Poštovana predsednice, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo kolege poslanici, danas smo slušali svakakve besmislice koje su dolazile od strane opozicije, laži, provokacije, opet smo dobijali razne epitete kakvi smo i ko smo i šta smo.

Ja ću pokušati, iako se grizem za jezik, da odgovorim na jedan drugi način, naravno, u skladu sa onim što je na dnevnom redu. Samim tim ću govoriti i o Aleksandru Vučiću na drugačiji način, naravno, nego što je govorila opozicija.

Pre 15 godina u ovom domu samoleća gospodina Dulića koji je bio na vašem mestu, gospođo predsednice, da uvrsti amandman brze saobraćajnice ili auto-puta koji će biti krak od Vrbasa do Sombora pa do granice sa Hrvatskom i Mađarskom, bukvalno sam ga molio i on je čovek na kraju na to pristao. Bio sam izuzetno ponosan što sam ja taj čiji je amandman ušao u zakon po kojem će jednog dana, ja sam verovao, vrlo brzo, izgraditi ta saobraćajnica koja je izuzetno važna ne samo za Sombor, koji ću, podsetiću vas, kada je otkupio svoju slobodu, bio centar Bodroške županije, jedan od najvećih centara u Srbiji tada, sa više stanovnika nego što je imao Beograd i Novi Sad. U poslednjih nekoliko decenija Sombor je postao slepo crevo, kao i, nažalost, Kikinda, odakle dolazi moj uvaženi kolega Jovanov.

Verovao sam i bio ponosan na to što sam uradio, da sam učinio nešto dobro za moje građane, jer sam dolazio iz male stranke, ali koja je u tom momentu vrlo solidno stajala u zapadno-bačkom okrugu.

Međutim, vrlo brzo sam shvatio da je to mrtvo slovo na papiru. Ministri koji su dolazili, jedan za drugim, ređajući se, pa i posle 2012. godine, od onog nesrećnog Velje Ilića preko pokojnog gospodina Mrkonjića, pa i gospođe Zorane Mihajlović, jednostavno nisu imali sluha da ovo, nekada važno mesto koje je postalo slepo crevo, da mu vrate stari sjaj i da razmišljaju malo više i o severu naše lepe Srbije, jer do tada nisu puno o tome razmišljali.

Videći da je đavo odneo šalu, pokušao sam da zakažem sastanak kod predsednika države, Aleksandra Vučića. On me je primio, kao člana jedne male stranke, saslušali su me on i današnji predsednik SNS Miloš Vučević, i naravno shvatili koliko je ovo važno pitanje, ne samo za Sombor i zapadno-bački okrug, nego i za celu Srbiju, jer preko Sombora, za razliku od Subotice, taj put koji ide gore prema EU, da kažem tako - gastarbajterski put, gde naši ljudi koji idu na razna mesta u kojima rade i dan-danas, što u Austriji, Nemačkoj i drugim mestima u Evropi, gde ih je nevolja naterala u onim najtežim vremenima devedesetih godina, a preko Subotice je mnogo duži put, on je 110 km duži, iz jednog čisto etničkog pitanja Sombor je ostao potpuno marginalizovan.

Naravno, gospodin Vučić je odmah prihvatio to, ne zato što sam ja rekao, bilo je tu ljudi koji su mu objasnili koliko je to važno jer čovek jednostavno ne može da vidi sve sa pozicije na kojoj se nalazi. Ne samo što je odlučio i preneo na svoje saradnike da taj put mora da se gradi, nego je doneo još bolju odluku, gde je spojio i Banat, koji je do tada bio još veće slepo crevo i mi ćemo vrlo brzo, za par godina, imati nešto što će potpuno promeniti sever Vojvodine i naš sever Srbije. Ne samo što će put doneti bolje investicije, mi to svi znamo šta ide uz puteve, to naši Sremci najbolje znaju jer se nalazi na jako dobroj poziciji i zato tamo i ima najviše investicija.

Sombor je sredina koja ima najveću teritoriju pogranične oblasti, žitnica Srbije. Ja se nadam da će se posle te izgradnje puta prekategorizovati prelazi, da će oživeti naš zapadno-bački okrug i Sombor i nadam se da će doći vreme da se potegne pitanje aerodroma, koji je sada vojni, koji će preći u civilne ruke i koristiti se kao civilni. Imamo jako lep primer Osijeka koji je to izuzetno iskoristio i preko low cost kompanija danas ljudi iz Beograda putuju u Osijek da bi putovali u neke druge zemlje po Evropi. Ja se nadam da će to jednog dana zadesiti i naš Sombor, da ćemo nastaviti dalje da gradimo i da radimo, jer to je ona Srbija koju narod traži i narod vidi.

Za kraj mogu samo još da kažem, da bih ostavio vremena kolegama koji žele da govore, da upravo ovo što radi Aleksandar Vučić na čelu države, premijer i Miloš Vučević kao predsednik SNS i dojučerašnji premijer, je ono što je podsticaj za narod koji u sve većem broju izlazi na ulice. I zato nas je sve više, iz nedelje u nedelju i biće nas sve više i više, jer želimo normalan život, želimo da se Srbija razvija, ne želimo Srbiju punu demagogije i populizma, ne želimo da nas neko naziva štakorima i ljudima kojima su krvave ruke, a oni, anarholevičari kojima je komunistički Manifest bliži od Svetog pisma, oni će se vratiti u mišje rupe odakle su isplivali posle onih izbora koje toliko priželjkuju. Hvala vam svima i živela Srbija!

Hvala.
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Janković.
Da li želite reč?
Izvolite.

Hvala.

Ovaj amandman ima za cilj da pospeši izgradnju putne infrastrukture u Srbiji i da takođe pomogne obnovu infrastrukture u Srbiji. Mi smo svedoci da je u poslednjih desetak godina Srbija lider u regionu po izgradnji nove putne infrastrukture i prosto ne mogu da verujem da ljudi kritikuju izgradnju novih puteva, brzih saobraćajnica. Valjda je mnogo bezbednije voziti se auto-putevima nego magistralnim putevima?

Sam amandman se odnosi na asfaltne baze i fabrike betona i druge objekte koji mogu postati trajni objekti ukoliko investitor pre isteka roka važenja privremene građevinske dozvole pribavi upotrebnu dozvolu. Imamo često situaciju da dolazi do periodičnog preseljenja asfaltnih baza i fabrike betona, s obzirom na to da na više lokacija u Srbiji se gradi i kroz ovaj predlog amandmana ovi problemi kod investitora bi se u značajnoj meri rešili, a sa druge strane imali bismo efikasniju gradnju, kraće rokove i manje troškove za državu.

Hvala vam.
Ovaj amandman je prihvaćen i postao je sastavni deo Predloga zakona.
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Sloga.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima Uroš Đokić.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani građani, evo, ova tri dana slušamo o setu zakona, gde je prvi bio Zakon o posebnim uslovima upisa prava svojine i sada Zakon o planiranju i izgradnji i to su dva jako kompatibilna zakona i nije uopšte čudo što se zajedno menjaju i što članovi iz jednog i drugog zakona treba da daju potporu.

Sve ovo nam jasno otkriva pravi razlog donošenja ovog seta zakona. Uzeti novac građanima Srbije, po bilo koju cenu, što se tiče SNS – i po cenu ljudskih života. Jer zamislite, recimo, situaciju u kojoj je neko dobio privremenu dozvolu za priključenje na gas i onda bespravno dozida 150 kvadrata, napravi tri stana, tri stambene jedinice, pa tokom letnje sezone na crno proširi radijatore, proširi instalaciju i onda bez bilo kakve provere, bez bilo kakvog atesta instalacija, bez projekta, postaje legalno priključen na gasnu mrežu. Ko tada komšijama garantuje bezbednost? Šta ukoliko se desi havarija na gasnim instalacijama? Ko će da odgovara?

Podsećam vas da je SNS predvidela da Republika Srbija više nema nikakvu odgovornost, te da vlasnik preuzima potpunu odgovornost za bezbednost svog objekta. Jer vlast je toliko fokusirana na džepove građana, da im ništa drugo nije važno. Njima je sasvim u redu da prave tempirane bombe po gradovima, samo da se novac građana prelije u prazan budžet. Jer ovo je još samo jedna obmana malog ministra, ali velikog mađioničara gospodina Siniše da najmanje milijardu i po evra naših para stavi na raspolaganje kockaru, kockaru koji igra ruski rulet.

On igra ruski rulet, na crvenom polju su sankcije NIS-u, ruski gas, na crvenom polju je zgrada Generalštaba, a on je spreman da nas to umesto žetona stavi naš novac i naše živote i da nas sve zajedno založi samo da može da premosti zimu da još uvek ne mora da raspiše izbore, jer neka i svi izginemo, plan je da niko ne odgovara, jer je u Novom Sadu već pokazao da mu zarad ličnog ostanka na vlasti ni šesnaest života ništa ne znače.

Hvala.
Idemo dalje.
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Zeleno-levi front - Ne davimo Beograd.
Reč ima narodni poslanik Radomir Lazović. Izvolite.

Važan zaista zakon, jedan od najvažnijih, važan i naš naravno amandman, ali moram da se osvrnem na nešto što je uznemirilo s pravom ljude, a to je ovo što se desilo studentkinji koju je policija vezala za radijator, premlaćivala, pretila silovanjem i sve ostalo što se desilo.

Znate li kada tražite da sačekamo reakciju policiju šta se desilo Nikolini Sinđelić? Koju izjavu je Ivica Dačić, koji je možeš misliti na službenom putu dao? Kaže – policija je samo uvela Nikolinu Sinđelić u zgradu Vlade. Pa, što se ne pokaže taj snimak onda? Kako predsednik zna da ništa nije bilo, pa u pismu Ursuli fon der Lajen piše, žali se na manipulativne narative, žali se na dezinformacije kaže – da je jedna studentkinja i devojka bez osnova optužila visokog funkcionera policije. Kako zna on to? Taj čovek koji svakako za to nije nadležan.

Evo, sutra dolazi Ursula fon der Lajen, prošli put joj je pisao pismo, pisao je pismo da se žali na studentkinju predsednik jedne države. Hoće li se i sada žaliti na to da studentkinja laže da je prebijena? Hoćemo li i sada gledati kako Ivica Dačić kaže – pa, samo je uvedena sa kesom na glavi u podrum, da je prebiju, da joj objasne batinama kako greši, kako možda nije u pravu. Da li je to stanje demokratije koju ćete sutra pričati Evropskoj Komisiji, fon der Lajen, svetu, da li zato trčkarate po svetu da objašnjavate?

Zato vam niko ne veruje, zato što niko za ovakve stvari nije odgovarao, zato što ljudi odgovaraju kada pogledaju mrko policajca, hapsite ih, zatvarate u kućne pritvore ili ih držite u regularnom pritvoru i po zatvorima kada mrko pogledaju policajca. A za ovo muk, da sačekamo, da sačekamo šta će Ivica da kaže? Ja bih voleo da vidim šta će da kaže? Ali, sve što smo do sada od njega čuli, da naziva studente lažovima, da naziva one koji trpe represiju i batine lažovima, sve što smo od njega do sada čuli je katastrofa. Hvala.

Hvala vam.
Evo, dozvolićete mi da vas obavestim, ukoliko vas uopšte i zanima, da se upravo oglasilo Ministarstvo unutrašnjih poslova.
(Radomir Lazović: Sa mesta.)
Mogu sa ovog mesta da bi svi čuli, pošto nikakve veze sa dnevnim redom nema...
(Radomir Lazović: Ispoštujte ovo, Poslovnik.)
Pročitaću zato što je u javnom interesu i zato što ste zloupotrebili tu govornicu sada već nebrojeno puta.
Da li vas zanima saopštenje Ministarstva unutrašnjih poslova ili ne?
(Radomir Lazović: Ima pravila.)
Kao predsednica Narodne skupštine ne dozvoljavate mi da posle svega ovoga pročitam saopštenje Ministarstva unutrašnjih poslova? A kao narodni poslanik? Mislim da je ovo u takvom interesu javnosti da ću iskoristiti govornicu predsednice Narodne skupštine.
Dana 24. septembra 2025. godine. Dakle, 24. septembra 2025. godine, danas je 14. oktobar 2025. godine. „Dana 24. septembra u 18 i 55 časova od strane Zdravstvene ustanove „Euromedik“ PU za grad Beograd prijavljeno je da je kod njih pristupila, ja neću reći čitavo ime i prezime iako je u saopštenju, koja je izjavila da je zadobila povrede kod Više medicinske škole od strane policijskog službenika kod kojeg je bila na informativnom razgovoru. Povodom navedene prijave policijski službenici obavili su razgovor sa imenovanom, ista nije želela da sarađuje sa policijskim službenicima, niti da da bilo kakvu informaciju o događaju kako je izjavila po savetu svog advokata. Izvršenim proverama utvrđeno je da dotična navedenog dana nije bila u prostorijama PU za grad Beograd i da policijski službenici PU za grad Beograd prema istoj nisu postupali. U skladu sa metodologijom za sprovođenje istrage u slučajevima zlostavljanja istog dana usmeno, a dana 25. septembra 2025. godine i pisanim putem obavešteno je Treće javno tužilaštvo u Beogradu i Služba unutrašnje kontrole“.
Dakle, o tome se radi i to je ta cela istina i vi niste želeli da mi dozvolite da pročitam nakon svega ovoga sa govornice predsednice Narodne skupštine. A šta je tu bilo toliko strašno?
Da li želite povredu Poslovnika?
Izvolite, gospodine Lazoviću.

Član 100. je povređen.

Ako želite da se obratite, to možete da radite sa svog mesta. Ovde postoje članovi Vlade koji bi trebali da odgovaraju za svoje nadležnosti. Vi, za ovo niste nadležni, nadležan je ministar ili neko ko može da govori u njegovo ime kada njega već nema ovde.

Dakle, ako želite da se obratite, ako želite vi da kažete šta mislite da je u javnom interesu, slobodno, ali sa mesta narodne poslanice. Ovo jeste važna informacija, ali dobili smo isto ono o čemu vi govorite ovde. Naloženo je otvaranje istrage. Pa, naloženo je otvaranje istrage Nikolini Sinđelić, pa je predsednik pet dana posle toga trčao da piše pismo Ursuli fon der Lajen, da se žali kako ona laže.

Samo još jednom da kažem, predsednik jedne države se žali na studentkinju Ursuli fon der Lajen da laže i širi dezinformacije. Šta mi da očekujemo sutra kada Ursula fon der Lajen dođe ovde? Šta će da joj se obrati predsednik države? Hoće li opet da priča kako se iznose dezinformacije, kako je na njega sve to napad, kako je sve to smišljeno. Hoćete vi da pričate kako su to blokaderi, opozicija, građani srušili nadstrešnicu, da počne obojena revolucija, kao što pričate inače. Da li to treba sutra da očekujemo ili to radite stalno?

Dakle, poenta je ovde da ste poverenje izgubili, naše nikad niste ni imali, ali građana. Znači, očekujemo da ćete reći, biće otvorena istraga, ali očekujemo od vas zato što vam niko ništa ne veruje više. Ono što bi trebalo jeste, da vidimo snimak iz te garaže u koju je otpraćena samo Nikolina Sinđelić.

Dobro.
Zloupotrebili ste povredu Poslovnika, neću vam oduzimati vreme.
Da li želite da glasamo o povredi Poslovnika? (Ne.)
U redu je, zaista sam mislila da je u interesu javnosti. Zanimljivo je da nakon ovoga niste imali nikakav komentar na ovaj slučaj.
Ministar, Snežana Paunović.