Vrlo kratko.

Ovim kako vi, verovatno je ovo neka vrsta help-self pet minuta koje ste sada iskoristili, ja ne znam da li vama na Vladi ne daju da govorite, da li imate probleme u komunikaciji sa kolegama, ova moralna pridika je dodatno ispod svakog nivoa. I vi svu ovu nameru i celu ovu ideju da se dobronamerno, kvalitetno, konstruktivno i nadam se sa pozitivnim rezultatom raspravlja i glasa o statusu roditelj-negovatelj dodatno unižavate, kažem, vašim help-self odnosom, koji apsolutno ne tangira nikog ko ovo sluša. I nadgornjavanje ko je prvi, nije prvi, ko je kada, ko je, šta je. Ja sam mislila da smo se saglasili oko toga da svi žele da se uspostavi status roditelj-negovatelj, da predugo ovo traje. Izgovori nisu potrebni, niti bi iko i reč prebacio ako bi se pokazala volja da se to uradi.

Ne znam otkud vam ideja da nam ovde neke etičke, moralne, vrednosne sudove iznosite, ko je kakav? To smo slušali dok ste bili u poslaničkoj klupi i jedva izdržali, moram da priznam. Ostavite onima kojima je u nadležnosti to da rade, nama poslanicima da predlažemo i nadam se što pre da ovaj zakon dovedemo do jednoglasnog izglasavanja u ovoj Skupštini. Hvala puno.

Hvala.
Po amandmanu, narodni poslanik Radomir Lazović.

Hvala.

Ja se ne bih tako lako složio sa time da svi žele donošenje ovog zakona. Ne, nije tačno da svi žele. Svi osim SNS žele donošenje ovog zakona, jer da SNS želi donošenje ovog zakona, ne bi sprečio da se on nađe na dnevnog redu.

Samo još jednu stvar oko ovoga šta je populizam, a šta je zloupotreba. Ako sam dobro razumeo ministarku, kada opozicione poslaničke grupe traže da se donese jedan ovakav zakon, kao što je „roditelj-negovatelj“, kada mi to predložimo, odnosno vaše kolege, a mi podržimo da se to nađe na dnevnom redu, to je onda populizam i zloupotreba ugrožene grupe, a kada SNS to odbije i kada to odbija već godinama, e to je onda sistemsko rešenje. Ne, nama takva sistemska rešenja ne trebaju u koja vi bežite od problema. Jel mi zaista treba da sad slušamo ova opravdanja? Šta vas sprečava? Stavite taj zakon, odnosno trebalo je da stavite taj zakon i da možemo o njemu da se izjasnimo i da vidimo ako ima neke probleme da se amandmanima to popravi i da se donese napokon jedno takvo rešenje koje bi obuhvatilo toliki broj ljudi kojima je taj zakon potreban. Da li zaista treba da to objašnjavamo? Dakle, ne nije tačno da svi želimo. Mi želimo, ali SNS ne želi da se donese takav zakon. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.
Izvolite.

Tačno je da se radi, i sad ste imali prilike da vidite da se radi o čistom populizmu i demagogiji, a sad će mi dostaviti listing pa ćemo videti ko je želeo, ko nije želeo, da vidimo koliko je ovih koji pene celo poslepodne o onome što nije tačka dnevnog reda bilo u sali, glasalo da se taj zakon nađe na dnevnom redu, pa će onda i ovi roditelji koji su pisali mejlove svima, a pisali su ih svim poslaničkim grupa. Samo jedna poslanička grupe je uzela taj mejl i mlatila ovde i pričala kako su se njima obratili. Obratili su se celoj skupštini, obratili se Kabinetu predsednice Skupštine, obratili se kabinetima ministara i niko nije uzeo to da maše, osim jedne poslaničke grupe koja misli da od toga pravi politiku, jer su oni sve vreme kao oni surferi na talasima. Znači, čekaju neki talas, neku nesreću, nešto pa zajašu taj talas, misleći da će taj talas da ih dovede na vlast, a svaki taj talas ih na kraju baci na stene. I to tako u krug. Sad ćemo da pročitamo ko je bio, ko nije bio.

Što se SNS-a tiče, zakon kakav je predložen za nas nije bio prihvatljiv, ali to ne znači da o zakonu nećemo da razgovaramo i nećemo da pripremimo rešenje koje će biti prihvatljivo i da će se taj zakon u jednom trenutku kada bude bio pripremljen, kada bude bio dobar naći na dnevnom redu.

Da li je mogao da se menja amandmanima? Mi mislimo da nije mogao da se menja amandmanima i da je bilo toliko stvari koje su jednostavno pogrešno definisane da nije mogao da bude menjan amandmanima i zbog toga se nije našao na dnevnom redu.

Zloupotreba ovoga svega, kako bih rekao, ali onaj ko zloupotrebi smrt dece u „Ribnikaru“, pa nam ovde dve nedelje drži iste govore na svakih 40 minuta, jer su mu rekli da tako treba, pa se završilo time da roditelji nemaju tapiju na bol, pa zloupotrebljavaju smrt u Novom Sadu pod nadstrešnicom, zloupotrebljavaju sve, pa normalno da će da zloupotrebe i ovu temu misleći da će na tome nešto da oposle, ali neće oposliti ništa.

Sad kad dođem do listinga, onda ću da obavestim roditelje, koji su pisali ovaj mejl, koliko poslanika opozicije je podržalo stvarno ovaj zakon, predlog zakona da se nađe na dnevnom redu, koliko ih je uopšte bilo u sali kad se o tome glasalo, a iz ove poslaničke grupe po imenice ko je sve bio a ko nije bio. To ću im pokazati, da lepo ljudi vide, kako izgledaju bedni licemeri, najgori bedni licemeri na političkoj sceni. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Mitar Kovač.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo, osetio sam ipak potrebu kao čovek koji se nije bavio politikom da govori na ovu temu, znajući mnoge slučajeve i lično iskustvo u vezi ovog zakona. Nažalost, ovo jeste sramota za celu Skupštinu od 2000. godine do danas, ako nećemo da kritikujemo to prethodno vreme. Mnogi su do danas umrli, a roditelji oboleli zbog nedovoljne brige države za njihov status i pomoć takvim porodicama.

Slušati ovde razgovore o tome da li treba ili ne treba, da li je zakon dobar ili nije isto mislim da nije vreme. Kad bi se stavio u porodicu tih roditelja ili u njihovu situaciju da slušam ovakve razgovore, kući sigurno ne bih imao razumevanja za ovaj dom. Govoriti o tome da treba održati širu javnu raspravu posle toliko iskustva, govoriti o tome isto da nemamo registar tih porodica, o tome da treba sa njima napraviti konsultacije, to je samo traženje razloga za odlaganje rešavanja problema.

Molio bih, zaista, kao i mnogi drugi da ovo bude vanstranačka tema, da ovo bude jedna humana tema za sve bez obzira da li su se nekada bavili ovom temom, da li su pokretali inicijativu da se preko Kolegijuma Skupštine, preko poslaničkih grupa na narednom Kolegijumu dođe do rešenja kako pristupati ovom zakonskom rešenju. Ako treba resorno ministarstvo da uvaži nacrt ovaj i predloge poslaničkih grupa, resornog ministarstva da se to i desi u nekom razumnom vremenu, a ne da odlažemo problem na neodređeno vreme.

Eto, to bi bila molba da Kolegijum predsednika Skupštine zajedno sa poslaničkim grupama dođe do adekvatnog rešenja, a žalosno je što resorno ministarstvo toliko, da kažem, evo već skoro decenija, nije došlo do ovog rešenja. Hvala vam.

Hvala vam.
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima Uroš Đokić.

Poštovani građani Srbije, ispred Narodnog pokreta Srbije – Mikija Aleksića, predložili smo amandman na član zakona kojim se propisuje jako kratak rok za prijavljivanje u evidenciju nelegalno izgrađenih objekata. Ovo prosto zbog toga što suština propisivanja ovako kratkog roka nije da reše građani bilo kakav problem, nije da oni dobiju uslugu koju plaćaju, već da se što pre napuni prazna državna kasa.

Zakon je predvideo da u roku od samo 60 dana moraju da se podnesu sve prijave za sve nelegalno izgrađene objekte kojih, ponavljam, u Srbiji ima četiri miliona i 800 hiljada, a onda građani kada to uradite dužni ste da u roku od 30 dana platite državi svoju taksu, a ako to ne uradite, Agencija pokreće postupak prinudne naplate i na adrese građana šalje izvršitelje da ovo naplate, što je jako komplementarno sa onim vašim, o čemu pričate, sa pravom jedini dom i ono što promovišete sve vreme ovde.

Sa druge strane, ne postoje nikakvi rokovi u kojima građani treba da dobiju uslugu za koju plaćaju. Ja sam siguran da se u ovom našem zasedanju naročito raduju ljudi zaposleni u RGZ, službi za katastar nepokretnosti, jer će postojeći zaposleni morati da obrade četiri miliona i 800 hiljada novih predmeta bez obzira na redosled odlučivanja propisan zakonom. To znači u praksi da, kada ovaj zakon stupi na snagu, katastar ne može ništa drugo da radi sem ovih zahteva. Znači da građani koji imaju legalne objekte, koji ne podležu pod ovaj zakon ne mogu da kupe novu nepokretnost, ne mogu da se knjiže kao vlasnici, ne mogu da poklone deci, ne mogu da upišu hipoteku, ne mogu da dignu kredit, a to dalje znači građani da ako neko premine u vašoj porodici, dođe do ostavinske rasprave, neće moći da se sprovede nasledno rešenje dok se četiri miliona i 800 hiljada predmeta ne reše.

Ovim zakonom paralisaće se rad RGZ-a, zaposleni će padati na nos od posla, građani koji imaju legalne objekte neće moći ništa da urade dok se ovi postupci ne završe, ali će zato država ako se ne plati u roku slati izvršitelje na adrese građana da prinudno naplate svoju taksu. Stoga, ovo zaista nije zakon u interesu građana, ovo je brzinsko punjenje budžeta.

Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.