Hvala.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o ozakonjenju objekata, u Predlogu zakona u članu 27. dodaje se stav 3. koji glasi – za postupke iz stava 2. ovog člana, ne donosi se posebno rešenje o obustavi postupka, već se donosi posebno rešenje. Amandman se predlaže u cilju efikasnosti postupka i rasterećenja jedinica lokalnih samouprava i drugih nadležnih organa koji sprovode postupak ozakonjenja.

Obzirom da je ovo poslednji amandman koji sam podneo na predlog zakona, želim još jednom da podelim stav većine ovde u Narodnoj skupštini, da je ovo jedan doabar zakon, Zakon koji je dobar za građane Republike Srbije, tako i za državu Srbiju. Nema mogućnosti zloupotrebe i vrlo često smo dobili kritike na predlog zakona, obzirom da se elektronski predaje prijava, neće biti zagušenja u katastru i to je bila još jedan od kritika od strane kolega, iz opozicije. Katastar ima jedan manji deo aktivnosti, veći deo aktivnosti preuzima agencija na sebe, koja izdaje odgovarajuću potvrdu, odnosno saglasnost da li je postupak upisa evidentiran, da li ispunjava uslove ili ne ispunjava.

Zakon ne poznaje lice koje je izvršilo prijavu, već mesto i način na koje je gradilo objekat i drugi niz dobrih postupaka i mera koje treba da se sprovedu u čitavoj ovoj priči vezano za upis, tako da ja pozivam sve građane da iskoriste mogućnost ovog zakona, a svim učesnicima u čitavom procesu od jedinica lokalnih samouprava, agencije, katastra, želim uspeh u radu jer ovo sve što radimo radimo za interes građana Republike Srbije.

Hvala vam. Ovaj amandman je prihvaćen.
Na član 28. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Pavle Grbović, Ahmedin Škrijelj, dr. Anna Oreg, Šaip Kamberi, Vladimir Pajić i Minela Kalender.

Ukoliko u svom izlaganju prekoračim vreme predviđeno za amandmane, oduzmite nam od vremena grupe, jer usled nekog nesporazuma ili nečeg, nisam obrazložio amandman na član 21. koji smo podneli.

Dakle, amandmanom na član 28. mi smo predložili da Zakon stupi na snagu 8 dana od dana objavljivanja u Sl. Glasniku Republike Srbije, a da se primenjuje nakon tri meseca od dana stupanja na snagu. Navedenim predlogom menja se odredba da Zakon stupa na snagu narednog dana od objavljivanja u Sl. Glasniku, što je u suprotnosti sa Ustavom RS, odnosno članom 196. stav 4. kojim je navedeno da zakoni i drugi opšti akti, stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja, a da mogu da stupe na snagu ranije, samo ako za to postoji naročito opravdani razlozi prilikom njihovog donošenja.

Naročito opravdani razlozi za stupanje na snagu propisa koji omogućavaju ranije stupanje na snagu od uobičajenog roka, uključuju sprečavanje štete, hitnu potrebu za zaštitom života ili zdravlja, elementarne nepogode i usklađivanje sa međunarodnim propisima i obavezama.

Ovi razlozi moraju biti striktno definisani u samom propisu i predstavljaju izuzetak od pravila o naknadnom stupanju na snagu, i kao takvi nisu utvrđeni u samom aktu i samo obrazloženje koje je dato u razlozima za donošenje Zakona po hitnom postupku, odstupaju od onoga što Ustav propisuje. Odložena primena zakona, odnosno odstupanje na snagu posle isteka roka od 3 meseca se predlaže, jer se tako daje mogućnost građanima i drugim pravnim subjektima da se upoznaju sa njegovim sadržajem i pripreme za njegovu primenu, čime se izbegavaju prigovori, nepoznavanje zakona.

Ovaj period je od suštinskog značaja, jer novi propisi ne obavezuju građane da odmah po objavljivanju, već kako mi to tražimo, po isteku roka od tri meseca, posebno imajući u vidu značaj složenost propisa, odnosno njegov karakter, leks specijalisa, u odnosu na druge zakona.

Kada je u pitanju član 21. mi smo predložili njegovo brisanje, jer onako kako je predložen, odredbe stava člana 21. nalažu izmenu ili preispitivanje planskih dokumenata pod uslovima koji nisu u skladu sa Ustavom, Zakona o planiranju i izgradnji, posebno u delu koji se tiče poštovanja i hijerarhije planskih dokumenata.

Primena ove odredbe dovela bi do konflikta sa važećim prostornim i urbanističkim planovima, što nije pravno dozvoljeno. Kako smo mi tražili brisanje ovog stava, a nadam se da će poslanici većine to prihvatiti, obezbedila bi se usklađenost sa postojećim zakonodavnim okvirom u oblasti planiranja i izgradnje, čime se sprečava narušavanje pravnog poretka i obezbeđuje pravna sigurnost u upravljanju prostorom. Takođe, ono što je po nama sporno, jeste i što se u st.2, 3. i 4. člana 21. predlaže formiranje nekog ad hok tela Saveta za urbanizam i arhitekturu RS, i prema onome što vidimo u Zakonu, to ad hok telo bi obavljalo slične ili iste poslove koji su u nadležnosti postojećih republičkih, pokrajinskih, lokalnih komisija za planove, a ovim spornim odredbama propisuje se odlučivanje tih komisija, mimo procedure propisane zakonom o planiranju i izgradnji i pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata, prostornog i urbanističkog planiranja.

Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja jasno je propisano da su komisije za planove isključivo nadležne da daju mišljenje na predloge odluka o izradi planskih akata, da obavljaju stručne poslove kontrole izlaganja planskih akata na javni uvid i slično.

Ovim članom Predloga zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnosti, uvodi se ovo telo čije postojanje nije predviđeno nijednim zakonom ili podzakonskim aktom, a čijim postojanjem se narušava zakonom utvrđen način rada Komisija za planove i postupak izmene i usvajanja urbanističkih planskih akata.

Pored toga, predlagač zakona nije uredio, odnosno nije propisao precizan delokrug poslova i nadležnosti ovog Saveta za urbanizam i arhitekturu, način i postupak njegovog izbora, te druga pitanja koja su od značaja.

Imajući u vidu da je predlagač zakona propustio da u tekstu zakona razradi bitna pitanja koja se odnose na nama nepoznat Savet za urbanizam i arhitekturu, osim u onom delu kojim se narušava uspostavljeni sistem u oblasti urbanizma i prostornog planiranja i uvodi se ovo pravno i stručno nedefinisano telo, stava smo da je potrebno da se kompletan član 21. ovog Predloga zakona briše.

Hvala.

Hvala vam.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
U danu za glasanje ćemo odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Sada prelazimo na tačku 2. dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLANIRANjU I IZGRADNjI
Primili ste amandmane koji su podneti na Predlog zakona.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja zakonodavstvo, Odbora za prostorno planiranje saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.
Primili ste, takođe, i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Janković.
Da li želite reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Tomislav Janković.
Izvolite.

Hvala.

Radi se, pre svega, o potrebi da se usklade termini.

U Predlogu zakona u članu 1. stav 1. tačka 17a reči: „energetski objekat“ zamenjuju se rečima „elektroenergetski objekat“.

Skladište električne energije je energetski objekat. Znači, predlog je da se promeni u elektroenergetski objekat namenjen za prijem, čuvanje i isporuku električne energije u elektroenergetski sistem.

Znači, amandman je tehničke prirode, samo da se uskladi termin i da se reč „energetski objekat“ promeni u „elektroenergetski objekat“.

Toliko.

Hvala vam.
Ovaj amandman je prihvaćen i postao je sastavni deo Predloga zakona.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Pokret slobodnih građana, PDD SDA.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Ahmedin Škrijelj.
Izvolite.

Dakle, mi smo ovim amandmanom predložili da se u članu 1. stav 6. briše, odnosno ukidanje obaveze izrade studije zaštite nepokretnog kulturnog dobra za projekte od posebnog značaja za Republiku Srbiju predstavlja ozbiljno ugrožavanje kulturnog nasleđa i suprotno je važećem zakonskom sistemu zaštite.

O tome smo posebno govorili kada je u pitanju rasprava o ovom zakonu u načelu.

Ova studija je ključni instrument kojim se obezbeđuje stručna procena adekvatne zaštite kulturnih dobara pre planiranja i gradnje.

Predloženo rešenje stavlja investitorski interes iznad zaštite kulturnog nasleđa i otvara prostor za nepovratna oštećenja dobara od izuzetnog značaja.

Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.
Izvolite.

Dame i gospodo, što se tiče nasilja, nezakonitog nasilja koje navodno ili stvarno čini policija, svakako da to nasilje treba osuditi, ali isto tako treba osuditi i nasilje nad policijom.

Mi znamo da su blokaderi u poslednjih 11 meseci teže i lakše povredili više od 200 policajaca.

Vi hoćete nas ovde i građane Srbije da ubedite, mislim na prethodne diskutante i na sve vas iz opozicije, da je potpuno normalno i dozvoljeno policajce gađati flašama, policajce gađati kamenicama, policajce gađati komadima betona, polivati ih kiselinom. Nije ni čudo što ste sa takvim razmišljanjem u ovom domu policajce gađali flašama sa vodom, gađali suzavcem i gađali nekakvim topovskim udarima.

Kažete ovde, blokaderi imaju svoje porodice, žrtve stvarnog ili izmišljenog nasilja policije. Pa, i policajci imaju svoje porodice. I oni su nečija deca i oni su nečiji roditelji. Kada povredite njih, pa povredili ste još neke njima bliske ljude.

Što se tiče ovog amandmana, ja ću se držati logike. Da je ovaj amandman dobar, da je u skladu sa propisima, da je pravno tehnički uređen, Vlada bi ga prihvatila. Ne vidim ni jedan razlog zašto to ne bi učinila. Vladi Srbije svakako je u interesu da ima što bolje predloge zakona. S obzirom da Vlada nije prihvatila ovaj amandman, naravno da ćemo u danu za glasanje glasati protiv njegovog prihvatanja.

Mi danas i ovih dana razgovaramo o nekoliko važnih zakona. Ja ću ovde pomenuti dva, Zakon o evidentiranju i upisu prava na objekte koji su nelegalno sagrađeni i Zakon o izvršenju.

Sigurno je da ovi zakoni imaju svojih nedostataka. Verovatno ćemo u nekom narednom periodu, kao i u slučaju većine zakona, razgovarati o njihovim dopunama i izmenama. Sigurno je da su neke primedbe opozicije na mestu i sama ministarka je rekla da ima dobrih amandmana, ali da ih nije bilo moguće prihvatiti zato što nisu pravno-tehnički ispravni, ali isto sigurno da će od ovih zakona korist imati milioni građana Srbije. Konkretno, od ovog zakona o, da tako kažem, delimičnoj legalizaciji korist će imati više od milion i po građana Srbije.

Uprkos tome, ja imam potpuno razumevanje što opozicija kritikuje sve ove zakone. Opozicija treba da kritikuje vlast. Svaka kritika je dobrodošla, uvek i na svakom mestu. Bez dobre opozicije vlast se lako kvari.

Prirodno je i to što opozicija želi da sruši vlast SNS i Aleksandra Vučića, jer je potpuno prirodno da svaka opozicija mašta da jednog dana postane vlast. Međutim, to ne treba činiti po svaku cenu. Kao i u svemu, i u rušenju vlasti treba imati neku meru. Mora da postoji neka granica, mora da postoji neka crvena linija koju ne treba preći, jer njen prelazak ugrožava stabilnost i mir u državi.

Tu liniju posebno ne treba prelaziti u situaciji kada je država ugrožena spolja, a mi smo svi svedoci da je Republika Srbija u poslednjih godinu dana izložena strahovitim pritiscima, od kojih se neki mogu okvalifikovati kao otvorena agresija.

Ja podsećam da je pre sedam, osam dana Aljbin Kurti obavestio javnost da je Turska Kosovu isporučila hiljadu dronova. Pre nekoliko meseci imali smo slučaj sklapanja nekakvog vojnog sporazuma između Hrvatske, Albanije i Kosova. Naravno, taj je sporazum uperen protiv Srbije i nesrećna Slovenija, čija državnost bi bila upitna da nije bilo Srbije i srpskog vojnika, jer pre mesec, mesec i po dana sklopila nekakav vojni sporazum sa Hrvatskom, uz obrazloženje da to čini zbog Kosova i Bosne i Hercegovine.

Vlast u Crnoj Gori nastoji da sačuva privid da poštuje činjenicu da u toj državi živi 30% ljudi koji se izjašnjavaju kao Srbi, da u toj državi živi 50% ljudi koji se izjašnjavaju da govore srpskim jezikom, a u stvari skoro svi stanovnici Crne Gore govore srpskim jezikom, ali ta ista vlast sve čini da minimizira uticaj, kako oni kažu, srpskog elementa.

Svi smo bili svedoci one sramne scene na utakmici u Zagrebu između Hrvatske i Crne Gore kada pola stadiona skandira „Ubi Srbina“, a predsednik Crne Gore sedi, ne reaguje. Nije reagovao ni nakon završetka te utakmice. Nije reagovao na činjenicu da je neko pozivao na ubistvo jedne trećine građana države čiji je on predsednik.

Na Kosovu i Metohiji svedoci smo svakodnevnog terora koji ima dva cilja. Prvi je cilj da natera srpsko stanovništvo da se brže iseljava sa Kosova i Metohije i drugi cilj je da spreči srpski narod na Kosovu i Metohiji da sam bira svoje predstavnike.

Kada sam već kod te teme, koristim priliku da srpskom narodu na Kosovu i Metohiji čestitam pokazano jedinstvo, a Srpskoj listi ubedljivu pobedu i svih deset opština gde Srbi čine većinu stanovništva.

U Hrvatskoj imamo maltene državnu kampanju revizije istorije, imamo kampanju negiranja zločina genocida, imamo kampanju negiranja etničkog čišćenja koje je počinjeno od 1991. do 1995. godine i imamo kampanju čiji je cilj da od ustaških koljača koji su lično klali srpsku nejač napravi nekakve nove idole hrvatskoj mladeži.

U Bosni i Hercegovini vidite šta se događa. Događa se strahovit pritisak koji sprovodi deo zapadnih vlada sa vlastima u Sarajevu, preko lažnog visokog predstavnika. Cilj tih pritisaka jeste da se Republici Srpskoj oduzmu još neke nadležnosti i da se srpskom narodu onemogući da sam bira svoje predstavnike kako u Banja Luci, tako i u Sarajevu.

Šta se za to vreme događa u Srbiji? Mi Srbiji već 11 meseci imamo blokade, mi u Srbiji već 11 meseci imamo nasilje, imamo blokadu institucija, mi već 11 meseci u Srbiji imamo okupaciju većine državnih fakulteta, imamo kopanje rovova mržnje u društvu između pripadnika istog naroda, između pripadnika različitih naroda, čak izazivanje mržnje unutar porodice.

Koji su rezultati tih blokada i takvog postupanja? Imamo ogromnu štetu koju trpi privreda Srbije, imamo ogromnu štetu koja je naneta ugledu Republike Srbije, imamo uništenu školsku godinu desetinama hiljada studenata, nekima od njih je uništena i budućnost i imamo činjenicu da je realna snaga Republike Srbije i njena sposobnost da zaštiti srpski narod na Kosovu i Metohiji i u regionu oslabljena. Praktično imamo na sceni razvaljivanje države. Ono što ja moram sa žalošću da konstatujem jeste da u tom razvaljivanju učestvuje i deo parlamentarne opozicije.

Ova rasprava ide i ova dva zakona koji su sada na dnevnom redu pokazuju da mi u Srbiji imamo dve vrste opozicije, opoziciju koja nastupa u dve kolone. Imamo opoziciju koja pokušava da sruši vlast. To je za mene potpuno legitimno. Ja se nadam da su takvi, u ovoj sali iskreno se nadam u većini. Ali, imamo isto tako opoziciju koja pokušava da sruši vlast i da sruši državu. To je prelaženje one crvene linije koja se ne sme preći u političkom delovanju ako se vodi računa o interesima naroda i države.

Dakle, legalno je i legitimno rušiti vlast, legalno i legitimno je rušiti vlast SNS i Aleksandra Vučića, ali je nedopustivo učestvovati u rušenju svoje države i u kopanju rovova podela i mržnje unutar srpskog naroda koje nećemo moći zatrpati ni u narednih možda 20 i 30 godina.

Za kraj, pošto vi iz opozicije ovde volite da mašete raznoraznim papirima, evo, imam i ja ovde tri papira koja hoću sada da pokažem. Na ovom ovde papiru kao što vidite, to su izjave predstavnika opozicije u Srbiji kojima se osuđuje pokušaj vlasti u Zagrebu da se negira ustaški zločin genocida u Drugom svetskom ratu, da se vrši revizija istorije. Kao što vidite, prazan papir.

Na ovom drugom papiru su sve izjave političara iz opozicije u Srbiji kojima vi osuđujete teror prištinskih vlasti na srpskom narodu na Kosovu i Metohiji. I na ovom papiru su skupljene, grupisane sve izjave i reakcije predstavnika parlamentarne opozicije u Srbiji na nezakonje koje tzv. visoki predstavnik i vlasti u Sarajevu sprovode nad srpskim narodom u Republici Srpskoj. Hvala vam.

Hvala vam.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe PSG-SDA-PDD.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Na član 4. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici zajedno poslaničke grupe PSG-SDA-PDD, zajedno poslaničke grupe Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije i poslaničke grupe Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd.
Ivana Rokvić ima reč.
Izvolite.