Reč ima narodni poslanik Elvira Kovač.
Izvolite.

Zahvaljujem uvažena predsednice.

Predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želela bih da postavim pitanje vezano za populacionu politiku ili ti za probleme sa demografijom, sa kojom se nažalost svi suočavamo.

Za SVM je od posebnog značaja da se problem populacione politike rešava na više nivoa. Kao što je poznato, menjali smo Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom nekoliko puta. Mi smo svakog puta glasali za te izmene i dopune, jer povećavali smo zapravo roditeljski dodatak i donete su mnoge pozitivne stvari.

Podsetila bih sve nas da danas iz republičkog budžeta posle prvog deteta se dobija 500 hiljada dinara, za drugo dete 600 hiljada dinara u 24 rate, za treće dva miliona 280 hiljada u 120 rata, a za četvrto čak tri miliona i 180 hiljada u 120 rata. Međutim, bez obzira na sve to vidimo na terenu da samo povećanje roditeljskog podatka ne donosi adekvatna poboljšanja, dakle, ne povećava se rađanje.

Kako to rešiti? Kao što sam u samom uvodu rekla, za nas je značajno sa jedne strane da sa nacionalnog nivoa ima ovoliko izdataka, dodataka i pomoći. Sa druge strane, Autonomna pokrajina Vojvodina takođe pomaže porodicama sa decom. Postoje razne mogućnosti i razni projekti, kao i same jedinice lokalnih samouprava. Situacija je vrlo šarolika.

Međutim, sami finansiji dodaci nisu dovoljni. Statistike pokazuju da u jedinicama lokalnih samouprava više dece se rađa tamo gde je na primer besplatan vrtić. Dakle, sve je više lokalnih samouprava gde se u to obezbeđuje, odnosno određene druge stvari.

Vidimo u medijima prateći da je i sam predsednik Republike ovih dana izjavio, što je činjenica, da je Srbija prva u regionu po visini roditeljskog dodatka i svakako pozdravljamo napore i ministarke za brigu o porodici, kao i ministarke bez portfelja.

Želimo da naglasimo, kao što je to poznato, da je model naše matice, Mađarske, izuzetno dobar, i pored finansijske pomoći postoje mnoge, kao što je na primer, i međugeneracijska solidarnost, jer statistike takođe pokazuju da bi se više porodica odlučilo za drugo i treće dete kada bi imali više mogućnosti pomoći, kako mi to kažemo, baka servisa, dakle, od njihovih roditelja, odnosno od baba i deda. U Mađarskoj je to delimično rešeno time što ukoliko bake i deke rade imaju mogućnost izostanka radi čuvanje.

Tako da je naš predlog da sve više intenzivira saradnja koja je očigledno dobra na svim nivoima, ali i po pitanju porodične politike, demografije i načina kako zaista doći do toga da mladi parovi dobiju više dece i da svesni toga da ne to ne može da se vidi za nekoliko godina već je potrebno pet i 10, ali da se poveća broj dece, jer svesni smo toga da nažalost sama činjenica da se manje njih rađa i odliv mozgova dovodi do vrlo negativne slike.

Dakle, još jednom pozdravljamo napore koje čini i predsednik Republike i sama resorna ministarka i nadamo se da će saradnja sa Mađarskom po ovom pitanju biti što intenzivnija.

Konkretno pitanje se odnosi upravno na to, jer mislim da nije dovoljno poznato javnosti šta resorno ministarstvo čini, koje mogućnosti i projekte ka lokalnim samoupravama, upravo u cilju poboljšanja demografske slike Srbije, koja je značajna za sve građane, a posebno i za Vojvođanske Mađare. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Ivana Rokvić. Izvolite.

Dok nam je struja poskupela peti put za tri godine, za iste tri godine koliko se ne koristi zapuštena i sva u korovu fabrika vakcina koju smo platili više od 50 miliona evra, a najavljivali ste je kao ekstremno važan strateški projekat skoro kao EKSPO.

Dok pripremo flaše za točenje benzina, pokvarili ste EPS ispred tek otvorenih tunela dežuraju hitna i vatrogasci, a pruge sada otvaramo i bez dozvola. Dok u Srbiji ima više kladionica nego vrtića, ljudi se hrane u narodnim kuhinjama, deca se SMS porukama, a hiljade ljudi izvršitelji izbacuju na ulicu. Dok sela pustošite poljoprivrednike ste uništili, obrazovanje ste sveli na kupovinu diploma, ali ste napravili da smo jedina zemlja u svetu koja ima klozete ispred Skupštine.

Dok imamo premijera koji je kao ona četvrta ringla na šporetu koja se nikada ne koristi, uspeli ste da Srbiju izgurate na prvo mesto u Evropi po smrtnosti od raka. Ipak, vaš najveći uspeh je to što ste još uvek na slobodi. Dok ste jedno po jedno na Kosovu predavali, a vaši Radojičići se bogatili 600.000 ljudi trajno se iselilo iz Srbije. Srbiju ste zaključali u podrum medijskog mraka, istinu ste uhapsili, a skoro najuspešnije ste uspeli da uništite kulturu.

Pitala bih ministra Selakovića, koji je kao devojka za sve, pošto je prvo bio ministar pravde, pa ministar spoljnih poslova, pa ministar za rad, zapošljavanje boračka socijalna pitanja, pa, evo ga sada drugi put po redu ministar kulture – zašto je dozvolio zatvaranje Narodnog pozorišta, najvažnijeg kulturne institucije u Srbiji i zašto učestvuje u najgrubljem napadu Dragoslava Bokana i Ljubice Vraneš na kulturu Srbije?

Bokan koji sa sobom nosi krivične optužbe za razbojništvo, koji je dva puta bio osuđivan, optužen da je bio organizator grupe za iznudu novca, koji je poznat po svojim govorima mržnje i uvredama za vladajući režim izgleda da je najadekvatnije rešenje da bude na čelu Upravnog odbora Narodnog pozorišta.

Da li se ministar seća kako je baš Bokan, baš za vašeg predsednika govorio da je, citiram – najstrašniji izdajnik, gori od vampira, gori od mrtvaca, gori od lešine, da je zombi koji truli, ali izgleda da takve najviše volite da primate u vaše redove. Nema više FEST-a, nema BITEF-a, nema EGZIT-a, a i šta će vam, stvarate svoju kvazi kulturu.

Da li vam je poznato, a poznato vam je da Ministarstvo kulture nije raspisalo konkurse za finansiranje i sufinansiranje domaće filske produkcije? Pravite nacionalni festival, a ukidate finansiranje kinematografije što ni kod Monti Pajtona nismo mogli da vidimo.

Da vas podsetim, ukidanjem finansiranja kinematografije prekršili ste član 73. Ustava Republike Srbije, Zakon o ministarstvima, Zakon o budžetu, Zakon o kulturi, Zakon o kinematografiji, a verovatno i Zakon o državnoj upravi.

Brat i ćerka ove Vraneš, dobili su milionska sredstva na konkursima Ministarstva kulture Pokrajine i grada Novog Sada, dok su najznačajnije kulturne organizacije ostale bez ijednog jedinog dinara zbog nje, dok se ona evo i danas po Skupštini šeta sa Šanel tašnom od 19.000 evra i ništa manje skupim „bankli“ nakitom.

Čisto da građani znaju, dok je Maša Vraneš, ćerka, dobila od tek osnovanog udruženja sredstva od države bez sredstava su zbog toga ostali „Nišvil“, Udruženje kompozitora Srbije, Muzička omladina Novog Sada, Sterijino pozorje, Filmski centar Srbije, a Vraneševa je dobila više sredstava od čuvenog BEMUS-a.

Zar smo ministre Selakoviću spali na to da nam kulturne institucije postaju bankomati i za nebitne SNS članove? Ali jadna li je i ta stranka koja u sebe prima samo parazite koji će se bogatiti na njenim leđima.

Da li ste upoznati sa tim, da je u Narodnom pozorištu stupio na snagu nekakav potpuno idiotski pravilnik, ove gospođe Vraneš, suprotan Zakonu o radu, kao i Ustavu ove zemlje, konkretno članu 46. zbog koga su umetnici odlučili da štrajkuju?

Da li ste pokušali da lažnim zatvaranjem Narodnog pozorišta uradite kontrolu štete i ako niste, zašto onda po istom osnovu niste zatvorili i ovu i gradsku Skupštinu, bolnice, domove zdravlja, ministarstva i tako dalje?

Za kraj, pitala bih ministra poznatog po svom iznenađenju što je postao ministar informisanja, što razumemo, jer i mi smo bili iznenađeni s obzirom da smo na to mesto očekivali Miljanu Kulić ili Jovanu Jeremić ili bilo koga ko je slučajno prošao Nemanjinom?

Ako može da nam objasni, da li su u skladu sa Pravilnikom Vlade njegova javna gostovanja gde polemiše o pedofiliji među svojim kolegama i da li je to prijavio nadležnim organima? Gde priča o tome koliko su žene zapravo glupe, homoseksualci bolesnici, a ja iz poštovanja prema ovom domu, neću citirati njegove izjave gde govori o ženskim orgazmima.

Skoro je izjavio da mu je zabranjeno da daje izjave i to je najpametnije što ste sa ovim ministrom mogli da uradite. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Sledeći prijavljeni je Bojan Torbica.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, polazeći od reči od čoveka koji je sa punim pravom bio dobitnik Nobelove nagrade za mir, Martina Lutera Kinga da na kraju nećemo pamtiti reči naših neprijatelja već ćutanje naših prijatelja, danas ne mogu da ćutim, već želim da se obratim Vladi Republike Srbije, kao i našoj javnosti povodom sramne odluke Nobelovog komiteta koji očigledno po diktatu zapadnih centara moći bio prinuđen da ovogodišnjim laureatom za doprinos svetskom miru proglasi Mariju Korinu Mačado, političarku iz Venecuele čije je delovanje sve samo ne borba za mir i demokratiju. Izgubivši poslednju trunku ljudskog dostojanstva članovi Nobelovog komiteta su svojom odlukom po ko zna koji put izazvali zgražavanje ljudi širom sveta. Nas sa Venecuelom povezuje iskreno i decenijsko prijateljstvo.

Hugo Čavez tadašnji predsednik Venecuele bio je jedan od retkih svetskih lidera koji je otvoreno osudio NATO agresiju 1999. godine i javno rekao da su Amerika i njeni NATO poslušnici počinili gnusni zločin nad našim nevinim civilnim stanovništvom. U vreme kada su mnogi ćutali, on je govorio i stao uz našu državu i narod. Njegov naslednik Nikolas Maduro, od prvog dana izražava punu podršku Srbiji, našem suverenitetu i teritorijalnom integritetu, kategorički odbijajući da prizna protiv-pravnu i jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova. Zato se mi zbog moralne i političke odgovornosti prema prijateljskoj zemlji i narodu ne smemo praviti da ne vidimo svu sramotu koju nam je donela odluka Nobelovog komiteta. Marija Mačado borac za slobodu već dokazani američki agent i plaćenik. Žena čiji je jedini politički program izazivanje haosa u Veneculi, kao i oduzimanje svih ljudskih i građanskih i političkih prava, starosedelačkom indogenom stanovništvu Venecuele, glavnom nosiocu borbe za slobodu, jednakost i pravdu, idejama utemeljenim u tekovinama Čavizma i Bolivarske revolucije.

Tokom svoje sramne političke karijere Marija Mačado je više puta javno insistirala na uvođenju, a potom i pooštravanju sankcija sopstvenoj državi. Istovremeno, ona je javno pozivala Ameriku da izvrši vojnu agresiju svesna da bi takav sukob doneo razaranje države, građanski rat i odneo više desetina hiljada života.

U svojoj izjavi po objavljivanju sramne odluke Nobelovog komiteta Marija Mačado se naravno prvo zahvalila svojim nalogodavcima Americi i njenom predsedniku Trampu, uz put pomenuvši namučeni narod Venecuele, bestidno zaboravljajući da pozove tu Ameriku da njenom istinski namučenom narodu makar malo ublaži sankcije, tako mu olakša život i sačuva ga od gladi i bolesti, bedno i sramno čak i od strane tako bestidne osobe. Istorija njenog izdajstva nažalost je duga i bogata.

Davne 2002. godine bila je među prvima koji su javno podržali pokušaj oružanog svrgavanja legitimno izabranog predsednika Čaveza. Taj puč je trajao svega 48 časova i odneo stotinak života. To je bio klasičan primer pokušaja nasilne promene vlasti, uz podršku strane, tačnije američke obaveštajne službe.

Čavez se na vlast vratio uz pomoć vojske i najsiromašnijih slojeva stanovništva. Od tada pune dve decenije Marija Mačado je organizovala i podržavala brojne nasilne proteste tokom kojih su njene pristalice ubijale policajce, palile javne objekte i, što je najstrašnije, spalile više živih ljudi na ulicama Karakasa.

Kao što možete da vidite, to nisu metode demokratske borbe, to su zločini užasni, strašni, najteži zločini. Od tada do danas njeni pozivi na pobune i haos u zemlji su odneli preko 300 života građana Venecuele.

Kao međunarodni posmatrač na predsedničkim izborima prošle godine, imao sam priliku da se lično uverim u pravu prirodu delovanja Marije Mačado. Tokom izbornog dana javno je izjavila da neće priznati rezultate izbora i time pozvala svoje pristalice na proteste ukoliko njen kandidat ne pobedi, čime je otvoreno najavila nasilje i haos. Njene pristalice su već tokom popodneva počela sa napadima na policiju, blokadama ulica, paljevinama i oružanim sukobima.

Bio sam direktan svedok kako se nasilje širilo, ne samo Karakasom, već i širom Venecuele, ugrožavajući živote običnih građana, ali i nas međunarodnih posmatrača kojima je dan posle izbora prilikom povratka u hotel, u trenutku kada je već počela nasilna pobuna, prolaz na autoputu Valje-Hoče preprečilo više desetina naoružanih bandita na motorima, verovatno sa namerom da eliminišu nepotrebne i neželjene svedoke čiste pobede Nikolasa Madura na predsedničkim izborima. Tog dana nam je živote spasila hrabra i pravovremena reakcije venecuelanske policije. Hvala im na tome.

Zbog svega toga, imam moralnu obavezu da o svemu ovome ne ćutim i zato želim da odavde, iz Narodne skupštine Republike Srbije, pošaljem poruku da Srbija i njeni građani stoje uz principe suvereniteta, nenasilja i prava naroda da odlučuju o svojoj sudbini. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marinika Tepić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani građani, poslanička pitanja postavljam danas ministru finansija Siniši Malom, kao i Vrhovnom javnom tužilaštvu, Tužilaštvu za organizovani kriminal i Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Pitanja postavljam u ime svih građana koji su 1. novembra prošle godine u strahu gledali snimke pada nastrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je 14 ljudi ubijeno, dvoje kasnije podleglo povredama, a jedna mlada žena ostali sa trajnim i strašnim posledicama.

S obzirom da se sudski postupak, evo, već skoro godinu dana nije mrdnuo dalje od početka, postavljam ova pitanja i kroz ovaj institut uz detalje iz istrage. Još 23. decembra prošle godine objavila sam javno pitanje o šefu Sekcije za saobraćajne poslove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, koji se zove Veselin Simović, koji nije uhapšen i nema ga na optužnici.

Pitala sam tada i pitam i sada – zašto nije uhapšen i ovaj čovek koji je čitavog jutra 1. novembra dobijao informacije i pritužbe da otpada šljunak i komadi plafona iznad putnika tamo i da se više zaposlenih žalilo i ama baš ništa nije preduzeo taj Veselin Simović? Zašto ovaj Simović nije uhapšen ako vidimo da je prikrivao očevidne problem i upozorenja i da je čak, kako je navedeno u iskazima, vikao na zaposlene koji su alarmirali da sa nastrešnicom nešto nije uredu? Veselin Simović je, po svedočenjima, vikao na njih. Vikao je da je sve uredu i zahtevao da se to prikrije, kao i da se sakriju imena blagajnica koje su sve to prijavljivale.

Da li je tačno da i ovakvi mali šefovi, koji se dodvoravaju vama i vašim velikim šefovima, na kraju ubijaju ljude, ne oružjem nego bahatošću, korupcijom i strahom?

Tu dolazimo i do ministra Tomislava Momirovića, tadašnjeg. Da li je tačno da je u trenutku kada je istraga započeta tadašnji ministar Momirović dao iskaz policiji u kojem je rekao, citira: „da je sve radio po nalogu Siniše Malog“ i da je policiji čak pokazao poruke u svom telefonu koje to dokazuju? Od izuzetnog je interesa za javnost da čujemo odgovore na ova pitanja.

Da li je tačno da baš zbog te izjave Momirović nije bio tada uhapšen, da ne bi povukao i druge? Hapšen je tek nakon formiranja posebne novoudarne grupe u Tužilaštvu za organizovani kriminal i kada je ta nova tužilačka grupa pokušala da udari u srž problema. Da li je to u vezi s tim hapšenjem i najveći greh načelnika UKP-a Ninoslava Cmolića, što nije znao za pripremu i izvođenje hapšenja Tomislava Momirovića i Gorana Vesića, pa je zato Cmolić ekspresno završio u penziji?

Konkretnije, da li je Cmolić spakovan zato što nije znao i zato što nije sprečio hapšenje Vučićević ljudi, između ostalog gde su najvažniji Toma Momirović i Goran Vesić? A i Goran Vesić, za koga je sada otvoreno pitanje da li će da boluje sve dok ne izmeri da li da padne sam ili da povuče i ostale.

Na kraju, imam nekoliko pitanja za premijera Đura Macuta. Gospodine Macut, da li ste dobro? Danima ćutite, potpuno ste nemi. Ovde u Skupštini stalno gledate u pod. Javnost treba da zna šta vam se dogodilo, šta su vam uradili. Prosto, ne mogu da verujem da su vam stavili katanac na usta zbog vaše kuće, vaše vile, one koju ste kupili za skoro milion evra nekoliko dana pre nego što ste postali predsednik Vlade. Da li je ta vaša vila, ta kombinacija ono čime vas Vučić drži u šaci? Delujte stvarno neverovatno.

Još je manje verovatno da je informacija procurela od njih, takav bi se utisak stekao, da su je oni pustili u etar. Jer, ko bi pomislio da bi vam oni to uradili? Niste ni vi, jel da? Zato pitam, evo ljudski, premijere Macut, da li vas ta nekretnina čini samo vlasnikom kuće ili zapravo Vučićevim taocem? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Imam nekoliko pitanja za tužilaštvo i jedno za Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Naime, podneo sam u avgustu mesecu krivičnu prijavu protiv Nebojše Bojovića i Milutina Miloševića, zbog svih dešavanja oko nadstrešnice u Novom Sadu, što je dovelo do velike tragedije gde je stradalo 16 ljudi. Evo, skoro dva meseca nisam nikakav dobio odgovor. Takođe sam podneo i dopunu krivične prijave nakon dvadesetak dana i nisam dobio nikakav odgovor.

Ovom prilikom pitam i Državno tužilaštvo i Zagorku Dolovac i Tužilaštvo za organizovani kriminal i Više tužilaštvo u Novom Sadu, kojima sam svima podneo i krivičnu prijavu i dopunu krivične prijave, šta se dešava sa mojim prijavama i zašto štitite Nebojšu Bojovića i Milutina Miloševića? Dostavio sam konkretne dokaze o njihovoj odgovornosti. Naime, Bojović je lično odobrio i svaku pojedinačnu cenu u aneksima koji se tiču rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu.

Dalje, imam pitanje za Zagorku Dolovac – šta je pričala sve na tajnom sastanku u njenom kabinetu, koji je održan 8. septembra, i šta to znači kada je u pitanju formiranje nove tužilačke koalicije? Da li su deo te tužilačke koalicije Ljubivoje Đorđević, šef Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu, Ivana Pomoriški Stoiljković, šef Trećeg osnovnog tužilaštva u Beogradu, Tatjana Lagundžija, šef Apelacionog tužilaštva u Novom Sadu? Šta to znači - tužioci dragi, strpite se do marta, a onda dolazi naše vreme? Da li to Zagorka Dolovac ne samo da sprema neko nepoštovanje, tj. kršenje Ustava i zakona, da li je ona deo nekog novog tužilačkog državnog udara?

Da li je tačan plan koji su tada dogovorili u tom kabinetu kod Zagorke Dolovac, da u Nišu preko tužioca Nebojše Tasića nastave sa vrbovanjem tužilaca u Nišu kako bi pokrili u tužilaštvu sve od severa do juga? I kad se to dešava? To se dešava pred izbore u Visokom savetu tužilaštva.

Da li je tačno, gospođo Dolovac, da vršite pritisak i na Izbornu komisiju VST-a da prođu vaši ljudi? Šta to znači kad ste rekli na sastanku – ne treba da prođe niko koga tužioci hoće, nego treba da prođu moji ljudi? Moji ljudi kad kažem, tu citiram Zagorku Dolovac.

Dalje, imam pitanje – šta se to dešava u Visokom savetu sudstva i da li je tačno je predsednica Vrhovnog suda Srbije Jasmina Vasović uhvaćena u trgovini uticajem, zajedno sa predsednikom Privrednog suda u Beogradu Jovanom Jovanović i sa advokatskim kancelarijama Nemanje Vasiljevića i Aleksandra Đorđevića? Na koji način montiraju sporove i koje su sve sudije koje rade sa njima? Onda se postavlja pitanje, poštovani građani Srbije, kakve mi imamo ljude koji vode i tužilaštvo i sud u Srbiji?

Dalje, imam pitanje za Slobodana Josimovića, višeg tužioca u Novom Sadu – zašto nije odgovarao ni na pitanja pokojnog Đura Race, ni na moja pitanja koja sam javnosti upućivao, kao predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i zašto javnosti ne saopšti sve dokaze koje su u javnosti iznesene što se tiče pada nadstrešnice?

Imam ovde među papirima i rešenje koje je doneo Josimović, u kojem je naveo da odbija veštačenje FBI vezano za pad nadstrešnice, jer je reč o građevinskoj nesreći, a onda u optužnici pobija svoje rešenje koje je doneo, gde optužuje Vesića, Momirovića i direktore i funkcionere SNS da nije reč o građevinskoj nesreći.

Gospodine Josimoviću, jel bila građevinska nesreća, kao što ste naveli u rešenju, ili je ono po vama tačno što ste naveli u optužnici? Jasno je da je tu u pitanju, najblaže rečeno, novo muvanje tužioca Josimovića.

Dalje, imam pitanje za Ministarstvo unutrašnjih poslova. Pošto znamo da bi neko bio izabran za tužioca da pored bezbednosnih provera, naravno, mora i da prođe i sve neke druge provere i u tužilaštvu, a i naravno da ga nema u izvršenju krivičnih dela. Zašto Ministarstvo unutrašnjih poslova ne želi da odgovori javnosti da je viši tužilac u Novom Sadu Slobodan Josimović u Zrenjaninu pretukao svoju bivšu suprugu? Tužilaštvo o tome ćuti, a policija, iako je dobila preko Povereništva za informacije od javnog značaja konkretan zahtev, nije to negirala, taj događaj, ali ne želi javnosti ništa da kaže u vezi tog događaja.

Onda se postavlja pitanje, poštovani građani Srbije, ko je sve na čelu tužilaštva. Jedna Zagorka Dolovac, koja je zajedno uortačena su tužiocem za organizovani kriminal Mladenom Nenadićem koji ima svoju kancelariju, svoje delovanje sa pojedinim advokatskim kancelarijama, sa čelnicima Vrhovnog suda Srbije i Visokog saveta sudstva, Visokog saveta tužilaštva i, poštovani građani Srbije, oni su sada nervozni zato što smo razotkrili tajni plan Zagorke Dolovac, koja ima nameru u svemu ovome da na kraju se upetlja i u politiku da putem tužilačkog uticaja promeni vlast u Srbiji. Kao što znamo, u jednom trenutku su spremali i hapšenje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji im smeta jer želi da Srbija bude pravna država, u kojoj pravda pobeđuje i Srbija koja ide napred u sigurnu budućnost.