedna od bitnih stvari, da će finansiranje, 70% od svega ovoga što se naplati, da će ići Republici Srbiji, budžetu Republike Srbije, 20% lokalnim samoupravama a 10% agenciji. Mislim da i tu moramo da nađemo rešenje da za ta mala nerazvijena područja, brdsko-planinska područja, da tu 70% ostane u lokalnim samoupravama u tim sredinama, da se pune budžeti opština, jer će stvarno to biti veliki problem. Budžeti opština su u veoma teškoj situaciji i zbog toga moramo naći rešenje da se to tamo obezbedi da bismo sve to završili na najbolji način.

Mislim da ovu legalizaciju treba da završimo i da konačno stavimo tačku na sve to što je potrebno, ali to mora biti na najbolji način, najbezbednije i da sutra to bude za svakog čoveka, da li on živeo u Svrljigu, Nišu, Knjaževcu ili nekim drugim opštinama.

Zakon možemo popraviti amandmanima. Ja sam podneo dva amandmana i mislim da će time, ako se prihvate amandmani, imati mogućnosti da se obezbede bolji uslovi za te naše ljude koji žive u tim našim područjima sa težim uslovima života.

Vezano za izvršitelje, i ovo je veoma dobar zakon. Moramo to rešiti konačno, zato što su izvršitelji ljudi koji nemaju ni trun skrupula, oni ulaze u svako domaćinstvo za neku malu naknadu koja treba da se isplati i ljudima se uzima kuća. Ovaj zakon je isto dobar da se prihvati. Normalno, da to bude uz neke dodatne amandmane koji su predloženi. Nekoliko amandmana je podneo i kolega poslanik Uglješa Grgur, koji se već bavi time i koji maksimalno štiti te naše ljude koji imaju problema sa izvršiteljima.

Što se tiče poljoprivrede i ovog zakona o semenu, mi smo već govorili sa ministrom u prethodnom periodu. Ja imam veliko poverenje u ministra poljoprivrede, čoveka koji je stručan i koji zna svoj posao i složili smo se oko toga da je nama kao državi veoma bitno da akcenat stavimo na stočarstvo i da nam je veliki problem što stočni fond opada. Tu moramo zajedno da radimo, da se isplate redovno ove subvencije, jer ima situacija gde to nije odrađeno, ali zajedno sa ministrom poljoprivrede se dogovaramo i na Odboru, gde imamo određene zaključke da pojačamo i da poboljšamo rad našeg ministarstva.

Veoma je bitna stvar što Ministarstvo privrede i Ministarstvo poljoprivrede imaju dobru saradnju, gde se dopunjuju određenim projektima, određenim podzakonskim aktima, gde naši ljudi i naše žene na selu mogu da koriste sredstva od Ministarstva privrede za poljoprivredu i obrnuto i na tome moramo nastaviti da radimo.

Vezano za Ministarstvo privrede, takse, gde se povećavaju takse, gde je predlog da se povećaju sudske takse, mislim da svako povećanje sudskih taksi za svakog našeg čoveka nije dobro. Ali, jedna od bitnih stvari, uvaženi ministre pravde…